Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
U skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Po amandmanu, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Pa po amandmanu kada nisam dobio repliku, iako je ovo što je gospodin Martinović izgovorio je zahtevalo i po Poslovniku reagovanje i opomenu da mu date.

Znate, elementarna stvar i ono što je jako blizu dna svake komunikacije, ne samo parlamentarne, nego svake civilizovane komunikacije, to je govoriti o drugima kako izgledaju, kakvi su, kako su obučeni i da li su lepi, ružni, debeli ili mršavi.

Kolega Vukadinoviću, u skladu sa članom 107. Poslovnika o radu nastavite po vašem amandmanu.

Izvinite gospodine Arsiću. Samo polako. Ok, zahvaljujem.
Dakle, ne mogu da se ne osvrnem na to što mu niste dali opomenu. Mogu da dignem Poslovnik, ali ja to ovde ne radim. Kao što rekoh, neću da trošim na taj način vreme. I vama su razne stvari, gospodine, velike i ovde su kolege skretale pažnju, gospodine Martinoviću, šta vam je veliko i šta nije i pravili su vam slike i karikature i ostalo. Ja to, naravno, neću učiniti, ali jako je ružno, ovo je sad ozbiljna politička stvar, potpuno nezavisna …

Kolega Vukadinoviću, drugi put vas opominjem da svoju diskusiju podobite sa članom 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Kolega Arsiću, ja cenim vašu brigu o Poslovniku, ali je jako interesantno da vi niste imali tu vrstu, evo nastaviću.

Kolega Vukadinoviću, tu vrstu vrednosti sam imao kada sam vas pustio da obrazlažete svoj amandman prvi put i pričali ste o svemu, samo ne o amandmanu i napravili ste ovde jednu lavinu replika i povreda Poslovnika. Jeste, hoćete li da proverimo u stenogramu?

Proverite slobodno.

E sada, zato što ste tako postupali, zloupotrebili moje poverenje i želju da u parlamentu…