Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Ovo je prepodnevni EPP. Biće ovako i poslepodne u jednom periodu. Naravno, to jeste pravo poslanika i opozicije da napadaju i vlasti da se brane.

Ali, pošto je prekinuta ova rasprava o amandmanima koja je jutros započeta, ja želim da iskoristim priliku po ovom Poslovniku da pitam narodne poslanike i vas kao predsedavajućeg, mi i dalje nemamo saznanja o tome gde se nalazi narodni poslanik, još uvek narodni poslanik Meho Omerović? Mi moramo da dođemo do istine.

Znate, on je i dalje na evidenciji narodnih poslanika. Da podsetim da je izvršio krađu na aerodromu u Frankfurtu, da se tamo pozvao na diplomatski status i da je to izazvalo veliki skandal. Ako misle i ovi iz njegove partije, a i vi na čijoj je listi bio, da ćemo mi ćutati i posle nekoliko dana da bude – tresla se gora rodio se miš, ne nećemo. Ali smo zabrinuti, pošto niko neće da nam kaže šta je sa Mehom Omerovićem. Trebalo bi da, ako se već danima, skoro mesec dana ne pojavljuje, bilo bi možda pametno da se raspiše poternica, da se čovek nađe. Ko zna, možda je shvatio šta je uradio, pa je možda digao ruku na sebe. Ko zna. Nema ga, nigde se ne pojavljuje. Dajte nam tu informaciju. Zaista, neophodna je.

Zaista, koleginice Radeta, nije u mojoj nadležnosti da o tome vodim računa.
Da li želite da se izjasnimo? (Ne)
U redu.
Koleginice Jerkov, da li želite po amandmanu?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Samo sam htela da zamolim kolege iz SRS i bivše SRS da prestanu kao velike patriote da se rugaju ljudima koji su živote dali za ovu zemlju, da se rugaju njihovoj žrtvi, da se rugaju njihovoj hrabrosti, da se rugaju njihovim porodicama, da se rugaju njihovim potomcima, tako što će čak i ovaj zakon, kada su im usta puna patriotizma i žala za tim ljudima i poštovanja prema tim porodicama, koristiti za svoje niske obračune sa političkim neistomišljenicima, jer očigledno da drugačije niti znaju da funkcionišu, niti su znali u prethodnih 30 godina.

Ponoviću. Amandman narodnog poslanika Srbislava Filipovića glasi da postavljanje ratnih memorijala treba da obezbedi borbu protiv korupcije, tačka. To je amandman o kom mi razgovaramo.

Kolege, molim vas, povucite ove amandmane. Nemojte sramotiti i sebe i Skupštinu i građane, makar na ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika na spominjanje poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, vladika Nikolaj je rekao – Ne kradi svoju zemlju zato što ona počiva na kostima onih koji su se borili za njenu slobodu. I, amandman Srbislava Filipovića itetkako ima smisla, jer dok su se neki borili za slobodu, neki su se bogatili. Bogatili su se ljudi iz bivšeg režima. Bogatili su se i u periodu od 2000. do 2012. godine. Neki su se bogatili i ranije. Nemojte da zaboravite, oni su napravili tu famu o devedesetim godinama, kako su neki drugi bili na vlasti, a oni su, jadni, eto, bili u opoziciji, borili se za demokratsku Srbiju.

Čekajte, čiji su ministri u raznim Miloševićevim vladama bili Miodrag Perišić, Slobodan Radulović itd? Pa, bili su njihovi ministri.

Amandman gospodina Filipovića je usmeren ka tome da ako hoćemo da čuvamo uspomenu na naše pretke koji su se borili za slobodu Srbije i za slobodu srpskog naroda, onda u Srbiji nema mesta za korupciju, jer onaj ko krade sopstvenu državu, on baca ljagu na sve one koji su pali za njenu slobodu.

Vas treba da bude sramota za sve ono što ste uradili Srbiji za vreme svoje vladavine, za sva ona cinična i licemerna i farisejska izvinjenja koja ste davali raznim srpskim neprijateljima zato što su oni ubijali Srbe. Vi ste se izvinjavali srpskim neprijateljima zato što su ubijali Srbe u „Bljesku“ i „Oluji“. Vi ste se izvinjavali srpskim neprijateljima zato što su ubijali Srbe u Goraždu, u Kravicama, u Skelanima itd. Vas treba da bude sramota. Dok su se drugi ljudi borili za slobodu ovog naroda, vi ste pljačkali banke. Vi ste pljačkali Saveznu upravu carina, vi ste palili Saveznu skupštinu, vi ste mitraljezima upadali u NBS. To su jedini oslobodilački ratovi u kojima ste vi učestvovali.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta, na spominjanje poslaničke grupe.

Prirodno je da rasprava narodnih poslanika, koja je do dolaska Aleksandre Jerkov u salu zaista bila usmerena na temu, na Predlog zakona o ratnim memorijalima i da, tačno je, poslanici SRS su podsećali, i dalje ćemo podsećati na sve srpske žrtve, podsećaćemo na potrebu da svaka žrtva treba da joj se ukaže poštovanje, da svako mesto zločina mora da ima memorijal i to gde god da je, ne samo na teritoriji Srbije, nego na teritoriji svih srpskih zemalja, a i u celom svetu gde postoje, ako to gospođica Jerkov možda zna gde sve postoji ukupno 6.000 srpskih grobalja, grobalja srpskih ratnika, ali verovatno ona, kada su je tamo u CIA obučavali, nisu je o tome učili. Učili su je nešto suprotno od toga.

Znate, da neko ko je narodni poslanik kao Aleksandra Jerkov može da kaže da je Vojislav Šešelj ratni zločinac, a u presudi to ne piše, i ona to ne govori zbog Vojislava Šešelja, već govori da bi pomogla svojim prijateljima iz ustaške Hrvatske da mogu jednog dana da kažu – evo, vi Srbi ste proterivali Hrvate iz Srbije iz Hrtkovaca, što naravno, apsolutno nije tačno.

O tome je ona govorila na jednoj hrvatskoj televiziji i zaista je bilo strašno slušati nekoga ko je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije da govori sve ono što je ona govorila protiv države, protiv vlasti, protiv dela opozicije, protiv predsednika države. Dakle, onako nešto, ja mislim da je bio iznenađen i onaj voditelj koji je vodio emisiju, ni on ne bi mogao sve ono da kaže za Srbije što je Aleksandra Jerkov u toj emisiji govorila

(Predsedavajući: Privodite kraju koleginice Radeta.)

Završavam.

Dakle, nije iznenađenje, verovatno će ona u toku dana i njene kolege pokušavati na ovaj način da omalovaže, ne ovaj vaš predlog zakona, ministre, nego da omalovaže srpske žrtve.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Amandman koji je u pretresu i koji traži da se definiše sve to što zakon treba da kaže o ratnim memorijalima, ali s posebnim osvrtom na borbu protiv korupcije, kakvu god propagandu da koristite, koga god da klevećete, šta god da slažete, neće pomoći da se ne vidi da je sramota.

(Aleksandar Martinović: Da, sve smo slagali. Jako ste pošteni.)

Narodni poslanik Martinović, dobacuje, uz neuspešan cinizam – jaoj, sve vas lažemo, jadni vi. Vi lažete takođe.

Propaganda kojom pokušavate da sakrijete kolika je sramota staviti u bilo koji član zakona o ratnim memorijalima tehniku za koju je inače legalno da je koristite kod drugih zakona, ja ne mislim da je legitimno, ali legalno jeste. Odsustvo elementarnog morala, elementarne časti, elementarne dostojnosti da se bavimo nekim zakonom u Skupštini, pokazujete sa amandmanima kao što je ovaj trenutno u pretresu, da se o ratnim memorijalima, definicijom, i brigom o njima bavimo s posebnim osvrtom na borbu protiv korupcije.

Ne postoji način da se do ikoga od vas dopre. Niti mislimo da je to cilj, da se urazumimo zajedno i da, ako vas nisu već babe naučile šta se ne radi, da onda bar ovde u dijalogu jednih sa drugima razumemo šta se ne radi. Dakle, samo vi radite svoj naopaki posao. Stavljajte amandmane da su ratni memorijali mesta za poseban osvrt na borbu protiv korupcije, za poseban osvrt na funkcionisanje pravosuđa, za poseban osvrt na brigu o deci, za poseban osvrt na poljoprivredu, itd, itd.

Svi oni trik amandmani za koje ponavljam, legalno je da ih koristimo u bilo kom drugom zakonu, ali stav koliko se nema mere i stav koliko se rugamo mrtvim ljudima Srbije je očit u ovim amandmanima, kojom god propagandom ga pokrivali, šta god pokušali da umesto onog što je crno na belo napisano u amandmanu podelimo u ovoj sali.

Da ne spominjem da je Vlada odbila, naravno, te amandmane, ne smatrajući ih, i ovaj i svaki drugi sličan, primerenim za zakon koji je u pojedinostima u pretresu. Igrokaz, propagandni, ružan, tužan, nedopustiv i Skupštine nedostojan igrokaz. Nema veze što se radi o mrtvim ljudima, da mi nastavimo ono čega se igramo u Skupštini.

Svakom ostaje zapisano u stenogramu šta je radio, svakom svoj obraz i svakom svoj amandman. Moja molba je – nemojte to da radite ceo dan. Nemam ja nade da ima ušiju u koje ja mogu zabosti ove elementarno pristojne i razumne reči, ali to me ne sprečava da svojim stavom, amandmanima koje smo podneli, branim da se sa nekim stvarima ne igra ruženja i klevetanja zato što vas verbalno nasilje i nasilje nad procedurom u Skupštini zabavlja. Ponešto ipak nije za ruganje. Hvala vam.