Može, naravno. Izvolite.

Hvala gospodine ministre na odgovorima. Dobio sam od vaših kolega danas u vezi Porodičnog zakona.

Dakle, moramo da promenimo Porodični zakon, jer ovo u ovom zakonu nije dobro. Nije naša ingerencija, ja nisam vlast. Moramo da promenimo Krivični zakon ne sad zbog toga što su nam dva zakona loša pravimo treći koji može da bude još bolji, a da nam negde ostaje loš. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, pre dva dana sam izneo jedan podatak, izneću ga i danas više puta da bi građani Srbije shvatili važnost ovog predloga zakona i samog procesa transplantacije.

Dvadeset devetog marta ove godine u KC Srbije preminuo je jedan tridesettrogodišnjak, njegovo ime neću spomenuti, i zahvaljujući njegovoj donorskoj kartici koju je je potpisao spašena su četiri ljudska života. Presađeno je jedno srce, presađena je jetra i presađena su dva bubrega. Spašena su četiri ljudska života. NJegovo telo i njegovi organi su spasili četiri ljudska života i četiri porodice. On je nastavio da živi u njima.

Nema ništa humanije, ništa bolje, nego kada produžite život. To je nešto što ne bismo trebali da sporimo kada kažemo – pa ovaj zakon možda nije dobar. Zašto nije dobar? Zato što ćemo otvoriti mogućnost da svih 22.000 pacijenata koji čekaju na organe mnogo lakše da dođu. Zato što ćemo vrlo lako postati član Eurotransplanta. Kao lekar znam benefite svega toga. Zato što građani Srbije, ponavljam, ne znaju u brojnim akcijama koje smo sakupljali i preko Fonda zdravstvenog osiguranja obezbeđivali novac za lečenje naših građana u inostranstvu, najčešće u Beču, Algemajne Krankehaus klinici su bili opet pacijenti drugog reda, iako su imali velike svote novca kod sebe od 100 do 200 hiljada evra, koje je država plaćala, nisu mogli u tom trenutku da dobiju organ, zato što su prednost imali teško bolesni pacijenti iz Austrije, iz Španije, iz skandinavskih zemalja.

Ovako, ovim priključenjem, ovom programu i ovoj zajednici razvijenih naroda, humanih naroda, građani Srbije, pacijenti koji imaju problem, će mnogo lakše dobiti organ. Ovde treba da shvatimo da je priključenje i usklađivanje zakonodavstva sa ovim evropskim zemljama nešto što je dobro. Kao lekar, isključivo ponavljam više puta, kao lekar sagledavam ovaj problem i ovu tematiku. Ovo je nešto što će pomoći pacijentima koji čekaju organe. DŽabe da se mi prepiremo ovde i džabe da se pozivamo na različita, uglavnom se pozivamo na neka ljudska prava. Pa šta je jače ljudske pravo nego pravo pacijenta da preživi? Šta je je jače od prava i zakona na život? To je meni kao lekaru prioritet i zato kažem da je dobro da imamo mogućnost da imamo veći broj donora.

Koleginica iz SPS je lepo pričala, pre dva dana i sada je spomenula, o transplantaciji bubrega i o samom problemu dijalize. To je veliki problem. Svi ti pacijenti trenutno možda nisu životno ugroženi, ali je njihov život i kvalitet života narušen time što oni moraju na dva do tri dana da se javljaju centrima za dijalizu. Oni ne mogu da odu na more, ne mogu da odu na zimovanje, ne mogu da odu u posetu svom rođaku da li u Aleksincu ili u Somboru, ili negde gde nema tog centra za dijalizu. Ovim putem, kada vi transplantirate bubreg, oni dobiju jedan skroz novi drugačiji život. Sam i finansijski aspekt transplantacije bubrega je otprilike, ja sad nemam tačnu ekonomsku računicu, ali između 12 do 15 hiljada evra, a sam proces dijalize se kreće do 16 evra godišnje. Mi i ekonomski praktično štedimo, što mene manje interesuje koliko me interesuje kvalitet života tih pacijenata.

Kada sam na temi transplantacije bubrega, želim da spomenem jednu našu humanu građanku Marijanu Milosavljević, novinarku NIN-a, a do skoro i radnika Agencije za borbu protiv korupcije, koja je 2014. godine dala svoj bubreg svojoj drugarici koja nije mogla da dobije bubreg u Srbiji, nego je transplantacija rađena u Istanbulu. Građani Srbije su izuzetno humani i građanima Srbije samo treba lepo objasniti bez bilo kakve nervoze, bez bilo kakvog sejanja straha da će bilo ko nešto narušiti.

Znači, ovde mi kao zakonodavci, kao narodni poslanici donosimo zakon, ali verujte ovaj zakon će sprovoditi lekari, a nemojte mi reći da neko od lekara želi da uđe u operacionu salu da ošteti pacijenta ili ne daj Bože da mu uzme organ. To je nešto što ću u Skupštini da branim - stav struke i humanost naše profesije, jer nema humanije profesije, nego posao lekara. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Osnov za ovu, poprilično već dugu, raspravu, što je u redu, naravno, je amandman SRS koji je predstavljala Ružica Nikolić i koji zapravo govori o obavezi poštovanja Ustava kod donošenja svakog zakona, pa i ovog zakona.

Ministar je pokušao da nam objasni da je taj amandman u redu, ali da ne može da se prihvati zato što postoje ograničenja u Porodičnom zakonu, a onda je pomenuo i Zakon o prekršajima kada su u pitanju prekršajne kazne. Valjda ste vi ministre u istoj Vladi sa Nelom Kuburović i Zoranom Đorđevićem. Da li je moguće da niste razgovarali, da niste rekli – znate, drage kolege, ovo je mnogo osetljiva materija, mnogo mogućnosti za korupciju, za kriminal, moramo ovo na najbolji mogući način zaštititi? Smeta nam ova odredba Zakona o porodici, smeta nam ova odredba Zakona o prekršajima, dajte da vidimo, dajte da nam zakonodavstvo vidi da se daju predlozi za izmenu tih zakona da bi ovaj bio dobar.

Vi ćete zato vrlo brzo imati izmenu i ovog zakona i ova prethodna dva zakona o kojima ste govorili upravo zato što, iako negirate, vaš pravni osnov za donošenje svakog zakona su direktive EU. Koliko god vi to negirali, ali evo, upravo ste malopre objasnili.

U ovoj raspravi čulo se dosta ozbiljnih primedbi, ali je bilo primedbi koje ne bi trebale da budu primerene ovom predlogu zakona, a čuli smo neke poslanike koje govore o donatorima umesto donorima. Valjda im palo napamet Katar i donatorstvo, ali to nije isto, ovo je nešto drugo sasvim.

Takođe, zameram i vama Milićeviću i ministru. Vama što niste skrenuli pažnju ministru, a ministru što je govorio o tome da poslanici dolaze nespremni. On je pokazao da je kao ministar došao nespreman za Predlog ovog zakona i za ovu raspravu. Nije argument predstavnika Vlade – poslanici, vi ste nespremni. To nije argument i to ne može biti argument. Argument je nešto čime bi ministar mogao da nas ubedi da je u pravu.

Morate zaista i vi, predsedavajući, da vodite računa o takvom ponašanju ministara, ali ministar Lončar svakako zna, kada smo u pitanju mi iz SRS, da smo veoma spremni kad govorimo o njegovom ministarstvu i o njemu lično, spremni smo ne samo u Skupštini, nego i na konferencijama, u medijima itd. Pretpostavljam da na nas nije ni mislio, ali prosto govorim principijelno. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Mislim da, odnosno ubeđen sam da ministar nije mislio uopšteno na sve poslanike, već na jedan segment izlaganja poslanika koji je govorio pre njega, a nakon čega se on i javio.
Reč ima narodni poslani Danica Bukvić, po amandmanu. Izvolite.

Htela bih samo da kažem da je svakako cilj donošenja ovog zakona da se svim građanima na teritoriji cele Republike Srbije pruži jednaka mogućnost na život, odnosno jednaka mogućnost na sprovođenje transplantacije tkiva i organa pod istim uslovima.

Još jednom bih rekla da je do sada postojao princip informisane saglasnosti, a to je značilo potpisivanje donatorskih kartica. Praksa je pokazala da to potpisivanje donatorskih kartica nije značajno doprinelo povećanju broja kadaveričnih donora. Iz tog razloga se u ovom zakonu, a u skladu sa direktivama EU, jer opet, kao što sam rekla, u velikom broju zemalja u okruženju, u 11 zemalja Evrope, primenjuje se sličan način dobijanja saglasnosti za transplantaciju sa kadaveričnog donora.

Na ovaj način davanjem tog pristanka, kako je predloženo novim zakonom, taj postupak je pojednostavljen i pružena je mogućnost opet sa druge strane da svaki građanin u Republici Srbiji i nakon toga može svojom usmenom ili pismenom izjavom ili bilo koji član njegove bliže porodice da ospori davanje organa sa svog preminulog srodnika. Tako da smatram da ovakav način davanja saglasnosti doprinosi povećanju, mogućnosti povećanja broja kadaveričnih donora.

Po amandmanu, reč ima narodna poslanica LJubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsedavajući.

Želela sam da istaknem da je transplantaciona medicina vrh medicinske nauke i da se transplantacijama bave vrhunski stručnjaci, da je to izuzetno komplikovan posao u kome učestvuje 100 stručnjaka, vrhunskih, najeminentnijih iz različitih oblasti, multidsciplinaran tim učestvuje u tom postupku i svako bacanje sumnje na te ljude, na mogućnost korupcije sa njihove strane je skandalozno i neprihvatljivo jer svi ti ljudi su u službi očuvanja zdravlja i života.

Htela bih da kažem za one koji nisu dovoljno medicinski edukovani da se vrši procena donora nakon smrti jer se dešavalo da i mladi ljudi imaju maligne bolesti ili metastaze, da se moždana smrt potvrđuje od strane tri člana komisije nakon prethodno urađena tri testa i da recimo donori ne mogu da budu osobe obolele od dijabetesa, malignih bolesti, psihijatrskih bolesti, neuroloških bolesti, zavisnici od narkotika, teški bubrežni i srčani bolesnici, HIV pozitivne osobe, kao i osobe koje boluju od hepatita B i C. Hvala.