Vidite kako malo treba da se ministar iznervira, iako sve vreme pokušava da ignoriše ono što govore poslanici SRS i onda, naravno, iznese veliku neistinu kada pominje igranje šaha. Govori se ovde o zemunskom klanu, a ne o LJubiši Čumetu sa kojim je Vojislav Šešelj igrao šah. Nešto ste pobrkali, naravno, namerno.
Razumemo mi da ovde poslanici vlasti brane ministra i da brane predloge Vlade, ali čini mi se da ovde uglavnom govore o predlozima ministra, kao da Vlada ne postoji. Nemojte da demagoškim pričama pokušavate da javnosti kažete da je neko ko je protiv ovog zakona i ko konkretnim argumentima objašnjava zbog čega je protiv da kažete – evo, vi ste protiv bolesnih ljudi, mi štitimo prava bolesnik ljudi. Kako štitite prava bolesnih ljudi? Onako što vam se pojavljuju slike kako medicinski radnici šutiraju ljude, kako im padne čovek sa infarktom, padne sa onih kolica, oni ga nogom guraju. Da li na taj način štitite?
Naravno, mi ne mislimo da su svi lekari u Srbiji loši. Naprotiv, verujemo da postoji veliki broj lekara koji poštuju Hipokratovu zakletvu, koji su časni, pošteni, koji stručno i savesno rade svoj posao. Ima ih i ovde. Dakle, ne govorimo mi ne valja struka. Valja struka, ne valja vlast.
Pokušali ste ovaj zakon onaj prvi dan da, odnosno niste pokušali, nego ste uspeli da smo govorili o zakonu bez javnosti, odnosno bez direktnog prenosa, ali verujte strah je posejan među građane upravo zbog ovog zakona i zbog te pretpostavljene saglasnosti.
Nažalost, mi smo svi svedoci koliko mladih ljudi gine u saobraćaju, nažalost. Da li možete da zamislite da neko ko ima 20 godina ide tamo negde da kaže - ja nedam svoje organe kad umrem. Kako čovek od 20 godina uopšte može da razmišlja tako nešto? Naravno da ne, ali u životu se dešava i onda vama naravno treba ovaj zakon da takve strašne stvari iskorišćavate.
Mnogo je u medijima prisutno priča o tome kako je neko lečen na ovaj ili na onaj način i, naravno, ne uzimamo mi zdravo za gotovo sve što se piše u novinama i razumemo mi da u političkoj borbi ima prljavih stvari i da neko koristi lične tragedije nekih porodica, pa ga nagovori da da izjavu da ga lekar nije dobro lečio, da mu nije primio člana porodice koji je umro itd. Znamo mi da lekari nisu svemoćni da svako mora biti izlečen, jer da je tako onda nikad niko ne bi umro, ali je stvar u tome što država ne funkcioniše i što vi, gospodo, iz vlasti ne preduzimate ništa da se, recimo, takve stvari koje se pojavljuju u medijima završe jednim ozbiljnim sudskim epilogom, jednim ozbiljnim veštačenjima.
Šta se radi sa smrću pokojnog malog Radenka? Jeste kriv onaj lekar, nije kriv. Otišao je iz Loznice, vratili ga u Loznicu. Vi se igrate tragedijama ljudskim i ljudskim sudbinama i vi ste onda, je li, humanisti i vi donosite neki zakon da pomognete bolesnim ljudima. Nije vama stalo ni do zdravih, ni do bolesnih ljudi, i to je suština.
