Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, drage kolege, želim da iskoristim priliku da se obratim vama, gospođo Tabaković, jer želim da iznesem svoje mišljenje o radu Narodne banke i da istaknem jednu veoma važnu ulogu koju je Narodna banka Srbije imala u ekonomskom oporavku naše zemlje.
Postoje različite ekonomske ideologije, različite političko-ekonomske doktrine i percepcije, ali praktično sve podrazumevaju da je za ekonomsko osnaživanje jedne zemlje neophodna monetarna stabilnost. Kada kažem monetarna stabilnost, naravno, mislim na nisku i predvidivu stopu inflacije i na poverenje u nacionalnu valutu. To je nešto što je osnovni zadatak Narodne banke Srbije i mislim da ste vi taj cilj ostvarili i na taj način omogućili i Vladi Republike Srbije i predsedniku da u tom stabilnije okruženju mogu da privlače strane investitore, da otvaraju nova radna mesta i da smanjuju nezaposlenost.
Kao što znate, nije uvek bilo tako. Pre 2012. godine imali smo snažno slabljenje nacionalne valute, izuzetno visoke inflacije koje su značile i rast cena svakodnevnih potreba građana i sve to u kombinaciji sa snažnom depresijacijom nacionalne valute donelo je veliki pad životnog standarda.
U tako nestabilnom okruženju ne samo što strani investitori nisu bili radi da dođu u našu zemlju, već su i oni postojeći odlazili i to je uslovilo da dođe do izuzetno visoke stope nezaposlenosti. Takođe i domaći kapital je mirovao, jer građani nisu u takvom nestabilnom okruženju imali dovoljno hrabrosti da taj kapital ulažu, što je pogubno za tokove novca, za finansijsko tržište, jer onda na tržištu nema dovoljno novca za otvaranje novih radnih mesta i to samo označava produbljivanje krize.
Zato mislim da je jako važno što je Narodna banka Srbije povratila ugled, a to ne kažem samo ja, to kažu i mnoge relevantne međunarodne institucije, mnogi ugledni ekonomski časopisi koji su označili dinar za jednu od najboljih valuta u prethodnih godinu dana.
Bilo je dosta reči i o kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i ono što moram da ponovim jeste činjenica da nije Jorgovanka Tabaković bila guverner Narodne banke u vreme kada su se ti krediti uzimali, niti je SNS bila na vlasti. Na vlasti su bili Demokratska stranka, bivši režim u kome je bio i Dragan Đilas, najveći finansijer mog čačanskog kolege Boška Obradovića, koji je u to vreme dobio 50.000 evra od javnog preduzeća „Kolubara“ za štampanje svog časopisa, koji je dobio mnogo novca iz gradskog budžeta, od tadašnjeg lidera Nove Srbije Velimira Ilića i u to vreme mu nije palo napamet da bilo šta kaže protiv bankarskog sistema u Srbiji, da bilo kako kritikuje te kredite, a to je i logično, jer da je to uradio, onda mu Dragan Đilas ne bi dao novac. Ali, naravno, svima je nama jasno da on nije previše opterećen problemom svih tih porodica. On je praktičan čovek. Vi ga možda ne poznajete dobro, ja ga poznajem odlično. On je napravio prostu računicu – ako u Srbiji ima 39.000 porodica sa tim problemom, a svaka porodica ima dva do tri glasača, to je negde oko 100.000 glasača. Znate šta 100.000 glasača znači za stranku od 2%? Pa, može da znači potencijalni cenzus, a onda cenzus znači i novi novac iz budžeta Srbije, koji on i kasnije fiktivno računa…