Hvala, kolega Broz.
Milija Miletić nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Izvolite, koleginice Stojadinović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, predstavljena je Strategija populacione politike u Srbiji 2018. u kojoj je pet puta više novca izdvojeno za podsticanje populacione politike, za razliku od 2017. kada je za te mere bilo izdvojeno 130 miliona dinara. To će ove godine iznositi 566 miliona dinara.

Vlada Republike Srbije je donela Strategiju i mere za podsticaj populacione politike. Nacionalni vid borbe za povećanje nataliteta, koji uključuje tri nivoa - prvi je finansijski, zatim, uklanja administrativne probleme, a primer nam je Projekat „e –beba“, kao i usklađivanje rada i roditeljstva.

Da bi se mladi parovi odlučili na roditeljstvo, potrebno je upošljavanje mladih žena bez uslovljavanja da li su rađale ili žele da rađaju, pitanje porodiljskog bolovanja, da žene ne strahuju od otkaza ili smanjenja plate, znači, mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva. Podrazumeva i skraćeno radno vreme za ostvarene roditelje, besplatne udžbenike, servise za decu.

Činjenica je da se čak 400.000 parova bori sa sterilitetom. Omogućena su tri pokušaja za majke do 42 godine života od strane Republičkog fonda, ali ne treba zanemariti ni napore lokalnih uprava, koje iz svojih budžeta izdvajaju značajna sredstva za parove, pogotovo za one parove koji ne mogu to pravo da ostvare preko Republičkog fonda.

Sve mere koje preduzima ministarstvo, uključujući i vaše ministarstvo, jesu velika finansijska sredstva za lokalne samouprave i to je od velikog značaja, pogotovu značaj je što se ovo ministarstvo bavi, oslanja na struku i maksimalno je uključena struka.

Znači, ovo je tek početak, jer nam slede novi zakoni o zdravstvenom osiguranju i nastavak mera koje će upotpuniti ovu strategiju.

Poslanička grupa će glasati u danu za glasanje za ove zakone. Hvala.

Hvala.
Poslanička grupa SPS je iskoristila vreme, zato ću preskočiti kolegu Neđu Jovanovića.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović nije prisutan.
Dragan Savkić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu je set zakona o kojima vodimo zajednički načelni i jedinstveni pretres, a ja ću govoriti o Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Predlogom ovog zakona zbog posebnih uslova sezonskog rada u sektoru poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, gde se poslovi obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, sadnja, setva, zaštita bilja, berba i drugo, uređuje se pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanje poreza i doprinosa poslovima sezonskog rada.

Uvođenjem zakonskog okvira za uspostavljanje sistema pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika predviđeno je kao jedna od mera akcionog plana Vlade Republike Srbije za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje predstavljaju jedan od vodećih izazova sa kojima se Vlada Republike Srbije suočava. S jedne strane, neprijavljeni radnici su uskraćeni za osnovna prava – pravo iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja, a sa druge strane, država ne uspeva da naplati poreze i doprinose.

Predlog zakona propisuje da osim pravnog lica i preduzetnika poslodavac može biti i fizičko lice nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Predviđeno je da domaći poslodavac radno angažuje na sezonskim poslovima i strane državljane bez obaveze pribavljanja dozvole za rad, u skladu sa Zakonom o uslovima za zapošljavanje stranaca. Stranom državljanu potrebno je rad na sezonskim poslovima da ima odobren boravak od strane MUP.

Poslodavac je obavezan da pre početka rada upozna sezonskog radnika sa poslovima koje će obavljati, mestom i vremenom trajanja rada, vrstom posla, dnevnim, nedeljnim radnim vremenom, odmorom u toku dana i visinom naknade za rad.

Stupanjem na rad smatra se da je zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova. Radno vreme sezonskog radnika ne može biti duže od 12 časova dnevno, a radnik ima pravo na dnevni odmor u trajanju od 30 minuta. Sezonski radnik može biti angažovan najduže 180 dana u toku kalendarske godine.

Novčana naknada za rad se isplaćuje po radnom času i ne može biti manja od minimalne cene rada koja važi na dan isplate i ona se isplaćuje po pravilu na kraju radnog dana.

Jako je bitno istaći da se Predlogom zakona propisuje da za vreme obavljanja sezonskih poslova sezonski radnik se ne briše iz evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti koju je ostvario kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Naknada za rad koju sezonski radnik ostvari nije od uticaja za ostvarivanje i korišćenje prava na novčanu socijalnu pomoć. Poslodavac je dužan da plati porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.

Porezi i doprinosi se plaćaju u fiksnom iznosu i ne zavise od naknade za rad. Predlog zakona propisuje da poslodavac prijavi sezonskog radnika putem elektronskog portala u sistemu poreske uprave najkasnije do 10,00 časova prepodne za taj dan, odnosno od 13,00 do 15,00 časova za rad u popodnevnoj smeni. Odjava radnika se vrši do 10,00 časova prepodne narednog dana, a ukoliko se radnik odjavi posle 10,00 časova, smatraće se da je bio radno angažovan za taj dan.

Predlog zakona propisuje da podaci koji se unose preko portala poreske uprave razmenjuju se sa republičkim organizacijama nadležnim za zapošljavanje.

Smatram da će ovaj zakon doprineti poljoprivrednim proizvođačima bolju, sigurniju i jeftiniju proizvodnju sezonskim radnicima, sigurnost, a Republici Srbiji puniji budžet. Hvala.

Hvala, kolega Savkiću.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović.
Nije prisutna.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.
Izvolite, koleginice Malušić.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o dva zakona. Prvi zakon je Predlog Zakona o ratnim memorijalima, a iz poštovanja prema grobovima. Naime, moja familija je stradala u svim ratovima i želim da na ovaj način izrazi pijetet prema njima.

U Prvom svetskom ratu mobilisano je 70 miliona vojnika, poginulo je 10 miliona, 20 miliona ljudi je ranjeno, podaci koje je Agencija „Frans pres“ prikupila o tome, do tada najvećem ratu u istoriji. Ni manje zemlje, ni više stradanja. Pored vojnih i civilni gubici Srbije bili su izuzetno visoki.

Prema proceni Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na mirovnoj konferenciji u Versaju ratna šteta Srbije iznosila je tačno polovinu ukupne nacionalne imovine, dok je u ratu stradalo 28% procenata stanovnika. Prema tim podacima, Srbija je izgubila 62% muškog stanovništva od 18 do 55 godina, od čega je 53% poginulo, a 9% je bilo trajnih invalida.

Tokom 20. veka pretrpeli smo katastrofalne demografske gubitke, uglavnom zbog tuđih ciljeva. Političke elite su nerazumno žrtvovale ljudske resurse i nacionalne identitete. Na mirovnoj konferenciji posle Velikog rata iznet je podatak da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28% celokupnog stanovništva. Istorija je učiteljica života. Ukoliko ne poštujemo svoje pretke, svoje grobove, nećemo imati budućnost.

Srbija je u ratu od 1914. do 1918. godine imala toliko žrtava da doslovno, nije mogla da obeleži sve njihove grobove. Nažalost, desilo se, ne ponovilo se, mi smo nekako kuća na sred puta, uvek nekako vodimo ratove, ali odbrambene. Ovo je vojnički dobar narod. Iz pijeteta prema ovom narodu morala sam da kažem par rečenica.

Vratila bih se sada na zakon o memorijalima. Pre svega treba da donese tri glavne karakteristike i odlike, a to je da se izdiferencira, da se zna čija je ingerencija, da se zna šta radi lokalna samouprava, šta radi Ministarstvo, šta rade ostale zadužbine i ko i na koji način i kako finansira memorijale, pod jedan. Pod dva, da se vodi evidencija o svim ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu. Pod tri, da se izvrši kodifikacija sada važećih propisa iz materije zaštite ratnih memorijala.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o izmenama i dopunama o finansijskoj podršci porodici sa decom. U svim ratovima do sada izgubili smo, odnosno u Prvom, Drugom svetskom ratu, kao i ratovi 90-ih, oko dva miliona stanovnika. Velika tragedija. Mi smo stara populacija i nalazimo se na četvrtom mestu u Evropi po broju starih stanovnika. Dece nema i zato je, neko kaže, populaciona politika. Naravno, populaciona politika, jer je po prvi put, dolaskom SNS 2012. godine, ova Vlada, vođena predsednikom Republike gospodinom Aleksandrom Vučićem, rešila da poboljša natalitet. Kako? Tako što će stimulisati populaciju, rađanje. Kako? Dečijim dodacima, majkama koje će rađati, prvo, drugo, treće i četvrto dete, i to je odlična mera. Nisam čula da je ikada jedna vlada stimulisala rađanje.

Neko reče da bi trebalo bi za peto, šesto, sedmo dete. Trebalo bi, ali sada, u ovom momentu, u odnosu na to koliko ima para u budžetu je sasvim dovoljan stimulans.

Ono što treba naglasiti je da je u okviru finansijske podrške porodici sa decom od velikoj značaja roditeljski dodatak i zaista u ovom zakonu, trebalo bi da se svi složimo, jer je bila javna rasprava, na sajtu Ministarstva bio je kompletan zakon izložen na e-portalu, svako ko je želeo, ko je dobronameran, ko želi bilo kakvu informaciju, da se dopuni ovaj zakon, je mogao to da uradi. Takođe, napravljen je nacrt ovog zakona. Mnoga ministarstva, osim vašeg, učestvovala su u njemu: Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, zatim NALED, kao nevladina organizacija, UNICEF. Ako su oni rekli da je zakon dobar, ja nemam šta da dodam.

Ono što mene fascinira je da će roditeljski dodatak u Srbiji od 1. jula 2018. godine biti povećan, i to za prvo dete jednokratna novčana pomoć biće 100 hiljada, za drugo dete iznosiće 240 hiljada, za treće dete 1.440.000 i za četvrto dete 2.160.000 dinara. Ovako radi odgovorna Vlada. Briga o deci i o populaciji je ono što je cilj SNS. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Nije prisutna.
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Izvolite, koleginice Mrdaković Todorović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom današnjem izlaganju zadržati na dva predloga zakona. Govoriću o memorijalima i želim da, što se tiče toga, kažem da, nažalost, mi smo jedna od zemalja, u stvari mi smo narod čije su kosti rasejane po celom Balkanskom poluostrvu, Evropi, pa i po svetu. Dvadeseti vek koji je iza nas je bio veoma strašan, prepolovio je našu populaciju, a iza 20. veka ostala su brojna groblja srpskih ratnika koji su stvarali i pokušavali da sačuvaju ono što danas imamo.

Kako u Srbiji, tako i u zemljama u okruženju, odnosno svuda gde je živeo srpski narod ostala su stratišta naše vojske i našeg naroda kojima se par decenija kasnije svesno uništavaju obeležja i svaki trag. Setimo se samo vojničkih grobalja u današnjoj Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, kosturnice i groblja u Solunu, na Krfu, Kajmakčalanu, ali i drugih nebrojenih stratišta naše vojske nastalih prilikom povlačenja preko Albanije, pa sve do Plave grobnice. Takođe, Srbija je puna stradalnih mesta i mesta herojske odbrane od, kao po pravilu, jačeg protivnika. Neka od tih mesta su obeležena, neka još uvek čekaju da dobiju svoj beleg, kako bi buduće generacije znale kako se stvarala Srbija i kako se branila Srbija.

Od Norveške do Alžira i Maroka, od Francuske do Bliskog Istoka postoje memorijalni centri srpskih i savezničkih vojnih grobalja. Neki u ratu, neki u zarobljeništvu, neki u bestijalnim odmazdama nad srpskim narodom, a često moram i to da pomenem brat na brata, samo pod drugom kapom, ostavljali su svoje živote daleko od kućnog praga, daleko od svega njihovog.

U nadi da se stradanja 20. veka više nikada neće ponoviti našem narodu, u nadi da su prevelika i česta stradanja iza nas i da više nikada neće nastati ni jedan novi ratni memorijal, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje izglasamo ovaj predlog zakona, ali i sve ostale predloge zakona o kojima danas diskutujemo.

Što se tiče drugog predloga zakona, o čemu ću samo par napomena, jer dosta toga je rečeno u uvodnom izlaganju ministra Đorđevića i gospođe Slavice Đukić Dejanović, ali i od strane mojih poslanika, odnosno poslanika iz SNS. Želim samo da kažem da je činjenica da se Srbija poslednjih nekoliko decenija nalazi u veoma lošoj demografskoj situaciji zbog konstantne negativne stope prirodnog priraštaja stanovništva u celoj Srbiji, kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama. Nivo rađanja je, statistike kazuju, 30% ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva. Nažalost, mortalitet je znatno veći od nataliteta već u dužem vremenskom periodu.

Uzroci ovakve demografske situacije su brojne. Pomenuću neke od njih – nedovoljno rađanje, odlaganje braka i roditeljstva, povećan broj abortusa, naročito među adolescentnom i maloletničkom populacijom, starenje stanovništva, depopulacija stanovništva itd.

Statistike ukazuju da je 2005. godine broj rođenih bio 72.180 broj umrlih 106.771, a prirodni priraštaj te godine minus 34,5.

Godine 2010. broj rođenih 68.304, broj umrlih 103.2011, prirodni priraštaj minus 34,9.

Godine 2015. broj rođenih 65.657, broj umrlih 103.678, prirodni priraštaj minus 38.

Godine 2016. broj rođenih 64.734, broj umrlih 100.834, prirodni priraštaj minus 36,1.

Ovakva demografska situacija u Srbiji je u poslednjih nekoliko decenija, po nekim stručnjacima iz demografije čak pola veka. Nismo samo mi ugroženi. Ovakav demografski trend je u celoj Evropi. Stari kontinent, misli se na Evropu, nosi ovaj naziv iz demografski opravdanih razloga. Bela kuga je, nažalost, i evropski trend, 17.03.2018. godine predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je predložio mere populacione politike koje su implementirane u predloženo zakonsko rešenje.

Zakon je važan instrument populacione politike i ovaj zakon doprinosi ispunjavanju ciljeva koji su utvrđeni za sprovođenje strategije podsticanja rađanja. Zakon pokazuje nedvosmisleno opredelenje države da se uhvati u koštac sa problemima bele kuge.

Na kraju izlaganja želim da kažem i da stavim poseban akcenat da je porodica mesto gde se gradi i formira ličnost svakoga od nas. Porodica je stub svakog društva i svake države. Preduzimanjem ovakvih mera i konkretnih koraka koji su propisani ovim zakonom su u cilju daljeg očuvanja, pre svega, institucije porodice i svih njenih vrednosti, budući da funkcionalna i u dovoljnoj meri materijalno obezbeđena porodica daje potomstvo.

Sve pomenuto je vezano za razvoj nacije, za prosperitet naroda i svih tekovina na kojima počiva jedno društvo i demografska perspektiva njegovog stanovništva. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala koleginice.
Reč ima narodni poslanik dr Dragan Vesović.
Izvolite dr Vesoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, nadao sam se da će gospođa ministar Slavica Đukić Dejanović biti tu ne da bi se nešto s njom sporio, nego što smo skorijih dana imali jedan susret gde sam ja išao kod nje u ime srpskog pokreta Dveri i malo razgovarao o ovom zakonu o kome ću i pričati, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama.

Nažalost, neke nedoumice i savete koje bi dao i koje bi možda mogle da se implementiraju u sve ovo neće imati ona direktno da čuje, ali ne sumnjam da ćete vi njoj to preneti.

Vi ste juče, gospodine ministre, za 13 tačaka, odnosno obrazlaganje njihovo iskoristili dobrih devedesetak minuta, ja ću probati da ovo sve smestim u jedno dva-tri minuta.

Dvadeset sedam godina mi u državi Srbiji imamo negativan prirodni priraštaj. Dvadeset godina postoji srpski pokret Dveri kao porodični pokret i dvadeset godina mi pričamo o tome. Najzad, posle 20 godina neko se setio, rekoše da je to bio predsednik države Vučić, svaka čast predsedniku, bolje ikad nego nikad i da krenemo da nešto u vezi toga radimo.

Neko je malopre rekao - kada će biti rezultati? Neće biti rezultati za godinu dana. Ruska Federacija ozbiljne mere je preduzimala punih 10 godina da bi nakon 10 godina prirodni priraštaj bio vraćen na nulu. Tek sada očekuje plodove svoga rada. Taj primer Ruske Federacije i primer zemlje u okruženju, Mađarske, su primeri koje treba da sledimo kada govorimo o porodičnoj politici.

Koje bi pitanje postavio gospođi ministarki – zašto četvoro dece? Zašto ne petoro? Zašto ne šestoro? Šta ćemo sa onima koji imaju više dece? Zaboga Svetska zdravstvena organizacija je rekla da je četvoro dece rađanje dobro i zdravo po ženu preko toga nije. Ako se to sluša, to je greška. Moja baba je devetoro imala, ništa joj nije falilo.

Preporučena politika i proporodična politika ne treba samo da bude u segmentu finansiranja. Mora da bude u svim segmentima delovanja, a ne vidim baš da se promocija prava tzv. LGBT populacija uklapaju u ovu priču koju pričamo.

Malopre sam slušao priču o porodici. Gospodine ministre, ni u jednom zakonu u državi u Srbiji ne postoji definicija šta je porodica. Srpski pokret Dveri na to stalno skreće pažnju da je to prirodna zajednica muža i žene. Nažalost, to nemamo. Vreme će nam pokazati koliko smo u pravu.

TV programi kao obrazovni programi šta nam puštaju? Koje rijaliti programe? Da li to može da deluje pozitivno na porodičnu politiku i o tome je trebalo razmišljati u ovom zakonu. Ne kažem da ih treba ukinuti, treba ih žestoko oporezovati i odatle uzimati pare da možemo da finansiramo i peto i šesto dete.

I pitanje koje se samo načelo – šta je sa ogromnim brojem abortusa? Hvala.