Zahvaljujem, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Pitanje za predsednicu Vlade.

Svi ovde pamtimo naravno da je 2011. godine usvojen Zakon o javnoj svojini, da je rok za primenu tog zakona bio tri godine prvobitni, a da smo onda našim odlukama, ovde odlukom većine pre svega, dva puta odlagali primenu tog zakona u potpunosti.

Šta je ideja tog zakona i to ću podsetiti i predsednicu Vlade Republike Srbije? To je pre svega upis imovine i gradova i opština lokalnih samouprava sa ciljem efikasnijeg upravljanja upravo tim resursima i načinom da se ne pretvaraju te institucije isključivo u izvođače komunalnih radova, nego one koji mogu da podstaknu lokalni ekonomski razvoj i to zahvaljujući upisu te imovine i stavljanje u funkciju te imovine.

Što se tiče javnih preduzeća, pomenuću, naravno, tu važnost upisa imovine zbog korporativizacije o kojoj smo često slušali. Neka od tih javnih preduzeća su korporatizovana, ali pokazaću sada šta se dešava u suštini u načinu primene ovog zakona. Zbog toga pozivam sve kolege poslanike i poslanice da uradimo nešto i na tu temu, ne samo donoseći zakone, nego i kontrolišući način na koji se primenjuju ti zakoni.

Evo, nekih primera. Da imamo potpunu primenu ovog Zakona o javnoj svojini i da su javna preduzeća upisala svoju imovinu, imali bismo definisane odnose, a imamo aktuelnu priču o glavnoj Železničkoj stanici u Beogradu koja je vlasništvo i upisana imovina „Železnice Srbije“, koje je akcionarsko društvo, da su godinama generacije ljudi koji su radili u „Železnicama Srbije“ investirali u infrastrukturu, zajedno sa državom, i da imamo usvojen Zakon o javnoj svojini koji je upravo omogućio „Železnici“ upis ove imovine.

Šta se dešava sada u toj nejasnoj primeni ovog zakona? Pozivam predsednicu Vlade da nam da odgovor upravo na to pitanje. Sva ta imovina godinama, decenijama ulagana u „Železnici Srbije“ prenosi se u funkciju, pre svega, većinskog kapitala, stranog privatnog kapitala, u projektu „Beograd na vodi“ i podsetiću vas da je 68% vlasništva „Beograda na vodi“ u odnosu na 30 privatni, a 32% je učešće države.

Imamo sličnu situaciju, a u nekoliko i različitu, daću i taj primer grada Niša, prenosa vlasništva nad aerodromom Niš gde pitam predsednicu Vlade i resornu ministarku zaduženu Mihajlović koja je na jedno moje pitanje o prenosu vlasništva aerodroma Niš na državu odgovorila da Niš i onako nije vlasnik, a onda se mesecima insistiralo na donošenju odluke Skupštine grada Niša o prenosu istog tog vlasništva za koju ministarka tvrdi da grad Niš nema. Dakle, to je način na koji se primenjuje Zakon o javnoj svojini i ja pozivam predsednicu Vlade da pokaže dovoljno hrabrosti, da izađe i pred ovu Skupštinu i pred javnost i odgovori na ova pitanja.

Isto se radi i o zgradama kada govorimo o „Beogradu na vodi“, o zgradama GEO zavoda, pominje se hotel „Bristol“ i uopšte odnos prema državnoj imovini.

Sledeće pitanje je pitanje o načinu na koji je prodata državna imovina kojom je upravljao DIPOS i Republička direkcija za imovinu. Znamo da je pre dve godine deo te imovine prenet na Republičku direkciju, da je deo te imovine prodat i moje pitanje, upoznajte sve poslanike, a ja želim upravo taj spisak novih vlasnika te državne imovine, a imamo i saznanja da je ubrzo posle prenosa tog vlasništva na nove privatne vlasnike deo te imovine i prodat po višestruko skupljoj ceni. Dakle, potrebna nam je i ta informacija.

Treće pitanje za predsednicu Skupštine Republike Srbije gospođu Maju Gojković. Već smo dali zahtev i već smo je pozvali da nam omogući uvid u snimke, koji su raspoloživi iz ove sale, nasilja koje je doživela naša koleginica Aleksandra Jerkov. Ti snimci, siguran sam, su raspoloživi. Nemamo odgovor od predsednice Skupštine. Dakle, pretnje ispisane na njenim papirima su bile vidljive za sve ovde nas prisutne u sali, ali su nam potrebni i materijalni dokazi da predsednica Skupštine sigurno neće podržati nasilje u ovoj….

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja i jednu sugestiju. Sugestija se odnosi na ove Đilasove pulene iz lažne patriotske organizacije Dveri koji su galamili danas. Kada već Đilas naručuje poslanička pitanja, neka ih pritom barem obuči kada je reč o nekim elementarnim kategorijama Ustava, ustavnim nadležnostima itd.

Postavljam pitanje povodom nedavne vesti koju su mediji preneli da je predsednik opštine Paraćin, izvesni Saša Paunović, koji je inače i potpredsednik DS, a poznatiji kao paraćinski despot, tako ga zovu Paraćinci, podneo nekakvu žalbu Komitetu za lokalnu upravu Saveta Evrope, a koju su podržali njegovi koalicioni partneri, gradonačelnik Šapca i predsednik opštine Čajetina.

Objavljena je vest da su 28. juna ove godine, dakle na Vidovdan, na sednicu pomenutog Komiteta u Istanbulu otputovali predsednik opštine Paraćin Saša Paunović i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. U vezi sa tim postavljam pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu – iz kojih sredstava je finansiran ovaj njihov put, boravak i eventualni smeštaj u Istanbulu? Od kojih ili od čijih para je plaćen taj put za Paunovića i Zelenovića da bi oni tamo tužakali i blatili svoju državu i građane, dakle, da se utvrdi da li su to platili građani Paraćina ili Šapca, odnosno da li je to plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava Paraćina i Šapca ili je to možda plaćeno od nekih njihovih sponzora? Možda su neki sponzori platili tu njihovu avanturu. Možda je to neki tajkun platio. Možda Dragan Đilas. Možda Vuk Jeremić. Građani imaju pravo da znaju ko je ovo platio i moraju dobiti odgovore na ova pitanja

Drugo moje pitanje – šta će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu preduzeti ako se ispostavi da su putovali o trošku građana Paraćina ili Šapca tj. ako je plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava? Ukoliko se ispostavi da je ova njihova avantura plaćena iz budžeta, neophodno je da obojica momentalno podnesu ostavke na funkcije koje vrše. Dakle, jasno i glasno moraju da objasne po kom osnovu su bili tamo i ko je to platio.

Imamo sliku iz Istanbula. Znate kako – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi. Na slici su Zelenović iz Šapca, Saša Paunović iz Paraćina i izvesni Alimpić za koga nije utvrđeno po kom osnovu je uopšte tamo i šta on predstavlja.

Zašto sve ovo potenciram? Zato što ovakav presedan koji se desio, da neko podnosi nekakve sulude žalbe i tužbe, pri tom potpuno neosnovane, protiv sopstvene države i građana, a da pri tom otputuje o trošku tih istih građana je potpuno neprihvatljiv i u krajnjem smislu licemeran. Koje odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi njima daju ovo za pravo? Po kojim odredbama statuta grada ili statuta opštine oni izvode ovu svoju ludoriju? Na koji način uopšte mogu da podvedu ove svoje aktivnosti kao vršenje funkcije predsednika opštine ili vršenje gradonačelničke funkcije? Možda im je to neko naredio da urade? Možda neko od njihovih nalogodavaca? Ima tu dosta kandidata.

Imamo sliku sa nekog događaja. Tu je ceo taj tim, ceo taj tužni skup. Tu je Borko Stefanović, tu je Dragan Đilac, tu je Vuk Jeremić, čak i onaj Janko Veselinović nesretni, tu je Lutovac, tu je Stamatović, Zelenović i Paunović, naravno. Dakle, da vidimo da li je neko od njihovih nalogodavaca možda naredio jedan ovakav sraman zadatak.

Na kraju, postavlja se pitanje motiva za sve ovo, da neko tužaka i blati sopstvenu državu, da neko iznosi najgore moguće optužbe bez ikakvog osnova samo zato što oseća da mu je ugrožena funkcija koju obavlja, samo zato što postoji mogućnost, legitimna mogućnost da on više ne bude predsednik opštine. Postavljam pitanje – šta je onda sledeće? Očekujem da usledi predlog da se u Paraćinu zabrani održavanje izbora kako bi Paunović do kraja života ostao predsednik opštine ili da ga proglasimo kao doživotnog predsednika opštine Paraćin, onda će možda biti zadovoljan.

Završavam u sledećoj rečenici. Svima ste produžili 15 sekundi. Građani Paraćina, Šapca i Čajetine ne žele, niti će biti taoci neodgovornih štetočina koji vode ova tri grada, odnosno opštine. Zahvaljujem.