Ja ću i danas, gospodine Marinkoviću, vrlo kompetentno da govorim, pošto sam se ozbiljno pripremala za ovu raspravu o ovom Zakonu.

Evo, gospođa Gojković je pravnik, advokat, Martinović je doktor pravnih nauka i ja ću ponovo da pokrenem, pošto o tome ništa ne zna ama baš ministar Lončar, mogli ste, gospodine Martinoviću, da ga podučite ili gospođa Gojković, pravni aspekt ovog zakona.

Dakle, nije bilo samo dovoljno da biste stvorili sliku o tome da je humanost na prvom mestu samo kod vas. Naravno da je i kod mene i kod svakog od kolega SNS, ali morate da imate u vidu činjenicu da je doniranje organa u mnogim državama u svetu van EU rešeno na mnogo bolji način i vi ste se baš uhvatili za metod pretpostavljene saglasnosti, jer tako kažu iz Brisela. Što se niste ugledali na neke od zemalja u Americi, na Kanadu ili na neke druge skandinavske zemlje, koje imaju itekako usklađene sa svojim Ustavom zaštićene i porodice i potencijalne donore kroz humanost na delu. Ovo ne može da bude klasičan pravni ugovor.

Ono što je juče pričao Martinović je stvarno nešto što bi on pokušao danas da opravda kao da je to govorio, eto, primera radi, ali, s druge strane, jer ovde se govori o etici, o milosrđu, o davanju, itekako porodice onoga ko se nije izjasnio do trenutka kada je nastupila njegova smrt, mogu da imaju problem.

Mogu da imaju problem zbog toga što ste ostali nedorečeni, a ko je taj u porodici koji daje konačnu saglasnost jer među njima može da dođe do spora?

Ja nemam puno vremena i navešću vam jedan primer u Italiji, kada se desila jedna nesreća i kada je porodica odlučila da od svog tako teško i nažalost izgubljenog života i stradalog, donira organe, nastao je i te kako veliki pravni spor među njima, zbog toga što je neko ko je u tom trenutku mislio da ima glavnu reč, odlučio umesto svih ostalih.

Pa ćete vi da idete u petočlanoj u sedmočlanoj porodici da idete od jednog do drugog da pitate – Ko je taj ko će da da poslednju reč, a da se njegova poštuje, ako taj čovek nije želeo o tome nikada da razmišlja, nije imao priliku to da kaže?

hvala koleginice Jovanović.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Nenad Božić i LJupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Izvolite, kolega LJubenoviću.

Hvala.

Članom 2. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, definisana je primenom ovog zakona. U tom smislu mi iz poslaničke grupe iz SRS smo podneli amandman na stav 3. ovog člana koji govori u kojim slučajevima se odredbe ovog zakona primenjuju i predložili smo da se u ovom slučaju donese tekst za koji smatramo da je odgovarajući.

Preciznije rečeno, predložili smo da se u stavu 2. posle teksta istog medicinskog postupka dodata tekst „odnosno primene ćelije i tkiva dobijenih od jednog lica na tom istom licu“.

Smatramo da bi predlagač trebalo da prihvati ovaj naš amandman i na taj način ćemo imati zakon u kome se na bolji i precizniji način definišu pojmovi.

Inače, mi iz SRS smo više puta ponovili da nemamo ništa protiv nekih novih načina lečenja, niti protiv humanosti, naprotiv, ali se zalažemo za to da bilo koje donatorstvo ljudskog tela mora biti dobrovoljno i sa odobrenjem lica koje će postati donor.

Podrazumevana saglasnost je neustavna i ne treba je nametati zakonom. Isto tako tvrdnje predlagača da će se izbeći finansijski troškovi vođenja registra jednostavno ne postoje. Da bi neko ko ne želi da učestvuje u priči oko doniranja delova tela, a na to ima pravo, ostvario to svoje pravo, mora da overava izjavu a overa te izjave se plaća.

Poslanička grupa SRS je mišljenja da su ovo dovoljni argumenti da ovakve odredbe zakona ne treba usvojiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.
(Vesna Nikolić Vukajlović: Poslovnik.)
Izvinjavam se, povreda Poslovnika Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Molim vas, ovde su povređeni svi članovi Poslovnika ove Narodne skupštine, načinom na koji se danas ministar, kako se zove, Zlatibor Lončar ponaša prema, naravno mogu a ne moram da znam zašto…

Morate da navedete član koleginice.

Molim vas, član 107. i 108.

Znači, njegov govor tela, način na koji on sedi, način na koji on gleda, način na koji mu se kreće desna ruka, govori sve vreme o jednoj ignoranciji celokupne današnje naše diskusije, diskusije SRS.

Ako on ima nešto lično protiv diskusije SRS, ako je usmerena na njega, a smatra da smo mi krivično odgovorni za neke laži koje smo danas izgovorili, ili juče, ili prekjuče, dužan je da postupi po pravilima i lepo da utuži onoga za koga smatra da ga je povredio.

Ne može čitavu poslaničku grupu SRS da ignoriše i da se ne meša čitav dan u svoj posao. Ono o čemu sam htela da govorim jeste droga, jeste zloupotreba naše dece u školama od 12 godina pa nadalje, čovek pokazuje da se isključivo ne bavi svojim poslom, da nema politički senzibilitet za ovo što radi, i da nema ni profesionalni senzibilitet.

Drugi put kada budete stavljali ljude u Vladu i kada budete birali ministre, gledajte da to budu čisti ljudi koji će gledati u oči, a ako mi nešto pogrešimo neka nas tuže. Hvala lepo.

Hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik i da ministar veoma aktivno učestvuje u radu i u diskusijama. Inače, jedan od ministara koji sigurno u protekle dve godine radi odlično svoj posao i posvećeno.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje?

Naravno da želim i bilo bi dobro da i poslanici iz vladajuće koalicije imaju… (Isključen mikrofon)

Hvala.
Reč ima Maja Gojković, povreda Poslovnika. Izvolite.