Poštovani poslanici, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, podneo sam sledeći amandman, u članu 2. stav 2. Predloga zakona menja se i glasi – Odredbe ovog zakona se primenjuju i na postupke davanja, dobijanja i testiranja ljudskih ćelija i tkiva koji se koriste u izradi proizvoda namenjenih za primenu kod ljudi, a koji u sebi sadrže ljudske ćelije i tkiva ili su proizvedeni iz ljudskih ćelija i tkiva.

Hajde da se malo osvrnemo na glavni aspekt ovih medicinskih zakona. Ovi zakoni zadiru u čovekovu privatnost i mnoge stvari koje zakon predviđa mogu se realizovati mimo njegove volje. Kako je moguće da se zakonom predviđa da je svaki čovek potencijalni donor ukoliko se izričito ne iznese da ne želi da bude donor. Da zadnju reč daje porodica ne znači mnogo i to ne može srečiti moguće zloupotrebe. Ovde ne govorim o etičkom aspektu svega onoga što i do čega sve ovo može dovesti. Ovo je posebna tema koja je možda i važnije od svega ostalog, ali o tome nekom drugom prilikom.

Dakle, zbog svih ovih pobrojanih razloga SRS neće podržati ovaj zakon. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, koleginice.

Iskoristila bih priliku, ako nije problem, gospodine predsedavajući, da progovorim koju reč o ovom trećem zakonu, s obzirom da je ministar tu, da nije dobro i da se ne čuje ovako nešto iz pravca poslanika i naravno i iz pravca građana Srbije.

Znači, treći zakon su izmene i dopune Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i vi ste ovim zakonom, a zakon lepo zvuči u javnosti, međutim ovim zakonom ništa nije u stvari odrađeno na suštinski, nikakve mere nisu preduzete na temu droge, prevencije i tako dalje.

Vi ste ovim zakonom samo formulisali uslove za funkcionisanje nacionalnog sistema za prikupljanje podataka u smislu ponude i tražnje i uveli ste sistem za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama.

Ono što ja želim da naglasim i što je vrlo bitno jeste minisar bi trebalo da zna i ja vas molim, gospodine ministre, da okrenete glavu ka SRS kad vam mi nešto iz ovog pravca govorimo, jer stvarno niti imamo zlu nameru, niti ste vi došli ovde da potcenjujete nekog, već ste došli da obrazlažete zakon i dužni ste da gledate u nekog, u sagovornika, nekoga ko vam govori.

Znači, ja neću da dalje govorim ukoliko vi ne okrenete glavu ka nama, jer ovo nije moj problem, ovo je problem nacije, ovo je problem države, ovo je problem svih građana i sve naše dece.

Nama nikakvi putevi nisu potrebni, nikakve železnice ako mi ispustimo našu decu. Mi kao roditelji nemamo snage da se sa ovim izborimo bez prisustva države i bez podrške države i Vlade. Vi ste ovde ispred Vlade, ispred države zadužen za ove teme i takvo vaše ponašanje stvarno neka vam služi na čast. Hvala vam.

Hvala, koleginice.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Hvala.

Slušajući danas diskusije nekih kolega sa naše leve strane, prosto, da se čovek zapita o kojoj je zemlji reč. Svoju diskusiju ću približiti i temi i domaćem terenu.

Govorimo o zakonima koji se odnose na transplantaciju. Naveli ste broj donora i transplantacija u 2017. godini. S tim u vezi postavljam pitanje kada je izvršena prva transplantacija srca, odnosno presađivanje organa u Republici Srbiji i u kojoj zdravstvenoj ustanovi kada znamo da je u 2017. godini od mogućih 40 donora urađeno sedam transplantacija srca? O kom uspehu ovde govorimo? Izračunajte koji je to procenat. Opravdano se nameće ozbiljno pitanje - po kom propisu, kriterijumima i standardima su do sada dodeljivani donori zdravstvenim ustanovama i zašto ona nije vršena ravnomerno prema svima?

Na ovaj način ne samo da je izvršena diskriminacija pojedinih zdravstvenih ustanova koje imaju dozvolu za transplantaciju, već i diskriminacija njihovih pacijenata.

Svakako, ovo je donelo najviše štete samim pacijentima, možda čak i gubitak života, čime su povređena prava pacijenata iz 2013. godine, kojim su, pored utvrđenih prava, utvrđene i odgovarajuće sankcije za kršenje pojedinih prava.

Uvažene kolege, na osnovu datih odgovora na postavljena pitanja i prihvatanja ili ne prihvatanja odgovora kako imamo ovih dana u Narodnoj skupštini u neviđenom i neprimerenom ponašanju resornog ministra da ne odgovori ni na jedno, naše pitanje.

Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj Predlog sačinjen bez dovoljno uticaja stručne javnosti, nedovoljnog vremena za vođenje javne rasprave, činjenice da neke odredbe nisu jasno precizirane i definisane, što ostavlja mogućnost različitog tumačenja, a to istovremeno znači i različite prakse u realnom životu. Hvala vam

Hvala, profesore Bojiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, suštinska primedba SRS na ovaj Predlog zakona odnosi se na član 28. i na tzv. pretpostavljenu saglasnost i to na onaj stav gde se sa umrlog lica bez roditeljskog staranja, gde odluku o uzimanju organa donosi etički odbor ustanove. To isto važi i za ona lica kojima je delimično ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost.

Ministar Lončar je juče rekao da je razlog za odbijanje ovog amandmana, rekao je da je to neslaganje sa porodičnim zakonom, jer starateljstvo nad maloletnim štićenikom prestaje u trenutku smrti, pa vas pitam, pošto je kolega Martinović maločas rekao, citiraću, kaže – ne uzimaju se organi sa mrtvog čoveka, nego sa čoveka koji je živ. Nego koji je živ, pa se najpre uzimaju, evo, neka me ministar ispravi, zatim ponavlja opet da se ne uzimaju organi sa mrtvog čoveka, sa čoveka koji je potpuno mrtav, i moždano i kada je u pitanju rad srca i kada je u pitanju rad drugih vitalnih organa.

Pa, ako je to tako, onda ste trebali svakako da prihvatite ovaj amandman, jer kako se kaže, čovek je živ i tada mu se uzimaju organi. I, ako nije problem, da mi objasnite kako je to čovek malo živ, malo mrtav, da li je živ uopšte ili nije? Eto, vi kao doktor ako možete da mi objasnite.

Hvala.
Maja Gojković, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107.

Trebalo bi već da se reaguje na ovakve diskusije, jer mi smo dužni ovde da vodimo računa o dostojanstvu Narodne skupštine i da ne izazivamo paniku kod ljudi, da neko misli da će neko da ih polumrtve, polužive, kako je sada jedna od poslanica govorila, da kidnapuje i da uzima određene organe.

Dobila sam pre nekog vremena, pre 15 minuta, jednu važnu poruku. Reći ću samo da je osoba iz Sjenice, da je iz opozicione stranke, i to vrlo opozicione stranke ovih dana, koji je poslao poruku zahvalnosti ministru Lončaru i Ministarstvu zdravlja i svima nama koji ćemo podržati ovaj zakon, zato što je uz pomoć transplantacije bubrega spasen život njegove sestre od tetke i zbog dostojanstva parlamenta, zbog građana koji zbog nekakvih pogrešnih, laičkih diskusija ovde se, prosto, boje ovog zakona, moram da pročitam nešto što će nas naterati da razmišljamo.

„Moja sestra od tetke je dobila bubreg pre dve meseca i svi iz moje velike familije su zahvalni ministru zdravlja i celoj ekipi koja je učestvovala u procesu gde jedan mladi život sa dijalize od pet godina muke, nastavi život dostojan jedne mlade osobe“.

Da li postoji bolja odbrana i bolji motiv da podržimo ovaj zakon? Hvala vam.

Neću tražiti da se glasa.

Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp Jovanović. Izvolite.