Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministri, poštovane kolege, ovim zakonom kulturno nasleđe posmatramo iz ugla koji je ranije manje bio prisutan i sada stavljamo veći akcenat na taj ugao, a to je kulturno nasleđe kao resurs. Kada kulturno nasleđe posmatramo kao resurs u oblasti obrazovanja, kulture, umetnosti, privrede, ekonomije, turizma, tu ćemo naći jednu sjajnu bazu koja nam može poslužiti za sadašnjost, za bolju budućnost. U toj bazi akumulirano znanje, informacije, veštine, vekovima unazad.
Kada pričamo o uglu posmatranja kulturnog nasleđa kao resursa, i vezano za turizam, pa vezano za ekonomiju, dakle, veoma jedan ograničen deo, da ne bi neko izvlačio iz konteksta obrazlaganje ovog amandmana, pomenućemo tri važna spomenika, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik pobedniku i Spomenik Neznanom junaku. Ova tri spomenika su vremenom prerasli u simbole, a na neki način i vizuelni identitet Beograda, što opet, ima veze sa turizmom.
Veoma je dobro što memorijalni korpus ovim zakonom ima sve veće učešće u kulturnom nasleđu, što nam čuva nacionalni identitet i jedinstvo, koje pokušavaju da razviju pojedinci zarad svojih političkih poena, i nažalost u Srbiji imate ljude koji, gde god vide ranu, trče da sipaju so, gde god vide vatru trče da sipaju ulje. Upravo zbog duga prema onima koji su ginuli za nas, i zbog dece koja čekaju budućnost, kakvu ćemo im Srbiju doneti, moramo biti jedinstveni, jer u ovim teškim vremenima nemamo prva na krupne podele. Zahvaljujem.