Umete vi to bolje, kolega Periću.
(Vjerica Radeta: Šta kažete?)
Kažem da je on to umeo ranije i bolje. Ne znam šta mu je danas, nema inspiraciju.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. ovog Predloga zakona definisani su i objašnjeni neki pojmovi sadržani u samom tekstu zakona, pa je možda iz tih razloga ovo jedan, u stvari, najduži i najglomazniji član zakona, od 29, koliko ih zakon ima.

Mojim amandmanom sam tražio brisanje stava 1. tačke 6. ovog Predloga zakona. Videli smo u tekstu zakona da je javna rasprava o ovom zakonu tekla od 7. decembra 2015. do 21. decembra iste godine, gde su i građani i stručna javnosti i finansijske institucije i svi zainteresovani imali priliku da se upoznaju sa nacrtom ovog zakona,što je dobro. Ali, onda ste u obrazloženju donošenja ovog zakona po hitnom postupku naveli ispunjavanje međunarodnih obaveza Republike Srbije prema EU i usaglašavanje sa propisima EU, uređenje zakona, sistema zemlje, uvođenje reda da, ali puko članstvo u EU nikako ne.

Ovde moram da se pridružim svojim kolegama i još jednom u osudi sramnog čina koji je učinio poslanik ovog parlamenta Meho Omerović, krađom parfema, i obrukao Srbiju i posramio sve nas.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Da li neko želi reč?
Kolega Milojević, izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana guvernerko Tabaković, dame i gospodo poslanici, u članu 2. Predloga zakona predlažem da se doda stav 2. koji glasi – osnovnim pojmovima i realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje privatnog sektora. Ovim amandmanom unapređivanje privatnog sektora se uvodi kao jedan od glavnih smernica kojim treba da se vode pojmovi definisani ovim zakonom.

Svesni smo trenda modernizacije i digitalizacije društva, a posebno činjenice koliko se taj razvoj osećao u finansijskom sektoru. Iz godine u godinu, broj transakcija koje se obave preko računara ili mobilnih telefona je sve veći. Obim poslovanja putem interneta polako zauzima ključno mesto u mnogim finansijskim transakcijama. Sve to donosi i mnoštvo zloupotreba i mahinacija.

Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga na daljinu podobnije i bolje se određuje ova materija. S obzirom da dosta ljudi tek počinje da se bavi ovakvim oblikom finansijskog poslovanja, da je dosta onih koji nisu dovoljno upućeni u funkcionisanje ovakvog načina plaćanja, postoji opravdani rizik da korisnik bude oštećen ili, jednostavnije rečeno, izabere neku od opcija koju nije želeo, odnosno ne odgovara njegovim potrebama. Ovim zakonom uvodi se posebna zaštita kojom su obuhvaćeni i poljoprivrednici i preduzetnici, i to je posebno bitno istaći.

Ne mogu da ovom prilikom ne kažem da je za ovih šest godina mandata guvernera Jorgovanke Tabaković Narodna banka Srbije postigla veliki napredak u očuvanju i napretku fiskalne politike i čitavog finansijskog rejtinga naše zemlje. Zato, sasvim sigurno, velike zasluge, koje se stalno vide u razvoju elektronskog poslovanja, idu na njihovu adresu. Nadamo se da godine koje slede će doneti još veći prosperitet. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Parezanović, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, drage kolege, želim da iskoristim priliku da se obratim vama, gospođo Tabaković, jer želim da iznesem svoje mišljenje o radu Narodne banke i da istaknem jednu veoma važnu ulogu koju je Narodna banka Srbije imala u ekonomskom oporavku naše zemlje.

Postoje različite ekonomske ideologije, različite političko-ekonomske doktrine i percepcije, ali praktično sve podrazumevaju da je za ekonomsko osnaživanje jedne zemlje neophodna monetarna stabilnost. Kada kažem monetarna stabilnost, naravno, mislim na nisku i predvidivu stopu inflacije i na poverenje u nacionalnu valutu. To je nešto što je osnovni zadatak Narodne banke Srbije i mislim da ste vi taj cilj ostvarili i na taj način omogućili i Vladi Republike Srbije i predsedniku da u tom stabilnije okruženju mogu da privlače strane investitore, da otvaraju nova radna mesta i da smanjuju nezaposlenost.

Kao što znate, nije uvek bilo tako. Pre 2012. godine imali smo snažno slabljenje nacionalne valute, izuzetno visoke inflacije koje su značile i rast cena svakodnevnih potreba građana i sve to u kombinaciji sa snažnom depresijacijom nacionalne valute donelo je veliki pad životnog standarda.

U tako nestabilnom okruženju ne samo što strani investitori nisu bili radi da dođu u našu zemlju, već su i oni postojeći odlazili i to je uslovilo da dođe do izuzetno visoke stope nezaposlenosti. Takođe i domaći kapital je mirovao, jer građani nisu u takvom nestabilnom okruženju imali dovoljno hrabrosti da taj kapital ulažu, što je pogubno za tokove novca, za finansijsko tržište, jer onda na tržištu nema dovoljno novca za otvaranje novih radnih mesta i to samo označava produbljivanje krize.

Zato mislim da je jako važno što je Narodna banka Srbije povratila ugled, a to ne kažem samo ja, to kažu i mnoge relevantne međunarodne institucije, mnogi ugledni ekonomski časopisi koji su označili dinar za jednu od najboljih valuta u prethodnih godinu dana.

Bilo je dosta reči i o kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i ono što moram da ponovim jeste činjenica da nije Jorgovanka Tabaković bila guverner Narodne banke u vreme kada su se ti krediti uzimali, niti je SNS bila na vlasti. Na vlasti su bili Demokratska stranka, bivši režim u kome je bio i Dragan Đilas, najveći finansijer mog čačanskog kolege Boška Obradovića, koji je u to vreme dobio 50.000 evra od javnog preduzeća „Kolubara“ za štampanje svog časopisa, koji je dobio mnogo novca iz gradskog budžeta, od tadašnjeg lidera Nove Srbije Velimira Ilića i u to vreme mu nije palo napamet da bilo šta kaže protiv bankarskog sistema u Srbiji, da bilo kako kritikuje te kredite, a to je i logično, jer da je to uradio, onda mu Dragan Đilas ne bi dao novac. Ali, naravno, svima je nama jasno da on nije previše opterećen problemom svih tih porodica. On je praktičan čovek. Vi ga možda ne poznajete dobro, ja ga poznajem odlično. On je napravio prostu računicu – ako u Srbiji ima 39.000 porodica sa tim problemom, a svaka porodica ima dva do tri glasača, to je negde oko 100.000 glasača. Znate šta 100.000 glasača znači za stranku od 2%? Pa, može da znači potencijalni cenzus, a onda cenzus znači i novi novac iz budžeta Srbije, koji on i kasnije fiktivno računa…

Hajmo malo po amandmanu, kolega Parezanović.

… putem fiktivnih računa i putem fantomskih firmi iz Borče, koje su u vlasništvu njihovih odbornika, peru tako što prave višemilionske račune za elektro radove, za popravke računara, a onda sukcesivno taj novac vade u kešu i stavljaju u svoje džepove. To je suština njihovog funkcionisanja.

Ono što hoću da kažem na kraju, siguran sam da će Narodna banka Srbije, onoliko koliko je u njenoj moći, pomoći svim tim građanima koji imaju taj problem, ali sam još sigurniji da ni vi, ni niko iz SNS nije odmogao niti će da odmogne tim porodicama, već su to uradili predstavnici bivšeg režima, koji su te porodice gurnuli u takve kredita još pre deset godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović, po amandmanu.

Nemam razloga bilo koju vlast da branim, jer spadam u red onih, kao i svi ostali građani Srbije, koji su sve ovo vreme, dok su drugi vladali, morali zamke vlasti da prebrode i da rade svoj posao.

Međutim, morala bih da podsetim kolegu da za ljude koji su sad napunili 18 godina i koji su prvi put glasali, bivša vlast ste isti vi. Znači, ljude koji sad imaju 18 godina njih nije interesovala vlast pre 10 godina.