Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, hbgfc usvajanjem predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO ostvariće se mnogobrojni pozitivni efekti, a jedan od njih je i smanjenje broja privremenih rešenja Republičkog fonda PIO, putem promena u načinu obračuna poslednje godine staža.

Naime, trenutno u proseku godišnje u penziju odlazi između 80 i 100 hiljada ljudi, a samo 15% dobija rešenje kojim je utvrđen konačni iznos penzije. Osnovni razlog za donošenje tolikog broja privremenih rešenja je činjenica da se iznos penzije u većini slučajeva računa bez obračuna poslednje godine staža.

Broj privremenih rešenja o penzionisanju dupliran je od kada u obračun penzija ulazi čitav radni staž. Ranije za određivanje iznosa penzije nije se uzimalo u obzir poslednja godina radnog staža i svi su dobijali odmah konačna rešenja, ali je to izazvalo nezadovoljstvo, budući da su mnogima primanja pred penziju najviša pa je ta odredba ubrzo ukinuta. Međutim, obračun zarada i doprinosa u poslednjoj godini staža nije jedini razlog za izdavanje privremenih rešenja o penzionisanju. Često su u pitanju i drugi problemi vezani za pribavljanje podataka od kojih zavisi utvrđivanje visine penzija, kao što su neuplaćeni doprinosi za Fond PIO, naknadno utvrđivanje staža osiguranja usled nepostojanja prijava i odjava osiguranja, stečaj i likvidacija poslodavaca, sudski postupci u vezi sa doprinosima za Fond PIO i slično.

Otklanjanjem pojedinih razloga privremenosti, Fond PIO donosi novo rešenje koje opet može biti privremeno ako i dalje nisu poznati svi podaci. Tako se dešava da pojedini penzioneri do konačnog obračuna penzija dobiju i po nekoliko privremenih rešenja. Nakon izrade konačnog rešenja iznos penzije može da varira u manjoj ili većoj meri u odnosu na iznos po privremenom rešenju. Ako je penzija po konačnom rešenju manja nego što je bila po privremenom, korisnik je dužan da vrati više isplaćen iznos jednokratno ili obustavom maksimalno jedne trećine penzije sve do namirenja duga.

Znatno ređe se dešava da je korisnik po privremenom rešenju dobijao manji iznos od onoga kojim se obračunava konačnim rešenjem, a u tom slučaju Fond PIO isplaćuje iznos za ceo period od donošenja privremenog rešenja, odnosno od dana sticanja prava na penziju.

S obzirom na negativne posledice koje mogu da produkuju privremena rešenja, predloženim izmenama prevazilazi se problem donošenja privremenih rešenja zbog nedostatka podataka o prosečnoj zaradi za godinu u kojoj se ostvaruje pravo na penziju, određivanjem ličnog koeficijenta za tu godinu tako da se ne čeka kraj kalendarske godine. I pored toga, poželjno je da se i sami korisnici uključe u prikupljanju podataka neophodnih za donošenje konačnih rešenja, pogotovo ako su radni staž ostvarili u većem broju preduzeća od kojih su neka u međuvremenu otišla u stečaj ili likvidirana.

Samo tako moguće je prevazići problem koji mogu prouzrokovati privremena rešenja o penzionisanju, tim pre što je rok za donošenje konačnog rešenja oročen najduže za tri godine, a ukoliko u tom roku Fond PIO ne pribavi sve neophodne podatke, privremeno rešenje će biti proglašeno konačnim čime mnogi penzioneri mogu biti oštećeni. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite ovaj prenos, samo da kažem, podneo sam amandman na član 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Da kažem taj član 1. je ustvari vezan za prethodni član 12. U tom članu 12. se taksativno navode osiguranici samostalnih delatnosti, od tačke 1. do 5. i na kraju se radi praktično tehnička redaktura gde se zadnja rečenica u stavu 2. ovog člana briše.

Ali, pre nego što bi rekao nešto o ovom zakonu, ne mogu, a da ne prokomentarišem ponašanje pojedinih poslanika opozicije koji tradicionalno, evo pogledajte dragi gledaoci, da kamera prikaže kako su te klupe gde oni trebaju da sede, prazne. To je već treći put u zadnjih mesec dana pominjem. Oni se scenografski nastupaju od 10 do jedan i menjaju se, gde prvo bivši nekadašnji premijer najružnijim rečima ovde napada pojedine poslanike, a da vas podsetim, taj nekadašnji bivši premijer, neću ime da mu pominjem, iako nije u sali, je na svojim stranačkim izborima izgubio.

Znači, članovi stranke na toj skupštini su na taj način najbolje znali i ocenili njegov rad kao premijera, tamo do 2004. godine. Tako uvređen zbog svog nerada i lošeg rada i mnogih manipulacija koje su se dogodile, on ode iz te žute stranke. Dođe novi predsednik žute stranke, Tadić, koji izgura do 2012. godine, pa opet zbog svog nerada, davanja raznoraznih manipulatornih pojedinim svojim tajkunima, izgubi opet na svojim stranačkim izborima, na Skupštini, od ljudi koji ga najbolje poznaju, kao i prethodnog, znaju ga godinama i izgubi na tim izborima i dođe sada, neću opet ime, za predsednika žute stranke, nekadašnji gradonačelnik i bude on predsednik.

Naravno, do prvih sledećih izbora opet građani izađu i na svojim stranačkim izborima on opet izgubi od trećeg pokrajinskog predsednika žutih, pa da ponovim još jednom, taj pokrajinski, neću ime, a znaju ga građani naši, izgubi od kuma nekadašnjeg predsednika države, a nekadašnjeg ministra vojske na tim izborima.

Što pominjem sve to? Pominjem zbog građana Srbije, da ih podsetim. Znači, skupila se bratija u tom Savezu nekadašnjih predsednika, koji su sami njihovi članovi koji znaju godinama, na njihovim skupštinama smenjivali, jer nisu imali poverenje u njih. Zamislite se i razmislite o tome. NJihove EPP propagande u predizbornim kampanjama i priče koje su neistinite, lažljive i njihov nerad možda može nekog od građana i da privuče neku pažnju, ali se uvek zamislite nad tim da su oni izgubili na skupštinama svoje stranke.

Onda da napomenem visokog oficira za pregovore sa graničnim prelazima koji osniva levicu, pa njihovog kandidata sa Pokretom za preokret, i vidite, sve pojedinci koji su svojim neradom ili, što je još, to je blaga reč, koji su učestvovali u mnogo raznih pljačkaških privatizacija što su moje kolege i mi stalno ponavljali, skupili se u Savez za Srbiju.

Ta bratija i skupina, gde je danas bio jedan promoter, koji je direktno, to ću sad da kažem, predsednika napao, oni zaslužuju sociološka istraživanja, psihološka, novinarski istraživački rad, da se vidi kako i šta su oni radili. I, naravno, tu neće biti pozitivan rezultat, a to zahteva ta sociološka, novinarska i druga istraživanja i javnog mnjenja kao iskustvo drugim i mlađim ovim kolegama koji su u politici kakav ne treba biti, kako ne treba urnisati ekonomski i finansijski svoju zemlju.

Da se okrenem na današnjeg promotera tog Saveza, koji kaže da je predsednik Vučić 2014. godine izneverio penzionere zato što im je posle izbora donet Zakon o umanjenju penzija. Da podsetim, a mi svi znamo, ja mislim i građani znaju, i ti penzioneri, da je on otvoreno, iskreno izneo da je Srbija pred bankrotstvom. Da bi se spasio bankrot zemlje potrebno je pored smanjivanja i umanjivanja penzija, kao i plata pojedinih kategorija, da su potrebne bolne reforme ako mislimo da ova država stane na noge, da se privuku investitori. On je tako to objašnjavao u više navrata i naišao je na razumevanje. To, što on kaže da je izneverio, izbori 2016. godine su pokazali – predsednik Vučić je nad polovičnom većinom u prvom krugu dobio izbore.

Znači, razuman je veći procenat i pošten našeg naroda koji je razumeo da je to potrebno i verovao mu. Sada, ovaj zakon i ukidanje ovog privremenog Zakona o umanjenju penzija je opet ostvarivanje obećanja, jer je predsednik Vučić rekao – uradićemo onog trenutka kad budžet i zemlja stanu na noge i kada budemo imali suficit i to svoje obećanje sada ispunjava. Toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik …
Po Poslovniku? Morate da se prijavite i elektronski.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika član 27, 106. i 108.

Vi ste dužni da slušate šta svako od nas priča. Danas je na dnevnom redu rasprava o amandmanima o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Ovde ima 600 i nešto napisanih amandmana. Vladajuća stranka SNS je napisala najmanje 400, 500 i mi volimo i da čujemo šta ti njihovi amandmani i kako poboljšavaju ovaj zakon.

Konkretno, amandman kolege Kneževića glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema. Dobro je što su ovde i ministar prosvete i ministar rada i socijalne politike, pa bi stvarno bilo dobro da smo ovaj amandman u tom duhu prokomentarisali, možda ga i prihvatili, da vidimo kako to ove izmene zakona o PIO utiču na prosvetni sistem.

Zato vas molim, rasprava je već šest sati, ako ovako nastavimo raspravljaćemo još šest dana o ovim amandmanima. I, mi čekamo da dođe naš amandman na red, jer pre svega hoćemo da se usredsredimo samo na ovaj zakon. Sve ove diskusije stoje, treba da se kaže šta je dobro, a šta nije urađeno u ovoj državi, ali ne sada kada je rasprava o amandmanima. Hvala.

Koleginice, smatram da nije prekršena ni jedna odredba Poslovnika, jer ovo što ste vi tražili od mene jeste da ne dozvolim narodnim poslanicima da učestvuju u radu Narodne skupštine.
Raspravljamo šest sati, a raspravljaćemo o svakom zakonu koliko god je to potrebno, jer ovo je i mesto gde se o tome raspravlja, najbolje mesto, zato su nas građani birali i dali nam poverenje, i našim listama i svakom od nas pojedinačno.
Da li želite da se skupština u Danu za glasanje izjasni o tome? Ne.
U redu, hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić. Da li neko želi reč?
Koleginice Mačužić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, ja bih se na početku zahvalila svim penzionerima koji su podneli najteži, ali i najveći teret reformi i koji su za ovo kratko vreme, sa njihovih malo, pomogli mnogo Srbiji, a i svima nama.

Nemojte misliti da naši građani zaboravljaju da je pre par godina, kada je ovaj zakon i donet, kasa bila prazna. Možda je, da su se pitali naši politički oponenti trebalo da pustimo, ne samo penzionere nego i čitav javni sektor da potpuno bankrotira, pa da ih tek tada pitamo da li je bolje da narednih par godina primaju malo umanjena primanja i penzije ili da još par meseci primaju 23, 30%, a posle toga već ništa.

Kritikuju ovo rešenje i oni poslanici, naravno kad svrate na sednicu i plenarnu salu, a zaboravljaju da nam je ta ista DS i ta dosovska vlast podizala penzije pred svake izbore, da je finansirala isplatu tih penzija iz nerealnih, iz privatizacija, i to iz propalih privatizacija, tipično neodrživo rešenje i neodrživa ekonomija. Zato smo i došli do prazne kase koju su ostavili za sobom, opustošene privrede i zarđale industrije.

Fabrike su odletele negde, isparile iz naše zemlje u njihovo vreme, radnici ostali na ulici, a kasa prazna. Danas se ti isti dosovci podsmevaju nama i našim rezultatima. U Kraljevu, odakle ja dolazim, posle njih nije ostalo ništa, nije ostala niti jedna jedina fabrika koja radi. Nema uspešnih privatizacija, prodali su i proćerdali sve što je moglo biti prodato fabrika vagona „Magnohrom“, „Jasen“, „Elektron“, „Trgopromet“, „Stoteks“, „Gvožđara“, „Poljopromet“, mogla bih da nabrajam u nedogled, ali bih ipak ostavila malo vremena i svojim kolegama iz SNS, jer sam sigurna da i oni za gradove i opštine odakle dolaze mogu da nabroje mnogo toga.

Danas je situacija u Kraljevu potpuno drugačija. Trenutno se u Kraljevu grade dve ogromne fabrike koje će zaposliti preko pet hiljada ljudi. Nemački „Leone“ i turski „Tayer group“ će uskoro otvoriti svoje pogone u Kraljevu, gde u proteklih gotovo pola veka ni jedna jedina fabrika nije otvorena, ali ih je zato premnogo zatvoreno.

Osim toga što se grade fabrike, gradi se i jedno čitavo naselje, jedna škola, obdanište, putevi, sportski tereni i još mnogo toga. Kraljevo, a i Srbija polako postaju simboli uspeha, napretka i prosperiteta.

Sve je to zahvaljujući, između ostalog, upravo zakona o kom danas govorimo, odnosno penzionerima koji su svojim strpljenjem i snagom izvukli Srbiju iz teške krize. Danas nije teško govoriti o tome, kada možemo da vidimo rezultate. Teško je bilo te 2014. godine doneti odluku i objasniti to građanima. U trenutku donošenja tog zakona o kome danas govorimo 58% penzija se finansiralo iz budžeta, danas je to 31%, sa tendencijom smanjenja, zahvaljujući, između ostalog, i penzionerima, uštedama u budžetu, kao i smanjenju nezaposlenosti i novom zapošljavanju koje sada direktno puni Fond PIO.

Zahvaljujući odlučnosti i spremnosti da prihvati odgovornost današnjeg predsednika, a tada premijera Aleksandra Vučića, Srbija danas izlazi iz krize i konačno staje na svoje noge. Takav ozbiljan, odgovoran i istrajan pristup ekonomskom oporavku Srbije stvorili su jaku i snažnu državu, pouzdanog i stabilnog partnera u svetu, koji sve više privlači strane investicije. Obezbeđen je ugled kojim je Srbija trenutno među zemljama sa najvećim prilivom investicija u svetu po glavi stanovnika. Možemo da očekujemo da te investicije direktno i indirektno će dovesti do sveukupnog razvoja Srbije, ali se ja ipak nadam da će žrtva koju su podneli naši najstariji građani značiti da će mladi prestati da odlaze u inostranstvo, i ne samo to, već da će početi da se vraćaju konačno.

Svoje kolege narodne poslanike pozivam da u danu za glasanje podrže moj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Da li neko želi reč?
Kolega Milojeviću, izvolite.

Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, cenjeni ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim se vrše izmene u članu 12. Zakona o PIO, predlažem da se doda novi stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje privatnog sektora“. Ovim amandmanom unapređenje privatnog sektora uvodimo kao smernicu već pri definisanju jednog od osnovnih pojmova ovog zakona.

Dame i gospodo poslanici, neodgovorna politika pre dolaska SNS na vlast dovela je i do deficita u poslovanju Republičkog Fonda za PIO, veoma nepovoljan odnos broja osiguranika i broja penzionera, kao i stalni trend pogoršanja tog odnosa doveo je do situacije da je budžet postao preopterećen. Obaveza isplata neto penzija pala je čak 40% na budžet Republike, sa trendom povećanja tog odnosa. Upravo iz tih razloga donete su reforme prilagođavanja sistema sa ekonomskim mogućnostima budžeta u vidu povećanja starosnog doba odlaska u penziju, pooštravanja kontrole naplata doprinosa za PIO, smanjenje administrativnih troškova i brojne druge mere koje su donele održivo rešenje za povećanje budžetskih sredstava.

S druge strane, najbolji mogući okvir za smanjenje odnosa broja penzionera i osiguranika je dovođenje novih investitora i samim tim otvaranje novih radnih mesta. Mere Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju su u bliskoj vezi sa razvojem ekonomije, a posebno privatnog sektora. Vidljivim privrednim rastom, prilivom stranog i domaćeg kapitala otvara se mogućnost za drastično povećanje radne snage, a na taj način i punjenje budžeta kroz plaćanje doprinosa.

Duboko verujem da su reforme koje sprovodi Vlada Republike Srbije istorijske, verujem da smo na ovaj način spasili državu od bankrota i da smo, što pokazuju svi ekonomski parametri, na pravom putu da kroz nekoliko godina budemo apsolutni lideri ne samo na Balkanu, već i mnogo šire od toga. Hvala.