Imali smo prilike danas da čujemo u raspravi u pojedinostima kako se ovim zakonom uređuje dobrovoljno davanje organa. To nije tačno. Ovim zakonom se uređuje obavezno davanje organa tj. doniranje, i to je ono što je problematično i nema veze što postoji bilo koji drugi primer u Evropi da funkcioniše pretpostavljena saglasnost. To ne znači da je to dobro. Pretpostavljena saglasnost u zakonu o transplantaciji organa jeste represija nad građanima i nepoštovanje njihovih ljudskih prava.

Ovaj zakon posmatra građane Srbije kao resurs, ne poštuje njihova prava i njihovu ličnost. Organi nisu stvari, organi nisu predmeti, organi su sastavni deo čovekove ličnosti i kao prema građanima izvršna vlast treba da se ponaša, a ne kao prema nekim potencijalnim resursima, izvorom organa. Pitanje je samo vremena kada ćemo razmišljati o tome da li ovi organi mogu možda da se izvezu negde.

Sa druge strane, ono što je najveća nebuloza u celoj ovoj raspravi jeste da mi tražimo poverenje građana Srbije u zdravstveni sistem i u zakon o transplantaciji. Čuli smo ovde kolege iz vladajuće većine, ima mnogo lekara, svaka čast, pobedili ste na izborima, a zašto onda tražite poverenje građana u zdravstveni sistem, a na mesto ministra zdravlja stavite čoveka kojem je nadimak „doktor smrt“ … (Isključen mikrofon.)

Kolega Šešelj, on je ovde gospodin ministar Lončar, a nadimke izvolite na konferenciji za štampu, pa kažite.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po Poslovniku.

Znam gospodine predsedavajući da niste mogli da iskontrolišete šta će ko da izusti dok to i ne uradi, ali član 107, pitanje dostojanstva, mislim da upućuje da bi za ovakve stvari, zbog toga što se rade očigledno namerno, što se ne rade prvi put tokom ove rasprave, trebalo reagovati i trebalo bi izreći opomenu. Rekao sam već da niste mogli da predvidite šta će da se dogodi i zbog toga ne tražim da glasamo o ovome, ali bih zamolio da vodimo računa, jer znamo šta na žalost od nekih jedino možemo da očekujemo.

Neprihvatljivo je na ovaj način vređati ministra, vređati Vladu, vređati Narodnu skupštinu. Koliko god puta lepo, ljudski da kažemo, očigledno to ničemu ne vredi, ničemu ne služi, neki prosto ne žele da čuju i da shvate i da usvoje.

Priča o represiji je takođe uvreda za Narodnu skupštinu. Nije represija, dame i gospodo, ako mi pretpostavljamo da je čovek, da je građanin Srbije po svojoj prirodi, kao podrazumevano, human i velikodušan. Ako vi pretpostavljate, a neki od sebe polaze, da li je tako, da čovek po svojoj prirodi mora da bude sebičan i da je težak greh pretpostaviti suprotno, to je vaša stvar. Ne možete druge vređati, ni prisutnog ministra, ni Narodnu skupštinu, ali što je najvažnije, građane ove zemlje. Zaboravite sve ostalo, zaboravite izbore ako vam se o njima ne priča, pomislite samo na ljude čiji životi zavise od toga da li će ovakva rešenja biti usvojena. Ne tražimo valjda previše. Ako tražimo, obzir i pristojnost po pitanju tih ljudi.

U pravu je gospodin Arsić, kada je danas kazao, bilo bi loše da bilo ko od nas ovde prisutnih, pa i od ovih koji ovakve reči koriste, na primeru svom ili svoje porodice shvati zašto je ovo rešenje ovako važno. Nemojte da dolazimo u situaciju da tek tada neki do pameti dođu. Ozbiljni smo, odgovorni, odrasli ljudi i te stvari možemo da uradimo na vreme, pošteno i korektno. Ako radimo drugačije, gospodine predsedavajući, ti će izbori biti veliko čistilište za one koji jedino drugačije mogu. Hvala vam.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Kolega Šešelj, po kom osnovu?
(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)
Izvolite.

Samo može predsednik, odnosno predsedavajući da se stara o redu na sednici Narodne skupštine. To ne može da bude zamenik ili šef bilo koje poslaničke grupe.

Znate šta, nadimak koji nosi Zlatibor Lončar nisam mu dodelio ja. Dakle, to smo imali prilike da slušamo još od kada je postavljen za ministra, a baš zato što su interesi građana Srbije na prvom mestu i tako treba da bude valjda svim poslanicima. Mi govorimo ovako o ovom zakonu.

Imali smo iskustvo „žute kuće“ tj. građani Republike Srbije, gde se cela jedna nova kriminalna operacija njihovih otimanja, likvidiranja i vađenja organa, prodavanja na crnom tržištu. Kako mi smemo onda da pristupamo temi transplantacije organa ovako nonšalantno, da govorimo kako je to fantastično i kako će to samo da poboljša zdravstveni sistem? Nikakva se kritika ne dopušta. Baš vi koji ste predlagači, koji ćete glasati svi listom za, treba da imate to sve u vidu i da govorite o tome, a ne da vam svaka reč kritike smeta.

Kolega Šešelj, pošto ste govorili o povredi Poslovnika, niko vama ne brani da kritikujete. To je vaše pravo.
Ono što nije dozvoljeno u Skupštini, bez obzira iz kojih redova to dolazi, to su uvrede.
(Milorad Mirčić: To je iz milošte.)
Ako je to nekome iz milošte, neka tako naziva članove svoje porodice. Nemam ja taj problem, gospodine Mirčiću.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Kolega LJubenoviću, izvolite.

Hvala.

Podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i to na stav 2.

Član 4. ovog Predloga zakona odnosi se na načelo zaštite interesa i dostojanstva i to poštovanje dostojanstva preminulog lica i na članove njegove porodice.

Materija je izuzetno osetljiva pa sam ovim amandmanom predložio malo drugačije definisanje od onoga kako je to učinio predlagač. Obrazlažući donošenje ovog zakona, predlagač je napisao da je ostavljena mogućnost da svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učine u trenutku smrti ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim.

To je, kao što sam rekao, vrlo osetljiva materija i to su veoma delikatni momenti, pa se time ne treba igrati i takve odredbe treba stavljati u zakon.

U vezi sa amandmanom na član 4. ovog Predloga zakona poslaničke grupe SRS, da kada Narodna skupština usvaja zakon to mora da se radi precizno kako ne bi došlo do situacije da se prilikom primene ustanove određeni nedostaci tj. da je nešto definisano na nejasan način, a u ovom slučaju radi se o važnom zakonu u oblasti zdravstva. U tom cilju predlagač bi trebao da dobro razmisli o svim sugestijama narodnih poslanika iskazanim kroz amandmane.

Predlagač kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona naveo je i potrebu da oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi se zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje ljudi i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovim oblastima.

Zahvaljujem kolega LJubenović.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Komlenski, izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, poštovani predsedavajući, na član 4. ovog zakona podneo sam amandman. Predlažem da se iza reči u stavu 2. iza reči „i tkiva sa umrlog davaoca postupa se sa“ doda reč „dužnim“. Time bi se praktično u skladu sa pozitivnom pravnom praksom dugogodišnjom na jedan viši nivo podigla obaveza poštovanja dostojanstva umrlog lica prilikom uzimanja ćelija i tkiva u skladu sa ovim zakonom.

Možda ovo vama izgleda iz ugla ljudi koji se bave medicinom kao nepotrebno, ali mi koji se bavimo duže godina pravom znamo da to apsolutno ima svoju svrhu i da bi to zaista doprinelo, prvo, odnosu prema samom zakonu, pa i u smislu obavezujućem prema onima koji budu postupali po ovom zakonu kada su u pitanju pribavljanje ljudskih ćelija i tkiva.

Mislim da su svi amandmani koje sam podneo od člana 1. do člana 4. amandmani koje treba usvojiti. Ja ću glasati za njih. Mislim da će ih i kolege podržati i ovo su amandmani koji zaista ovom zakonu mogu samo da daju jednu dodatnu težinu i jednu dodatnu ozbiljnost.

Ovaj zakon je dobar kao što sam rekao, zaista obezbeđuje jednu sigurnost u vršenju ove delatnosti, ako se to tako može reći, a mora se reći. I ono što se mora istaći kroz ove amandmane jeste da nivo te sigurnosti dužnog poštovanja prema pokojniku je nešto što ova država zna da poštuje i ume da prepozna samim tim inkorporira u zakonski tekst. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Kolega Mirčiću, izvolite.