Poštovani poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, uvažena predsednice.

Ministri i članovi Vlade, ja želim da se na ovaj set zakona o nacionalnim manjinama osvrnem kao predstavnik Bošnjaka u ovom parlamentu, i to najpre na Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Ukoliko želimo ozbiljno razmatrati ovaj set zakona koji se tiču nacionalnih manjina, mi najpre moramo početi od analize rada radne grupe za izradu ovih predloga odnosno nacrta zakona. Iz toga kako je tekao taj proces, najbolje se može videti namera predlagača da ovim zakonima nametne neka svoja rešenja.

Radne grupe za izradu ova dva zakona brojale su po 26 članova, uglavnom istog sastava. Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina je imala pravo da u rad tih radnih grupa delegira po pet svojih predstavnika. To su bili predstavnici bošnjačkog, mađarskog, rumunskog, slovačkog i bunjevačkog nacionalnog veća.

Prema broju u kome su manjine bile zastupljene u ovim radnim grupama, može se videti neravnopravan položaj predstavnika nacionalnih manjina. Dakle, od ukupno 26 članova u svakoj od ovih grupa, nacionalne manjine su imale po pet svojih predstavnika i na taj način nisu predstavljale nikakav faktor, niti su imale bilo kakav uticaj na njihov rad, niti je učešće predstavnika nacionalnih manjina dalo očekivani rezultat, jer u takvom odnosu u radnoj grupi je praktično bilo nemoguće doći do rešenja koja predlažu legitimni predstavnici nacionalnih manjina.

Ostali članovi radne grupe određeni su od strane nadležnih ministarstava, od strane Vladinih službi, kao i sekretarijata AP. Predsedavajući ovom radnom grupom je bio državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Dakle, nisu prihvaćeni predlozi iznošeni od strane predstavnika koordinacije, a naročito od strane predstavnika bošnjačkog nacionalnog veća. Takvi predlozi su najčešće ignorisani i preko njih se prelazilo bez adekvatne rasprave. Predlozi, kao što rekoh, su odbijani, bez adekvatnog obrazloženja, a često i bez ikakvog obrazloženja uopšte.

Važno je napomenuti da se i radna grupa nikada i ni na koji način nije izjasnila o predlozima, već je sudbina tih predloga u većini slučajeva zavisila isključivo od stavova izvesnog Darka Radojičića, predstavnika Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, koji je izričito bio protiv svakog predloga koji je dolazio od predstavnika koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Radna grupa se takođe nikada nije izjasnila ni o završnim verzijama nacrta ovih zakona, tako da ne znamo na osnovu kog zaključka te radne grupe su ovi zakoni danas ovde pred nama.

Neki od ključnih propusta u radu ovih radnih grupa jesu nepostojanje pravilnika ili poslovnika o radu radne grupe, odbijanje da se glasa o iznešenim predlozima, nepostojanje zapisnika sa sastanaka radne grupe, iako su svi sastanci tonski snimani, što je dokaz koliko je sam proces izmena ovih zakona bio netransparentan i neinkluzivan.

Da se razumemo – ovakav proces izrade izmene pomenutih zakona nije nikakva dobra volja predlagača, već je to obaveza države propisana Akcionim planom za Poglavlje 23, za pristupanje Republike Srbije EU. Dakle, u zaključku osvrta na rad radne grupe, mogu da kažem da nijedan predlog koji je bio od suštinskog značaja za nacionalne manjine nije uvršten u nacrte bilo kojeg od ova dva zakona.

Osvrnuću se posebno i na Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Kao predstavnici Bošnjaka, ne možemo biti zadovoljni sadržinom, a još manje načinom na koji se dolazilo do rešenja koja su sadržana u ovom predlogu zakona. Aktuelna politika državnih organa, upravo ovaj položaj prava nacionalnih manjina, tretira kao pitanje od drugorazrednog značaja. Argument ovoj tvrdnji jeste upravo ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Dakle, ako krenemo redom, članom 47. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, definisano je da ukoliko se više od polovine članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje, treba doneti novi propis.

Članom 8. stav 2. Zakona o Narodnoj skupštini propisano je da nadležni organi prilikom izrade propisa i zakona, predloga zakona su dužni primenjivati ova jedinstvena metodološka pravila. Izmenama i dopunama ovog zakona se menja više od 20 članova osnovnog zakona, od ukupno 25 koliko ih ima, uz dodavanje novih šest članova, pa se shodno tome moralo pristupiti donošenju novog zakona, a ne izmenama i dopunama postojećeg zakona, jer tako nalažu i važeći propisi u Republici Srbiji.

Dakle, čak nisu ispoštovane ni pravno-tehničke obaveze koje u ovom slučaju su nalagale, kao što rekoh, da se izradi novi Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da su prava nacionalnih manjina i načini njihovog ostvarivanja definisani u više različitih zakona i podzakonskih akata koji su često međusobno neusaglašeni dolazimo do još jednog razloga zašto je bilo važno pristupiti izradi novog krovnog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Ovaj zakon je morao biti matični zakon u kome su pobrojana sva prava koja su nacionalnim manjinama garantovana Ustavom Republike Srbije, domaćim zakonodavstvom i međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala i kojima je pristupila.

Država je u izradu ovog predloga zakona ušla na potpuno pogrešan način, bez i jednog parametra koji bi pokazao rezultate dosadašnje primene ovog zakona, bez sagledavanja realnih potreba nacionalnih manjina, kao i bez analize propisa, propisa koji se na različite načine bave ostvarivanjem korpusa prava garantovanih nacionalnim manjinama.

Pre pristupanja izrade samog teksta ovog zakona neophodno je bilo organizovati i više sesija i javnih slušanja i prikupljanja svih relevantnih činjenica koje bi onda bile pravi putokaz u kom smeru se treba ići prilikom utvrđivanja normi koje čine ovaj zakon. Tumačenjem ovih odredaba i odnosa sa drugim zakonima vidimo da ovaj Predlog zakona ne pruža nikakvu pravnu sigurnost nacionalnim manjinama. Ni ovaj zakon, kao ni prošli ne pruža adekvatne kazne odredbe za one koji ovaj zakon krše, bilo da se radi o pravnim ili fizičkim licima.

Dakle, ovim Predlogom zakona kazne odredbe ni u kom smislu nisu adekvatne i nisu propisane na pravi način. Pravni sistem Republike Srbije, ovo je primer, ima niz zakona čije norme su u suprimaciji u odnosu na druge zakone. Takvi primeri su Zakon o privatizaciji i Zakon o javnoj svojini. Da je takva praksa i takav pristup bio primenjen i u norme ovih zakona nacionalne manjine kao jedna od najranjivijih društvenih grupa bi imale adekvatnu pravnu zaštitu i imali bi potreban nivo pravne sigurnosti, odnosno zakon trajnog karaktera, koji ne bi bio ugrožen, pa čak i suspendovan donošenjem nekog drugog zakona, a često i nekog podzakonskog akta.

Na ovaj način ostvarivanje prava nacionalnih manjina ponovo zavisi od političke volje Vlade, što je još jedan od dokaza da u Srbiji ne postoji želja za uspostavljanjem vladavine prava. Posebnu centralizaciju predstavlja i vaš predlog u članu 11. Predloga zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u kome pokušavate sprečiti legitimne predstavnike nacionalnih manjina, koji su na rukovodećim pozicijama u političkim partijama, da se kandiduju i budu birani u nacionalne savete. To bi moglo ukoliko bi istu takvu odredbu propisali i za predsednika Republike, za predsednika Vlade ili, recimo, za ministra nadležnog za ovu oblast. Kako to mislite da, evo, recimo, vi kao funkcioner političke partije možete da budete ministar koji se bavi nacionalnim manjinama i njihovim nacionalnim savetima, a legitimni predstavnici nacionalnih manjina to ne mogu? Isto važi pitanje i za predsednika Republike i predsednika Vlade. Dakle, neophodno je primeniti iste parametre.

Nedostatak ovog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, jeste i činjenica da je izostalo propisivanje obaveze predsedniku Vlade, predsedniku Pokrajinske Vlade, gradonačelnicima i predsednicima opština da u parlamentu, u Skupštini autonomne pokrajine i u parlamentima lokalnih samouprava, podnose izveštaj jednom godišnje o položaju i stepenu ostvarivanja individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina sa predlogom mera za unapređenje sveukupnog položaja pripadnika nacionalnih manjina.

Predlog ovog zakona takođe nije uvažio ni činjenicu da neke nacionalne manjine poput Bošnjaka, Albanaca, Bugara, deo Roma, deo Vlaha, deo Makedonaca, deo Rumuna živi izvan teritorija Autonomne pokrajine Vojvodine u kojoj postoji srednji nivo vlasti i u kome su razvijeni mehanizmi za zaštitu i ostvarivanje prava nacionalnih manjina u svim oblastima.

Dakle, uvažavajući ovu činjenicu neophodno je bilo propisati veći korpus prava i čvrste mehanizme i kanale putem kojih bi se jednako na celoj terotoriji Republike Srbije ostvarivala prava nacionalnih manjina u cilju postizanja suštinske ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini, ali i između samih nacionalnih manjina.

Ustavom Republike Srbije je propisano takođe da i nacionalne manjine imaju pravo na samoupravu u određenim oblastima. Međutim, ni u jednom pravnom aktu ove države ta manjinska samouprava nije definisana, nije određen njen pojam, niti uslovi ni načini pod kojim se ona ostvaruje. Ovim zakonom je bilo neophodno definisati pravni status nacionalnog saveta, odnosno nacionalnog veća nacionalne manjine kao institucije preko koje nacionalne manjine ostvaruju neka od svojih kolektivnih prava i nosioca manjinske samouprave.

Kada je u pitanju obrazovanje, obrazovanje nacionalnih manjina na maternjem jeziku predstavlja jedno od fundamentalnih prava za očuvanje njihove posebnosti. Upravo je ostvarivanje prava nacionalnih manjina na obrazovanje jedno od onih prava na maternjem jeziku koje se ostvaruje u više različitih zakona, a određena pitanja su rešena čak i aktima neke niže pravne snage od zakona, što je neprihvatljivo. Ni ovim Predlogom zakona ovo pitanje nije rešeno na adekvatan način.

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja mora dati pravo manjinama da u predmetima od posebnog značaja u značajnoj meri, a nikako ne manje od 50% izučavaju te mere koje se odnose na istoriju, umetnost, kulturu, tradiciju te nacionalne manjine.

Kada je u pitanju službena upotreba jezika i pisma, Predlogom zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, obavezno uvođenje u službenu upotrebu jezika i pisma nacionalne manjine moralo je biti propisano za one lokalne samouprave u kojima broj pripadnika nacionalne manjine dostiže 10% stanovništva. Propisivanjem ove afirmativne mere dala bi se satisfakcija nacionalnim manjinama nad kojima su u prošlosti vršeni zločini, progoni i kršenje ljudskih prava jer je njihova brojnost usled toga smanjena u tim sredinama, kao što je slučaj sa bošnjačkom zajednicom u opštini Priboj.

Upotreba jezika i pisma u izdavanju ličnih i putnih isprava svodi se samo na ispisivanje ličnog imena pripadnika nacionalnih manjina na njihovom maternjem jeziku i pismu.

Zakon o ličnoj karti i Zakon o putnim ispravama na različit način definišu ovo pitanje pa je prema odredbama Zakona o ličnoj karti propisano da se obrazac lične karte štampa i izdaje na jeziku i pismu nacionalne manjine, dok je Zakonom o putnim ispravama propisano da se u obrazac putne isprave samo lično ime pripadnika nacionalne manjine upisuje na način na koji je upisan u matične knjige.

Dosadašnja praksa je pokazala da se ni lična karta, a ni pasoš ne izdaju dvojezično i na jeziku i pismu nacionalne manjine. Ovaj primer je još jedan u nizu dokaza o neusklađenosti propisa u Republici Srbiji koji na bilo koji način tretiraju prava nacionalnih manjina, ali da čak ako je nešto propisano zakonom svedoci smo da se ono u praksi ne sprovodi, čime se nacionalne manjine onemogućavaju da u potpunosti i na adekvatan način ostvaruju svoja prava.

Kada je u pitanju zastupljenost nacionalnih manjina u okviru zakonodavne, sudske, izvršne vlasti, kao i političko organizovanje nacionalnih manjina, ovaj korpus prava nacionalnim manjinama je zagarantovan Ustavom Republike Srbije i predviđenim međunarodnim dokumentima i nekim zakonima Republike Srbije. Primena ovog u praksi shodno dosadašnjem iskustvu svedena je na minimum ili je potpuno onemogućena. Zastupljenost nacionalnih manjina u pravosuđu, policiji, tužilaštvu, predstavničkim telima i drugim državnim organima je na jako niskom nivou. Posledica toga između ostalog jesu i pravne praznine koje postoje u propisima koja uređuju ta pitanja, a naročito u pogledu postupaka i načina ostvarivanja tih prava.

Shodno tome ovim predlogom zakona trebale su se propisati mere kojim bi se osigurala politička participacija predstavničkim telima na svim nivoima vlasti, a naročito u pogledu kandidovanja izbornih lista nacionalnih manjina, u recimo postupku izbora narodnih poslanika i odbornika prema kojima bi se osigurala zastupljenost nacionalnih manjina u pravosudnim organima, ali i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima i kojim bi se osigurala zastupljenost nacionalnim manjinama u državnim organima, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.Kada je u pitanju Savet Republike Srbije za nacionalne manjina, dakle, Predlogom ovog zakona potpuno je obesmišljena prvobitna ideja postojanja ovakvog jednog saveta. Dakle, danas je premijeru omogućeno da bude oslobođen ove dužnosti. Ideja formiranja ovakvog saveta jeste da na najvišem nivou Vlada ponese odgovornost za položaj nacionalnih manjina. Ovim zakonom se skida odgovornost sa premijera i to se spušta na neki niži nivo, čime se stvaraju mehanizmi za dodatno odugovlačenje kada su u pitanju određena prava nacionalnih manjina.

U ostatku rasprave o amandmanima govorićemo, dakle, ja se nadam da ste iz svega navedenog shvatili da ovakav predlog zakona ne predstavlja rešenje za nagomilane probleme sa kojima se nacionalne manjine suočavaju u Republici Srbiji i da se ovim predlogom dodatno komplikuje ovako konfuzna oblast u ostvarivanju individualnih kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina i ja vas zato pozivam da povučete ovakve predloge zakona. Naročito vas pozivam da ne nastavite dalje sa ovakvim načinom donošenja ovih zakona.

Mi smo pokušali da amandmanom u nekoj meri ublažimo negativne efekte i ja vas pozivam da barem te amandmane usvojite. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Branko Ružić. Izvolite.

Ja se zaista zahvaljujem na ovoj konstruktivnoj i negde manje konstruktivnoj kritici.
Pre svega zbog javnosti je važno da znamo da je sam proces rada na nacrtu, zatim na predlogu ovih zakona bio vrlo inkluzivan, da smo imali kontinuirano učešće i Saveta Evrope, da smo kao nadležno ministarstvo komunicirali sa svim nacionalnim savetima, sa koordinacijom koja je vlasna da predloži čiji će predstavnici, odnosno kojih nacionalnih saveta učestovati u radnoj grupi.
Naš predlog je bio da to budu tri nacionalna saveta, predlog koordinacije je bio da bude pet, mi smo to prihvatili. Pored drugih nadležnih organa, dakle, imali smo i pet predstavnika nacionalnih saveta. Jedan od njih je naravno i Bošnjačko nacionalno vijeće.
Gospodin Škrijelj je učestvovao u radnoj grupi od početka do kraja. Uloga radne grupe nije bila da zadovolji isključivo interese jednog ili pojedinačnog saveta ili pripadnika nacionalnih manjina koji predstavlja taj nacionalni savet, nego da se nađe jedno održivo optimalno rešenje koje će biti u skladu i sa međunarodnim rezolucijama, dokumentima, itd.
Što se tiče samog, rekao bih, pravno-tehničke kritike, na koju ste ukazali, da je bilo potrebno praktično pisati novi zakon, prepoznato i od strane naših međunarodnih partnera da je postojeći zakonodavni okvir sasvim zadovoljavajući, ali da ga treba unaprediti, odnosno upodobiti, uvremeniti, osavremeniti i uskladiti sa rešenjima koja postoje u pravnom sistemu i sa preporukama međunarodnih tela i odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a ne donositi nove propise i kreirati nove politike. Dakle, nije se radilo u suštinskim promenama, nego o upodobljavanju i osavremenjivanju.
Za to je primer i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, koji je prvi put u pravnom sistemu naše zemlje predvideo niz programskih rešenja koja nisu izgubila na svojoj aktuelnosti. Mislim da smo i danas u prepodnevnoj raspravi to spomenuli, samo iz druge vizure. Naravno, njega je bilo potrebno osavremeniti, terminološki slično i uskladiti ga sa promenama koje su u pravnom sistemu usledile, nakon njegovog usvajanja, ali on svakako ima istorijski značaj, kada sagledavamo ceo korpus ovih pitanja kroz političku prizmu.
Što se tiče nekih zahteva koje ste ovde pomenuli, oni prosto nisu bili predmet ovih zakonskih rešenja. Radi se o nekim drugim zakonskim propisima i to nije mogao da bude predmet rada radne grupe u kome je ponavljam, učestvovao vaš, odnosno predstavnik Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
Pomenuli ste da je neko oduzeo ulogu premijerki u pogledu Saveta za nacionalne manjine, podsećam vas da je premijerka upravo predsedavajuća Savetom za nacionalne manjine i da u njemu učestvuju, pored svih predstavnika nacionalnih saveta i četiri ministra u Vladi Republike Srbije. Dakle, tu ništa nije promenjeno. Ovo govorim, ne da bih vas ubedio, nego prosto zbog građana.
Što se tiče člana 11. koji definiše nespojivost funkcija, naravno da je u startu pristup bio možda malo, neću reći rigidniji, ali i na osnovu preporuka Savetodavnog komiteta Saveta Evrope, bio je dosta oštriji, korigovan je u velikoj meri i sama preporuka o izbegavanju te preterane politizacije jeste inkorporirana u ovu odredbu koja je predložena.
Dakle, smisao tog člana jeste smanjenje prekomerne politizacije tj. u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih tela, izostavljanje političkih stranaka nacionalnih manjina i zakonskog regulisanja inkompatibiliteta, iako su oni ovlašćeni predlagači izbornih lista za neposredne izbore nacionalnih saveta, ne bi bilo u funkciji prekomerne politizacije.
Na drugoj strani, radi se o demokratskom pravu. Treba istaći da su političke stranke nacionalnih manjina ovlašćeni predstavnici i predlagači izbornih lista samo na neposrednim izborim za nacionalne savete. Takvu ulogu nemaju u postupku elektronskih izbora.
Kao što sam i rekao, pored Bošnjačkog nacionalnog vijeća, imali smo predstavnike Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Bunjevačke, Rumunske i Slovačke. Dakle, sagledavali smo, a verovatno i koordinacija je sagledavala činjenicu da postoje nacionalne manjine koje imaju svoju matičnu državu i one koje to nemaju. Tako da, te specifičnosti koje svaka sobom, nacionalna manjina nosi, jesu bile inkorporirane, jesu bile prepoznate od strane i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva. Naravno da su neki iz tog razloga, neki predlozi koje je predstavnik Bošnjačkog nacionalnog vijeća izlagao, bili odbijeni, ali su neki i prihvatani. Neistina je da nije prihvaćeno bilo šta od predloga koordinacije, jer prosto to nije utemeljeno u činjenicama.
Što se tiče pomenutog gospodina Radojičića, radi se o predstavniku Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i valjda znate i sami da je jasna uloga Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo da se bavi usklađenošću sa pravni sistemom. Dakle, radne grupe postoje, ne da bi to postale fontane želja, nego da se oni predlozi koji su suvisli, koji se mogu uvesti u normu i biti usklađeni sa pravnim sistemom, naravno inkorporiraju i u neki zakonski predlog. Pri tom, ne govorim sada o vašim predlozima, nego generalno.
Što se tiče pomenutog poslovnika, nigde ne piše da je obaveza da postoji poslovnik o radu, a svi su komunicirani napismeno i niko se zaista tim povodom nije žalio, osim sporadično predstavnici Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
Što se tiče nekih drugih stvari koje ste napomenuli, ja moram reći da u ovom dosadašnjem radu, a to govore i naši međunarodni partneri, ali i velika većina, mogu reći ogromna većina, predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da smo dobili sve pohvale zarad tog inkluzivnog pristupa i javnih rasprava koje smo vodili nakon izrade nacrta ovih zakona.
Razumem da postoji politička dimenzija svega ovoga. Moja obaveza kao ministra nije da se bavim dnevnom politikom, niti političkim ciljevima određenih političkih partija, već da iznedrimo najbolji mogući zakonski predlog i zato smo danas izašli sa ovim setom manjinskih zakona pred vas, narodne poslanike.
Nemojte ovo shvatiti kao bilo kakvu vrstu polemike, ovo prosto govorim zbog javnosti, a naročito zbog onih građana i građanki naše zemlje koji žive u Raškoj oblasti ili u Sandžaku i za koje ne bih voleo da budu na bilo koji način dovedeni u konfuziju, a u vezi sa pravima koja su unapređena i tiču se onoga što jeste predmet svih ovih zakona. Zahvaljujem se.

Nemate pravo, gospodine Imamoviću, na repliku.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za ovo prethodno što ste rekli, gospodine ministre, kolegi, da li će da bude konfuzije u Raškoj oblasti. Neće da bude nikakve konfuzije u Raškoj oblasti. Ovi zakoni koje danas usvajamo samo mogu da pomognu da ta konfuzija bude sve dalja i dalja.

Ja ću prvo da vas pohvalim zato što ste izabrali dobre saradnike, saradnike iz Lazarevca, Zrenjanina, Žitišta, vaše sekretare, ljude koji imaju iskustva na lokalima i verovatno će da vam budu od koristi do kraja ovog mandata.

Hoću da kažem, na početku, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži svih 10 zakona koji su danas na dnevnom redu.

Isto tako, ministre, hoću da vas pitam poslednji put kad ste bili u Skupštini ja sam vam postavio jedno pitanje i ne znam razlog zašto mi niste odgovorili na to pitanje, radilo se o sistemu elektronske uprave u Vrnjačkoj Banji kada je vaša prethodnica bila u poseti. Taj sistem je radio čitavih 12 minuta, a onda je sistem pao. Posle te posete nije mogao neko vreme sistem da se podigne. Danas kažu da radi. Danas ne tražim odgovor na to pitanje, tada je to možda moglo i da posluži kolegama na lokalu, danas je to manje važno.

Gospodine ministre, kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, ja sam pažljivo slušao šta ste pričali i pročitao sam sve ove zakone. Hoću samo onako u najkraćoj crti da vam kažem jednu stvar, kako mi ovaj zakon iz Jedinstvene Srbije doživljavamo. Doživljavamo ga na takav način da je cilj lokalne samouprave da služi građanima i tu prestaje svaka filozofija, to je najprostija definicija onoga što vi u Ministarstvu lokalne samouprave radite.

U sklopu ovog zakona, kaže - ministarka zadužena za populacionu politiku pozvala je opštine da se uključe u realizaciju strategije za podsticaj rađanja. Ja sam danas prvi put saznao za ovo. Ministarka Đukić-Dejanović radi vrlo odgovoran posao i vodi vrlo odgovoran resor sa svojim ministarstvom. Bivšem ministru finansija, kad smo usvajali ovaj budžet, ja sam i poručio da ta sredstva koja je ministarstvo dobilo nisu ni približno dovoljna za realizaciju i rešavanje tako ozbiljnog problema kojim se njeno Ministarstvo bavi.

Opet, sa druge strane, kad sam video da ste uputili poziv lokalnim samoupravama da vam daju predloge, a sticajem okolnosti, neke predloge sam uspeo da pročitam, iako znam da je rok za podnošenje tih predloga još dva dana do četvrtka. Ja sam više nego razočaran. Ti predlozi će stići do vas. Mislim da su promašili temu, tako bi rekao nastavnik u osnovnoj školi kada bi trebao da pročita kakvi su zahtevi lokalnih samouprava.

Evo, ja vam kažem, pročitaćete ih sve, mislim da su promašili temu, a vi ste trebali možda da organizujete to na jedan drugi način, da pre svega pitate majke šta majke misle o tome i kako bi majke, šta one zahtevaju da bi populaciona politika bila bolja. Posle majki, pre svega onih koje imaju jedno ili dva deteta, jel to vidim da je ciljna grupa i da se po nekim statističkim pokazateljima tu očekuje najveće povećanje nataliteta.

Ministre, ja se izvinjavam, gospodine Ružiću, ako nije problem pošto imam pitanje, da ne bude opet da ostanem bez odgovora. Minut, neću ja dugo da pričam.

Posle tih majki, mislim da ste trebali da se obratite lokalnim samoupravama koje imaju rezultate upravo sa svojim akcijama u borbi protiv bele kuge. Ne zato što sam iz JS, ne zato što je Dragan Marković Palma najbolji gradonačelnik u Srbiji, već zato što po Zavodu za statistiku, Jagodina je jedan od dva ili tri grada gde se taj natalitet definitivno u nekim parametrima pokazuje pozitivan. Šta su oni radili, kakvu su populacionu politiku vodili, to može da bude jedno od rešenja upravo za vaše ministarstvo.

Mogu da vam kažem šta smo u mandatu 2008. do 2012. godine uspeli da prepišemo, mi iz Vrnjačke Banje, od Jagodine, a to je da sva deca koja završe četvrti razred imala mogućnost da o trošku lokalne samouprave odu na more, sedam dana na letovanje. Poražavajuća statistika je rekla da je 50% dece do tada prvi put videlo mora. Ja sam tražio sastave razrednih starešina koji predaju srpski, da mi pokažu šta su deca pisala na temu – more, pre nego što su otišli na more, a šta su pisala posle. Verujte mi, da je to više nego tužna priča. Akcija koju smo sprovodili je bila više nego pozitivna. Tada smo i mi konstatovali da je grupa majki koje imaju jedno i dva deteta upravo ta grupa koja može da podigne populacionu politiku i rešili smo da svakoj majci koja rodi četvrto dete isplaćujemo 200 evra svaki mesec do punoletstva tog deteta. To je konkretan potez.

Meni je žao što je sadašnji predsednik opštine to sve ukinuo. Sve je to ukinuo, verujte mi jeste, a onda kada sam očekivao da će ta sredstva da se usmere u nekom drugom pravcu, pa da te rezultate vidimo, na žalost desilo se nešto što i vi tretirate vašim zakonima, a to je prekomerno zapošljavanje. Onda su ljudi verovatno za ista sredstva koja su uskraćena ovoj deci uspeli da svoju užu i širu familiju zaposle i tako poprilično zloupotrebe i budžet i poziciju na kojoj se nalaze.

Ali, da danas njih više ne bih kritikovao, postavljam vam pitanje za koje sam rekao da se samo koncentrišete. Računi mesnih zajednica su ukinuti i ovaj zakon ovde traži da, i to je dobro, da sve bude transparentnije, da bude pristupačnije, da bude lakše. Vas pitam, kako je moguće onda da u Vrnjačkoj Banji, posle ukidanja računa mesnih zajednica, čitavo selo jedno plaća unazad samodoprinose i do sad su skupili preko dva i po miliona dinara koji su se slili u opštinski budžet i koji više ne mogu da se potroše onako kako su oni izglasavanjem samodoprinosa planirali? Da li neko ima odgovornost za to i da li možete da nam pomognete, tj. da pomognete ljudima u lokalnoj samoupravi kako taj novac da daju na raspolaganje, tj. da građanima omoguće da ga potroše onako kako su oni planirali?

Načelnici uprave, pošto je danas ovde bilo reči šta se dešava sa pomoćnicima predsednika opštine, sa članovima veća itd. Slažem se, mnogi su to zloupotrebljavali, to je unazad, ja verujem, 30 godina tako. Ko god nema neku direktnu kontrolu, malo mu se popusti, te pozicije se zloupotrebe i svako ide do maksimuma, ako može četiri pomoćnika, biće četiri, ako može maksimalno tri, biće tri, ako u veću može da bude 11, biće ih 11. Ovo je dobro, ovde se precizirali kako to treba da izgleda. Napravili ste jednu klasifikaciju i sigurno će i efekti štednje po ovom pitanju na nivou Republike da se osete, jer ovo nije mali broj ljudi.

Sa druge strane ministre, ne postoji nijedan zakon koji može sve stvari da uredi da budu onakve kakve trebaju da budu, ali upravo se zato i postavljaju predsednici opština, zamenici predsednika opština i svi ti funkcioneri, koji pre svega treba da imaju neku ličnu etiku kada raspolažu sa budžetom. Vi možete da kažete da će biti manji broj pomoćnika i članova veća, ali sa druge strane niko od vas ne može da proprati šta se dešava sa službenim automobilima.

U Srbiji odavno može da se vidi i na ovim tviter nalozima i na fejsbuku kada pitate nekog – koji automobil je najbolji, očekujete da kažu marku mercedes, audi, itd, svi kažu – najbolji je službeni automobil. To je sto posto tačno. Nikog ne košta. Država plaća porez, poreski obveznici plaćaju, svi ostali troše.

Ne mogu a da ne spomenem opet primer Jagodine i Dragana Markovića Palme koji je službene automobile dao na korišćenje građanima. Znači, svako onaj ko je bolestan a ne može da dođe do Beograda do Kliničkog centra, ima pravo predsednik da takvom licu da na raspolaganje svoj automobil, ali ne bi trebalo i nema prava da svoju porodicu sa takvim automobilom vozi na godišnji odmor i da svoje prijatelje koji nemaju nikakve političke funkcije nagradi tako što će da im da automobil.

Znači, što se tiče svih ovih zakona koji su pred nama, poslanička grupa JS će za njih da glasa zato što pre svega mislimo da su to dobri zakoni.

Kada je u pitanju Zakon o matičnim knjigama, najkraće, postigli ste ono što je suština bila, a to je umrežavanje. Jednim takvim umrežavanjem dobijamo na brzini svi, štedimo vreme, štedimo novac, to je dobra stvar, ja sam to isprobao, ministre, funkcioniše, taj sistem apsolutno radi, odmah da vam kažem, za razliku od onog sa početka moje priče.

Zakon o platama zaposlenih u javnim agencijama. Godine 2013. ili 2012. doneta je jedna uredba gde se ograničavalo da u tom trenutku ni jedna plata u državnom sektoru ne može da bude veća od 146.000, ispravite me ako grešim. Sećam se tada sadašnji potpredsednik Skupštine Vladimir Marinković i ja, kao članovi Odbora za finansije, imali smo priliku da pogledamo i da usvajamo budžete različitih agencija. Mi smo se frapirali kada smo prostom računicom došli do njihovih prosečnih plata i videli da su te plate daleko iznad tog ograničenja. Niko se time ozbiljnije do ovog trenutka nije bavio. Sa dve ruke glasam za taj zakon i čitava poslanička grupa JS, da se konačno ove stvari dovedu u red, da oni koji treba da budu nagrađeni za svoj rad, budu nagrađeni, a da oni koji ne treba da primaju ovako velike plate siđu na neke niže razrede.

Kada je u pitanju Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, slušao sam šta je malopre kolega pričao. Hoću sa vama da podelim jedno iskustvo i ne želim da ga iko shvati na pogrešan način. Ovo pričam krajnje dobronamerno. Imao sam priliku da u nekim vojvođanskim opštinama obiđem i mešovita sela i sela koja su podeljena po nacionalnim pripadnostima na jedne, druge, treće itd. Kada kažem niko da ne zameri, ja dolazim iz stranke koja se zove Jedinstvena Srbija i ono što je nas okupilo su ta porodica i jedinstvo. Apsolutno ne želim da se iko nađe ni uvređen ni povređen onim što ću da izgovorim.

U opštini Bačka Topola imao sam priliku da posetim sela gde je živeo mađarski živalj, imao sam priliku da posetim sela gde su živeli ostali. Verujte mi da u ovim drugim selima nije bilo ni škola. Pozdravljam i čestitam predsedniku opštine, ovog trenutka ne znam ko je, na tome što su ova sela druga bila maksimalno uređena. Isto tako molim i te predsednike opština gde većina nije većina nego je manjina, da to uzmu u obzir i da se potrude da sva sela bar jednako izgledaju, jer ako mi ne pravimo razliku između takvih stvari, a ovim zakonima to pokušavate, onda ću da zamolim i te ljude koji imaju ovlašćenja da se potrude da u svim opštinama i oni koji su u mogućnosti da kroz izvršnu vlast to sprovedu, da se potrude da svi imaju ista prava.

Što se tiče Zakona o izboru guvernera NBS, viceguvernera, o izboru predsednika sudova itd, mi ćemo podržati sva ova kadrovska rešenja. Lično sam imao priliku da učestvujem na odborima gde smo konstatovali ova imena i prezimena. Mislim da je sve urađeno najkorektnije, na najčasniji način.

Što se tiče guvernera NBS, gospođa Tabaković je kod nas na prošloj Skupštini bila ovde, branila je svoje zakone. Ja sam tada rekao isto što kažem i sada, to je možda najveći argument i razlog zašto ćemo podržati nju kao kandidata za guvernera, zato što je gospođa Tabaković uspela da evro zadrži na jednom stabilnom kursu. Paralelno sa tim imamo jednu politički stabilnu situaciju u zemlji, a to odmah otvara vrata svim investitorima da lakše i slobodnije mogu da dođu i da investiraju, da otvaraju nova radna mesta. To je u stvari suština, to je ono za šta bi trebali ovde svi da se borimo.

Gospođa Tabaković danas nije ovde, ali verovatno će nekom prilikom moći da vidi ovo što mi danas pričamo. Ja sam joj rekao tada, a hoću da iskoristim priliku da to kažem i sada – ona nije kriva i nije odgovorna za sve ono što se desilo sa ljudima koji su podigli kredite u švajcarskim francima, svako je imao pravo izbora, bilo je pitanje informisanosti. Tim ljudima nije lako, to je definitivno. Zato gospođu Tabaković molim da u ovom narednom mandatu, za koji sam siguran da će da dobije, ponudi neko rešenje i verujem da ćemo svi ovde prisutni da stanemo iza tog rešenja koje je dobro, da ga izglasamo i da konačno tim ljudima skinemo bedu sa vrata.

Još jedanput, poslaničke grupa JS podržaće sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Vujiću, hvala na ovom sadržajnom obraćanju, kratkom, konciznom, ali dotakli ste se svih tema.
Da ne bude da sam ostao dužan, to pitanje ticalo se Vrnjačke Banje, pošto vi dolazite iz te opštine. Moguće da je bilo prećutno, ne moguće, nego jeste, radilo se o promociji tzv. eZUP 13. juna 2017. godine, tačno je da samo 12 minuta to nije radilo. Nakon toga, hvala bogu, sada je 2018. godina, eZUP funkcioniše odlično. Što se tiče podataka, praktično smo blizu toga da pun kapacitet u tim upravnim stvarima koje jesu suština da izađemo građanima u susret, da punim kapacitetom sve opštine razmenjuju te podatke. Mislim da smo sa tog aspekta zaista napravili jedan krupan iskorak. Važno je reći zbog javnosti da se radilo o promociji jedne dobre stvari koja se potvrdila protokom vremena da je odlična stvar. U svakom slučaju, uz tu kritiku koja je stajala tada, stoji i sada kao činjenica, ali generalno važno je da to sada zaista funkcioniše.
Što se tiče samodoprinosa i situacije koju ste spomenuli i primera koje ste spomenuli, taj samodoprinos i dalje se praktično kvalifikuje kao prihod lokalne samouprave i sredstva mogu ići samo na poseban namenski račun za ono za šta je samodoprinos bio i raspisan. U tom smislu, nema mogućnosti da dođe do nekih, ili ne bi trebalo, zloupotreba.
Što se tiče populacione politike, pronatalitetnog pristupa i svega onog što smo mi kao ministarstvo bili zaduženi da uradimo, a na osnovu inicijative pre svega predsednika Republike gospodina Vučića, u saradnji sa njegovim kabinetom i kabinetom ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, to je učinjeno, ako se ne varam, pre tri ili četiri meseca, gde smo bili u obavezi da prikupimo podatke o tome kakve mere pronatalitetne i populacione se primenjuju u svakoj jedinici lokalne samouprave. Takođe, drugi osvrt je bio na broj zahteva za obdaništa, dakle, da li postoji lista čekanja, koliki je to broj, kako bi se upravo ova strategija sprovela do kraja u delo i kako bi mogli da sprovedemo neke aktivnosti koje će sanirati te probleme.
Kao što ste videli, raspisan je konkurs od strane resora, neću reći resora, s obzirom da se radi o ministarki bez portfelja, ali radi se o 500 miliona dinara, gde opštine zajedno mogu da apliciraju sa projektima, a tiče se i ovog dela za koji je bilo zaduženo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sama činjenica da se radi o ministarki bez portfelja je stavila nas u poziciju da komuniciramo sa jedinicama lokalne samouprave, mislim da smo te podatke zaista ažurno prikupili, praktično u roku od sedam dana, pre tri meseca, dostavili kabinetu predsednika i na osnovu toga su kasniji potezi povučeni. Tako da, u tom smislu, to je bila uloga ovog ministarstva.
Što se tiče javnih agencija, pohvalili ste ove izmene i dopune, tiče se pre svega same reforme sistema plata i ovog krovnog zakona. Ono što je važno zbog javnosti reći, neko je u prepodnevnoj sesiji govorio o tome, ja sam ostao dužan odgovor, postoji 15 republičkih agencija po zakonu, ali postoje i one agencije koje se formiraju pojedinačno zakonom, tako da, u tom smislu, važno je da imamo i taj podatak.
Mislim da je dobro da su ove izmene i dopune da će doprineti transparentnosti u radu, uzimati u obzir kvalifikaciju onih koji se budu našli na čelu tih agencija ili u upravnim odborima.
Kao ministar zaista u potpunosti razumem na neki način nijansiranu ili konstruktivnu kritiku koju ste iznosili u pogledu funkcionisanja lokalne samouprave iz koje dolazite, ali kao ministar nemam mogućnosti da dajem političke ocene o tome kakva je situacija trenutno dole. Vi to najbolje znate i oni koji su u vlasti u vladajućoj koaliciji u konkretno opštini Vrnjačka Banja, a najvažnije a to najbolje znaju oni koji su nosioci suvereniteta te male ili srednje ili veoma važne opštine sa velikim ogromnim turističkim potencijalima, a to su upravo žitelji Vrnjačke banje. Mislim da sam odgovorio u principu na sva pitanja. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici Vlade, ministarstva i Vrhovnog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je bilo primedbi na objedinjenu raspravu, na hitno sazivanje sednica o vrlo važnim predlozima zakona, isto tako i o kadrovskim rešenjima na nekima od najznačajnijih mesta u državnoj piramidi vlasti, da tako kažem, koja se ne tiče samo kadrovske politike, tiče se i naše sudbine kako će izgledati ekonomija i finansije ove države, kako će da deluje pravosudni sistem, kako će da se raspodeljuje pravda u ovoj zemlji.

Nije slučajno što su ovi važni zakoni upravo trebali da posluže kao pokrivalica za ova možda i sporna kadrovska rešenja, odnosno kao pokrivalica za jedan sistem vlasti koji postoji, neki bi rekli od kako je sveta i veka. Mi smo narod koji je sklon da sporo pamti, a brzo zaboravlja, zato kad danas raspravljamo o sistemu lokalne samouprave i državne uprave jer ovde upravo imamo idealne predstavnike za tu temu, ministarstvo koje se isto tako zove. Ja ću vas podsetiti, a vrlo dobro sećam se, jer sam tad bila predstavnik jedan od funkcionera vladajuće partije, a i vi iz opozicije i današnje i nekadašnje ćete se setiti akcije „Blica“ da su na naslovnim stranama „Blica“ tada čelnici političkih partija u Srbiji potpisivali javno svojim imenom i prezimenom, znači tačno su bili objavljeni potpisi, bile su objavljene fotografije i opozicionih i danas vladajućih funkcionera, da će se nakon izbora 2012. godine, marta, u prvih 100 dana vlade, ako budu deo te vlasti, sprovesti jedna sveobuhvatna akcija departizacije preduzeća javnih agencija o kojima danas raspravljamo upravnih odbora.

Evo, sada gledam u kolegu Martinovića, čini mi se da tada kao predstavnik SRS, mislim da jedini niste potpisali to, zato što niste hteli da potpisujete nešto što nije izvorna odluka vaše tadašnje partije.

Hoću da kažem da smo svi skloni nekoj vrsti političke demagogije. Danas kada raspravljamo o jednom ogromnom opterećenju državnog aparata za privredu Srbije koja nije dobra i za standard građana koji je veoma loš, moramo da se setimo tog političkog licemerja kome smo svi manje ili više skloni. Ali, dok god je zrnca demokratije u Srbiji, ima se smisla boriti, ima smisla kritikovati.

Danas kad raspravljamo o ovih počeću tih devet zakona, mada imamo 14 tačaka za raspravljanje, za koje je zaduženo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, naravno, pohvaliću ministra i njegov tim saradnika što su nam podelili ove brošure u kojima je na jedan veoma kratak i sažet način izneta suština ovih zakonskih promena. Naravno, to su i neki pređašnji ministri koji su vodili ovaj resurs, sećam se i ministarke Kori Udovički koja je delila takve brošure, ali jednostavno sve ovo što je zapisano u tim predlozima zakona se vrlo teško sprovodi u delu, baš zbog nedostatka političke volje. Znači, zbog tih trulih kompromisa koja je vrhuška političke partije na vlasti zajedno sa svojim koalicionim partnerima donosi, onog trenutka kada su završeni izbori, kad prođe ono vreme demagogije i lažnih obećanja građanima i kada treba da se raspodeli politički plen.

Podsetiću ministra Ružića da danas raspravljamo o ovom setu zakona u trenucima kada je okviru Saveta Evrope pokrenut jedan mehanizam komiteta za monitoring kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, po pritužbi opozicione opštine Paraćin, isto tako tim optužbama su se pridružile još neke opštine, kao što je Čajetina i Šabac, koji su alarmirali mehanizam Saveta Evrope, a mi danas ovde raspravljamo o nekim standardima koji su zasnovani na Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, a imamo i na dnevnom redu protokol koji pojačava neke odredbe i participaciju građana te Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Dakle, pokrenut je mehanizam za monitoring koji se odnosi na pritužbe da centralna vlast u Srbiji vrši pritisak na ove trenutno opozicione, tako bih rekla, opštine i da se jednostavno krši to načelo, da tako kažem, autonomije i samostalnosti jedinica lokalne samouprave Srbije. Juna 28. će biti održan sastanak i tada su moguća dva rešenja, ili će biti u Srbiju poslata misija za utvrđivanje činjeničkog stanja ili će jednostavno Vlada dobiti jedan upit, moraće da odgovorim predstavnici Vlade, možda ministar Ružić ili neko drugi, na ova pitanja, šta se to dešava u Paraćinu, šta se dešava u Šapcu i u Čajetini. Zašto centralni organi vlasti, da tako kažem, derogiraju autonomiju jedinica lokalne samouprave.

Sada gledam predstavnike organa vlasti i ovde svi mi, svaki dan, gledamo primerak Sretenskog ustava. Vi znate jako dobro šta je Sretenski ustav, koji je bio liberalan za tadašnje vreme rečeno, da je to pokušaj francuskog rasada u turskoj šumi. Pitam sada predstavnike vlasti, barem nominalno i deklarativno, većina njih se zalaže za EU, ministar Ružić je bio bivši ministar za evropske integracije, jedno vreme u pređašnjem sastavu Vlade. Dakle, sva ta evropska načela, načela Saveta Evrope koji se pokušavaju kroz ovakva zakonska rešenja izmene i dopune zakona, da se implementiraju u Srbiji, zašto taj evropski rasada, ako uzimamo sada ovaj protokol da bi pojačao odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, zašto ne uspevaju u Srbiji. Odmah imamo odgovor, ta evropski rasad ne uspeva u šumi naših, da tako kažem, uslovno rečeno srpskih propisa i srpskih navika. Naravno, mislim na građane Srbije, ne mislim samo na pripadnike srpske nacije, srpskog naroda.

Odgovor imamo odmah u ovom drugom, da tako kažem, delu ovog paketa zakona koji se odnosi na Zakone o javnim agencijama, gde se upravo ovim izmenama, navodnim izmenama i dopunama, nastoji da se održi jedan privilegovan položaj zaposlenih u javnom sektoru. Daću samo jedan plastični primer. Recimo, s početka 2012. godine i formiranja ove vladajuće koalicije koja traje već evo šestu godinu, ako se ne varam transparentno je Srbija iznela podatke da je bilo 138 javnih agencija. Te sve javne agencije tada nisu nastale samo nekim zakonskim rešenjima, nego čak i podzakonskim aktima i prosto to je bilo zaista jedno veliko opterećenje i tako da kažem, jedan signal neracionalnosti, prosto hipertrofije, jednog državnog aparata. Danas u ovim obrazloženjima uz ove zakone gde se stavlja naglasak na reformu javnih agencija, na sistem uređenja platnih razreda i te matrice koeficijenta za plate, se govori da je reč o 40 javnih agencija, da je reč o 1650 zaposlenih.

Moram da pomenem i tu cifru od oko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru, koji su opterećenje. Naravno, vi možete onda pribeći tim evropskim argumentima i reći da Srbija nema, kao EU, čak je i ispod te lestvice opterećenosti javnih službenika u odnosu na 100 građana. To u Evropi iznosi oko 8,5 službenika na 100 građana, dok u Srbiji iznosi 6,4, ali upravo sledeće rešenje na koje smo mi, naša poslanička grupa, postavila amandman i samim tim ozbiljnu primedbu ja sad iznosim da se direktori javnih agencija mogu birati na mandat od pet godina i da su njima dozvoljena još dva mandata.

Dakle, neko može u javnoj agenciji direktovati 15 godina, isto tako biti član Upravnog odbora, uz tu ogradu da ne treba da bude član organa političke stranke. To je taj još jedan srpski izum kojim se implementiraju neki evropski standardi, a onda se to jednostavno, domišljatom jednom političkom formulom zamrzavanja političke funkcije na način na koji je kandidatkinja i sadašnja aktuelna guvernerka Narodne banke, Centralne banke Srbije zamrznula svoju visoku političku funkciju dok god traje njena dobro plaćena pozicija guvernera.

Dakle, ja sigurno neću, smatram da i žene treba, ako već i muškarci u državnom sektoru i muškarci koji su na vlasti imaju visoke plate, onda neću na taj način napadati, da tako kažem, ni kritikovati guvernerku, jer mi imamo u javnim preduzećima i višestruko veća primanja, o tome se toliko ne govori, ali ja hoću da kažem da zaista je krajnje vreme, nakon 18 godina funkcionisanja višepartijskog sistema u Srbiji, da se taj izum zamrzavanja političke funkcije prosto odmrzne i ukine na onaj način na koji je to učinio Tomislav Nikolić i platio je, naravno, veliku političku cenu.

Znači, on se odrekao da bude predsednik vladajuće političke stranke i samim tim je upropastio političku karijeru. Znači, mora da ipak ima nečega u tome, u toj jednoj opasnoj vezi između političkih partija i lukrativnih plaćenih pozicija u javnim agencijama, u državnoj upravi, koji se ipak plaćaju iz budžeta građana.

Da je drugačiji izborni sistem, to sigurno ne bi bilo moguće, ali izborni sistem je takav kakav jeste i kandidate za poslanike određuju partijske vrhuške i to je jedan konstantan sistem kao jedna kadrovska vrteška s kojih se jedni te isti ljudi vrte na različitim pozicijama i dobro plaćenim pozicijama moći.

Dakle, hoću da kažem da mi možemo ovde sve da napadamo, možemo sve da opravdamo, ili pravnim ili političkim argumentima, ali vi, ministre Ružiću, vrlo dobro znate da sistem državne uprave i javne samouprave u Srbiji ne funkcioniše.

Kako vi to sami mislite da rešite? Tako što će se to opterećene i ta nefunkcionalnost sistema državne uprave i centralizacije i nametanja državnog tutorstva nad jedinicama lokalne samouprave rešavati kroz izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji.

Trenutno u Srbiji ima 150 opština, ima 23 grada i sad vi mislite ako će te Topličkom i Borskom okrugu pokloniti da njihovi ključni gradovi, Prokuplje i Bor imaju status gradova, da će jednostavno to cvetati ruže? Vi jako dobro znate da postoji regionalna neuravnoteženost u razvoju, u tome kako je ljudima različit standard u različitim opštinama i u gradovima u Srbiji, kao da ne živimo u istoj državi i to je jedan veliki problem. Znači, ne možemo hvaliti samo neke opštine i neke gradove samo zato što su neki političari poreklom iz tih gradova i da se daje prioritet.

Vi znate da su opštine i gradovi bili podeljeni u te četiri kategorije razvijenosti i da upravo i Bor i Prokuplje nisu u istoj kategoriji razvijenosti. Vi znate da u Srbiji postoje devastirane opštine i sad vi tu nefukcionalsnost, odnosno činjenicu da iz opština, manjih opština, nerazvijenih opština, u velike gradove, ne samo u Beograd, nego i u regionalne centre, odlaze stanovnici, vi to mislite da rešite tako što će te u ovom zakonu da predložite formiranje zajedničkih službi koje nemaju dovoljno kapaciteta da rešavaju pojedine opštine. Da li je to sad, recimo, da navedem neke, Crna Trava, Trgovište, pa će se udružiti sa nekom razvijenijom opštinom, pa će onda sistem komunalne ili neke druge nadležnosti, inspekcijske nadležnosti, uz blagoslov vašeg ministarstva puno bolje da funkcioniše?

Problem je što opštine i gradovi u Srbiji nisu životne zajednice gde funkcioniše solidarnost građana. To su po milosti političke linije opštine ili gradovi koji su privilegovani zato što dobijaju veće transfere iz državnog budžeta. Takav je Beograd, takav je, možda, Niš. Nekima, kao Nišu, se uzima pravo da upravljaju lokalnim aerodromom, ali jednostavno, kažem, ne može se Srbija kao celina razvijati. Ne mogu građani biti zadovoljni životom u Srbiji, ne mogu biti svesni da žive u jednoj zemlji ako se na ovaj način potencira konkurencija, neprincipijelna konkurencija između različitih opština i gradova.

Na kraju ćemo imati jednostavno urbano-ruralne aglomerate stanovnika, a ne građana. Dakle, samim tim što vi živite na jugu Srbije, ne živite možda na razvijenijem severu, vaš život će biti puno teži, puno gori. Ta blizina, politička bliskost sa Beogradom je pogubna, jer da nije tako ne bi ni mi, većina poslanika, bili iz Beograda i razvijenih gradova.

Postoje opštine koje od 1990. do danas nikad nisu imale poslanika u republičkom parlamentu. Dakle, ja vam ukazujem na nešto što treba da je suština. Dakle, mi moramo da se opredelimo šta je naša sudbina, da se Srbijom upravlja centralistički, apsolutistički, da jedan čovek odlučuje o svemu i on kaže – ovim pravcem ćemo ići i sada možemo da oduzmemo Nišlijama niški aerodrom zato što smo potpisali koncesiju sa nekim stranim investitorom koji će doneti pare, a isto tako možemo da idemo onako kako smo navikli, centralističko – oligarhijski, odnosno da tu sada postoji jedna politička oligarhija, koja po tim političkim linijama upravlja i raspodeljuje sredstva iz budžeta ili iz gradova.

Dakle, nije dobro. Vi dobro znate da ćete doći ili ste već došli u situaciju da uvodite privremene mere, da raspisujete neke izbore u nekim opštinama kada im vreme nije. Vi znate da trenutno u Alibunaru ne može da se održi sednica Skupštine zato što su neki odbornici preko noći nestali. Takvih je incidentnih situacija bilo i u Beloj Crkvi i u Inđiji i biće ih.

Jednostavno, ja hoću da vam kažem da su građani veoma svesni, ali ne može sve centralizovano i ne može sve iz Beograda da se rešava. Ne može se doneti zakoni koji će sprovesti neku uravnilovku u platnim razredima i u tim koeficijentima, tim matricama, kada i dalje partizacija, odnosno nameštanje partijskih kadrova na ključne položaje u javnim tim agencijama je problem.

Evo, navešću vam još jedan simptomatični primer, pošto mislim da građani to najbolje razumeju, primer kako se upravlja tim javnim agencijama. Simptomatičan primer je bio nedavno, pre godinu dana, slučaj Željka Sertića, koji je sa položaja ministra privrede postao v.d. direktor novoformirane Razvojne agencije Srbije i onda je posle izvesnog vremena odlučio da bude u upravnom odboru banke jedne moćne strane zemlje i onda je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da to ne može, da je to sukob interesa. Prosto, onda je on našao rešenje da bude savetnik i onda se na kraju ipak opredelio da ne bude ni funkcioner, nego da bude u dobro plaćenom upravnom odboru.

Hoću da kažem da Srbija nije ničija partijska, da tako kažem, imovina. Znači, partije i to strančarenje i ta konstantna vrteška da se jedni te isti ljudi premeštaju s jedne pozicije, na drugu, da se zamrzavaju političke funkcije neće dobro doneti Srbiji i zato budite prvi ministar koji će možda da se usprotivi tome. Bili ste u jednom periodu svog političkog delovanja dosta kritični, mada ste bili deo vlasti, a kritikovali ste vlast, ali nemojte da pravimo takve kompromise, jer to lokalnoj samoupravi neće doneti nikakvog dobra. Kadrira se u svim političkim linijama, u svim tima javnim agencijama. Danas imamo na dnevnom redu raspravu o članu za Agenciju za borbu protiv korupcije. Tu su se već sukobili Poverenik, Zaštitnik i Ombudsman, zaštitnik podataka o ličnosti građana.

Znači, hoću da kažem, građani su već umorni od tog kontinuiranog sukoba za parče vlasti, za dobro plaćenu poziciju. To Srbija više ne može da izdrži. Vi, zaista, ako hoćete da razvijate Srbiju, morate da kidate taj, da tako kažem, decenijama ustanovljeni sistem vlasti. Morate biti odlučniji da ohrabrite lokalnu samoupravu. Vi putujete po Srbiji, delite i razne, da tako kažem, fondove za razvoj, ali mi smo nedavno ovde, evo, prošle nedelje smo izglasali, u stvari nisam ja, vladajuća većina je glasala za nove zajmove Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 160 miliona, koji su usmereni upravo na tu reformu državne uprave.

Kažem vam da ovo neće na dobro izaći, da Srbiju morate svaku opštinu da osnažite, a ne da gleda u Beograd kao u političkog Boga. Hvala.