Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima. Podneo sam amandman na član 2, a u skladu sa amandmanom na član 1. Ako se sećate, amandmanom na član 1. je predloženo da se u sadržini zakona dodaje reč „postavljanje“, smatrajući da zakon koji reguliše i postavljanje i izgradnju novih memorijala nije dovoljno definisan.

Iz tog razloga predložio sam da se u članu 2. gde se definiše značenje pojedinih pojmova i izraza doda tačka 7, koja bi glasila da postavljanje podrazumeva skup radnji i postupaka predviđenih ovim i drugim zakonima, kojima se omogućava postavljanje ili izgradnja ratnih memorijala. Ujedno bi tačke 7, 8. i 9. iz Predloga zakona postale tačke 8, 9. i 10, čime bi se, kako sam već ranije obrazlagao, već u samom određenju zakona u članu 1. i u članu 2. jasno definisalo i preciziralo ono što sam zakon razgrađuje u članu 18, a pogotovo u članu 19.

Naime, ostaje malo nejasno sve dok neko ko pomno ne pročita tekst zakona, dok ne dođe do člana 19, da razluči da li se ovaj zakon odnosi samo na već postojeće memorijale ili na mogućnost izgradnje i postavljanja novih spomenika, spomen-ploča ili uređenja neuređenih vojnih memorijala. Obzirom da zakon to obuhvata, bilo bi potpuno logično da se amandmani na član 1. i na član 2, kao i na čl. 3. i 4, koji usklađuju sve ovo što sam predložio, prihvate, čime bi ovaj zakon samo dobio na kvalitetu i jasnoći. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav LJubenović.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima, i to na stav 1. tačka 7) podtačka 1. Namera nam je bila da se izbegne opterećivanje Predloga zakona, pa je amandmanom predloženo da se u prvom stavu izbriše tačka 7) podtačka 1, koja definiše redovno održavanje.

Mi iz SRS smatramo da je definisanje pojmova u zakonu bespotrebno. Takođe smatramo da je mnogo važnija sama suština zakona, kao i primena zakona u praksi.

U obrazloženju za donošenje ovog zakona napisano je da su polaznu osnovu za ovaj zakon predstavljale odredbe zakona koje će prestati da važe, koje sam već pominjao prilikom obrazlaganja prethodnih amandmana, ali pojedina rešenja iz potpisanih i ratifikovanih međudržavnih sporazuma i drugih država, među kojima je i sa Ruskom Federacijom, prilikom rasprave u načelu, u ime poslaničke grupe SRS, zamenik šefa poslaničke grupe Vjerica Radeta je govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti istkala da će SRS uvek pružiti javnu podršku kada se radi o saradnji sa Ruskom Federacijom.

Svi amandmani koje je podnela poslanička grupa SRS imaju za cilj da doprinesu da se usvoji što bolji tekst zakona, a usvajanjem ovog amandmana dobio bi se rasterećeniji i precizniji tekst.

Dosovska vlast u Leskovcu nije imala sluha i volje za inicijativu Udruženja boraca 90-tih i opštinskog odbora SRS Leskovac za izgradnju spomen-obeležja palim borcima 90-tih godina, a izrađen je projekat, određena lokacija, ali do realizacije nije došlo. Očekujem donošenjem ovog zakona da će se realizovati ovaj projekat, heroji Jablaničkog okruga to su zaslužili. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima.

Kada se pogleda ovaj zakon, na prvi pogled stiče se utisak da je to jedan od onih zakona koji nisu od neke naročite važnosti za državu Srbiju. Međutim, tako se samo čini. Ovaj, a i slični zakoni predstavljaju ogledalo svake države i njen odnos prema onima koji su ugradili svoje živote u temelje te države.

Na žalost, država Srbija ne pokazuje adekvatan i pravi odnos prema žrtvama koje su dale svoje živote za državnost Republike Srbije i mi iz SRS to neprestano ističemo. Moram da priznam da to nije slučaj samo ovom vlašću, slična situacija je bila i sa prethodnim vlastima, pa i sa vlastima u doba SFRJ, pa i sa vlastima u vreme kraljevine Jugoslavije. Kao da nas prati neki usud, kao da jednostavno nemamo taj osećaj za žrtve koje su i te kako važne za svaku državu.

Da je tako pokazuju mnogi primeri. Jedan od primera je da je srpska heroina čuvena Milunka Savić završila kao maltene socijalni slučaj. Radila je kao čistačica beogradskih javnih toaleta, a to se ponovilo i sa nekim drugim srpskim velikanima. Recimo vojvoda Bojović, slavni srpski vojvoda, je isto neslavno završio, kada su u Beograd došle nove komunističke vlasti. Pod čudnim okolnostima je završio vojvoda Bojović, a Radio Beograd je dao izjavu, objavio tog dana da svi oni koji dođu na sahranu čuvenog i slavnog vojvode Bojovića biće hapšeni, privođeni i procesuirani.

Na član 2. amandman je podnela Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Hvala.

Dužnost mi je kao narodnog poslanika da kažem da je danas i ovih dana trebalo da se priča mnogo ozbiljnije, o mnogim drugim zakonima koji su ovde na dnevnom redu, a mi smo se sa jednim nespornim zakonom bavili evo dva dana, ali baš vrlo aktivno. Zašto je nesporan zakon? Pa, nesporno je zato što smo svi mi Srbi i svi mi koji smo Srbi i koji imamo neke uspomene na naše heroje u prošlosti, naravno da želimo da se sve te obeleži da se sve to poštuje.

Ali, pitanje je isto tako kakav je odnos prema potomcima tih žrtava, a potomci tih žrtava smo svi mi. I ono što želim da kažem jeste da, kad dolazimo iz naroda i kad znamo kako narod oseća i kako narod živi, znamo da nemamo dobar odnos prema potomcima tih žrtava i prema našim sada sugrađanima i građanima te tako ovaj zakon nam se malo čini degutantnim u meri kojoj smo dali nešto, što kažem da o njemu govorimo, a nije sporno bilo uopšte.

Ono što želim da kažem je sledeće, zašto je ovaj zakon hitan? Zakon uopšte nije hitan. A mi smo znači njemu dali toliko vremena. Drugo, s obzirom na problem koji imamo sa Ministarstvom za socijalna pitanja, sa prethodnim ministrom i njegovom eventualnom korupcijom, ovde se postavlja pitanje gde su pare od prethodnih memorijala odnosno od prethodnog novca koji je bio opredeljen za očuvanje ovih memorijala?

Pa, tako na primer 2016. godine, 2015. godine, imamo 25 miliona i 710 hiljada za samo 27 ratnih memorijala, a 10 miliona imamo opredeljenih za memorijale u inostranstvu. Pa, imamo 2016. godine opredeljenih 44 miliona, 45 miliona za samo 25 ratnih memorijala, znači maltene po 20 hiljada evra po jednom memorijalu. Onda imamo 10 miliona opet za memorijale u inostranstvu, pa opet prošle godine imamo 26 miliona, a imamo samo 17 memorijala. Kako su se samo vrteli jedno te isti memorijali, pa onda imamo šest hiljada ukupno memorijala popisanih, pa onda kažemo, sredstva nemamo, pa imamo, a nemamo izveštaj ni kako su trošene, ni kako će sledeća biti opredeljena niti bilo šta. Imamo veliku sumnju da u rad tog ministarstva pre vas. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru obeležavanja stogodišnjice oslobađanja stare Srbije od otomanske imperije veliki dobrotvor i patriota, srpski domaćin, industrijalac iz južne Afrike, gospodin Nićifor Aničić, rodom iz prijepoljskog sela Stranjani, obnovio je spomenik oslobodiocima Prijepolja 1912. godine koji su podigli građani Prijepolja.

U povod obeležavanja velikog jubileja gospodin Aničić je sa trgom u centru grada obnovio i spomenik poginulim ratnicima u ratovima od 1912. do 1919. godine, Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom, odnosno Velikom ratu, spomenik u Bračkom mermeru je rad poznat jugoslovenskog vajara Ivana Rendića, a njegovu izgradnju, odmah po okončanju Prvog svetskog rata, inicirala je radikalna stranka Nikole Pašića, koja je pobedila na prvim poratnim izborima u opštini Prijepolje.

Oba memorijalna spomenika obnovio je i u zavidno stanje doveo prijepoljski vajar sa velikom svetskom reputacijom Goran Čpajak. Čpajak je aktuelni profesor vajarstva na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Ovih dana upravo radi na rekonstrukciji i obnovi spomenika zahvalnosti i Francuskoj na Kalemegdanu. NJegov rad na obnovi dva memorijalna spomenika u Prijepolju i prevashodno pokroviteljstvo drugog Prijepoljca, gospodina Aničića govore puno. Govore o tome da se zadužbinarstvom, voljom i sluhom za očuvanje i negovanje memorijalnih mesta može puno postići, lokalnim snagama, odanošću, zavičaju i njegovom kulturnom i istorijskom nasleđu. Hvala.