Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija ima bogatu ali i stradalnu istoriju. Uvek smo obili na strani istine i pravde i u 20. veku smo doživeli čak tri genocida, ali svaki put smo se uzdigli nastavili da gradimo našu zemlju. Naša vojska je pobedama u Kolubarskoj, Cerskoj bici, Solunskom frontu i drugim, ispisala jedne od najbitnijih stranica nađe veličanstvene istorije.

Takođe, u Drugom svetskom ratu naš narod se prvi u porobljenoj Evropi podigao protiv nacističke Nemačke. I u poslednjim ratovima naši vojnici su hrabro branili naš narod i borili su se od tada protiv najvećeg vojnog saveza u svetu.

Ono što mi moramo da uradimo i da učinimo je da se nikada ne zaborave ove pobede, ovi hrabri ljudi koji su svoje živote ugradili u temelje slobode koju mi danas uživamo. Upravo ovaj zakon, uređujući ovu oblast, je dobar način da to uradimo.

Bilo je i perioda kada su pokušali da nam prekinu nit sa našom slavnom istorijom, kada su pokušali da nas ubede da treba da se nje stidimo, ali nisu uspeli da ubede srpski narod u to.

Danas se Srbija sa ponosom seća svih hrabrih vojnika, seljaka, običnih građana koji su dali živote da bi mi danas živeli u slobodi. Obeležavaju se praznici i vodi se računa o ratnim memorijalima. Za razliku od nekih prošlih, ova vlast dobro razume da nema jake zemlje i ekonomije ako se urušava nacionalni identitet jednog naroda.

Upravo ovaj predlog zakona je onaj koji će sačuvati ratne memorijale i ostaviti iz generacijama koje dolaze. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala.

Za ovu zemlju vredi poginuti. Ovo su poslednje reči Tibora Cerne, građanina Republike Srbije mađarske nacionalnosti, koji je poginuo 1999. godine na Košarama braneći Kosovo i Metohiju i Srbiju od šiptarskih terorista i napada NATO alijanse.

Danima je snajperista na Košarama nanosio ogromne gubitke srpskoj odbrani. Pošto je taj plaćenik legije stranaca bio dobro kamufliran i nije bilo moguće locirati mesto sa koga dejstvuje i nanosi gubitke srpskoj vojsci, Tibor Cerna je samoinicijativu u aprilu mesecu ustao iz rova sa namerom da sačeka metak i na taj način doprinese otkrivanju snajpera i njegovoj eliminaciji. Upravo to se i desilo. Snajperista je lociran, onda eliminisan. Mnogo života je na taj način spašeno, ali nažalost, Tibor Cerna je izgubio život.

Upravo ovo jeste priča kako na najbolji način možete doprineti sopstvenoj zemlji i priča o odgovornosti prema sopstvenoj zemlji i sopstvenom narodu.

Međutim, odgovornost je i kada te i takve postupke poštujete i čuvate u sećanju sopstvenog naroda. Odgovornost je kada institucionalno čuvate sećanje na Tibora Cernu i sve one koji su njemu slični. Upravo to ima i ova vlast. Prošle godine u junu mesecu predsednik Vučić je zajedno sa Katom, majkom Tibora Cerne, u Debeljači kod Kovačice otkrio spomenik ili ratni memorijal ovom srpskom heroju, tj. heroju Srbije. Ovo nije spomenik samo Tiboru Cerni, nego svima onima koji su kao on sebe ugradili u ovu zemlju.

Međutim, intencija mog amandmana je da doprinese borbi protiv kriminala i kroz ovo zakonsko rešenje. Nažalost, moguće je, a i svedoci smo da se to dešavalo u prošlosti da kriminal zađe i u ovu oblast. Nije li kriminal kada ljude poput Tibora Cerne stigmatizujete, nazivate agresorima u sopstvenoj zemlji, ponižavate, hapsite i zatvarate u kazamate širom zemlje i sveta? Nije li kriminal kada neprijatelje i teroriste koji su odgovorni za najmonstruoznije zločine nekažnjeno puštate iz zatvora u Srbiji, kao što je to slučaj sa braćom Azreku, koji su pušteni iz niškog zatvora pod veoma čudnim okolnostima, braćom Azreku koji su odgovorni za najstrašniji zločin u selu Klečka na KiM?

Nije li kriminal kada počnete da šiptarske teroriste nazivate naoružanim Albancima, a NATO agresiju počnete da nazivate intervencijom?

Na kraju, kriminal je kada negde u, da kažem, kraju tog fatalnog 5. oktobra devastirate i uništite spomenik „Večna vatra“, koji je podignut u znak sećanja na žrtve NATO agresije, kada uklonite tekst sa njega koji je objašnjavao zašto i kako je podignut taj spomenik. Ovaj moj amandman je upravo međa između te dve stvari, između onoga što smo videli prošle godine na otkrivanju spomenika Tiboru Cerni i onoga što smo videli na zalasku 5. oktobra, kada je u pitanju spomenik „Večna vatra“.

Moj amandman je i međa između odnosa ove Vlade i ovog predsednika prema delima Tibora Cerne i njemu sličnih i onog strašnog i teškog perioda DOS vladavine, ali i simbolična opomena onima koji će u budućnosti sprovoditi ovo zakonsko rešenje, da nikada više ne dozvole te i takve u najmanju ruku rečeno kriminalne aktivnosti u ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik doc. dr Mihailo Jokić.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Posle svih ovih diskusija, jasno je da je ovaj zakon dobrodošao, ali da nije konačan i da će vrlo brzo doživeti svoje izmene i dopune, što je svakako dobro.

U svojoj diskusiji bih govorio o odnosu ovih zakona koje mi donosimo i budžeta. Vi ste videli da kada god smo donosili neki nov zakon, da je uvek postojala rečenica ili stranica ili pola stranice koliko ovaj novi zakon utiče na potrošnju, da li povećava troškove budžeta, da li traži novi novac iz budžeta, a nikada nismo govorili o tome da li novi zakon donosi novi novac, da li puni budžet.

Mi svi koji danas govorimo o ovim amandmanima, govorimo o tome kako će taj zakon koji će biti donet puniti budžet, jer novac koji izlazi iz budžeta, gospodo, on se u taj naš budžet mora vraćati u što većem procentu. Najbolje je kada se vraća oplođen, sa procentom većim od 100.

Ja ću na jednom malom primeru dokazati kako se u vaspitno-obrazovnom procesu, naglašavam to vaspitno-obrazovnom procesu, jer ovde je posebno istaknuta ta vaspitna komponenta. Uzmimo samo programe rada predškolskih, osnovnih i srednjih škola. Ako ostvarimo kontrolu samo nad tim delom, a taj program ide na školski odbor, ide u Ministarstvo prosvete, ide u upravu opštine, ide u upravu grada, i ako obezbedimo da učenici prvo upoznaju sebe i svoju domovinu i svoj okrug i svoju Republiku, pa tek onda požele da napuste granicu da budu van zemlje, znate li kolike ćemo mi uštede napraviti? Krenimo od nastave istorije, vannastavnih aktivnosti, od ekskurzija, od časova razrednih starešina. Ovaj zakon mora biti priručnik za sve one koji rade u vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Znači, radi se o novcu koji se troši, koji pomaže edukaciji, koji pomaže vaspitanju, koji pomaže obrazovanju, patriotizmu itd, ali moramo krenuti od sebe, od svog zavičaja, pa tek onda izaći van granice. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, iako se može zaključiti, to i jeste tačno, da ekonomski rezultati jesu posledica operativnog delovanja u jednoj fiskalnoj godini, nemojmo nikako smetnuti s uma da funkcionisanje jedne nacije u stvari u ekonomiji zavisi od njenog nasleđa.

Ekonomski memorijali, uspomene, sećanja u Srbiji jesu nešto što nam stoji uvek tu negde, jesu manje bolni nego ratni memorijali. Ali, svakako, posledice tog sećanja i pogrešnih odluka mogu da budu bolne i ostavile su velike posledice za funkcionisanje države Srbije. I ekonomska teorija to kaže. Kada govorimo o budžetu kao ključnom fiskalnom parametru za jednu naciju, onda jedna od podela budžeta kaže da je budžet u stvari sve ono što smo nasledili od prethodnih generacija u oblasti investicija, mašina, opreme koja omogući da u jednoj fiskalnoj godini naša generacija, to je drugi kriterijum, napravi to što napravi. I, treća stvar kod budžeta jeste da pozajmi, odnosno ostavi budućim generacijama ono što ostavi.

Kada neke buduće generacije budu sagledavale ono što smo mi od 2015. godine radili i kada se budu sećali i memorijala naših ekonomskih, onda s pravom možemo da budemo ponosni na Vladu Republike Srbije, predsednika države Aleksandra Vučića, jer smo mi od 2015. godine u sećanju Srbije, u ekonomskoj politici ugradili makroekonomsku stabilnost. Sećanje i parametri makroekonomske stabilnosti od 2015. godine koji se tiču rasta društvenog bruto proizvoda u 2018. godini od 4,5% i u 2016. i 2017. godini. Pad nivoa nezaposlenosti, odnosno rast nivoa zaposlenosti, stabilna stopa inflacije jeste sećanje koje je, takođe, bitno za buduće generacije, kao i sećanje naše na ratne memorijale generacija pre nas.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, negovanje kulture, istorije i kulturno istorijskog nasleđa jeste odlika savremenog društva. Relevantni ekonomski pokazatelji govore da smo među četiri države u Evropi sa najvišom stopom privrednog rasta. Mi uporedo sa privrednim rastom sprovodimo mere za ubrzani privredni razvoj, a o tome svedoči zakon o ratnim memorijalima o kom danas raspravljamo.

Amandman sam upravo podnela na član 1. iz razloga zato što negovanje i obeležavanje tradicije, ali i odavanje počasti palim borcima iz oslobodilačkih ratova jeste odlika sveukupnog razvoja zato što Srbija danas ima i sredstava, ali i volje za odavanje počasti palim borcima iz oslobodilačkih ratova.

Svi delovi naše zemlje, da li je u pitanju istok ili zapad, sever ili jug, su bogati istorijom. Toplica, odakle ja dolazim, oduvek je davala najbolje junake. O tome govori čuveni Toplički gvozdeni puk, ali i otpor stanovništva koji je kulminirao kroz Toplički ustanak 1917. godine u okupiranoj Srbiji za vreme Prvog svetskog rata.

U čast Gvozdenom puku, odnosno Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihajlo“ iz sela Igrište meštani su podigli inicijativu za podizanje spomenika. Na inicijativu meštana, nakon dugog niza godina, je podignut spomenik 2016. godine u saradnji, naravno, sa opštinom Kuršumlija. Spomenik je podignut palim borcima iz oslobodilačkih ratova iz period 1912. do 1918. godine. Vrednost spomenika je preko 30.000 evra, visina spomenika je 5,3 metra, a na samom spomeniku je ispisan deo srpske istorije, ali i imena palih boraca iz oslobodilačkih ratova iz tog perioda.

Inicijativa za podizanje spomenika, kako sam već rekla, pokrenuta je pre više od desetine godina, a završena je tek 2016. godine u saradnji sa opštinom Kuršumlija, na čelu sa SNS, a to sve govori da naša Vlada neguje i prošlost, ali i radi sve da građani Srbije u budućnosti žive bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branko Popović.