Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, evo pri kraju smo rasprave u pojedinostima zakona koji, verujem, a nadam se i svi ostali, je mnogima još jedina nada, nada za kvalitetniji život i zdravlje i samo lečenje. Mnogi pacijenti svakodnevno prate listu na kojoj se i sami nalaze, čekajući odgovarajući organ potencijalnog donora. Oni sami su svesni da novi zakon neće preko noći obezbediti mnogo više donora, ali se nadaju da će u Srbiji početi značajnije da se menja svest o donatorstvu.

Prema podacima Uprave za biomedicinu, mi sada imamo šest donora na milion stanovnika, dok Slovenija ima 25 do 30, dok je Hrvatska izbila u sam vrh Evrope i ima 40 donora na milion stanovnika. U Srbiji danas na listi za transplantaciju, među životno ugroženima, najviše je osoba kojima treba bubreg, a njih je 750. Uz srce i jetru, računajući rožnjaču za koju ima i najviše kandidata, organe u Srbiji trenutno čeka oko dve hiljade pacijenata.

Trenutno ovim zakonom o kome raspravljamo predviđen je prelazak sa informisane na pretpostavljenu saglasnost, što znači da bismo svi u slučaju moždane smrti bili potencijalni donori, izuzev onih koji su se za života izjasnili protiv ili u trenutku moždane smrti to u njihovo ime učini njihova porodica.

Pacijenti koji čekaju organ i žive u nadi da će se to ubrzo i dogoditi, bez ikakvih rezervi veruju u naše sjajne lekare i naše zdravstvo, veruju ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, našoj Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Nadam se da su svi građani juče videli našeg predsednika u trenutku kada obilazi radove u Kliničkom centru zajedno sa ministrom zdravlja, pa je to još jedan dokaz kolika je briga za svakog čoveka naše Srbije. Hvala.

Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je čekala 50, gotovo 60 godina da se uloži u Klinički centar Srbije. Za tih 50, 60 godina gotovo da je samo zamenjena stolarija i da su okrečene određene prostorije.

To je ustanova, podsetiću vas, u koju svakog dana veliki broj naših građana ulazi i susreće se sa zdravstvenom zaštitom. Važno je da u Kliničkom centru Srbije budu bolji uslovi, važno je da prostorije budu čistije i urednije i da nastavimo sa boljom opremom i sa obučavanjem kadra.

Nastavićemo da ulažemo kao SNS u sve one domove zdravlja, bolnice, ambulante i da prosto ne ostanemo na primeru kod Kliničkog centra koji sada postoji u Nišu.

Zaista me je, ministre Lončar, obradovala vest koja je juče bila u svim srpskim medijima da će Srbija u naredne tri godine dobiti nov, velelepan klinički centar u Srbiji i da će radovi na uređenju Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije biti gotovi do Nove godine.

U obnovu Kliničkog centra Srbije država će uložiti 69 miliona evra, već je sad uložila 8,5 miliona evra. Ohrabruju vesti da ćemo nabaviti dva H noža. Oprema koju ćemo nabaviti za Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, izgradnja novog centra za H nož će nas koštati 800 miliona dinara. To je znači primer kako odgovorna vlast, kako odgovorna politička partija, kako odgovorna SNS brine o svojim građanima, brine o pacijentima, jer zaista nama su životi naših građana, nama je zdravlje naših građana zaista najvažnije.

Imala sam zaista priliku, time završavam, ulazimo u drugu nedelju kako raspravljamo o jako važnim zakonima. Ja bih pozvala sve ove kritičare iz opozicije da se stave u cipele, da se stave u kožu onih pacijenata koji sada leže na našim klinikama i koji čekaju nov organ. Ovo su zakoni koji prevazilaze visoku politiku. Ovo su zakoni koji vode računa i koji se staraju o životima naših građana. Dajmo šansu. Usvajanjem ovih zakona smanjujemo liste čekanja. Mi zapravo dobijamo, dajemo novu šansu svim pacijentima u ovoj Srbiji, novu šansu za nov život za nov organ. Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike i pozicije i opozicije da podrže ova tri zaista kvalitetna zakonska rešenja. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Vlado Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici podnosim amandman na član 3. zakona kojem se dodaje stav 3. koji glasi – humanističkim karakterom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje zdravstvenog sistema.

Matične ćelije su ne specijalizovane ćelije i mogu se transformisati u bilo koji drugi tip ćelija u organizmu koje su uništene tokom procesa starenja, bolesti, povrede ili sličnog stanja. One su izvor svih ćelija tela, a ova sposobnost regeneracije oštećenih tkiva ih čini jedinstvenim u medicini.

Matične ćelije se mogu podeliti u različite kategorije u zavisnosti od njihovog nastanka, i to na odrasle koje se dalje dele na matične ćelije iz koštane srži i na matične ćelije iz pupčane vrpce, na embrionalne matične ćelije koje pružaju najviše mogućnosti, odnosno one mogu da se razvijaju u bilo koji drugi tip tkiva ili ćelije, ali se koriste samo u svrhu istraživanja, a ne u terapeutske svrhe.

Matične ćelije imaju široku primenu u medicini. Mnoga su oboljenja koja se mogu lečiti matičnim ćelijama. Pre svega, maligni tumori, koji su skup bolesti koje karakteriše nepravilan i progresivan rast ćelija sa nekontrolisanom deobom koje imaju sposobnost prodiranja u ostalo tkivo. Lek izbora upravo su matične ćelije. Bolesti krvi, kao, recimo, leukemija, takođe, lek izbora su matične ćelije. Šećerna bolest, bez obzira da li je u pitanju tip jedan ili tip dva, lek izbora upravo su matične ćelije. Srpasta anemija, talasemija, krvocitoza, hronična granumatoza, heriditorna trombocitopenija, različiti poremećaji imunološkog sistema, sindromi itd, svima su lek izbora matične ćelije. Bolesti hromozoma, kao što je recimo trizomija 21 para, lek izbora su upravo matične ćelije.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč?
Stanija Kompirović, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanju poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva i omogućiti da se smanji Republička lista čekanja za pojedina tkiva, a smanji i broj pacijenata koji se nalaze na listi čekanja.

Uređenje ove oblasti uticaće pozitivno na pacijente koji čekaju na presađivanje tkiva, obezbediće bolje rezultate transplantacije i napredak medicinske zaštite, pa i moj amanmdna u članu 3. ovog zakona ide u pravcu poboljšanja medicinske zaštite.

Zdravstveni sistem predstavlja jedan od najvažnijih faktora opstanka srpskog narodna na KiM. Zato naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada rade dosta na jačanju institucija.

Jačanje zdravstva zajedno sa prosvetom predstavljaju pravu liniju opstanka nas i našeg naroda na KiM. Posetom našeg predsednika Aleksandra Vučića, Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici dobio je status Kliničkog bolničkog centra, dobio je novi skener i savremene aparate, što pokazuje koliko se brinu za nas i pružaju pomoć na prostoru KiM. Time se privlače i komšije Albanci i svi drugi da se leče u našem zdravstvenom sistemu, jer to jača veze, donosi normalnosti i čini nas bližim.

Otvaranjem nove bolnice u Pasjanu omogućeno je rađanje novih života, uređene su i adaptirani domovi zdravlja u Goraždevcu, Zubinom potoku i Zvečanu. Znači, država radi i jača zdravstveni sistem na prostoru KiM, tako da je zdravlje bitan faktor i o njemu se brinemo i na našim prostorima. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Kompirović.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, moj amandman se odnosi na skretanje pažnje da posebni osvrt damo na porast medicinskih ustanova, odnosno na broj i sprovođenje plana mreža medicinskih ustanova, koje su definisana strategijom razvoja koje, na kraju krajeva, i Ministarstvo zdravlja sprovodi i to sa sve efikasnijim radom. Prema toj strategiji danas imamo 375 institucija sa ukupnim brojem postelja projektovanih na 38.500 sa brojem od 114.000 zaposlenih u zdravstvu.

Ono što je važno danas da kažemo je da je ova Vlada i ovo ministarstvo pokazalo da zaista propale projekte, koje smo imali prilike, nisu mogli oni da sprovedu koji su započinjali projektna rešenja, ovo ministarstvo, ova Vlada i ovaj ministar su očito sposobni da završe, kao što je KC u Nišu, koji do 2009. godine nije čak ni temelje postavio. Ali je trebao jedan gospodin Vučić da dođe i da preuzme odgovornost zajedno sa SNS, da jednostavno gospodin Lončar kao resorni ministar postavi temelje i izgradi ovakve objekte i opremi na način na koji je struka tražila.

I, to je vrlo važno što danas mi ovde čujemo određena izlaganja poslanika koji stalno sami sebe proklamuju za neke ljude koji treba da kažu nešto kako treba da izgleda u zdravstvu. Pa, valjda se lekari o tome nešto pitaju, valjda oni imaju kao stručni ljudi pravo da kažu u javnosti koji je to model na osnovu čega treba pisati zakone, a oni su svoju reč rekli, ovim zakonom dali svoja rešenja i, prema tome, na nama poslanicima je da zaista branimo stručne predloge koji nama dolaze ovde u vidu zakonskih rešenja.

Ono što je najvažnije reći je da će država ulagati u zdravstvo i da nema ništa važnije od ljudskih života i o tome se vodi gospodin Vučić i Vlada gospođe Brnabić. Hvala.

Hvala. Hvala puno doktorka Tomić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč?
Vladimir Petković, izvolite.