Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Hvala.
Samo kratko. Što se tiče tehničke podrške, dakle, ne samo Kraljevo, nego lokalnim samoupravama, izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, kao što znate formirana je Kancelarija za IT i ona sada ima tu mogućnost da u tom delu asistira opštinama, odnosno opštinskim upravama.
Još jedno pojašnjenje, prosto da ne ostane nedorečeno. Ponavljam, mi smo se kao Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obraćali jedinicama lokalne samouprave sa pitanjem koje podsticajne mere i pronatalitetne mere na polju populacione politike sprovode, a to je pitanje u skladu sa Strategijom koju je inicirao i predsednik Republike, a koju sprovodi ministarka bez portfelja i sama Vlada Republike Srbije. Nema prirodnijeg načina da dobijete konkretne, precizne podatke nego da se resorno ministarstvo obrati lokalnim samoupravama i da te podatke zaprimi, a nakon toga da pravimo pregled mera koje ćemo sprovoditi, što se već i radi, a mi smo to, ponavljam, uradili pre tri ili četiri meseca i u roku od tri ili četiri dana smo, ako se ne varam, prikupili sve te podatke. Hvala vam.

Zahvaljujem. ministre Ružiću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite,

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su zakoni koji su deo reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije i koje za cilj imaju uspostavljanje moderne, efikasne i uređene države i ja pozdravljam posvećenost Vlade ovom cilju koji se ogleda i kroz unapređenje i reforme izmene zakona, zakonske regulative, ali i kroz unapređenje korišćenja savremenih tehnologija.

Savremene informacione tehnologije i digitalizacija su, svakako, preduslov i jedan od prioritetnih ciljeva uz poboljšanje privrednog i investicionog ambijenta.

Kada su u pitanju matične knjige, ono što se predviđa novim Predlogom zakona je nov koncept vođenja ovih podataka, odnosno vođenje matičnih knjiga u Centralnom registru. Preduslov i zadatak koje su sve opštine imale da ispune je unošenje, odnosno prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Ovo je stajalo kao obaveza opštinama i gradovima, počev od 2009. godine. Međutim, opština iz koje dolazim, opština Trstenik, je tavorila nekih 5% obavljenog posla čitavih sedam godina. Gde god se govorilo o ovoj temi, opština Trstenik je bila navođena kao negativan primer i uvek u negativnom kontekstu i negativnom svetlu.

Dolaskom SNS na vlast nabavljena je oprema, angažovani su zaposleni na ovom zadatku i za vrlo kratko vreme, za svega mesec dana, ovaj rezultat je značajno popravljen. Doveden je na 80% unetih podataka matičnih knjiga.

Dakle, građani opštine Trstenik su prosto bili taoci jedne neodgovorne i inertne vlasti koja je svojim neradom držala Trstenik na jednoj poziciji koja, zaista, nije bila odgovarajuća. Dobrom voljom i organizacijom uspeli smo da uradimo ono što naši prethodnici nisu za sedam godina. I, veoma je važno kako bi se uštedelo vreme i kako bi se pojednostavila procedura, jer se ovim predlogom predviđa da se sve izmene koje vode, zapravo, institucije i ustanove, vrše elektronski, što će značajno olakšati rad službe.

Kada je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi, pozdravljam to što se insistira na većem učešću građana i drugih zainteresovanih subjekata u javnoj raspravi i pitanjima same lokalne samouprave.

Takođe, značajno je što će se urediti odnos mesne zajednice i same opštine, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da kršimo zakon i da DRI piše izveštaje koji se odnose na nepravilnosti u radu mesnih zajednica. Takođe smo takav slučaj imali u opštini Trstenik.

Ja bih pročitala samo par stavki. Dakle, mesne zajednice opštine Trstenik su plaćale i evidentirale gorivo, a nisu posedovale automobile, u iznosu od milion i 140 hiljada dinara. Opština Trstenik nije vršila nadzor nad radom mesne zajednice i obzirom da se samodoprinos raspisuje kako bi se izvršili neki krupni investicije, krupni kapitalni projekti koji se odnose i na kanalizacionu mrežu i na infrastrukturu i na sve ono što tišti građane, namene utvrđene odlukom o uvođenju samodoprinosa, jer bi se na taj način, nije dozvoljeno trošiti za druge namene, jer bi se na taj način osujetila volja građana koji su glasali za donošene odluke po tačno utvrđenim namenama korišćenih sredstava.

U Trsteniku smo imali situaciju da su sredstva uglavnom trošena za rashode mesnih zajednica, za davanje donacija nevladinim udruženjima, bez konkursa, sportskim klubovima, bez konkursa, skupštini stanara, udruženjima, bez konkurs, bez pravnog osnova.

Takođe, bez odluke Skupštine opštine Trstenik za deset godina je iznos od 22 miliona i 149 hiljada potrošen. Dakle, veoma je značajno što će se sada kroz jedan zakon objediniti odnos mesne zajednice i opštine, što će se precizirati neke stvari da bismo transparentno vodili naše finansije, da bismo znali kuda odlazi novac, jer to je novac građana gradova i opština i veoma je važno da se troši za onu namenu koja je predviđena odlukom o samodoprinosima.

Postoji zakonska osnova o saradnji opština na projektima od regionalnog značaja. To, takođe, pozdravljam jer će na taj način opštine i gradovi moći da reše krupne projekte koji su veoma značajni za građane.

Kada su u pitanju projekti koji se realizuju na lokalu, izuzetno je važno to što lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije imaju veoma dobru saradnju, što lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije imaju pouzdanog partnera i što u svakom trenutku mogu da se oslone na ministarstva sa kojima intezivno sarađuju.

Ono što je veoma značajno i što je fokus Vlade Republike Srbije upravo na pokretanju svih regiona, na ravnomernom ulaganju u sve okruge kako bi se razvila posebno nerazvijena područja koja su, kako smo svedoci godinama, zaostajala, jer su u neke politički podobne gradove i opštine sredstva odlazila, a druge ostajale nerazvijene i devastirane.

Izuzetno je značajno i daje evidentne rezultate dobra saradnja po vertikali i, evo konkretno u Trsteniku, realizuju se krupni investicioni projekti i mi smo pokazali da više nismo opština koja vodi politiku napada i sukoba, već opština koja želi da sarađuje, da se razvija, da ispunjava svoje obaveze i veoma nas je skupo koštala politika koju je vodio prethodni predsednik opštine i vreme je da prevaziđemo to što nas je dugo vremena kočilo i da krenemo da se razvijamo.

Samo u protekle dve godine u Trsteniku su urađeni izuzetno vredni kapitalni projekti, počev od infrastrukturnih, dakle, to su sredstva koja ulaže Vlada Republike Srbije i u magistralne puteve i u obnovu škola, vrtića. To su objekti koji su godinama urušavani, u koje godinama nije ulagano, a opština sigurno nije imala snage da sama obnovi. Strategija Vlade Republike Srbije intezivno ulaganje u obrazovanje. Mi to možemo videti kroz kapitalne projekte koji se sprovode širom Srbije na obnovi naših škola, na energetskoj efikasnosti kako bi se stvorili što bolji uslovi za naše učenike i za naše zaposlene. Samo u Trsteniku, moram da istaknem, koja je relativno mala opština, se trenutno izvode radovi na tri škole u vrednosti od 70 miliona dinara. Do kraja godine su u planu još dve škole, dakle, intezivno se radi na projektima, pripremamo se kako bismo odgovorili na sve potencijalne izazove.

Krenulo se u pripremu industrijske zone, o čemu je takođe državni revizor, maločas sam govorila, dao mišljenje da su nenamenski potrošena sredstva koja su zadužila našu opštinu i naše gradove. Mi sada nalazimo način da opremimo industrijsku zonu kako bismo stvorili preduslove za dolazak investitora i da pokrenemo privredu da mlade ljude zadržimo u svojom mestima.

Radi se intenzivno na sanaciji klizišta, na opremanju gradova kada je u pitanju vodosnabdevanje, kanalizaciona mreža. To su sve krupni projekti, veoma skupi koji su nas sačekali jer prethodna vlast nije nalazila za shodno, nije imala snage, znanja ili umeća da se ovim projektima posveti.

U danu za glasanje, imajući sve navedeno u vidu, ja ću vrlo rado podržati ove zakone kako bismo unapredili stanje u našim gradovima i opštinama. Hvala.

Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo kratko.
Gospođica Turk je upravo iznela životno ono što je važno i što se dešava u lokalnim samoupravama. Želim samo da potvrdim da je zaista veoma uspešna saradnja između Ministarstva i sektora koji se bavi matičnim knjigama sa opštinskom upravom i da je posle mnogo godina, posle mnogo problema u aprilu mesecu 2017. godine Trstenik izvršio prepis matičnih knjiga i da ne bude opet da smo nešto ispustili, ja bih pridodao samo da je, ukoliko se ne varam, opština Trstenik takođe aplicirala za projekat za obdanište, a sve u kontekstu ove pronatalitetne i populacione politike. Pominjem to jer je opština Trstenik nakon tog apliciranja dobila sredstva, ne u nekom prevelikom iznosu, nekih pet ili šest miliona. U svakom slučaju treba dodati na ovo što ste vi spomenuli. Hvala vam.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Nije prisutna.
Reč ima narodni poslani Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o predlozima zakona iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave jer postoje neka rešenja koja će još više unaprediti rad jedinica lokalne samouprave, a ja bih to želela da istaknem.

Potrebno je doneti izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi kako bi se izvršilo usklađivanje sa drugim zakonima, ali i otklonili nedostaci koji su uočeni prilikom primene ovog zakona koji je donet 2007. godine. Osim toga, kao jako važno istaknuto je učešće građana u javnoj raspravi, odnosno građanima je data mogućnost da iniciraju javnu raspravu o nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave.

Novina koja će se primenjivati od narednih lokalnih izbora odnosi se na smanjenje broja lokalnih funkcionera u zavisnosti od broja stanovnika opštine, odnosno grada. Takođe, izmenjen je koncept utvrđivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave pa se ne navodi više takstativno koje su to nadležnosti jedinica lokalne samouprave, već se određuju oblasti iz kojih će one crpeti svoje nadležnosti.

Na kraju, što se tiče mesnih zajednica bliže se uređuju odnosi između organa mesnih zajednica i organa jedinica lokalne samouprave.

Srbija teži ka usklađivanju propisa sa principom koji postoji u savremenim demokratskim državama, a to je otvoreni dijalog, odnosno saradnja javnosti sa organima državne uprave, u procesu donošenja odluka i kreiranja propisa. Savet Evrope je 2009. godine doneo kodeks dobre prakse za učešće građana u procesu donošenja odluka, i mi smo sada na putu implementacije tih principa.

Srbija je pristupila partnerstvu za otvorenu upravu i na taj način se obavezala na jačanje transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti i to upravo kroz saradnju sa civilnim društvom, kroz lakši pristup informacijama, učešće građana u upravljanju javnim poslovima, upotrebom novih tehnologija, a sve sa ciljem uspostavljanja delotvornijeg i odgovornijeg rada organa javne vlasti.

Takođe, rešenja iz Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, uskladiće propise sa Zakonom o lokalnoj samoupravi po pitanju međuopštinske saradnje, kada su u jedinicama lokalne samouprave povereni poslovi koje bi one mogle da obave u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave, i onda moraju da zaključe sporazum o međuopštinskoj saradnji radi racionalnijeg i stručnijeg obavljanja tih poslova.

Uključivanje građana je neophodno, njihova uloga je od velikog značaja za pravilno vršenje vlasti, i građanima se mora obezbediti učešće u kreiranju demokratskih institucija. Upravo je ovo razlog potvrđivanja dodatnog Protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, koji će uključiti pravo na učešće u javnom životu na lokalnom nivou i pravo na informisanje od lokalnih vlasti. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi potvrđena je i u Narodnoj skupštini i ona proklamuje princip da su lokalne vlasti glavni osnov demokratskog društva i da je pravo građana da obavljaju javne poslove na lokalnom nivou jako važno. Moram da kažem da je to ustanovljeno i kao princip koji je jedinstven za sve zemlje članice Saveta Evrope.

Dodatni protokol Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti, sastavljen je od strane Evropskog odbora za lokalnu i regionalnu demokratiju, a 2017. godine, Srbija je pristupila i potpisala ovaj protokol, pa je shodno tome i logično da se pred nama nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju ovog dodatnog Protokola.

Što se tiče nacionalnih manjina, istakla bih jako dobre predloge koji su pred nama, a koji će uređivati status pripadnika nacionalnih manjina.

Republika Srbija se otvaranjem Poglavlja 23. opredelila za unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti ljudskih i manjinskih prava, a Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina donet je 2002. godine. Posle toga nastupile su ustavne promene 2003. i 2006. godine, i usvojen je čitav set zakona koji se na sistemski način odnosio i na pripadnike nacionalnih manjina. Promene koje su se desile za ovo vreme, ali i konstantna potreba za unapređenjem položaja nacionalnih manjina, nameću razloge za donošenje ovog zakona, kako bi se nastavilo sa razvojem politike u oblasti zaštite pripadnika nacionalnih manjina. Na taj način stvoriće se pravni osnov za zakonsko uređivanje mera za unapređenje ravnopravnosti u cilju postizanja zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, ostvarivanja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti u službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.

Takođe, potrebno je posebnim pravilima urediti i službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina i pravo na izbor i upotrebu nacionalnih simbola.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, donošenje ovog zakona prate izmene koje će biti učinjene u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina da bi se obezbedilo jedinstvo pravnog poretka i međusobna usaglašenost propisa.

Takođe, potrebno je zakonski regulisati implementaciju određenih mera koje su predviđene u Akcionom planu za ostvarivanju prava nacionalnih manjina koji je usvojila Vlada Republike Srbije.

Ono što je ovde važno da se kaže, jeste da će lokalne samouprave imati posla kada ovi zakoni budu stupili na snagu, jer su u obavezi da svojim statutima uvedu u ravnopravnu upotrebu jezik i pisma nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika dostiže 15%. Takođe u naseljenim mestima jedinica lokalne samouprave gde broj pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa, nazivi jedinica lokalne samouprave, trgova i ulica ispisuju se na jeziku te nacionalne manjine. Skupština jedinica lokalne samouprave će statutom utvrditi koja su to naseljena mesta.

Imamo i nešto što će se odnositi na Narodnu skupštinu, naime, to je odredba koja kaže da narodni poslanik koji pripada nacionalnoj manjini čiji broj u ukupnom stanovništvu Republike Srbije dostiže najmanje dva posto ima pravo da se Narodnoj skupštini obraća i na jeziku nacionalne manjine.

Na kraju imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, razlozi za donošenje ovog zakona su malo širi, dakle, nije samo puko usaglašavanje sa drugim propisima, mada i za tim postoji potreba i potreba za implementacijom mera iz Akcionog plana. Usled inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona, Ustavni sud je doneo odluku kojom je obavezao na primenu mišljenja iz te odluke, prilikom primene odredaba pojedinih odredaba ovog zakona. Prema važećem zakonu nacionalni savet osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz oblasti društvenog života u kojima deluje. Međutim, Ustavni sud je smatrao da je osnivanje privrednih društava moguće samo ako je to predviđeno posebnim zakonima pa je potrebno usklađivanje tih odredbi.

Osim toga, izmene se odnose na još mnoga pitanja, na bolju saradnju sa državnim organima, pitanje korišćenja i raspolaganja imovinom, depolitizaciju nacionalnih saveta, odnosno pitanje nespojivosti funkcija, dalje na pitanje radnog odnosa u nacionalnom savetu, finansiranje saveta, kontrolu rada nacionalnih saveta i tako dalje.

Na kraju bih pozvala poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje i politiku Vlade Republike Srbije koji se vodi u ovim oblastima, a ono čime bih ja želela da završim ovo izlaganje je upravo ono o čemu sam pričala prošle nedelje kada su pred nama bili predlozi zakona iz NBS, pa se neću ponavljati, ali ću iskoristiti priliku da ponovo ukažem na uspehe gospođe Tabaković i njenog tima u NBS za našu zemlju, poželeću joj još više uspeha u daljem radu i pruži ću podršku i tom predlogu zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS. Zahvaljuje.

Hvala vam.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovim bi završili današnji rad.
Sa radom nastavljamo sutra, u sredu, 13. juna 2018. godine, sa početkom u 10,00 časova. Zahvaljujem.