Hvala kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Jel pravo na repliku? Jeste. Hvala.

Što se tiče onog sada novog suštinskog argumenta, delili su novac, ali nisam ja lično. Meni to, dame i gospodo, ne znači puno. Dakle, onog momenta kada se bude pozitivno vaspitno uticalo na bivše kolege, a tu naravno mislim na, čini mi se, četvoro ili petoro i sada narodnih poslanika koji pripadaju onom klanu Saše Radulović, da novac koji su podelili među sobom vrate ja ću onda možda prihvatiti da se neko pokajao, ja ću prihvatiti da taj neko sa celim slučajem nema puno veze.

Međutim, ne samo da se ćutalo i prihvatalo to što se radilo dok se radilo, nego ja ni dan danas ne čujem reči osude. Jesu li privatne firme, kako beše ono, „Timi plus“, „DŽazili faj“, ne znam kako se zove ona za propricanje sudbine, znate već ko to vodi, ova gospođa koja je diplomirala astrologiju, sve te firme, ima ih četiri ili pet, podelile međusobno 37.000.000 dinara kampanjskog novca, jesu. To je prikazano, da se razumemo, u izveštaju koji se nalazi, evo sad dok mi pričamo, na sajtu Dosta je bilo. Tamo su lepo naveli koje su firme dobile novac, tih 37.000.000 međusobno podelili. Je li to činjenica? Jeste. Sami to kažu. Da li smo to osudili? Mi sa ove strane jesmo. Vi što se sada čudite i nije vam jasno o čemu pričamo, pa niste. Pogledajte sami svoje nekadašnje izveštaje, biće vam što šta jasnije.

Dakle, argument – ja nisam lično, tu ne znači puno. Argument – ja nisam lično po pitanju Miroslavaa Miškovića, tek to ne znači puno. Ja se vrlo dobro sećam ko je ovde, što se kaže, imenom i prezimenom zagovarao one promene zakona koje bi išle baš konkretno tom čoveku na ruku i koje bi pomogle baš konkretno u njegovom slučaju. U tom smislu mi se ovde vrlo dobro prepoznajemo. Sećam se ja tog dana.

Treće, na temu promene stranaka. Onaj ko tvrdi da nikad nije bio u stranci, oko čega se slažemo, može oko te teme da se konkretno informiše opet iz prve ruke kod ljudi iz svoje klupe, naravno ne sad, sad nema nikog, nego kad dođu. Neka pita gospođu Mariniku Tepić kako to izgleda kada se promeni stranka iz vrlo lukrativnog razloga.

Hvala kolega Orliću.
Idemo dalje, zatvaramo ovaj krug replika.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Darko Laketić.
Izvolite dr Laketiću.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, podneo sam amandman koji se tiče i govori o razvoju i lokalnih samouprava i države u celini. Ja ću u svom izlaganju pre svega podsetiti široki auditorijum, dakle, građane Republike Srbije, ne samo poslanike koji su danas ovde, podsetiću na značaj razvoja svih onih lokalnih samouprava koje imaju državnu granicu pored sebe ili dugu ili kratku administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.

Naime, podsetiću da prema poslednjem popisu iz 2011. godine na teritoriji opštine Prokuplje živi 44.419 stanovnika i to najvećim delom stanovništva srpske nacionalnosti, čija je prosečna starost 36,6 godina. Dakle, ta starosna granica, nažalost kao što se dešava i u Republici, i u opštini Prokuplje se pomera i ka nekim višim vrednostima.

Osim toga, ono što je vrlo značajno jeste da je prema popisu iz 2001. godine u opštini Prokuplje registrovano 4.729 raseljenih lica sa KiM i 146 izbeglih lica. Takođe, na teritoriji opštine Prokuplje 2004. godine postojalo je pet kolektivnih centara, od kojih je poslednji zatvoren u aprilu iste godine. U ovim kolektivnim centrima smešteno je oko 260 internoraseljenih lica koja su nakon zatvaranja centara ili ostali da žive u gradu ili otišli u druge gradove ili pak otišli u treće zemlje.

Opština Prokuplje je učestvovala u izgradnji nekoliko kompleksa stambenih jedinica, tačnije 28 stambenih jedinica za izbegla i internoraseljena lica.

Ono što je veoma bitno a tiče se upravo razvoja i ravnomernog razvoja naše Republike jeste da opština Prokuplje pre svega i sa ovim Predlogom zakona, koji je i danas na dnevnom redu, zaslužuje po svim svojim karakteristikama da dobije status grada i unapređenje lokalnih samouprava, koje predstavljaju sedište upravnih okruga, mislim da je jedan od načina da i sprečimo na neki način široki i masovni odliv stanovništva, ali uz to definitivno moramo ono što radi i ova Vlada, predvođena premijerkom, gospođom Anom Brnabić, da prioritet u investiranju upravo budu one opštine koje se nalaze u tim rubnim tzv. područjima. Hvala.

Hvala kolega Laketiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman koji se odnosi na saradnju lokalne samouprave i državne uprave, a u cilju zaštite ranjivih društvenih grupa.

Najpre želim da istaknem da je zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi svakako pre svega u interesu povećanja efikasnosti rada lokalne samouprave, ali i u interesu građana samim tim što se zakonskim rešenjima predlaže puno učešće i puna participacija građana u svim onim pitanjima koja se tiču njih samih.

Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi predložena je i mogućnost da jedna petina građana koji su inače punoletni i imaju biračko pravo mogu da podnesu lokalnoj samoupravi inicijativu za rešavanje nekih pitanja koja su od njihovog vitalnog interesa. Svakako da je posao lokalne samouprave pre svega da radi na razvoju i na stvaranju povoljne investicione klime i takođe da radi na ekonomskom razvoju lokalne samouprave. To su naravno preduslovi za odgovornu socijalnu politiku,

Ja bih sada htela da istaknem nadležnosti lokalne samouprave kada je u pitanju zaštita posebno ranjivih i osetljivih društvenih grupa, a u ovom svom prvom amandmanu najpre ću govoriti o romskoj populaciji, odnosno o romskoj nacionalnoj manjini.

Moram da istaknem najpre da je 2009. i 2010. godine u Gradu Beogradu od strane gradonačelnika Dragana Đilasa izvršen organizovan, brutalan napad na osnovne vrednosti priznate u svakoj demokratskoj zemlji, a kada je u pitanju romska populacija. Te vrednosti su ugrožavanje prava Roma na njih lični integritet, ugrožavanje prava Roma na njihovo dostojanstvo, ugrožavanje prava Roma na dom i ugrožavanje prava Roma na imovinu. On je protiv pravno koristeći dve metode koje su izgleda i danas nažalost poznati nekim ostacima žutog preduzeća, a to su metode prisile, prinude i zastrašivanja raselio protiv pravno bez pristanka oko 300 porodica romske nacionalne manjine i to 114 porodica, među kojima su naravno bila i deca i stari na područje opštine Beogradu u metalne kontejnere sasvim neuslovne i neodgovarajuće za potrebe ovih porodica.

Ono što je još gore, on je takođe 64 porodice sa malom decom i bolesnima transportovao autobusima, uglavnom u južne krajeve odakle su navodno pripadnici romske nacionalnosti rekli da dolaze.

Ono što moram da istaknem, da je Vlada Aleksandara Vučića još 2014. godine prvi put, kada su u pitanju Romi ustanovila popis neformalnih naselja koja se nalaze na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a zašto je to važno, zato da bi se sredstva planski usmeravala upravo u ta područja gde se nalaze pripadnici te nacionalne manjine.

Moram da istaknem da su u Srbiji registrovana 583 neformalna naselja, da je već urađeno 12 urbanističkih planova za romska naselja u deset gradova i opština i moram da istaknem da je za razliku od političke Dragana Đilasa, koja je pripadnike posebno osetljive romske populacije smeštala u kontejnere, danas ova Vlada pripadnike romske nacionalnosti, ovo je opština Odžaci, ovo su 34 stambene jedinice koje su potpuno komforne, koje su od tvrdog materijala, koje su potpuno energetski izolovane. Namenjene su 34 romske porodice za ukupno 106 ljudi.

Sem izgradnje ovakvih kuća, koje su komforne, uslovne, u Republici Srbiji se još otprilike 30 projekata radi upravo sa istom namenom. Moram da istaknem da je za SNS multietničko pitanje jedno od najznačajnijih pitanja srpskog demokratskog društva, a pitanja koja se tiču ranjivih grupa su i te kako važna. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Aleksandra Čabraja.

Evo predsedavajući, pošto je tema upravo bila diskriminacija, samo da konstatujem da sam ja baš diskriminisana čini mi se ovde zbog toga što kažete zatvorili ste krug replika, a meni ni jednom niste dali pravo na repliku. Dakle, nazvala bih to nekim polukrugom replika, pošto nisam imala pravo ni na jednu repliku.

Neću se više uopšte upuštati u razne neistine, poluistine i nagađanja, izmišljanja koja se ovde iznose, već samo da preporučim kolegama da prosto podnesu krivične prijave protiv svih koji su kršili zakon, pa ćemo videti šta će se s tim desiti. Ja taj dan zaista jedna čekam.

Želela sam jedan drugi predlog da dam koji bi išao upravo u interesu zaštite svih, a posebno u interesu i demokratije i transparentnosti, a to je nešto što trenutno ne postoji u svim skupštinama opština i gradova, a to je da se vrši snimanje i prenosi svih zasedanja. To trenutno u nekim gradovima i opštinama postoji, u mnogima ne, ali smatram da bi to bilo višestruko korisno, pogotovo ukoliko govorimo o tome kako je rad ovih tela dobar. Mislim da građani ako ništa drugo zaslužuju da znaju, da čuju i da vide tačno šta se tamo dešava. Mislim da bi to bio zaista veliki korak u prilog demokratiji. Hvala.

Hvala vama.
Imali ste nekoliko puta pravo da govorite i naravno imaćete uvek.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala predsedavajući.

Na početku današnjeg dana imali smo dva veoma bitna zadatka, a to je rasprava i potom usvajanje predloga zakona koje predlaže Ministarstvo lokalne uprave i samouprave, kao i izbor guvernera i viceguvernera NBS. To smo u potpunosti pozitivno rešili, međutim ostaje nam još odbrana amandmana koje smo podneli.

Nemam dilemu i nisam imala dilemu kako ću glasati po tom pitanju, obzirom da je premijerka Ana Brnabić započela pravi proces razvoja lokalnih samouprava i naravno ministar Ružić nastavlja tim tempom, a makroekonomsku stabilnost, kao i monetarnu obezbedila je guvernerka Jorgovanka Tabaković i sigurna sam da će to učiniti i u budućnosti. Svakako, uvek ću podržati sve vaše predloge koji se čine dalje radi budućeg rada.

Međutim, kakve su to poslanici imali sve pokušaje koji predstavljaju bivši režim i kako su pokušali da omalovaže našu politiku? Oni su uneli kamen u Skupštinu, zatim gitaru, oni u skupštinskim hodnicima presretali predsednicu parlamenta, oni su predsednika najveće poslaničke grupe gađali računarskom opremom, zatim su demonstrirali i protestvovali nakon predsedničkih izbora jer su deklasirani i svi zajedno pobeđeni. Onda su izgubili na beogradskim izborima pa opet protestuju i samo zaključujem da su to sila protesta koji su negde već hronični, jer ne mogu da nas pobede. Više se ne bave politikom, akcionim planovima i razvojem, isključivo demonstracijama i moram vam reći da mi je samo žao ljudi koji su imali dnevnicu od 100, 200 dinara jer nisu svesni šta su radili. Ta dnevnica varira od toga u kom gradu su demonstracije izvodili. Dobili su njihove službene i velike automobile da bi preprečili puteve. Kada se osveste shvatiće šta su radili i sigurno da će im biti žao. Ja ih žalim naravno, nisu naškodili SNS, već samo građanima Srbije. Hvala.