Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, kolega Filipoviću.

Hvala.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa ako su izbori na lokalu obično najbolji pokazatelj nečijeg rada i kako je određena politička stranka obavljala svoj posao i ako je to pokazatelj toga kako su građani zadovoljni radom političkih partija, onda su izbori u Beogradu najbolje pokazali kako je ko radio i kakvi su čiji rezultati.

Pripadnici DS i raspale opozicije ostali su ispod cenzusa. Prvi put nakon 25 godina su se našli ispod cenzusa i to je pokazatelj toga da su građani veoma dobro svesni u kakvom smo stanju zatekli grad Beograd kada smo ga preuzeli pre četiri godine, šta smo u njemu imali od obaveza i onaj dug od milijardu i 200 miliona evra i 15 milijardi koje je imao sam dug grad Beograd prema porodiljama i za druga socijalna davanja. Imali smo velike probleme sa kojima smo se suočavali i problemi i nedostaci i vodovoda i kanalizacije, elementarni infrastrukturni problemi, ono što utiče na svakodnevni život građana u Beogradu.

Sve smo to počeli da rešavamo. Uradili smo mnogo toga za četiri godine. Pokrenuli velike infrastrukturne projekti i građani su na lokalnim izborima za grad Beograd ocenili rad SNS i njenog rukovodstva kao odličan, gde smo dobili apsolutnu većinu.

Što se tiče rezultata u opština u Beogradu, tu smo naravno pobedili u 15 od 17 beogradskih opština. Govorili su i o tome kako brinu za selo. Evo, ja sam sa mojim kolegom Aleksandrom Markovićem i Jelenom Žarić Kovačević pre nekoliko dana bio u opštini LJubovija i u opštini Mali Zvornik. Tu smo posetili okolna sela, razgovarali sa ljudima koji tamo žive. Pripadnici tog bivšeg režima nisu nikada ni u jedno selo došli da razgovaraju sa ljudima. NJih nije interesovao problem ni jednog čoveka, jedino što je njih interesovalo, kada je lokalna samouprava u pitanju, to jeste kako da reše svoje lične probleme. Nama iz SNS, predvođenim Aleksandrom Vučićem, lokalna samouprava jeste servis građana, a ne prilika da mi steknemo neku korist za nekog od nas pojedinačno.

Naravno, opozicija raznim blokadama, štrajkovima i ostalim tzv. spontanim organizovanjem razmišlja o nekakvoj reprizi, razmišlja o povratku na staro. Nažalost, kod njih te reprize nema. Hvala.

Hvala, kolega Filipoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Izvolite, koleginice Ognjanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Investiciona politika i ekonomska stabilnost su presudni za napredak i razvoj Srbije i to je politika kojom se vodi Vlada Republike Srbije.

Amandmanom koji sam podnela ukazujem na činjenicu da se kroz saradnju lokalnih samouprava sadržanom u prvom kao rezultat postiže sveukupni razvoj i finansijska stabilnost.

Za razliku od onih koji su širom Srbije zatvarali fabrike, otpuštali radnike, predsednik Vučić radi na dovođenju novih investitora, otvaranju novih fabrika sa ciljem održanja makroekonomske i finansijske stabilnosti i ostvarivanje napretka u realizaciji strukturnih reformi radi podsticanja brzog rasta, otvaranja novih radnih mesta i podizanja životnog standarda.

Ako pogledamo nekoliko godina unazad, videćemo da je dovođenjem investitora u Srbiji otvoreno preko 90 fabrika, a to nam govori o činjenici da su gradovi i opštine široko otvoreni i zainteresovani za privredni rast, što znači da slede kurs politike Vlade i da sarađuju sa državnom upravom.

Podaci nam govore da oko 80% gradova i opština u Srbiji ima strategiju razvoja, što znači da ima dugoročne planove ekonomskog razvoja. Takođe, veliki broj lokalnih samouprava formiralo je Kancelariju za lokalni i ekonomski razvoj koji ima ulogu da učestvuje u kreiranju i realizaciji strategije i brine o potrebama postojeće privrede i potencijalnim investitorima.

Opština Grocka, gde živim, je jedna od opština koja ima izrađenu strategiju održivog rasta za period od 2017. do 2021. godine, čime je pokazala da je duboko zainteresovana za privredni rast i razvoj, da je otvorena za novo ulaganje investicija, ali i za direktnu komunikaciju sa građanima u cilju obezbeđivanja boljeg i lakšeg života.

Sa ponosom mogu da kažem da je dolaskom SNS na vlast, zahvaljujući neumornom radu opštinskog rukovodstva vrlo brzo počelo u korak da prati sve reforme koje sprovodi Vlada Republike Srbije. U poslednjih 20 godina bila je zapostavljena, ali u poslednjih šest godina u nju je mnogo uloženo.

Projekti koji se realizuju su od velikog značaja za život i standard građana. Pokrenuta je izgradnja infrastrukture, pokreće se privreda, saniraju se klizišta, radi se na poboljšanju vodosnabdevanja i kanalizacione mreže. Intenzivno se ulaže u razvoj obrazovanja, rekonstruisane su dve osnovne škole, a gradiće se i nova u Leštanima. Izgradile su se nove zdravstvene stanice i stalno se ulaže u obnovu infrastrukture koja nikada nije bila održavana, pa je potreba za sanacijom, rekonstrukcijom i izgradnjom ogromna i neophodna.

Dakle, proaktivnom saradnjom lokalnih samouprava sa državnom upravom kao cilj je postignuto da su lokalne samouprave uvidele da je potrebno da imaju viziju budućnosti, da je pretoče u strateški dokument i prepoznaju ono što ih izdvaja u odnosu na konkurenciju drugih opština, kao i da unutar uprave uspostave strukturu koja će brinuti o realizaciji zacrtanih ciljeva.

Ovakvim planiranjem i saradnjom lokalnih samouprava sa državnom upravom postiže se privredni rast i razvoj koji doprinosi finansijskoj stabilnosti Srbije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Izvolite, koleginice Vlahović.

Zahvaljuje, poštovani predsedavajući.

Lokalne samouprave su ključne za obezbeđivanje kvalitetnih uslova infrastrukture za privlačenje stranih investicija. Nesporno je da makroekonomsku stabilnost obezbeđuje Vlada Republike Srbije, a ključnu ulogu dolaska stranih investitora svakako čini uloga našeg predsednik Aleksandra Vučića koji je otvorio mnoge fabrike i pogone u mnogim našim gradovima u Srbiji. To smo i juče videli u Kruševcu. Otvorio se novi pogon koji će zaposliti 2,5 hiljade ljudi. Nova mesta rastu.

U Srbiji je zaposleno 176 hiljada ljudi. To čini lokalne samouprave sigurnim mestom za život naših građana. Prihodi koji se ostvaruju od poreza na rad služe lokalnim samoupravama da razvijaju lokalnu infrastrukturu.

Nastavićemo da otvaramo fabrike, da zapošljavamo ljude i da uklanjamo sve prepreke razvoju i radu. Ostaćemo otvorena zemlja za sve koji žele da u njoj ulažu i rade. Nećemo zastati sa podsticajima, jer novac stvara novac, rekao je juče naš predsednik Aleksandar Vučić na otvaranju pogona u Kruševcu. Hvala.

Hvala, koleginice Vlahović.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Bogatinoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, grad Leskovac polako lider na jugu Srbije u ekonomskom, u sociološkom, kulturološkom i privrednom razvoju. Biti lider znači biti prvi u svemu, pa i u prihvatanju i sprovođenju dobre parlamentarne prakse, odnosno uvođenju sistema e-parlamenta.

Implementacija sistema e-parlament je projekat uvođenja softverskog sistema za rad sa dokumentacijom i elektronskog upravljanja sednicama u radu lokalnim samouprava. Razgovori sa predstavnicima UNDP i grada Leskovca u vezi implementacije ovog projekta započeti su oktobra 2016. godine. Grad Leskovac je ušao u pilot projekat UNDP koji podrazumeva izradu softvera, nabavku hardvera i usklađivanje poslovnika uz stručni nadzor eksperata, profesora univerziteta, pravnog fakulteta, konsultanata, inače konsultanata UNDP.

Elektronski parlament sastoji se od sistema za upravljanje parlamentarnom dokumentacijom koji je osmišljen kako bi se parlamenti učinili efikasnijim i poboljšao kvalitet informacija.

Postoje četiri glavne prednosti elektronskog sistema za upravljanje dokumentima, i to: ušteda novca, doslednost postupka, lakši pristup informacijama i povećana sigurnost.

Celokupna vrednost sistema e-parlament je 182 hiljade evra. Učešće grada Leskovca u projektu, vezano za nabavku opreme za konferencijski sistem i vrednost, iznosi oko 34 hiljade evra, što predstavlja 18% ukupne vrednosti.

Sistemi za upravljanje dokumentima smanjuju troškove, tako što eliminišu potrebu za štampanjem, transportom i čuvanjem papirnih dokumenta i znatno smanjuju vreme za pronalaženje relevantnih dokumenata. Konkretna ušteda grada Leskovca je za štampanje dokumenta za rad parlamenta iznosi oko četiri miliona dinara na godišnjem nivou, što znači da će se već u prvoj godini primenom ovog sistema vratiti uložena sredstva.

Sistem podrazumeva elektronsko glasanje odbornika sa elektronskim izveštajima i nalik je elektronskom sistemu koji se primenjuje ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sistem podrazumeva i praćenja sednica, sedničkog materijala u elektronskom obliku preko elektronskih jedinica koje su instalirane ispred svakog odbornika u sali skupštine. Odbornicima će biti omogućen i sistem obraćanja sa mesta ili sa govornice.

Kompletan rad sistema kontrolisaće predsednik Skupštine i njegov zamenik preko elektronskog uređaja centralne konzole. Rad elektronskog sistema baziraće se na ovom poslovniku koji će pratiti promena i način funkcionisanja vođenja toka sednica skupština grada na način koji predviđa e-parlament. Rok za implementaciju projekta e-parlament u Skupštini grada Leskovca je septembar 2018. godine kada će početkom meseca svi odbornici grada biti u prilici da prođu obuku i upoznaju se sa radom i primenom ovog sistema.

Hvala kolega Bogatinoviću.
Vi ste uvek stvarno dobar promoter vašeg rada. Moram da primetim.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Izvolite kolega Janjuševiću.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, saradnja lokalne samouprave sa državnom upravom je svakako u funkciji ekonomskog razvoja, ali i poštovanje zakona u lokalnim samoupravama je u funkciji ekonomskog razvoja.

Ovde ću navesti primer jedne opštine koja je u koloni od ovih nekoliko koji su krenuli ka Evropskoj komisiji da se žale na prava u Srbiji i na to što građani Srbije neće da glasaju za njih.

Imate primer opštine Čajetina, jedan biser u pravnom saobraćaju jedne lokalne samouprave, gde je predsednik opštine, gospodin Milan Stamatović, u jednom trenutku sam sebe ovlastio da bude i načelnik opštinske uprave iako se školovao za metalostrugara. Ja držim taj dokument - ovlašćuje se predsednik Opštinskog veća Milan Stamatović da o svim poslovima i dužnostima rukovodi opštinskom upravom Čajetina sve do postavljenja načelnika po osnovu javnog oglasa, potpis – Milan Stamatović.

Zamislite da je neki predsednik opštine SNS ovo uradio. Da li postoje medij, organizacija i da ne nabrajam još ko, ko ne bi skočio i živi ne bi ostali od takvih, da je to uradio, a ovako nešto kažu – iako je medijski mrak, ne može nikako da izađe na videlo, ovakav dokument.

U međuvremenu kao načelnik te Opštinske uprave potpisuje neke građevinske dozvole za hiljade kvadrata gradnje na Zlatiboru. Zamislite tih slučajnosti.

Uz uvažavanje prema svim metalostrugarima, kada ga obavestite da za načelnika Opštinske uprave treba da imate završen Pravni fakultet, položen ispit za rad u državnim organima, pet godina radnog iskustva, odmah krene da kuka kako je to progon političkih neistomišljenika, a onda mrzim Aleksandra Vučića, a onda njegovu porodicu.

Ta ekipa koja je krenula da se žali Evropskoj komisiji, neka u fasciklu stavi taj CV svog rada. Evo jedan primer iz Čajetine, a ima još primera. Javna nabavka je proterana iz Čajetine odavno.

Pa, gospodin Paunović može da stavi projekat onog bunara, koji je milionski plaćen, samo u njemu nisu još uvek našli vodu. Pa, može da ponese Evropskoj komisiji da pokaže model zapošljavanja radnika na lizing.

Pa, gospodin iz Šapca može da ponese Evropskoj komisiji priznanje da je kupovao glasove. Nudili su se oni u okviru haosa koji su pravili i malinarima, nudili se da ih obiđu i da im održe govor. Jedan čestiti gospodin mi je rekao, zamolio me, da im poručim, da mogu da dođu ali da beru maline kod njega i da će im dati najveće dnevnice, ali čisto sumnja da će da dođu, zato što kaže – navikli su oni da kradu za mnogo veće dnevnice.

I kada krenu u ovoj koloni ka Evropskoj komisiji, obavezno neka tu dokumentaciju, samo ovu koju sam nabrojao, ponesu, neka daju Evropskoj komisiji, oni će to pročitati i neće im biti teško da im daju odgovor zašto narod sve slabije glasa za njih. Zahvaljujem.