Da ne bi bilo nikakve zabune, Tomislav Nikolić je tu famoznu diplomu stekao 2007. godine, a onda ga je SRS 2008. godine kandidovala za predsednika Republike. Ako je nešto bilo sporno sa njegovom diplomom, čudno je da ste jednog takvog čoveka kandidovali da bude predsednik Republike. Ali, neću time da se bavim, to je politička istorija. Vi kažete, i dobro ste rekli, narod će da sudi na izborima. Bili su izbori i ove godine, pa analizirajte malo rezultate beogradskih izbora. Mislim da će vam posle toga sve biti jasno.
Da se ja vratim mnogo ozbiljnijoj temi.
Amandman koji sam podneo tiče se saradnje jedinice lokalne samouprave i državne uprave kada su u pitanju bezbednosne strukture, odnosno kada je upitanju jačanje bezbednosnih struktura.
Ova tema je danas u Srbiji nažalost, moram da kažem, veoma aktuelna. Vi se sećate pre nekih mesec dana, nema ni mesec dana, pre nekih dvadesetak dana, u Rusiji je bila aktuelna tema ubistvo, navodno ubistvo novinara koji se zove Arkadi Babčenko.
Mnogi mediji iz Ukrajine, mnogi mediji sa zapada, a i neki mediji u Rusiji optužili su Vladimira Putina za ubistvo Arkadija Babčenka, da bi se on već sutradan, ako se ne varam, 31. maja 2018. godine, pojavio na konferenciji za novinare u Kijevu i rekao da je on praktično iscenirao svoje ubistvo po nalogu određenih tajnih službi, ne bi li na taj način naneo političku štetu Vladimiru Putinu i Ruskoj Federaciji, zato što je on, inače, pre toga pisao negativno o ruskoj intervenciji u Siriji o ruskoj pomoći Bašaru el Asadu, u borbi protiv islamske države.
Danas je predsednik Republike Aleksandar Vučić održao konferenciju za novinare i obavestio sve građane Srbije, obavestio sve medije, da novinar iz Bele Crkve Stefan Cvetković nije ubijen, nije kidnapovan, da mu se ništa loše nije desilo, da je čovek živ i zdrav, a istraga će da pokaže ko stoji iza namere da se Aleksandar Vučić, da se Ministarstvo unutrašnjih poslova, da se BIA optuže za navodno ubistvo, odnosno navodni nestanak Stefana Cvetkovića.
Ja sada moram da pitam, žao mi je što ta gospoda nisu sada prisutna, šta ćemo sada sa komentarima koje su dali, vezano za nestanak gospodina Cvetkovića? Saša Radulović na svom Tviter nalogu kaže: „Stefan Cvetković je novinarski istraživao ubistvo Olivera Ivanovića, informacije je dobijao gotovo i isključivo od albanskih kolega. Pre nekoliko dana se vratio sa Kosova gde su ga“, kaže, „maltretirali na prelazu“. Time jasno imputira da iza nestanka Cvetkovića stoji Aleksandar Vučić.
Bivši Zaštitnik građana i propali predsednički kandidat Saša Janković danas u 12.19 časova na svom Tviter nalogu objavljuje sledeće rečenice: „Ko je ubio Olivera Ivanović? Gde je novinar Stefan Cvetković?“ Sutra, tj. u subotu, u 12 časova će grupa naših aktivista postaviti ta pitanja ispred Predsedništva Srbije u Pionirskom parku i činićemo to i nadalje. Pridružite se svojim pitanjima, Pionirski park će brzo biti mali. Toliko o spontanosti i o tome da se građani sami okupljaju itd.
Evo, nema potrebe sutra, a i loše je vreme, pada kiša, da se Saša Janković muči da dolazi pred Predsedništvo Srbije, odgovorio mu je danas Aleksandar Vučić, predsednik Republike – živ je i zdrav Stefan Cvetković, ne fali mu ništa, samo će morati Upravi za kriminalističku policiju da objasni ko ga je to kidnapovao, ko ga je to ubio, pa se on danas pojavio živ i zdrav u širem reonu Bele Crkve.
Sanda Rašković Ivić, 15. jun u 13.35 časova, ova žena izgleda ne prati redovno medije, kaže: „Ubijen čuveni političar koji nije bio po meri režima, počinilac nije pronađen“. Pa onda: „Nestao novinar koji je istraživao ubistvo, takođe neomiljen kod režima“. „Pucnjave, obračuni, sačekuše. Srbija je ušla u godine opasnog življenja“ itd. To su vam sve tvitovi tzv. lidera jednog dela srpske opozicije, Sande Rašković Ivić, ima tu i Vuka Jeremića, Saše Jankovića, Saše Radulovića itd, koji pokušavaju da za sve što se loše desi u Srbiji, pa čak i kada se ne desi, a oni tvrde da se desilo, optuže Aleksandar Vučić i SNS.
Zašto ovo govorim, gospodine ministre? Zato što je očigledno da se u Srbiji stvara atmosfera u kojoj Srbija treba da klekne na kolena i u kojoj Srbija treba iznutra da se oslabi pred teška vremena koja nas očekuju, pre svega pred nastavak pregovora sa Prištinom i pred rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Neko uporno pokušava da gurne u stranu sve dobre stvari koje se dešavaju u Srbiji. Neko uporno pokušava da sakrije od građana činjenicu da smo krajem aprila 2018. godine imali javni dug manji od 59% BDP-a, što je ispod nivoa Mastrihta. Neko uporno pokušava da sakrije od građana činjenicu da smo samo u poslednje četiri godine u Srbiji otvorili 150 novih fabrika, da smo otvorili na desetine hiljada novih radnih mesta, a da nismo pri tome zatvorili nijednu fabriku i da nismo sproveli nijednu pljačkašku privatizaciju.
Vodi se jedna besomučna kampanja. Sad im više nije dovoljno da vode kampanju iz Narodne skupštine jer, znate, u Narodnoj skupštini ipak morate da sedite. Maločas sam imao polemiku sa jednom koleginicom, bilo je tu oštrih reči i neslaganja, ali ne mogu da ne priznam činjenicu da gospođa zaista sedi u Narodnoj skupštini i brani svoje političke stavove i ja joj zbog toga skidam kapu. Ali, imate jedan deo srpske opozicije koji ne sedi u parlamentu, sedi sat-dva, posle toga ih mrzi da i dalje vode borbu u parlamentu i onda političku borbu protiv vlasti u Srbiji prebacuju na teren Saveta Evrope. Naravno, ne čini on to, da ne mislite, dame i gospodo narodni poslanici, što bi rekao narod, po svojoj pameti, on to čini po nečijoj instrukciji.
Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin optužuje rođenu državu kako se navodno guši, kako on kaže, lokalna demokratija u Srbiji. Zašto? Samo zbog toga što su građani opštine Paraćin inicirali sakupljanje potpisa za njegovu smenu. To je, po njemu, dovoljan razlog da kleveće državu Srbiju kako navodno u Srbiji ne postoji lokalna demokratija i on se obratio Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, u kome inače on sedi, što je, ko se imalo razume u pravo, nedopuštena pojava, dakle, da vi sami odlučujete o svojoj sopstvenoj žalbi. Ali, pazite, vodite računa o simbolici. Simbolika, kao što je rekao istoričar Veselin Đuretić, ima u srpskoj istoriji veoma značajnu ulogu. Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evropi, na kojem će se razmatrati žalba Saše Paunovića zbog navodnog gušenja lokalne demokratije u Srbiji, zakazana je baš na Vidovdan, 28. juna 2018. godine. Ako mi neko kaže da je to slučajno, onda ću da ga pitam – a da li je slučajno da je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu, naravno, bez bilo kakvog pravnog osnova, baš 28. juna, dakle, baš na Vidovdan 2001. godine?
Dalje, blokada puteva naravno da nije spontana, naravno da su je organizovali lideri tzv. građanske i tzv. proevropske opozicije, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Saša Janković i njima slični.
Zar mislite da je slučajna ova kampanja koja se dva dana vodi protiv grada Beograda i protiv gradonačelnika grada Beograda, da je navodno voda u Beogradu zatrovana? Predsednik Republike je danas rekao na konferenciji za novinare da je najmanje osam ljudi umešano u tu prljavu kampanju.
Što se tiče saradnje lokalne samouprave i državne uprave, kada je u pitanju jačanje bezbednosnih struktura, ja moram da vas podsetim na još jednu pojavu koju su izgleda neki zaboravili. Sećate se onih zimskih protesta koalicije „Zajedno“ 1996. i 1997. godine, zbog navodne izborne krađe? Tada su protestanti negde od novembra meseca 1996. godine do početka marta 1997. godine, međusobno su se tu onda optuživali Vuk Drašković i Zoran Đinđić ko je koga izdao, Đinđić optuživao Draškovića da je on prvi otišao kod Miloševića na kanabe, Vuk je optuživao Điniđića, od novembra 1996. do marta 1997. godine, za sve vreme protesta protestanti su duvali u pištaljke i lupali u šerpe i lonce. Kasnije se ispostavilo da to nije bilo njihova ideja, nego da im je jedna strana ambasada, po nalogu jedne strane obaveštajne službe, rekla da to rade zato što je to recept koji je već primenjen pre toga u jednoj drugoj državi, gde je trebalo srušiti režim koji je nepodoban.
Kada je pod pritiskom tadašnjeg rukovodstva EU, sećate se one delegacije koju je vodio Filipe Gonzales, kada je Milošević priznao rezultate izbora i kada su ustoličeni, kako su sami sebe tada zvali, gradonačelnici slobodnih gradova u Srbiji, pitate se zašto je Zoran Živković palio račune za struju u buretu i pozivao građane Niša da to rade? Iz jednog razloga koga su mnogi zaboravili, ne zbog praznog bureta samo, gospodine Rističeviću, EU je tada uvela jedan program, jedan projekat koji se zove – energija za demokratiju i dok su drugi građani u Srbiji se smrzavali i trpeli zimu i tako dalje, gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša, gde je bio Zoran Živković i tako dalje, dobijali su besplatno mazut da bi se time pokazalo, odnosno da bi se ohrabrile opozicione snage da nastave još jače borbu protiv tadašnje vlasti.
Ne čudim se EU, to je bila tadašnja njihova politika, ali zamislite tog licemerja? Zamislite koliko morate da budete mali ljudi da prihvatite takvu vrstu pomoći i da se npr. građani u Nišu greju zato što su dobili mazut iz Brisela ili iz nekog drugog evropskog grada, a da se građani u Zaječaru ili u Vranju smrzavaju samo zato što nisu glasali za koaliciju Zajedno. Na to su ovi ljudi koji su trebali danas da sede ovde preko puta nas, tih godina apsolutno bili spremni.
Zašto sve ovo govorim? Izvinjavam se kolegama što sam odužio, da neko ne bi pomislio da je sve ovo što se dešava poslednjih nekoliko dana slučajno.
Nisu slučajne ni blokade puteva, nije slučajno ni to što je, navodno, nestao pa pronađen novinar koji je, navodno, istraživao ubistvo Olivera Ivanovića.
Nije slučajna žalba Saše Paunovića koja će se rešavati baš 28. juna u Savetu Evrope. Nije slučajno propaganda o zatrovanoj vodi u Beogradu.
Nije slučajno propaganda koja se ovih dana vodi protiv Marijana Rističevića, koji je najveći zlikovac u Srbiji zato što se protivi zabrani uzgoja činčila, iako se činčile uzgajaju u preko 30 država sveta. Između ostalog, i u SAD. Dakle, sve to nije slučajno. Sve je to priprema na to da se Srbija baci na kolena. Na nama je da to ne dozvolimo, jer ako dozvolimo da se na vlast vrate nekim slučajem oni koji su Srbiju upropastili u periodu od 2000. do 2012. godine, da se vrate Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njima slični, teško da ćemo Srbiju više ikada moći da podignemo iz pepela.
To nam je ovoga puta pošlo za rukom, ali vrate li se isti oni koji su Srbiju upropastili, plašim se da za Srbiju više neće biti budućnosti, ali isto tako se nadam da građani Srbije dobro razumeju ovo što se dešava ovih dana, da građani Srbije dobro razumeju ko stoji iza svega toga i da građani Srbije neće dozvoliti da oni koji su ih doveli do ruba političke, ekonomske i socijalne propasti, da se ti isti vrate na vlast.
