Jedna na njih dvoje?

Jedna na njih dvoje, na žalost.

Pa, njih dvoje otprilike vrede za jednoga, pa dobro je.

Takav je Poslovnik, menjaćemo ga. Hvala.

Samo me čudi što danas biramo zamenika guvernera, mogli smo staviti na dnevni red da izaberemo i podguvernera.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Pre nego što nastavimo sa radom, poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će podržati ovaj set predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u danu za glasanje ćemo glasati i za izbor gospođe Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera NBS.

Kada smo kod predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za sve elemente ovog dela dnevnog reda bi želeo da kažem da je jako dobro što su ovi tekstovi napisani na način da su sve zainteresovane strane mogle da imaju učešće u formulisanju najboljih rešenja. Ovaj proces naravno nije počeo pre nekoliko nedelja, nego postoji i predparlamentarna faza izrade predloga zakona, pre toga nacrta zakona.

Neki od ovih predloga zakona su bili na javnoj raspravi još pre godinu dana tako da su zaista svi imali priliku da se o njima izjasne i da daju svoje predloge. To je svakako dobro, jer živimo u vremenu kada je transparent u modi i kada kažete da je nešto urađeno transparentno onda to već unapred ima neku pozitivnu konotaciju bez obzira na sadržinsku vrednost. Ali, ovi predlozi zakona imaju i sadržinsku vrednost, znači nije transparencija jedina vrednost u vezi ovih predloga zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, ti predlozi zakona uvode neke nove forme, neki kažu neposredne demokratije, ja bi rekao polu neposredne demokratije i neki novi vidovi javnih rasprava će biti uvedeni nakon usvajanja ovih predloga zakona u Narodnoj skupštini. To je svakako dobro zbog toga što će građani i na republičkom nivou i na nivou jedinica lokalne samouprave u većoj meri moći da utiču na sadržinu budućih predloga zakona, odnosno zakona o kojima će Narodna skupština Republike Srbije glasati.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, svakako treba istaći da će na bolji način biti regulisane mesne zajednice. Mesne zajednice su bili kategorija u našem pravnom sistemu - ni na nebu, ni na zemlji. Nije bilo jasno godinama šta je njihova nadležnost, šta je svrha njihovog postojanja bez obzira što građani u mnogim opštinama imaju poverenje u čelnike tih saveta mesnih zajednica i obraćaju se tim ljudima, tim organima, ali mesne zajednice nisu imale nadležnosti da delaju, da bilo šta učine ili nešto ozbiljnije učine u rešavanju problema građana koji se njima obraćaju.

Zbog toga je dobro što je ministarstvo, odnosno Vlada uvidela ove propuste u našem pravnom sistemu i što će sada mesne zajednice imati regulisan status, što će se tačno znati koji je odnos između jedinica lokalne samouprave i mesne zajednice, što će se znati koje su nadležnosti mesnih zajednica, koji je njihov manevarski prostor i u budućnosti će građani sa, nadam se, većim uspehom obraćati mesnim zajednicama.

Kažem, još jedanput, do sada nije bi propust čelnika tih mesnih zajednica nego se radilo o tome da njihov status nije bio na pravi način regulisan propisima Republike Srbije. To je već samo još jedna srećna okolnost što je ova tačka i deo koalicionog sporazuma između SNS i SVM, i na ovaj način možemo da kažemo da je realizovana još jedna tačka iz našeg koalicionog sporazuma u vezi boljeg regulisanja pravnog položaja mesnih zajednica.

Kada govorimo o setu zakona iz sfere individualnih i kolektivnih manjinskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, onda treba da spomenemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Svi ovi predlozi zakona znače boljitak za položaj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Neki predlozi zakona od ova četiri sadrže u sebi nova rešenja, proširuju se određena prava, a u nekim predlozima zakona se samo preciziraju neke odredbe koje su i do sada bile deo našeg pravnog sistema.

Zašto to sada kažem? To kažem zbog toga što se u javnosti pokazalo interesovanje za određena rešenja koja ne znače novinu u našem pravnom sistemu. Na primer, narodni poslanici koji su pripadnici određenih nacionalnih manjina, čiji udeo čini najmanje 2% stanovništva Republike Srbije će u budućnosti moći da govore u ovom cenjenom domu na svom maternjem jeziku. To je svakako dobro. Svako će da odluči da li će da koristi to pravo ili neće. Ja sam u više navrata rekao da je moje lično mišljenje da se u ovom domu treba obraćati na srpskom jeziku, zbog toga da bi svi razumeli i zbog toga da bih imao šanse da ubedim npr. gospodina Ružića da nam prihvati amandmane i to će biti svakako tako sve dok gospodin Ružić ne bude naučio mađarski jezik. Zbog toga ću se ja i u budućnosti obraćati na srpskom jeziku ovom cenjenom domu.

Ono što želim da kažem, ovo rešenje nije novina. Ja sam još u maju 2007. godine, doduše u drugoj zgradi, ali u istoj ovoj cenjenoj instituciji tražio i imao pravo da se obraćam na mađarskom jeziku, na svom maternjem jeziku. Znači, ovo rešenje ne predstavlja novinu, ali je svakako dobro što je precizirano i što je jasno da se ovo sada odnosi na republičke organe, a ne na savezne organe koji ne postoje u našoj državi već godinama.

Ima jako puno i pozitivnih rešenja, nova rešenja koja nisu postojala do sada. Ja bih želeo da istaknem dva takva rešenja iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Prvo je rešenje da se neće smatrati diskriminacijom mere koje će državni organi preduzimati zbog postizanja određenih za nas bitnih ciljeva. Jedan od tih ciljeva jeste povećanje srazmere ili poboljšanje što se tiče srazmere zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Tu se, naravno, ne radi o nekakvim rukovodećim mestima, nego se radi o tome da, po našem Ustavu, treba da se vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina na svim nivoima teritorijalne organizacije u državnoj upravi i generalno u javnom sektoru. Određeni posebni zakoni već i sadrže takve mere i takva rešenja jer su u više navrata prihvaćeni amandmani SVM prethodnih godina od 2015. godine pa na ovamo.

Mi na ovaj predlog zakona gledamo kao na okvirni zakon. Doduše, naš pravni sistem, nažalost, ne poznaje kategoriju ustavnih ili okvirnih zakona, ali svakako je i ovaj predlog zakona okvirnog karaktera i svakako je dobro što će se i ovim zakonom to pitanje regulisati.

Drugo bitno pitanje koje znači novinu jeste da će se u budućnosti u matičnu knjigu rođenih upisivati podatak o nacionalnoj pripadnosti državljanina, građania Republike Srbije. To je preduslov da bismo znali da li je srazmera pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi odgovarajuća, da upotrebim termin iz Ustava Republike Srbije, i u budućnosti Srbija neće moći, odnosno organi Srbije neće moći da kažu – mi ne znamo ko se kako izjašnjava, to je ustavno pravo svakog građanina, štaviše, svaki građanin može da menja svoju nacionalnu pripadnost na sasvim legalan način godišnji i u više navrata, ali od sada će taj podataka, naravno, na dobrovoljnoj osnovi, biti deo matične knjige rođenih. To je preduslov za uživanje mnogih drugih prava.

Da napravim jednu malu digresiju. Siguran sam da kada opet budemo menjali Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nadam se, ne uskoro, ali za nekoliko godina, iz nekog sada još nepoznatog razloga, onda ćemo moći da inkorporiramo u taj tekst budućeg zakona da će državni organi Republike Srbije moći da šalju obaveštenje pripadnicima nacionalnih manjina da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak. Upis u poseban birački spisak treba da funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi, to tako i funkcioniše, tako treba i da ostane, ali će u budućnosti organi države možda moći da šalju određena obaveštenja ljudima koji se u skladu sa ovim novim mogućnostima izjašnjavaju kao pripadnici određene nacionalne manjine da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak te nacionalne manjine. Znači, to su neki budući koraci i nećemo se sada time baviti, ali naglašavam samo kao primer zašto je bitno i koji benefiti mogu da proizilaze iz toga što će se upisivati na dobrovoljnoj osnovi i podatak o nacionalnoj pripadnosti u matične knjige rođenih.

Ista ova rešenja su predviđena i na još detaljniji način uređena i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Novina je i svakako znači korak unapred u uživanju prava pripadnika nacionalnih manjina što će se u budućnosti ne samo na teritoriji celokupne jedinice lokalne, nego i u naseljenim mestima, znači, na području određenih mesnih zajednica, moći da se uvede, ja bih rekao, u službenu upotrebu jezik nacionalne manjine ukoliko pripadnici te nacionalne manjine čine najmanje 15% stanovništva tog naseljenog mesta te mesne zajednice, to je svakako korak unapred u poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjina.

Doduše, ne spada u red predloga zakona iz sfere prava i sloboda nacionalnih manjina, ali bih ipak tu spomenuo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim agencijama, jer će, ja se nadam, nakon prihvatanja našeg amandmana i u odnosu na državne agencije biti uvedena obaveza koja je već predviđena Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, sa jedne, i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama, sa druge strane, suština tog predloženog rešenja je da se da prednost u slučaju postojanja jednakih kvalifikacija pripadniku nacionalne manjine prilikom zapošljavanja u ovom slučaju u državnoj agenciji. Sve je to u vezi sa već iznetim argumentima u vezi potrebe poboljšanja srazmera zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, ali i šire, u javnoj sferi.

Još jednom naglašavam ne radi se o nekim rukovodećim mestima, nego se radi o radnim mestima, tzv. pod znacima navoda, običnim radnim mestima da bi građani mogli komunicirati na svom maternjem jeziku sa državnim, sa predstavnicima određenih državnih organa.

Za kraj sam ostavio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je za nas izuzetno bitan i u prethodnih godinu dana, pa i više vremena ovaj tekst je postojao, egzistirao u više varijanti. Mnoge prethodne varijante ovog predloga zakona nisu bile prihvatljive za Savez vojvođanskih Mađara i to smo mi blagovremeno signalizirali i ministru i njegovim saradnicima, i vrlo je dobro što smo uspeli da nađemo rešenja koja su s jedne strane nama prihvatljiva. S druge strane, koja su u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a sa treće strane koja su održiva i primenljiva u slučaju svih nacionalnih manjina koje imaju nacionalne savete, formirane nacionalne savete u Republici Srbiji i tu ima jako puno različitih situacija koje proizilaze, proističu iz određenih objektivnih ali i subjektivnih razloga.

Dobro je npr. što smo uspeli da se dogovorimo da se ipak ne smatra da član političke stranke ne može da bude član nacionalnog saveta jer bi to bilo u suprotnosti sa pravom građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina da učestvuju u javnom životu. Možemo mi da raspravljamo o tome šta je nacionalni savet, mada će sada postojati definicija u zakonu što je isto dobro, jer do sada nismo imali definiciju nacionalnog saveta u našem pravnom sistemu. I, vrlo je dobro što je sužen krug funkcija na kojima neće moći da budu građani, pripadnici nacionalnih manjina koji imaju određene stranačke funkcije.

Mada, moram da kažem u zagradi, da što se tiče mađarske nacionalne manjine, ni 2010. godine, ni 2014. godine mi na rukovodećim položajima u nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine nismo imali stranačko obojene ljude, nismo imali stranačke, u smislu stranačkih funkcionera.

Jako je pozitivno i to što će se vratiti u tekst zakona određene nadležnosti koje su dovedene u pitanje odlukom Ustavnog suda, ali je u obrazloženju te odluke rečeno da se neke nadležnosti, ovlašćenja mogu vratiti u taj zakon nakon određenih preformulacija, to je učinjeno i zbog toga sve nadležnosti ili kako bi to sada trebalo da kažemo ovlašćenja biti očuvana, a neka su kažem i vraćena.

Jako je dobro i da se vratim na početak mog obraćanja, što su i nacionalni saveti mogli da učestvuju u čitavom ovom procesu, da je i predsednica Vlade Republike Srbije uzela učešće u javnim konsultacijama povodom ovih predloga zakona jer je time pokazala da daje na značaju ovim pitanjima.

I, da rezimiram, mi ćemo podržati sve ove predloga zakona. Imamo određene amandmane kao što znate, ja se nadam da će oni biti, odnosno siguran sam da će oni biti usvojeni. I dobro je što smo došli na kraj ovog procesa koji je trajao dosta dugo.

Još jednom da ponovim narodni poslanici Savez vojvođanskih Mađara će glasati i za izbor Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvaženi saradnici gospodina ministra, moram priznati veoma iskreno i otvoreno da sam iznenađen i to pozitivno gospodine ministre određenim rešenjima i mogu zaista da pohvalim određene stvari koje su predviđene ovim zakonima. A, naravno ima tu štošta i za kritiku, tako da bih ovo svoje izlaganje podelio u tri dela. Da prvo istaknem ono što je dobro u zakonskim predlozima, onda da naglasim ono što je loše u zakonskim predlozima i na kraju posebno predočim građanima šta je neverovatno u zakonskim predlozima.

Dakle, što se tiče dobrih stvari počećemo od Zakona o lokalnoj samoupravi, vi ste to i sami istakli u vašem dopisu, veoma je dobro da imamo bolju primenu instituta neposredne demokratije veće uključivanje javnosti, veće uključivanje građana u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave gde će građani imati mogućnost da kažu šta da se gradi, uključivanje najšire javnosti u sam postupak pripreme zakona strateških i drugih dokumenata javnih politika. Dakle, podsticanje građana na pokretanje inicijative od značaja za njihovu sredinu, smanjenje broja lokalnih funkcionera prema veličine opštine ili grada i malo bolje, a videćemo da tu ima i određenih manjkavosti, uređivanje položaja mesnih zajednica i odnosa sa opštinom i gradom. Sve su to dakle dobre strane Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno izmena i dopuna ovoga zakona.

Postoje i dobre strane u Zakonu o matičnim knjigama i vi ste ih ovde naveli, ja se sa vama slažem. Dakle, maksimalna sigurnost, tačnost i pouzdanost sistema vođenja matičnih knjiga, posebno važno, posebno pohvaljujem gospodine ministre, građani će ma gde god se nalazili u Srbiji ili van nje moći da dobiju izvode iz matičnih knjiga, što znači da će matične knjige diplomatsko-konzularnih predstavništva biti sastavni deo registra matičnih knjiga, što je jedna velika važna stvar.

Podržavamo i donošenje politika u skladu sa potrebama manjina. To je dobra i prava stvar, ali bih posebno istakao dve vaše konstatacije sa kojima se apsolutno slažem. Prva je, da mnoge evropske zemlje bi trebalo da nam pozavide na manjinskim politikama. Ja se slažem da je status nacionalnih manjina u Srbiji izuzetan i mnogo bolji nego u zemljama u okruženju, pa i brojnim evropskim zemljama. Takođe bih se saglasio sa vašom konstatacijom da predlogom izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba jasnije definisanje ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, smanjenje prekomerne politizacije i transparentniji rad nacionalnih saveta. Znači, apsolutno potpisujem i podržavam ovo što ste ovde rekli.

Takođe, želim da podržim inicijative kolega iz vladajuće većine koje su predale predlog za novu, da tako kažem, za jednu dopunu teritorijalne organizacije Srbije, gde bi se i Bor i Prokuplje, dosadašnje, dakle opštine proglasile gradovima i to apsolutno ima podršku Srpskog pokreta Dveri.

Tu se gospodine ministre, kako da kažem, završava sve što se može reći ovako pohvalno, a nije malo. Dakle, bili smo široke ruke danas i da pređemo dakle odmah na ono što je krajnje zanimljivo i krajnje loše u ovim predloženim zakonima.

Počećemo od nama veoma omiljene teme, pa kažete vi u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi uvodite stav dodatni u članu 3. i kažete ovako – jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti preko svojih organa prati proces evropskih integracija Republike Srbije i razvija za to potrebne administrativne kapacitete. Lokalna samouprava da se bavi usklađivanjima sa EU, pa hoće li i mesne zajednice, gospodine ministre u sledećim izmenama i dopunama da se usklađuju sa EU? Oće li i skupštine stanara da se usklade sa EU? Hoće li u EU da uđu i naši stanovi i kuće, da se usklađuje naš porodični kućni budžet? Mislim, gde je granica mešanja EU u život građana Srbije? Da li mi treba da uredimo svaki segment našeg društva onako kao nam komanduje neko iz Brisela? Molim vas, gospodine ministre, to je za nas apsolutno ne prihvatljivo.

Idemo dalje. Šta ste izbacili, ako sam ja dobro razumeo i primetio, iz ovih zakona? U nekadašnjem stavu 30. člana 4. ovog zakona pisalo je da je jedna od nadležnosti opštine da podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva. Ako ste to izbacili, to vam je krupna zamerka i krupna greška.

Takođe, u nekadašnjem stavu 15. starog zakona pisalo je da je jedna od nadležnosti opština da osniva robne rezerve i utvrđuje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadležnost ministarstva radi zadovoljenja potreba lokalnog stanovništva. Ako je i to izbačeno iz Predloga zakona, takođe ste pogrešili.

Idemo dalje. Pominjete na jednom mestu u stavu 5. da obezbeđivanje i ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom, što apsolutno uvek i na svakom mestu podržavamo, i zaštitu prava osetljivih grupa, koje nekako ste izbegli da definišete. Da li su, recimo, i migranti osetljive grupe, da li nameravate da naselite prazna srpska sela sa migrantima, itd? Definišite da znamo šta su osetljive grupe, pa da znamo o čemu govorite. Nemojte nam podvaljivati osetljive grupe. To ne bi bilo ovako lepo i korektno sa vaše strane.

Takođe, položaj načelnika opštinske uprave. Ja mislim da je pogrešna pozicija načelnika opštinske uprave koji odgovara isključivo opštinskom veću koji ga bira. On bi trebao da odgovara skupštini opštine, odnosno skupštini grada, jer zaista vodi jedan od najodgovornijih i najozbiljnijih poslova načelnika opštinske, odnosno gradske uprave i tu ste, po našem mišljenju, pogrešili.

Takođe, postoji jedna osetljiva stvar u Zakonu o lokalnoj samoupravi, a to je status dodeljivanja zvanja počasnog građanina. Verujte, imali smo mnogo negativnih iskustava sa dodeljivanjem statusa počasnog građanina Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću širom Srbije, iako to nigde i ničim nisu zaslužili. Čak se SPC, tako da kažem, na neki način devalvirala ordenje koje dodeljuje, dodeljujući ga raznim političarima koji nikakvih zasluga nemaju, izuzev ako im nije zasluga da na mestu ministra rade svoj posao i daju od državnih sredstava pomoć crkvama. Kada to budu davali iz privatnih sredstava, onda možda neki orden i treba da zasluže, a ovako samo rade svoj posao i ne treba nikakvo ordenje SPC da dobija ni jedan političar na vlasti. To je stav Srpskog pokreta Dveri i sad kad smo u opoziciji i kad budemo na vlasti.

Ono što je, takođe, ovde krajnje problematično jeste sam naziv Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Zašto, gospodine ministre, o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina? Da li su ona ugrožena u Srbiji? Pa, sami kažete da nisu, da možemo da se ponosimo statusom nacionalnih manjina u Srbiji. Izbrišite reči „zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina“, o pravima i slobodama nacionalnih manjina, bez zaštite. Ovako ispada da su oni ugroženi čim mi moramo da ih štitimo, a ničim u Srbiji nisu ugroženi.

Od Nemanjića do danas mi smo multikulturni, multinacionalni, multireligiozni ili koji god hoćete multi iz EU, mi te uslove ispunjavamo.

Nemojte da nam neko ko je potpuno drugačije radio prema svojim nacionalnim manjinama, počevši od SAD, pa na dalje, drži bilo kakva predavanja o tome, jer mi mnogo bolje ispunjavamo standarde o nacionalnim manjinama nego oni koji nam drže predavanja sa zapada.

Tu ima i nekih manjkavosti u ovim vašim predlozima kada se tiče nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pa bih nabrojao nekoliko. Po mom mišljenju je problematična pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja. Šta to znači? Imate dva kandidata i zaposlite jednog samo zato što je pripadnik nacionalne manjine. Ali, da nije to, možda, diskriminacija onoga drugoga? Dakle, vrlo osetljiva stvar. Vrlo osetljiva stvar.

Ispisivanje toponima na jezicima nacionalnih manjina, vrlo osetljiva stvar. Ovoliku, da tako kažem, širinu ispisivanja toponima na jezicima nacionalnih manjina ja nisam video nigde na svetu.

Gospodine ministre, pretpostavljam da ste i vi negde putovali. Evo, možete kao, da tako kažem, obrazloženje zašto ovo predlažete da mi navedete gde ste to videli? Gde ste videli toliki broj toponima ispisan na jezicima nacionalnih manjina u drugim državama? Evo, mnogo bi mi značilo da mi navedete te uporedne primere. Ja sam protiv toga, odmah da kažem. U ovoj državi treba ispisivati toponime samo na srpskom jeziku i nema razloga da bude drugačije.

Takođe, u ovom parlamentu treba da se govori samo na srpskom jeziku. Znači, apsolutno sam protiv obezbeđivanja mogućnosti da se manjinski narodni poslanik obrati na svom jeziku Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nema razloga za tim. To nisu čak ni tražili i ne traže pripadnici nacionalnih manjina koji su ovde kolege naši narodni poslanici.

Dakle, kome mi izlazimo tu u susret i šta mi tu radimo? Pravimo Vavilon od Narodne skupštine Republike Srbije, a Vavilon je upravo propao kada su se pomešali jezici i kada se ljudi više nisu razumeli. To samo da vas podsetim.

Naravno, dolazimo do stvari koja je posebno bolna i osetljiva, a tiče se Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Nema rešenja koja su od izuzetnog značaja. Mi smo vam to predložili u Deklaraciji Narodne skupštine o zaštiti srpskog jezika i zaštiti ćirilice. Nema, dakle, popisa svih srpskih književnih dela nastalih na srpskom jeziku koje treba zaštiti. Nema mogućnosti da se, što je za nas posebno važno, državne institucije Srbije rade na očuvanju i unapređenju srpskog jezika kod Srba u regionu i rasejanju, naročito kroz otvaranje novih dopunskih škola za učenje srpskog jezika u našim ambasadama i konzulatima u regionu i svetu, finansijsku i drugu podršku kulturno umetničkim društvima i kulturno prosvetnim zajednicama Srba u regionu i dijaspori, finansijsku i drugu podršku elektronskim i štampanim medijima Srba iz regiona i dijaspore koji su na srpskom jeziku i, naravno, očuvanju bogate duhovne kulturne baštine Srba rasejanih širom sveta koju treba vratiti u otadžbinu.

Takođe, nema u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma zaštite ćirilice, nema kaznenih odredbi za nepoštovanje korišćenja ćirilice u javnoj upotrebi, nema obaveze da svi javni natpisi u Srbiji budu na ćirilici i nema obaveze da štampani i elektronski mediji, takođe, funkcionišu na ćirilici. Sve ste to, gospodine ministre, propustili da date u predlozima izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Ne bih se osvrtao na ono oko čega se sigurno nećemo složiti, a to su te mantre sa zapada o rodnoj raznolikosti i rodnoj ravnopravnosti. To je takva nebuloza da ne bih gubio vreme na to. To da se jedno jutro osećaš kao žena, a popodne kao muškarac, uveče opet kao žena i da država to treba tri puta dnevno da ti upiše u evidenciju da bi ispunila tvoje hirove, prosto, ili da ti plati promenu pola, što inače finansiramo iz budžeta. To, gospodine ministre, je besmisao.

Ono što posebno želim da istaknem jeste niste suštinski dali nikakvo rešenje za platne razrede. To ste iznova izbegli kao Vlada, a podsetio bih vas na jednu veoma važnu stvar, a to je ovaj skandal da će od 01. oktobra, po nalogu Zaštitnika građana, u našim pasošima biti izbrisan pridev „srpski“ i da državljanstvo više neće bit srpsko, nego državljanstvo Republike Srbije.

Imate ocenu najkompetentnije naučne institucije ove države, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji čine vrhunsku stručnjaci iz SANU, Matice srpske, svih katedri za filologiju u ovoj državi, koji se protive tog skandaloznom brisanju nacionalne, odnosno državne odrednice u ovom slučaju.

Srpsko državljanstvo znači državljanstvo Republike Srbije, kao što je to slučaj svuda na svetu. Ne znam dokle ćemo da se stidimo te reči „srpsko“ i dokle će nam je neko brisati iz naziva, primera radi, „Telekoma Srbija“, RTS, „Puteva Srbije“ ili „Železnica Srbije“ ili srpskog državljanstva? Sve to treba da bude srpsko, kao što je svuda na svetu, kao što je Dojče bank, kao što je Dojče telekom itd.

Sada dolazimo do onoga što je najzanimljivije, jer je neverovatno, a to je Predlog zakona koji se tiče javnih agencija. To je inače jedan skandal nad skandalima u ovoj državi. Mi ne znamo koliko ima i, evo, vi me, molim vas, obavestite, gospodine ministre, javnih agencija u Srbiji.

Sećam se obećanja SNS, kada su se borili za vlast 2012. godine, da će ukinuti sve nepotrebne državne agencije. Ne da nisu ukinuli, nego su osnivali nove u međuvremenu.

Ima ih verovatno preko 150. Priča se o nekim neverovatnim ciframa, da na državne agencije odlazi više stotina miliona evra, pa ako biste mogli da mi date taj podatak koliko miliona? Možda milijarda evra odlazi na rad ovih paradržavnih agencija, koje pri tom nikom ne podnose izveštaj o svom radu, niti mi ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije znamo šta oni tamo rade? Oni su država u državi.

Vidite šta vi predlažete. Ovo je genijalni i kažete čak u razlozima za donošenje ovog zakona – Zakon o radu, a ni postojeći Zakon o javnim agencijama, ne obavezuje na sprovođenje javnog konkursa, postupka prilikom prijema zaposlenih u radni odnos. Predloženim izmenama ovog zakona uvodi se obavezna provera stručnih osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku, čime se u sistem zapošljavanja u javnim agencijama uvodi princip zasluga.

Ako vi, gospodine ministre, očekujete da vam ja sada čestitam zato što ste se setili posle 28 godina vlasti SPS u ovoj državi i šest godina vaše zajedničke vlasti sa SNS da i u javnim agencijama treba da postoji konkurs za zapošljavanje i stručna osposobljenost za zapošljavanje, onda te čestitke nećete dobiti, jer je to neverovatno da do sada je postojao paralelni državni sistem u kome se zapošljavalo kako god ko hoće i koji je zapravo bio prostor za partijsko zapošljavanje stranačkih kadrova. To je, verujte, skandal.

Vaša rešenja su ovde na mestu, ali izvinite, gde je vaša odgovornost, odgovornost SPS, SNS, i svih vas koji ste do sada bili na vlasti, da vi tek sada, posle toliko decenija, uvodite obavezni javni konkurs pri zapošljavanju i proveri znanja kandidata, utvrđujete pravila za imenovanje članova upravnog odbora i direktora i dalji njihov rad, uvodite bolju kontrolu i raspored prihoda?

Verovali ili ne, poštovane kolege narodni poslanici, uvodi se bolja kontrola i raspored prihoda. LJudi su radili šta su hteli sa državnim parama, raspoređivali kako su hteli na sopstvene plate. Neko posle šest godina vlasti uvodi kontrolu nad tim prihodima. Bolja kontrola, kaže, i pravila u cilju sprečavanja sukoba interesa, itd, itd.

Znači, ja sam zaista šokiran, da je vama trebalo šest godina vlasti da shvatite da toliko obiman deo državne uprave, za koju ste inače obećali da ćete ga ukinuti, zapravo funkcioniše kao paralelni sistem, gde nema konkursa za zapošljavanje, gde nema kontrole prihoda i rashoda, gde ljudi rade šta hoće, zapošljavaju se kako hoće, a niko ne zna šta rade i nikome ne podnose izveštaj o radu. To, verujte, je zaista neverovatan skandal.

U tom smislu, dužan sam da na kraju spomenem i izbor drugog mandata guvernera NBS, za Jorgovanku Tabaković, što smatram skandalom. Čuli smo deo njene impozantne biografije, od strane Vojislava Šešelja. On siguran sam najbolje zna koga je i kako predlagao za ministre i šta je taj moralno i nemoralno uradio, ali nismo čuli onaj drugi deo, koji je zapravo ključan, kako Jorgovanka Tabaković, šest godina kao guverner NBS štiti bankarski lobi u ovoj državi i štiti banke koje pljačkaju građane Srbije na preko 500 provizija, koje su na različite načine uvedene, i kroz sve druge valutne klauzule, poreske utaje, i sve drugo što banke ovde rade, a da ih ne kontroliše onaj ko je za to zadužen, a to je NBS:

Skandal je predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da predloži Jorgovanku Tabakovć za novi mandat na čelu NBS, čime je zapravo pljunuo u lice svim građanima Srbije opljačkanim od banaka, koje je štitila upravo Jorgovanka Tabaković, svojim nesavesnim radom i nečinjenjem.

Ovde bih, na kraju, postavio jedno pitanje i uvaženom, ovde prisutnom, gospodinu Ivanu Jovičiću, izbornom članu Visokog saveta sudstva, iz reda sudija, da li bi mogao da me informiše upravo o tim VIP kreditima koje sudije imaju? Da li vi možda imate, evo, interesuje me, da li imate kredit kod banaka? Da li vaše kolege sudije dobijaju VIP kredite od banaka, kredite koje ne može da dobije nijedan drugi građanin Srbije, isključivo sudije? I koliko sudija u Srbiji ima te specijalne kredite koje im banke daju, da bi ćutali i nerešavali probleme bankarskih klijenata koji su opljačkani od strane banaka?

Kako je moguće da predsednik Vrhovnog kasacionog suda sad može da oroči da će do 1. oktobra biti završeni svi sudski postupci opljačkanih bankarskih klijenata, koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, a do sada to nije mogao?

Ko je kriv što je godinama neko pljačkao te ljude, a vi iz sudova niste ih zaštitili? Da li ih možda, gospodine sudija, niste zaštitili zato što ste imali povoljne kredite koje su vam te iste pljačkaške banke dale?

To je vrhunska korupcija na najvišem državnom nivou, koju je ovde čak priznao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dižući ruke da on ne može ništa da se suprostavi toj bankarskoj i sudijskoj mafiji, koja jedna drugima završava poslove. Ovi njima najpovoljnije kredite u državi, ovi njima sudske presude koje staju na stranu banaka u slučaju kada su građani opljačkani od strane tih istih banaka. Čast izuzecima, da se razumemo, i časnim sudijama kojih i te kako ima.

Dakle, ono što je ovde za nas, i da zaključim sa tim, gospodine ministre, ključna stvar, nemojte preterivati sa dodvoravanjem EU, nemojte preterivati sa nekakvim izmišljanjem rodnih ravnopravnosti i rodnih raznolikosti, nemojte preterivati sa promenom pola. Nemojte preterivati sa dodeljivanjem nekih specijalnih priča o nacionalnim savetima i nacionalnim manjinama koje apsolutno normalno funkcionišu i zaštićene su u okviru ove države.

Nemojte se odricati srpkog u državljanstvu, u pasošu svakoga državljanina Srbije, bez obzira što vas pritiska neko…

Zahvaljujem.