Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja duboko žalim nad onim što su kolege iz dela opozicije protumačile prilikom mog izlaganja.

Srpska vojska je bila seljačka vojska, ona je smatrala da što puk zaradi, mač mora da odbrani. Srpski seljak je jednu ruku držao na plugu, danas radnici na strugu, a drugu ruku je držao na maču, spreman da brani svoju zemlju, spreman je danas da zaradi i za memorijale.

Pozivam sve da 28. dođu u Inđiju na otkrivanje spomenika Milunki Savić. Nije ona tamo odrasla, ali će tamo imati spomenik. I ona je sa sela, bila je žena, majka, heroj i mi smo se njoj odužili. Poljoprivrednici, ali i drugi građani u Inđiji su smatrali da treba zaraditi nešto i za memorijale, za spomenike, za sećanja na naše prethodne seljačke vođe. Evo vam Karađorđa, na ulazu, stoji ovako i kaže čuvajte državu, jer su i seljaci stecioci, nosioci državne misli. Oni su je stekli, oni su je stvorili, moderna Srbija počiva na seljačkoj krvi. Ja sam ponosan što su je oni dali da bi mi danas bili slobodni.

To što drugi ne razumeju da sad treba da zaradimo i za oružje i za spomenike na sećanje na naše prethodne generacije seljaka, to je njihov problem. Oni nikoga nisu oslobađali kao što su oslobađali seljaci. Đilas i njegova levičarska milionerska ekipa, oni su postali milioneri, tako što su milione građana oslobodili prava na dostojan život i novac u svom džepu. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Igor Bečić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, hteo sam da ukažem na član 103.

Vi ste trebali da ukažete na to da bivši režim nije devastirao Srbiju, opljačkao od lokalnog, pokrajinskog do republičkog budžeta, da Đilas i Jeremić nisu obezbedili toliku imovnu koju imaju danas, da država nije bila u sprezi sa mafijom i sa tajkunima, mi bi imali mnogo više novca za brigu o deci, za ratne memorijale i za naša spomen obeležja. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, danas raspravljamo u pojedinostima o setu veoma važnih zakona. naravno da prvi zakon o kome razgovaramo jeste Zakon o ratnim memorijalima i moje koleginice i kolege su upravo istakli koliki je značaj sa više aspekata, što smo se odlučili da donesemo jedan ovakav zakon. Naravno, tu pre svega mislim na istorijsko pamćenje, na očuvanje tradicije, a pre svega, na samosvest o sopstvenom trajanju kroz vekove, jer postoji ona jedna jasna, nesporna činjenica, da narod koji zaboravi svoju istoriju, zaboravi svoju kulturu, tradiciju, jezik je osuđen na nestajanje.

Ovim amandmanom i nizom amandmana koje sam podneo, upravo sam želeo da istaknem značaj ovog zakona i da ga podržim činjenicu da se nalazi on pred nama, ali bih u setu ovih zakona o kojima raspravljamo posebno istakao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Zašto?

Znate, kada govorimo o memorijalima, kada bismo pitali sve te stradalnike, te ljude koji su se žrtvovali kroz istoriju za ovu državu, šta bi najviše želeli, duboko sam ubeđen da bi kao cenu toga da im se kao narod odužimo, želeli da se ovde rađaju deca i da se ovaj narod obnavlja. Zato smatram da je upravo činjenica da u setu zakona o kojima raspravljamo se nalazi i takav zakon, možda najbolji način da se odužimo svim žrtvama koje je naš narod dao kroz vekove, boreći se za slobodu, a ponekad i za goli opstanak.

Zato sam gospodine ministre i na ovaj Zakon o podršci porodici sa decom, predložio jedan od amandmana, ne samo na ovaj prvi zakon, da se dodatno podrže majke koje rađaju decu i koje obnavljaju naciju.

Naravno, sticajem istorijskih okolnosti, srpski narod je podneo ogromnu žrtvu. Setimo se onog serijala RTS, bio je pre nekoliko godina, „Gde cveta limun žut“ i setimo se reči koje je tada izgovorio veliki glumac, nažalost, pokojni Dragan Nikolić, kada je rekao da se nada da je prošlo vreme stradanja i umiranja i da je došlo vreme da se radujemo životu i da se radujemo budućnosti Srbije.

Zato smatram da je jako važno da se i na taj način, stvarajući uslove u ovoj zemlji za rađanje, za opstanak, uslove gde će deca ostajati u Srbiji, zapravo na najbolji način odužujemo svim stradalnicima kroz vekove, stradalnicima za slobodu i opstanak ovog naroda.

Zato verujem da ćemo podržati naravno i sve ove zakone, a ako nije moguće da se u ovaj zakon ugradi dodatno materijalno obezbeđenje za majke koje rađaju decu, ja bih zamolio da Vlada predloži izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i penzijskom i invalidskom osiguranju. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Javljam se po amandmanu prethodnog kolege, koji je jedan od prihvatljiviji amandmana SNS, za razliku od ostalih koji po meni nije trebalo da raspravljamo ovde po ovom predlogu zakona.

Poštovani gospodine ministre, vi vidite očigledno da je većina narodnih poslanika za to da se posle 40 i više godina donese novi zakon o ratnim memorijalima. Svakako da naše žrtve, mnogih oslobodilačkih ratova, vi ste ovde obuhvatili period od 1912. godine, nadam se do 90-tih godina prošlog veka i tih ratnih dešavanja, zaslužuju da imaju spomen obeležja, da imaju memorijalne centre, zaslužuju da o njima brinemo, a ne da budu kao do sada mnoga od njih zapuštena i zaboravljena.

Na žalost, mnoge kosti srpskih vojnika i vojnika drugih nacionalnosti, koji su se u srpskim oslobodilačkim ratovima, jesu rasuta po mnogim zemljama Evrope, pa bogami i šire. Vi ste to baš podrobno naveli u Predlogu zakona.

Međutim, i sama sam prilikom službene posete, jednom prilikom u Skoplju, doživela da nam Udruženje Srba u Makedoniji kaže kako su ta naša spomen obeležja bukvalno zaboravljena od države. Zato se sada nadam, kao i svi mi, da ćemo i te kako skrenuti pažnju na sva ta spomen obeležja i da ćemo sa dužnom pažnjom da negujemo tradiciju, sećanja na sve naše žrtve srpskog naroda.

Međutim, ja dolazim iz Resave sa vekovnom oslobodilačkom tradicijom još od Prvog srpskog ustanka i znamenitog vojvode Stevana Sinđelića i njegovih resavskih junaka koji su poginuli na Čegru. Prosto mi se nameće jedno pitanje – hoće li ovaj zakon da obuhvati i ta spomen obeležja iz ratova od Prvog srpskog ustanka i koji će se zakon tim spomen obeležjima i memorijalnim centrima baviti?

Mi u Svilajncu imamo i spomenik Stevanu Sinđeliću i spomen kuću Stevana Sinđelića i u Nišu je Ćele kula posvećena ratnicima i našim srpskim vojskovođama iz tog perioda. Iz kojih će se sredstava, pošto smo sada podelili lokalnu samoupravu i državni budžet i način finansiranja, iz kojih će se sredstava čuvati, negovati i održavati ta spomen obeležja.

Na kraju, nisam uspela, zbog svog amandmana greškom, ali bih podržala amandman koleginice Stojadinović i kolege Komlenskog. Vidite da nekada i desnice i levice mogu da se slože, da nigde u ovom zakonu, sem kod člana 18. i 19, niste ubacili reč – podizanje ili izgradnja ili postavljenje, postavljanje novih spomen obeležja. Bitno je to, gospodine ministre, da se odredi jasno, makar u prvom članu, da ne brinemo samo o uređenju, o finansiranju, o investicionom održavanju, bitno je da stoji i izgradnja ili postavljanje ili kako god vi smatrate da je taj termin prihvatljiv za vas. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Uz opasku da je ovo jedan od retkih amandmana koji može biti podnet, jer se radi o predlogu narodnog poslanika da se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na očuvanje tradicije. To ima smisla, koliko god trebalo još objasniti šta znači očuvanje tradicije i ko je za šta zadužen.

No, ne javljam se samo zbog toga, nego da pitam predsedavajućeg da li ja mogu o amandmanima na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom? Lepo pitam.

Ne možete, koleginice Čomić, znate i sami to.