Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, postojeći zakon je doprineo da oblast ljudskih ćelija i tkiva ne bude uređena, jer nije jasno definisana ustanova koja bi mogla da bude banka ljudskih tkiva i koja bi na osnovu jasnih kriterijuma obavljala gore pomenute poslove, što je dovelo do ne formiranja iste.

Jasnim definisanjem i preciziranjem uslova u ovoj oblasti, u pogledu obnaaljanja prostora, poslova, opreme i kadra, ostala bi iza nas dugogodišnja losa praksa da zdravstvene ustanove koje obavljaju neke poslove u ovoj oblasti ne mogu da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje tih poslova. Tako da je ova oblast u Republici Srbiji u potpunosti neuređena, bez jasnih pravila i preciznih uslova.

Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima najpre na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

Preciznim definisanjem svih pojmova na koje se ovaj predlog zakona odnosi, naglašava se humanistički karakter ovog zakona i unapređuje funkcionisanje zdravstvenog sistema u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Manojlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kako bi se poseban akcenat stavio na unapređenje uslova u medicinskim ustanovama, ali i na humani aspekt ovog zakona.

Veliki je broj pacijenata u Srbiji koji očekuje transplantaciju, veliki je broj pacijenata koji očekuje taj svoj najvažniji poziv u životu. Poziv koji će spasisti nečiji život ili unaprediti kvalitet nečijeg života. Ova oblast medicine se veoma brzo razvija i pruža zaista velike mogućnost za izlečenje, ali ono nažalost, sa čime se Srbija suočava je mali broj donora i duge liste čekanja.

Ono što je veoma važno istaći je da će Srbija nakon usvajanja ovih propisa imati pristup organizacijama država koje imaju zajedničke liste čekanja i imaće veće mogućnosti za spašavanje svojih pacijenata. Ovaj jedinstveni informatički sistem će pružati informacije i uvid u to koji su organi na raspolaganju, koji to potencijalni pacijenti mogu dobiti te organe, ali i put organa do same donacije do trenutka transplantacije.

Kako je 16 puta veća šansa da nama zatreba organ, u odnosu na to koliko imamo prilika da budemo donori, veoma je važno da razbijemo predrasude koje se odnose na doniranje. Tema je zaista osetljiva, ali važno je istaći da je porodica ta koja će doneti konačnu odluku, kada je u pitanju doniranje organa, ali i da će u celom ovom postupku učestvovati tim stručnjaka koji će doneti odluku o celoj proceduri.

Imam utisak da se i kroz društvene mreže nekako lakše prenose informacije koje su zapravo poluinformacije ili dezinformacije i veoma je važno da glasno govori o tome, o celom postupku i da imajući u vidu sve ono što ovaj zakon predviđa, zaista nema prostora za sumnju ili za bilo kakvu zloupotrebu i da zaista treba akcenat da bude na tome da je to jedan human i plemenit čin.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Želim da se nadovežem na diskusiju moje uvažene koleginice Milene Turk, koja je govorila o tome da je puno netačnih informacija koje se ne pojavljuju samo na društvenim mrežama, nego u svim medijima kod nas u zemlji, kada je u pitanju Predlog zakona o kojem govorim. Tu bih samo napomenuo da potpuno podržavam inicijativu ministra u Vladi, Nenada Popovića, da se donese jedan zakon koji bi regulisao upravo ovu vrstu lažnih vesti koje se pojavljuju.

Imali smo nekoliko nedoumica i vrlo kvalitetne diskusije koje govore o tom odnosu, recimo, moja koleginica iz SRS je govorila o odnosu naše Srpske pravoslavne crkve prema ovom zakonu i implementaciju ovog zakona. Diskusija je bila veoma kvalitetna, ali analizirajući Predlog zakona, analizirajući stavove crkve i samog patrijarha, mi ne možemo da pronađemo bilo kakvo protivljenje kada je u pitanju implementacija ovog zakona. Moj lični primer je da sam 2011. godine, isto tako potpisao karticu, uz dopuštenje mitropolita Amfilohija Radovića, kao što je to uradilo puno, puno mojih kolega, tako da što se tiče toga, mislim da možemo da govorimo o tome da imamo jedan potpuni društveni konsenzus, kada je ovaj Predlog zakona u pitanju.

Ovoj Vladi Republike Srbije je najbitniji ljudski život. Najbitniji su ljudi i nije slučajno što imamo Predlog ovog zakona na ovoj sednici, što razgovaramo o spašavanju ljudskih života, što razgovaramo o unapređenju i mogućnosti da u Republici Srbiji unapredimo zdravstveni sistem i mogućnosti za spašavanje života na ovaj način. Ovo je samo nadovezivanje na ono što je predsednik Vučić pokrenuo pre nekoliko meseci. To je problem demografije u našoj zemlji, problem i cilj koji treba da ostvarimo, a to je kako da nas bude jedan milion više, a ne da gledamo mirno da nas bude 30.000 ili 35.000 manje i da na problem, kada je u pitanju bezbednost saobraćaja ili spašavanje ljudskih života kroz implementaciju ovog zakona, gledamo onako kao slučajni prolaznici, misleći da se demografski problem rešiti sam od sebe, pa neće da se reši. Znači, država mora da ima jasnu strategiju rešavanja i ovaj Predlog zakona govori u prilog tome da mi imamo tu jasnu strategiju i da će ona biti deo procesa.

Ministar Stefanović je bio sa svojim Predlogom zakona o bezbednosti u saobraćaju koji će unaprediti mogućnost spašavanja života u tom domenu. Ministar Lončar je danas ovde i govorimo o spašavanju života. Napomenuću vam analitiku, dakle statistiku koja govori o tome da 90% poginulih u saobraćajnim nesrećama, u pitanju je ljudska greška. To je ono što može da se ispravi. Mi moramo kao država da se bavimo time i bavićemo se time, kako bi preventivno radili. Tako se isto bavimo i ovim pitanjima kada je u pitanju ovaj Predlog zakona i smatram da u svakom slučaju treba da čujemo svako kritičko razmišljanje, ali treba da razmišljamo o tome da uvažimo i mišljenje naših kolega i iz opozicije, da razgovaramo o tome, ali na jedan argumentovan, ozbiljan način, kako bi najveći benefit od toga imali građani Republike Srbije.

Ja smatram da oko ovog zakona možemo vrlo lako da dođemo do tog minimuma konsenzusa, zato što se radi o humanosti, zato što se radi o najvišem mogućem interesu naše zemlje, naše nacije, građana naše zemlji i tu u svakom slučaju želimo da uvažimo, kao što smo to do sada i radili i sam ministar Zlatibor Lončar, i mišljenje većine i mišljenje opozicije i mišljenje Srpske pravoslavne crkve, ali zašto da ne i drugih konfesija koje funkcionišu i predstavljaju građane naše zemlje, stručna udruženja, eksperte, pojedince koji se bave ovom materijom. Siguran sam da ćemo zajednički izglasati ovaj zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije u korist naše nacije, u korist naše države i u korist svih naših građana. Hvala.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Po kom osnovu koleginice?
(Nataša Sp. Jovanović dobacuje s mesta.)
Ne. Nije spomenuo ni ime, spomenuo je samo neku diskusiju. Mogla je da se odnosi na bilo koga.
Po Poslovniku. Izvolite.

Kolega Arsiću, ja poštujem vaše diplomatske aktivnosti kao potpredsednika Narodne skupštine, ali da biste razumeli i da ne misle kolege i građani Srbije da ja želim nešto da zloupotrebim, što nikada ne radi ni jedan poslanik SRS.

Kada je u pitanju diskusija, moram da koristim član 107. i član 27. da bih vama lično objasnila neke stvari pošto niste bili zbog vaših drugih službenih obaveza na sednici.

Eto, gospodine Arsiću, da sam ja u pravu što se javljam po Poslovniku je i činjenica da nešto moramo kao Narodna skupština da rastumačimo, da se ne bi vređalo dostojanstvo Skupštine, a to je da ovaj zakon ima saglasnost naše tradicionalne SPC, kao i svih drugih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji ali pod određenim uslovima. Taj uslov je da se i život primaoca i život onoga ko donira organ ne ugrožava na bilo koji način. Crkva ne može da se bavi medicinskom strukom. Crkva je ta koja će uvek da kaže da je milosrđe, dobročiniteljstvo, humanost na delu nešto što čovek, kao bogoliko biće, treba u svakom trenutku da ima na umu i svako sa svešću o tome da pomaže bližnjemu svome, čini dobro delo.

Međutim, postavlja se pitanje, gospodine Arsiću, ako ste se i vi sada zainteresovali za ovu temu, pa ni vi ne možete da date odgovor na to pitanje kada nije dala baš do kraja medicinska struka, a nije ni jedna tradicionalna verska zajednica, a koji je to trenutak kada nastupa potpuna smrt čoveka? Naša crkva, pošto se danas presađuje srce i pomaže se mnogim ljudima kojima je život ugrožen, isključivo izričito zabranjuje da se to radi sa živog čoveka, već samo onog trenutka kada se život završio, a mi se upravo zbog toga bojimo da se takva situacija ne zloupotrebljava, jer ovaj zakon daje tu mogućnost.

Koleginice Jovanović, zaista ne znam gde sam prekršio Poslovnik, niti ste vi bili prozvani, niti vaša diskusija, niti po ovom zakonu neko ima pravo nekog da ubije, a vi ste upravo to rekli.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)
Nemate pravo.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o vašoj povredi Poslovnika?
(Nataša Sp. Jovanović: Ne, ali imam pravo po Poslovniku.)
Po Poslovniku? Pa, ne mogu dva puta da prekršim Poslovnik kada vam odgovaram. Nemojte tako.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč?
Kolega Veljkoviću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svima je poznata aktuelna konstalacija prilika na prostoru Kosova i Metohije. One su takve da limitiraju mogućnosti za iole normalan život, funkcionisanje ljudi u svim svojim segmentima.

Naravno da se ovakve prilike negativno manifestuju i na funkcionisanje zdravstvenih ustanova koje se nalaze u mreži zdravstvenih ustanova Republike Srbije. Ipak, i pored toga, zdravstveni sistem funkcioniše, a preduzimaju se mere i aktivnosti za bolju zdravstvenu zaštitu i kvalitetnije pružanje usluga pacijentima.

U tom kontekstu, ukazujem da je u toku transformacija zdravstvenih ustanova na prostoru Kosova i Metohije pri čemu od postojećih dvadesetak institucija, koje trenutno egzistiraju, na Kosovu i Metohiji u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije, biti formirano sedam zdravstvenih ustanova i to: Kliničko bolnički centar Kosovska Mitrovica, Kliničko bolnički centar Priština, Zdravstveni centar Gnjilane, domovi zdravlja Štrbce i Goraždevac, Apoteka Kosovska Mitrovica i Zavod za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici.

Dosadašnji period funkcionisanja zdravstvenih ustanova pokazao je da su neke od postojećih ustanova bile nefunkcionalne, te da će se institucionalnim ukrupnjavanjem stvoriti uslovi za bolju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu.

Posebno treba apostrofirati činjenicu da od ukupnog broja zaposlenih, od oko pet hiljada, 600 radi u centralnoj Srbiji, a primaju zaradu u ustanovama na KiM, što je nelogično rešenje i predstavlja barijeru za novo zapošljavanje.

U cilju otklanjanja ove anomalije, planirano je da ova kategorija zaposlenih bude administrativno verifikovana u ustanovama u kojima rade i da će posle njihove integracije u zdravstvene ustanove u kojima su radno angažovani i transformacije mreže zdravstvenih ustanova biti otvoreno toliko novih radnih mesta.

Uzimajući u obzir napred navedeno, koristim priliku, uvaženi ministre, da vas pitam kada se očekuje…

Zahvaljujem.