Hvala.
Znači, nije u pitanju bila povreda Poslovnika, nego ste malo ranije nego što je redosled radnji koje moramo da obavimo, predložili da se produži vreme rasprave. Malo ćemo sačekati za glasanje povodom vašeg predloga.
Dakle, da se vratimo na spajanje rasprave.
Da li poslanik Martinović želi reč?
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog o spajanju rasprave.
Zaključujem glasanje: za je glasalo, na jednom ekranu imam 126, na drugom nemam ništa.
Molim da ponovimo glasanje.
Stavljam na glasanje predlog o spajanju rasprave i molim da mi ovde prikažete rezultate.
Molim službu da dođe ovde. Na tabli nemam ništa i ugasila se sada tabla.
Evo ga, u redu je.
Zaključujem glasanje: za – 131 poslanik.
Nemam na ekranu protiv, ni uzdržan. Ne znam o čemu se radi.
Sistem ne prepoznaje protiv i uzdržane, šta da radimo.
(Posle pauze.)

Molim vas, radi probe, da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da imamo prisutnih 140 narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje predlog o objedinjavanju tačaka.
Zaključujem glasanje: za – 134, protiv – osam, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 narodnih poslanika.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Boška Obradovića da se odredi duže vreme za raspravu po predloženom dnevnom redu, odnosno objedinjenim tačkama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1, članu 192. stav 3. i članu 201. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama, Predlogu zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti, Predlogu za izbor guvernera Narodne banke Srbije, Predlogu za izbor viceguvernera Narodne banke Srbije, Izboru članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Predlogu odluke o izboru predsednika sudova.
Da li predlagač, ministar Branko Ružić, želi da obrazloži svoj predlog? To važi i za druge ovlašćene predstavnike.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi devet zakona, devet predloga zakona koji predstavljaju nastavak naših napora da reformišemo upravu u jedan efikasniji, profesionalniji, moderniji servis građana Srbije. Reforma javne uprave, kao što verovatno znate ili jedan od tri karijatidna stuba naših evropskih integracija i pored toga što to jeste obaveza i u odnosu na Strategiju javne uprave, ali i obaveza u realizaciji našeg spoljnopolitičkog cilja. Mi na reformu javne uprave gledamo pre svega kao na nešto što činimo prevashodno zbog interesa i u interesu naših građana i stvaranja boljeg ambijenta za život i boljeg životnog standarda u Republici Srbiji.
Upravo stoga i predlažemo rešenja koja doprinose boljem radu jedinica lokalne samouprave, većoj participaciji građana u kreiranju politika, efikasnijem radu službenika, unapređenijim uslovima za ostvarenje prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina i daljoj reformi sistema plata sa ciljem pravednijeg nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru.
Na izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi započelo se radom još 2013. godine i zbog čestih promena u samom ministarstvu i zbog nekih izbornih ciklusa, te izmene još uvek nisu donete. Za ovaj zakon formalni postupak javne rasprave sproveden je krajem 2016. godine i početkom 2017. godine. Nacrt zakona upućen je Vladi početkom septembra 2017. godine. Uprkos veoma dugom ili relativno dugom i konsultativnom, inkluzivnom procesu, mi smo sa predstavnicima jedinica lokalnih samouprava obavili još jedan krug konsultacija početkom ove godine, jer ovaj zakon ni ministarstvo ni jedinice lokalne samouprave naravno ni stručna javnost veoma dugo iščekuju.
Izmene Zakona o lokalnoj samoupravi važne su jer donose promene u načinu određivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave, u radu skupštine, opštinskog veća i uprave, unapređuju mehanizam neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, reformišu funkcionisanje mesnih zajednica i jačaju međuopštinsku saradnju.
Jedna od najznačajnijih izmena odnosi se na sprovođenje javne rasprave u postupku pripreme odluke o budžetu, u delu planiranja investicija, iako neke opštine i gradovi Srbije to već sada rade i koriste neke od načina komunikacije, da konsultuju građane, naša intencija je da to postane obaveza svih lokalnih samouprava, jer sredstva u budžetima su sredstva svih građana i imaju pravo da učestvuju u odlukama kako ta sredstva ulagati i na šta ih trošiti.
Istovremeno važno je da napomenem da smo u oblasti participacije predložili da se broj potpisa građana potreban za pokretanje građanske inicijative fiksira za razliku od prethodnog rešenja, znači, fiksira na pet procenata od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. Predlažemo takođe izmenu koncepta utvrđivanja nadležnosti opštine i grada, tako što se ne bi više u zakonu nabrajali poslovi koje obavljaju već oblasti u kojima jedinica lokalne samouprave imaju nadležnosti na osnovu Ustava i posebnih sektorskih zakona.
Deo predloženih izmena koje su ispred vas odnose se i na otklanjanje nedostataka u funkcionisanju organa jedinica lokalne samouprave, te stoga predlažemo, npr. sazivanje sednice skupštine opštine ili grada u minimalnom roku od 24 časa kako bi izbegli zloupotrebu ili zloupotrebe koje su se ranije dešavale sa neprimereno kratkim rokom sazivanja tih sednica.
Takođe, želimo da optimizujemo broj pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika, kao i lokalnih većnika, vezujući ih po skalama za broj stanovnika u tim jedinicama lokalne samouprave. Tako npr. opštine koje imaju do 15.000 stanovnika mogu imati jednog pomoćnika predsednika, do 50.000 stanovnika – dva, do 100.000 – tri, a kod ostalih je maksimum pet pomoćnika. Ova izmena, a moram to da naglasim, stupa na snagu nakon donošenja ovog zakona, ali od sledećih lokalnih izbora kada oni budu raspisani.
Sličnim principom vodili smo se i definišući maksimalan broj članova veća, te ukoliko jedinica lokalne samouprave ima do 15.000 stanovnika, maksimalni broj većnika je pet, do 50.000 je sedam, 100.000 je devet, a kod ostalih se ne može prelaziti 11 većnika. Ovo pre svega vođeni intencijom da unapredimo i ekonomičnost i optimizujemo funkcionisanje lokalnih vlasti.
Kada su u pitanju mesne zajednice, težnja je bila da mesne zajednice budu mesta gde će se prepoznati problemi, razgovarati o potrebama građana, te smo s toga predložili unapređenje položaja mesne zajednice i odnosa sa opštinom ili gradom, da na neki način vratimo stare obrise onoga što mesne zajednice jesu bile, ali u novom ambijentu i da upodobimo to sa realnim potrebama jer su mesne zajednice u ovom prethodnom periodu praktično narodski rečeno postale čardak ni na nebu ni na zemlji.
Veoma značajna novina je u jačanju međuopštinske saradnje kroz koncept zajedničkog obavljanja svih poslova opština i gradova koji su od interesa za građane, a posebno tamo gde nije bilo ili ne postoje kapaciteti za obavljanje određenih poslova, poput komunalnih, inspekcijskih i slično.
Takođe, vezano za ovaj segment zakona koji smo predložili Savet Evrope je kao međunarodna organizacija, kao što znate sa 47 članova, ako se ne varam, posvećena očuvanju demokratije, ljudskih prava, vladavine prava i drugim važnim pitanjima, jedan je od najvažnijih dokumenata Saveta Evrope upravo Evropska povelja o lokalnim samoupravama na čijim principima praktično i počiva naš Zakon o lokalnoj samoupravi, a protokol koji je sačinjen uz ovu evropsku povelju potvrđuje naš put ka osnaživanju demokratskih principa, pre svega u pogledu participacije građana kao što sam prethodno rekao u poslovima lokalne vlasti.
Republika Srbija svakako je prepoznala u uvažila ovaj značaj kako povelje tako i protokola i danas je pred nama i Zakon o potvrđivanju tog dodatnog protokola, imajući u vidu da je njegovim članom 5. predviđena obaveza potvrđivanja u državi članici nakon što je država članica potpisala taj protokol.
Nevezano za nas kao predlagače ali svakako želim da se osvrnem i na predlog poslanika koji su ovlašćeni predlagači izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Radi se o poslanicima Kovačević, Laketić, Mihajlović i Radenković gde su predložili, a mi iz ministarstva dali pozitivno mišljenje da dva grada u Srbiji dobiju status, dve opštini faktički u Srbiji dobiju status grada, uz argumentaciju koja je sasvim smislena, da se radi o poslednjim opštinama koje jesu centar okruga, upravnih okruga, a da nemaju status grada i mislim da je to takođe veoma značajno i u vidu ispravljanje, rekao bih nepravde, a i u vidu svesti narodnih poslanika o tome da je ovo potrebno učiniti.
Kada govorimo o većem učešću građana u donošenju politika, logično je da pomenem i nijansirane izmene i dopune u Zakonu o državnoj upravi koje su takođe predmet današnje sednice, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave već duže vreme praktikuje konsultacije javnosti u najranijoj fazi pripreme nacrta zakona i na takvu praksu smo hteli da obavežemo i sve ostale državne organe i tako dodatno ostvarimo otvoreni dijalog, saradnju, partnerstvo, zainteresovane javnosti sa organima državne uprave.
Pored toga što nas na to, naravno, obavezuju Ustav Republike Srbije, Rezolucija ovog Doma o zakonodavnoj politici, Strategija reforme javne uprave, Kodeks dobre uprave Saveta Evrope, Lisabonski ugovor i mnoga druga dokumenta, mislim da nas na to obavezuje i lična odgovornost svakog od nas koji radi u upravi i čije usluge plaćaju poreski obveznici, odnosno građani Srbije.
U sklopu reforme javne uprave težimo daljoj modernizaciji rada, bržem i lakšem ostvarivanju prava građana, bez nepotrebnih troškova i glomaznih procedura.
Matične knjige su zato veoma značajne kao osnovne službene evidencije o našim građanima i one su polazna osnova za ostvarivanje različitih brojnih prava, budući da predstavljaju izvor podataka koji su potrebni u postupcima pred drugim organima.
U tom smislu unapređenje registra matičnih knjiga je projekat koji je započela aktuelna predsednica Vlade Ana Brnabić kao tadašnji ministar državne uprave i lokalne samouprave. Meni je sada pripala čast da taj posao privedemo kraju upravo kroz predložene izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama.
Najznačajnija izmena koju ovaj zakon predlaže je uspostavljanje registra matičnih knjiga, tako da će se sve matične knjige voditi u elektronskom obliku, uz zadržavanje papirnog oblika, čime se omogućava maksimalna sigurnost, tačnost i pouzdanost sistema vođenja matičnih knjiga.
To, praktično, znači da će se sva dokumentacija potrebna za upis određene činjenice u matične knjige dostavljati elektronskim putem, a s druge strane, i drugi organi, primera radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, imaće mogućnost da elektronski koristi podatke iz matičnih knjiga za potrebe svojih upravnih postupaka.
U ovom delu bih svakako napomenuo i novinu da će matične knjige koje vode DKP, odnosno diplomatsko-konzularna predstavništva, biti sastavni deo registra matičnih knjiga, a izdavanje izvoda iz matičnih knjiga u ovim predstavništvima će omogućiti našoj dijaspori da jednostavnije dođu do svojih dokumenata, za razliku od prethodnog perioda, kada su čekali po nekoliko meseci da pribave za sebe ove javne isprave.
Vraćajući se i na lokalne samouprave, moram, pre svega, da napomenem da je preko 98% matičnih knjiga već preneseno, zaključno sa majom mesecom, ako se ne varam, ove godine, u elektronski oblik i da je to jedan veliki poduhvat, koji je praktično omogućio da sve ovo i uradimo, a zahvaljujući matičnim službama koje su radile u jedinicama lokalnih samouprava.
Pored ovoga, važno je da napomenem da predloženim izmenama omogućavamo predstavnicima nacionalnih manjina dobrovoljni upis nacionalne pripadnosti u matičnu knjigu rođenih.
Pravo na upis o nacionalnoj pripadnosti se ostvaruje izjavom datom na zapisnik pred nadležnim matičarem, a takođe davanje ove izjave biće moguće i pred zdravstvenim radnikom koje vrši, naravno, prijavu rođenja deteta.
Naravno, da podvučem, i zbog javnosti, i zbog građana i zbog pripadnika nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Republike Srbije, dakle, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti zavisi isključivo od volje roditelja ili volje punoletnog lica koje se može opredeliti da upisani podatak izbriše, promeni ili da ga upiše ukoliko on nije prethodno bio upisan.
Takođe, prilagođavanje pola rodnom identitetu i pravno priznanje te činjenice spadaju u sferu ustavno zagarantovane zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući pravo na dostojanstvo i slobodni razvoj ličnosti. Zbog toga je predlogom novog zakonskog rešenja uvedena mogućnost evidentiranja promene pola u matičnu knjigu rođenih na osnovu potvrde zdravstvene ustanove.
Time se svakako stvaraju pretpostavke za ostvarivanje pravne sigurnosti, odnosno drugih prava i pravnih interesa lica koja su promenila pol, a mi na ovaj način sprovodimo afirmativne mere u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije koja je takođe usvojena u ovom domu, ako se ne varam, neke 2008. ili 2009. godine, stvarajući normativni okvir za sprečavanje nejednakosti transrodnih osoba i prihvatanje rodne raznolikosti kao sastavnog dela modernog, evropskog društva.
U cilju racionalnog i delotvornog rada u vođenju matičnih knjiga i ostvarivanju prava građana, jedna od novina odnosi se i na propisivanje kriterijuma za obrazovanje matičnih područja koji će biti bliže uređen podzakonskim aktom, pri čemu će se posebno voditi računa pre svega o kadrovskim, tehničkim kapacitetima, ali naravno i o drugim uslovima.
Ono što je takođe važno, primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove za državu i građane. Čak, naprotiv, pružanjem brže i dostupnije usluge krajnjim korisnicima omogućiće i velike uštede.
Poštovani narodni poslanici, pred vama su izmene i dopune Zakona o javnim agencijama i Predlog zakona o platama u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, koji su deo reformskog procesa koji je najavljen strategijom reforme javne uprave i u skladu sa strategijom cilja da se odgovarajućim propisima uspostavi ono što je najvažnije, usklađen sistem radnih odnosa i plata zaposlenih u javnom sektoru kako bi se na jedinstven način uredili radni odnosi i plate u javnim službama, državnim organima, organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i javnih agencija.
Drugi razlozi za izmene odredaba koje se odnose na direktore i članove upravnog odbora i zaposlene proizilazi iz akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23. Pravosuđe i osnovna prava i značajni su sa stanovišta sprečavanja sukoba interesa i rizika od korupcije.
S tim u vezi predložili smo dve ključne promene – uvođenje obavezno izbornog postupka i selekcije kandidata pri zapošljavanju kroz javni konkurs, budući da se na zaposlene u agencijama primenjivao Zakon o radu, koji nije predviđao obavezu sprovođenja ovih konkursa i preciznije i detaljnije definisanje uslova i kriterijuma za imenovanje članova upravnog odbra i direktora javnih agencija i onih koji su u v.d stanju.
U cilju jačanja stručnosti promenjeni su uslovi za imenovanje lica u upravni odbor i na mesto direktora, tako da na ta mesta može biti imenovano lice koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti rada javne agencije ili pet godina radnog iskustva na tim poslovima kada je u pitanju agencija koju osniva lokalna samouprava.
U cilju sprečavanja sukoba interesa ograničen je mandat članova upravnog odbora i direktora na pet godina i određeno je da može biti ponovo imenovan još najviše dva puta. Napominjem, do sada nije bilo bilo kakvih ograničenja u tom smislu.
Propisano je da lice koje se imenuje za direktora javne agencije ne može biti član organa političke stranke. Izmenama zakona je ukinuta mogućnost da se višak prihoda nad rashodima koristi za povećanje plata zaposlenih, već je definisano i rečeno da će se koristiti isključivo za razvoj same agencije ili da se vrati u budžet osnivaču.
U skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, predložen je Zakon o platama u javnim agencijama i drugim organizacijama, koje je osnovala Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i ovim zakonom, koji bi se primenjivao od 2019. godine, postiglo bi se usklađivanje osnovnih elemenata plata zaposlenih u ovim pravnim licima sa sistemskim Zakonom o platama u javnom sektoru, koji je donet u ovom domu 2016. godine i time ujednačavanje pravnog položaja zaposlenih u celom javnom sektoru.
Predloženim zakonom se iz režima utvrđivanja zarada od strane poslodavca, na osnovu elemenata iz Zakona o radu, prelazi u sistem definisanja plata zaposlenih po principima i na osnovu elemenata koji važe za ostale delove javnog sektora.
Izuzeci na koje se neće primenjivati ovaj zakon proizlaze iz usvojenog Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Poštovani narodni poslanici, činjenica da 13% građana Srbije predstavljaju predstavnike nacionalnih manjina je svakako jedna od najvećih dragocenosti naše zemlji i stoga predlažemo i set sistemskih zakona iz oblasti manjinskih prava, čijim se izmenama i dopunama ostvaruje značajan napredak u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava pripadnika nacionalnih manjina. U pitanju su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, kao Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina idu u dva pravca. Pre svega, uređenje prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije i zbirke ličnih podataka, što je iziskivalo, naravno, da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, o kome sam govorio malopre, radi uređenja načina upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih.
Drugi pravac je stvaranje osnova za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru koje će omogućiti princip pozitivne diskriminacije predstavnika nacionalnih manjina pri zapošljavanju ili otpuštanju pri istim uslovima, a sve do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma zapravo samo preuzima određena rešenja iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina da bi se obezbedila konzistentnost i jedinstvo pravnog poretka i međusobna usaglašenost ova dva zakona kojima se predviđa da se imena organa koja vrše javna ovlašćena, naziv jedinica lokalne samouprave naseljenih mesta, trgova, ulica i drugih u naseljenim mestima u jedinicama lokalne samouprave u kojima procenat pripadnika određene nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na toj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. Dakle, ispisuju se i na jeziku dotične nacionalne manjine.
Takođe, predlog je i da svaki narodni poslanik koji pripada, ili je pripadnik nacionalne manjine, ima pravo da se u Narodnoj skupštini, dakle u ovom Domu, obrati na svom i obraća na svom maternjem jeziku.
Poslednji predlog zakona o kojem bih želeo da govorim danas je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima u čijoj su izradi učestvovali, pored predstavnika nadležnih ministarstava, državnih organa, organa pokrajine, i predstavnici nacionalnih saveta, dakle svih nacionalnih saveta, u svim fazama, ali, naravno, i nacionalnih saveta odvojena bošnjačke, bunjevačke, mađarske, rumunske i slovačke nacionalne manjine, uz konstantno prisustvo i dostavljanje ekspertskih mišljenja savetodavnog Komiteta Saveta Evrope.
Predlogom zakona preciznije se uređuje pitanje korišćenja i raspolaganja imovine Nacionalnih saveta, ovlašćenja i dužnosti predsednika i članova Izvršnog odbora Nacionalnih saveta. Tako je važno da napomenem da je predviđeno da predsednik Nacionalnog saveta, kao i član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta, ne može biti član rukovodećih organa političke stranke, kao i da ne može biti izabrano ili postavljeno lice u državnom organu, pokrajinskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koje u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta.
Takođe, posebno bih istakao, s obzirom da je ova godina izborna godina i zaista koristim priliku da sve pripadnike nacionalnih manjina i ovim putem pozovem da uzmu što šire učešće u ovom procesu. Očekujemo da se ti izbori održe krajem oktobra ili početkom novembra meseca i da tim učešćem praktično ostvare sve ono što iz zakona, koji tretiraju ovo pitanje, afirmišu, iskoriste ta prava.
Dakle, važno je da izmenama i dopunama ovog zakona uređujemo i poseban birački spisak nacionalnih manjina i predviđaju se rešenja koja će olakšati vođenje tog spiska po službenoj dužnosti.
Naime, predviđeno je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje jeste nadležno, preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku, a da se naročito osetljivi podaci obrađuju u skladu sa zakonom i da se o svakoj promeni koja se vrši donosi pojedinačno rešenje.
Veliki deo izmena i dopuna važećeg zakona odnosi se i na finansiranje rada nacionalnih saveta, utrošak sredstava, naročito onih koji potiču iz javnih izvora, dakle, iz budžeta Republike, budžeta pokrajine ili budžeta jedinica lokalnih samouprava, kao i na rešenja kojima se obezbeđuje transparentnost u utrošku sredstava i finansijska disciplina, čime se i odredbe ovog zakona usklađuju sa sistemskim rešenjima koja postoje u zakonodavstvu koje uređuju javne finansije.
Ubeđen sam da smo, zaista, kroz zajednički rad uspeli da pripremimo rešenja koja će u najvećoj mogućoj meri doprineti kvalitetnijem, efikasnijem, bržem ostvarivanju manjinskih prava, daljim aktivnostima u približavanju državnih institucija građanima, stvaranju uslova za motivisanije, profesionalnije službenike, i, konačno, kvalitetnijim uslugama koje uprava pruža građanima.
Koristim, naravno, priliku da se zahvalim i svim mojim saradnicima i državnim sekretarima, pomoćnicima, bez kojih se ovi zakoni, naravno, ne bi bili baš i mogući u ovom obimu i na ovaj način pripremljeni.
I na kraju ovog uvodnog izlaganja, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji, ako je to potrajalo malo duže, ali radi se o devet zakonskih predloga koji su veoma značajni, plus ovaj jedan koji su poslanici predložili, koji je, takođe, veoma značajan.
I, naravno, da iskoristim priliku da izrazim nadu da ćemo i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima dobiti neke konstruktivne predloge koji su svakako dobro došli, koje ćemo, siguran sam, ukoliko su suvisli, i ne narušavaju intenciju samih zakona, razmotriti, neke od njih i prihvatiti.
I, da izrazim nadu da ćemo nakon toga u Danu za glasanje, odnosno da će te u Danu za glasanje, prihvatiti i izglasati sve ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, ministre Ružiću.
Reč ima predstavnik predlagača Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izvolite, gospodine Jovičiću.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u svojstvu člana i zamenika predsednika Visokog saveta sudstva čast mi je i prijatna dužnost da obrazložim predloge kandidata za predsednike sudova, koju je odluku Visoki savet sudstva doneo na svojoj sednici održanoj dana 26. marta 2018. godine.
Naime, VSS je u Službenom glasniku RS broj 104/17 od dana 22. novembra 2017. godine i u dnevnom listu Politika od dana 21. novembra 2017. godine oglasio izbor predsednika za šest sudova u Republici Srbiji i to za Upravni sud, Apelacioni sud u Beogradu, Apelacioni sud u Kragujevcu, Apelacioni sud u Nišu, Osnovni sud u Novom Pazaru i Prekršajni sud u Obrenovcu.
Visoki savet sudstva je sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu utvrdio na osnovu pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda.
Na osnovu člana 11. napred navedenog pravilnika, VSS je pre svega obrazovao komisije za izbor predsednika sudova, koje su sačinjavala po tri člana VSS iz reda sudija, zatim je VSS doneo odluku o vanrednom vrednovanju kandidata koji su podneli prijave za izbor za predsednike napred navedenih sudova.
Komisije VSS su za izbor vrednovale sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu na osnov u programa rada i razgovora sa kandidatom. Nakon toga su se u komisije VSS u postupku predlaganja odredile završne ocene za sve kandidate i dostavile prethodnu listu kandidata. U isto vreme, VSS je pribavio i mišljenje o kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika.
Na osnovu člana 13, alineja 4. Zakona o VSS, a u vezi sa članom 70. Zakona o sudijama VSS je na sednici održanoj dana 26. marta 2018. godine utvrdio predlog odluke za izbor predsednika sudova i predložio Narodnoj skupštini RS i izbor šest kandidata i to tako što se Jelena Ivanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Upravnog suda predlaže za izbor predsednika Upravnog suda. Duško Milenković, sudija Vrhovnog kasacionog suda i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu predlaže za izbor predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Dubravka Damjanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, predlaže za izbor predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. Dragan Jocić, sudija Vrhovnog kasacionog suda i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Nišu predlaže za izbor predsednika Apelacionog suda u Nišu. Ana Pejčinović, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru, predlaže za izbor predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru i Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu predlaže za izbor predsednika Prekršajnog suda u Beogradu.
Detaljne biografije svih predloženih kandidata date u su u Predlogu Odluke Visokog saveta sudstva. One su sastavni deo vaših materijala sa kojima ste se vi, svakako, upoznali.
Pošto ne bih želeo da vam trošim vaše dragoceno vreme, želim samo da napomenem, da se radi o izuzetno iskusnim sudijama koje su se dokazale u rukovođenju i upravljanju sudom, sa izuzetnom biografijom, da se radi o sudijama od kojih su najveći deo njih, pre svega, sudija Jelena Ivanović, sudija Duško Milenković, sudija, Dubravka Damjanović i kolega Dragan Jocić, koji je i sudija Vrhovnog kasacionog suda, već u prethodnom periodu bili predsednici sudova za koje su podneli kandidaturu.
Preostaje mi samo da vam se zahvalim na pažnji i da vas pozovem da u danu za glasanje podržite sve predloge Visokog saveta sudstva. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovičiću.
Reč ima predlagač narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ću u ime kolega poslanika sa kojima sam podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji, govoriti o razlozima kojima smo se vodili kada smo ovu izmenu predložili.

Izmene ovog zakona sadržane su u članu 16. kojim se utvrđuju opštine u Republici Srbiji, kao i u članu 20. kojim se utvrđuju gradovi.

Usvajanjem ovih izmena, opštine Bor i Prokuplje dobiće status grada.

Rođena sam i živim u Boru, stoga mi je pripala čast da svoje kolege poslanike danas bliže upoznam sa Borom, kako kroz njegovu istoriju, tako i kroz današnjicu. Govoriću i o Prokuplju, sa istim ponosom, jer su građani Prokuplja, kao i građani Bora, dugo iščekivali ovaj trenutak.

Bor se nalazi u regiji zvanoj Timočka krajina i okružuju ga mnoga slikovita mesta, kao što su Banjsko polje, Brestovačka banja, Borsko jezero. Sa svojom modernom arhitekturom i urbanošću, zauzima veoma važno mesto u evropskoj modernoj gradnji.

Opština Bor se nalazi na krajnjem istoku Srbije, u blizini granice sa Bugarskom i Rumunijom. Teritorijalno pripada Borskom okrugu, zauzimajući površinu od 856 kilometara kvadratnih. Opština Bor je i administrativno sedište Borskog okruga, koji pored Bora, čine opštine Kladovo, Majdanpek i Negotin. Najznačajniji deo istorije ovog kraja povezan je sa nalazištima rude bakra i drugih metala.

Drugu važnu specifičnost opštine, pored industrijski razvijene sredine, predstavljaju prirodni uslovi za razvoj turizma. Pod šumama je 37,1% teritorije opštine, sa staništima raznovrsne faune.

Ističu se visovi Crnog vrha, Stola, lovište Dubašnica, kompleks Zlotskih pećina, odnosno Lazareva pećina, sa izvanrednim pećinskim ukrasima, izvorima mineralne i lekovite vode. Na toj osnovi izgrađeni su brojni smeštajni, rekreacioni i drugi infrastrukturni objekti.

Među kulturno-istorijskim vrednostima poseban značaj imaju određeni objekti u Brestovačkoj banji, udaljenoj 12 kilometara od Bora. Tu je Konak Kneza Miloša iz prve polovine 19. veka, Knežev zamak, kao i Dvorac Aleksandra Karađorđevića iz 1856. godine, izgrađen u romansno-renesansnom stilu.

Moram reći da je malo sredina na ovim prostorima u kojima je otkriće prirodnog bogatstva za posledicu imalo tako korenite preobražaje privrednog i društvenog života. Od kako je ime Bora stupilo na istorijsku scenu, na impresivan način je ostvaren ekonomski prosperitet.

Od rudarske kolonije s početka prošlog veka, Bor je izrastao u centar rudarsko-metalruške proizvodnje evropskog značaja. U sferama svesti i kulture, gde su za preokret ponekad potrebni vekovi, došlo je, takođe, do izuzetnih promena. Zbog toga je otvaranje rudnika za čitav kraj imalo onaj značaj kakav za najveće preokrete u društvu imaju događaji koje nazivamo revolucijama.

Bor je radio i brzo se razvijao, jer je kao snažan industrijski i rudarski centar privlačio ljude iz svih delova nekadašnje države. Mnogi od njih ovde su zasnovali porodice i smatraju se starim Boranima. U Boru ima Srba, Vlaha, Makedonaca, Roma, Slovenaca, Mađara, Rumuna, Albanaca, Bugara, Rusa, Crnogoraca, sveukupno 32 nacije.

Nakon stogodišnje proizvode bakra, zastarela tehnologija topljenja zadavala je građanima opštine Bor velike probleme zbog zagađenog vazduha. Dvadeset trećeg decembra 2014. godine počela je sa radom nova topionica i fabrika sumporne kiseline, kojom smo postali ekološki potpuno čista sredina.

Ostaće upamćeno da je Vlada koju je tada vodio Aleksandar Vučić omogućila Boranima da umesto vazduha zagađenog sumpor-dioksidom udišu potpuno čist vazduh. Sa ove distance, mogu slobodno da kažem da je to najhumanije delo u korist, pre svega, naše dece.

Sada u Bor dolaze turisti. Protekle sezone zabeležili smo značajan porast posetilaca.

Bor ostavlja upečatljiv utisak. LJudi su gostoljubivi, okolina mu je neponovljiva, privlačna, sa jedinstvenim prirodnim ambijentom koji pruža mogućnosti za gotovo sve turističko-rekreativne sadržaje. Borsko jezero predstavlja idealno mesto za odmor, rekreaciju, pripreme sportista, ribolov. Dubašnica je oaza netaknute prirode i jedno od najatraktivnijih lovišta visoke divljači. Stol je omiljeno sastajalište planinara, izletnika i ljubitelja ekstremnih sportova. Crni vrh je poznat po najvrednijim i najkvalitetnijim bukovim šumama ovog dela Evrope. Idealno je mesto za planinski turizam.

Lazarev kanjon je prirodni fenomen. Svrstava se u najbogatija staništa biljnog i životinjskog sveta. Zbog retkih vrsta koje se u njemu nalaze, predstavlja neprestani izazov za ekologe i istraživače. Sistem Zlotskih pećina u speleološkom smislu spadaju u najlepše u Srbiji. Brestovačka banja spada u najznačajnije termo-mineralne vode Evrope, a njena lekovitost utvrđena je još u prvoj polovini 19. veka. Tokom tog stoleća bila je pod neposrednim staranjem srpskih vladara i Obrenovića i Karađorđevića. Uživala je status jedne od dve borske banje Srbije.

Gotovo svi objekti nastali u 19. i početkom 20. veka, ktitorstvom znamenitih ljudi, predstavljaju spomenike kulture nacionalnog ranga.

Još jedno od značajnih obeležja je i Tehnički fakultet u Boru. To je fakultet Univerziteta u Beogradu. Osnovan je 1961. godine i prvi je fakultet lociran van sedišta beogradskog univerziteta.

Bor je poslednjih godina grad velike dinamike. Uređene su saobraćajnice i prelepi bulevari, nova dečija igrališta, sportski tereni, kao i jedan od lepših zoo vrtova u Srbiji. Renoviran aerodrom je ponovo osposobljen za civilni saobraćaj. Jedna od glavnih turističkih atrakcija za kratko vreme postao je kafić u jami, gde na kafu pola kilometra pod zemljom dolaze organizovane turističke ture i ekskurzije iz svih krajeva Srbije. Stari površinski kop, kao najveće veštačko stvoreno udubljenje u Evropi, takođe mami sve veći broj posetilaca. Kompleks oko sportskog centra dobio je nove sadržaje. U neposrednoj blizini nalazi se hipodrom, balon hala, skejt park, staza za karting. Za turiste su obezbeđeni smeštajni kapaciteti na nekoliko lokacija, u luksuzno obnovljenom hotelu na Borskom jezeru, klubu RTB-a u Brestovačkoj banji, kao i u hotelima u samom gradu.

Ovom prilikom apelujem na kompaniju Gasprom, koja je većinski vlasnik hotelskog kompleksa na Crnom vrhu, da još jednom razmotri mogućnost završetka ovog kompleksa ili pak nalaženja nove namene koja bi odgovarala potrebama kompanije. Sigurna sam da postoji način da se objekti koji su koštali blizu 60 miliona evra sačuvaju od daljeg propadanja i da kompanija Gasprom nađe svoj interes i pokrene ovaj projekat.

Moderno i novo dobro je uklopljeno u tradicionalno. Ne treba propustiti građevinske poduhvate francuske arhitekture s početka prošlog veka, koji predstavljaju jedinstvena remek dela graditeljstva o kojima i dan danas svedoče kao spomenici kulture zidana zdanja iz tog perioda. To je najveća unikatna rudarska kolonijalna naseobina u Evropi.

Bor inspiriše i nadahnjuje i umetnike. Proslavljena imena domaće kinematografije već pola veka filmskom kamerom beleže kadrove u Boru. Mnogi najavljuju dolazak u Bor. Bor je otvoren za nove investicije. Najveća investicija današnjice je otvaranje još jednog rudnika, a na ovom projektu biće uposleno 1.000 radinka.

Nekoliko reči i o Prokuplju. Prokuplje je najveća opština i sedište Topličkog upravnog okruga, koji se nalazi na jugu Srbije, u oblasti centralnog Balkana. Toplički upravni okrug obuhvata prostor duž administrativne linije sa KiM i ima značajnu ulogu u bezbednosnom smislu. Opština Prokuplje zauzima površinu od 759 kilometara kvadratnih i opštinu čini ukupno 107 naseljenih mesta.

Geografski položaj i konfiguracija terena uslovili su da najznačajnija srednjebalkanska transferzala koja povezuje Crno more sa Jadranskim delom ide Toplicom preko KiM, čineći najkraću vezu između Moravsko-vardarske doline i Jadranskog mora, putni pravac od izuzetnog značaja za ovaj deo zemlje. Uz finansijsku podršku EU, do 2020. godine očekuje se završetak izgradnje autoputa E80, deonica Niš – Merdare, čija trasa delom upravo prolazi kroz Prokuplje, što će svakako povećati atraktivnosti i pozitivno uticati na privrednu aktivnost u ovoj opštini.

Područje opštine Prokuplje prostire se na površini od 75.896 hektara, od čega poljoprivredno zemljište zauzima 45.083 hektara odnosno 60%, šumsko 26.895 hektara ili 35% i neplodno zemljište svega 5%. Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta čak 81,6% ili 36,79 hektara su obradive površine.

Na ovom prostoru izuzetno je bogat vodni potencijal sagledan preko termomineralnih podzemnih i tekućih voda, kao i veštačkih brana sa određenim kapacitetom vode. To su brana Bresnica, brana na Rastovničkoj reci i bunari na lokaciji zvanoj Hisar. Pored voda tri poznate banje koje se nalaze na teritoriji opštine Kuršumlija, Lukovske, Prolom i Kuršumlijske banje, u reku Toplicu, po kojoj je čitav ovaj kraj dobio ime, slivaju se i brojni drugi termalni izvori.

U blizini Prokuplja na Gubetinskim livadama nalazi se termalni izvor Suva česma. Šumsko bogatstvo je izuzetan važan prirodni resurs ovog kraja.

Opštinu Prokuplje karakteriše bogato istorijsko nasleđe. U podnožju Hisara nalazi se crkva Svetog Prokopija, jedan od najstarijih pravoslavnih hramova na Balkanu.

Prokuplje je i poznati sportski centar, čiji su sportisti bili nosioci svetskih, olimpijskih i evropskih odličja. Brojna su sportska takmičenja koja se održavaju u Prokuplju, a najznačajniji među njima su međunarodni teniski turnir i takmičenje u džiu džici kome prisustvuju najistaknutiji evropski predstavnici ovog sporta.

Od turističkih potencijala najznačajnija je moderna opservatorija koja se nalazi na vrhu planine Vidojevice, na nadmorskoj visiji od 1.155 metara. Ministarstvo za nauku je 2003. godine donelo odluku da finansira izgradnju ovog objekta, na osnovu obrazloženja naučnika da su na Vidojevici povoljni astro-meteorološki uslovi, najbolji u Srbiji.

Malu topličku transverzalu, pešačku stazu dugu 22 kilometra, čini prostor koji povezuje prelepe topličke planine: Veliki Jastrebac, Pasjača, Vidojevica, Rgajska planina, Radan, Sokolovica i Arbanaška planina. Toplička transverzala većim delom se poklapa sa evropskim pešačkim putem E7, čija dva kraka prolaze kroz Toplicu. Malu topličku transverzalu godišnje poseti na hiljade planinara i ljubitelja prirode iz cele Srbije i inostranstva.

Za privredu opštine Prokuplje svakako je, osim malih i srednjih preduzeća, najznačajniji Leoni. Leoni grupa je vodeći međunarodno priznati proizvođač žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema. Tokom 2014. godine otvorena je fabrika u Malošištu u blizini Niša, a usled daljeg povećanja obima poslovanja avgusta 2017. godine otvorena je i nova fabrika u Nišu.

U svim pogonima na jugu Srbije, koje Leoni poseduje, uposleno je blizu 7.000 radnika. U Prokuplju posluje i divizija Leoni filips koji upošljava oko 350 radnika, a nedavno je otvoren i novi pogon Bizlinka, čime je obezbeđeno 500 radnih mesta.

Poštovani građani Bora i Prokuplja, ovom statusnom izmenom naše sredine postaće gradovi, a na vama i nama je da se zajedno borimo da nam se gradovi razvijaju, da budu što lepši i uređeniji kako bi nam život u njima bio što prijatniji. Imamo ono što je najvažnije, a to je podrška ljudi koji vode ovu državu. Zbog svega onoga što Bor i Prokuplje jesu i svega onoga što treba da postanu, pozivam sve kolege poslanike da podrže ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je razmatrao u načelu tri predloga zakona koji se odnose na prava nacionalnih manjina, i to – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Za Republiku Srbiju je pitanje manjinskih prava i sloboda od velikog značaja. Srbija je multietnička država, te svako unapređenje pravnog okvira kojima se ta prava i slobode garantuju predstavlja jasnu poruku opredeljenosti Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da gradimo društvo u kome se ljudska prava i slobode garantuju i obezbeđuju. Takođe, ovo je bitno iz razloga što smo kandidati za članstvo u EU, a u pregovorima za pristupanje EU upravo poglavlja koja se tiču ljudskih prava i sloboda, prava nacionalnih manjina i svega onoga što potpada pod Poglavlje 23 i odlučujuće važnosti za proces evrointegracija.
Srbija je svojim Ustavom garantovala posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Mi smo ratifikovali gotovo sve međunarodne akte u ovoj oblasti, kao što su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina.
Pored Ustava Republike Srbije, najvažniji zakoni u ovoj oblasti su upravo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nacionalni saveti se bliže i preciznije definišu kao organizacije kojima se poveravaju određena javna ovlašćenja o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, a u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima.
Predmet regulisanja su i pitanja od značaja za rad i funkcionisanje nacionalnih saveta, kao što je pitanje korišćenja imovine nacionalnog saveta, pitanja vezana za finansiranja. Bliže se regulišu pitanja koja se odnose na upis i brisanje nacionalnih saveta iz registra.
Kako bi se obezbedila depolitizacija nacionalnih saveta uređuje se pitanje nespojivosti funkcija predsednika i članova izvršnog odbora nacionalnog saveta sa članstvom u rukovodećim organima političkih stranka. Takođe je važno što se članovima i drugim licima, koji obavljaju poslove za nacionalni savet, omogućava radno-pravni status, odnosno mogućnost da zasnuju radni odnos u nacionalnom savetu.
Predlogom zakona su veoma precizno propisana ovlašćenja nacionalnog saveta, kako opšte prirode, tako i u pojedinim oblastima. Na primer, nacionalni savet može da podnosi pritužbu Zaštitniku građana, pokrajinskom i lokalnom ombudsmanu i drugom nadležnom organu kada proceni da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
U oblasti obrazovanja predviđaju se rešenja koja se odnose na učešće nacionalnih saveta u utvrđivanju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i u pogledu korišćenja udžbenika.
U oblastima koje se odnose na javno obaveštavanje i rad medija predviđa se da nacionalni savet može da osniva ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opšte korisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine.
Kada je reč o izborima za nacionalne savete uređuje se pitanje posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina, tako što se olakšava vođenje tog spiska po službenoj dužnosti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, glavni ciljevi zakona su postizanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, proširenja mogućnosti finansiranja društva i udruženja nacionalnih manjina i obaveze zaštite kulturnog, istorijskog nasleđa nacionalnih manjina…

Zahvaljujem, koleginice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.