U svrhu, naravno, pomoći da se kvalitetna argumentacija, koju neki ovde pozivaju, razmeni prilikom ove rasprave, naravno, gospodine predsedavajući i dame i gospodo narodni poslanici. Govorio je ovaj veliki jurišnik, inače sada jedan od lidera ovog Đilasovog tajkunsko-ljotićevskog udruženja, o mnogo toga maločas i vidi se, kao što uvek hronično ima potrebu da bude u centru pažnju, da ima potrebu da neke stvari sazna i nauči. Koristim ovu priliku da mu te neke stvari razjasnim ili da ga bar usmerim, u najkraćem.
Što se tiče pitanja penzija i nekakvog vraćanja, to naravno ima puno veze sa razumevanjem materije. Dakle, kada govorimo o tome, a mi naravno govorimo onima koji su u stanju da to čuju i da to prihvate, da to, na kraju krajeva, razumeju, da će penzije biti veće nego što su bile pre oktobra 2014. godine, to su jednostavne, lako proverljive stvari i koliko će za svakoga ko bude primao tu veću penziju u hiljadama dinara, zavisno do toga kolika mu je danas penzija, to biti veće i koliko će to biti veće iz meseca u mesec, to može jednostavno da se izračuna.
Ono što ne mogu da prihvate, što ne mogu da sami sebi priznaju, to je da je ovo jedan veliki uspeh, da je ovo jedna velika pobeda građana Srbije koju su uspeli da iznesu zajedno sa predsednikom Republike i sa Vladom Srbije ovaj teret reformi. Nije to bilo lako. Trebalo je tu puno rada, trebalo je tu puno znanja, a trebalo je i strpljenja, ali smo mi, kao narod, pokazali da smo na visini zadatka i tu vrhunsku odgovornost, istina je, pokazali su naši penzioneri. Mi smo na tome mi iskreno zahvalni. Tu nema spornih stvari. Tu nema ničega što bi bilo koga trebalo a ljuti do naravno onih koji su, pre svega, tu mislim na ovu tajkunsku-ljotićevsku koaliciju i ljotićevski deo te koalicije, duboko nezadovoljni činjenicom da su to rezultati koji nemaju nikakve veze sa njima.
Dakle, u njima samima tu nikakvog doprinosa nema, za njih nema tu nikakvog političkog profita. Mogu samo da budu besni, ljuti, frustrirani, na kraju krajeva i činjenicom da su tu gde jesu zato što ovakve stvari ne žele da prihvate kao dobre za ljude oko sebe, za ovu državu i ovo društvo.
PKB, pominju ljudi i kažu ovde – to je dokaz, ne znam čega, koristili su termin – izdaja, vrlo često to oni vole da koriste. Kažu – to je davanje vrhunske vrednosti u bescenje. Jednostavno pitanje za njih je – ako je to tako, da li su se našli pozvani da zaštite i tu vrednu imovinu i grad Beograd i državu Srbiju tako što će prvi da stanu u red i da daju ponudu za taj PKB? Jel se daje za badava, kako oni tvrde, što nisu onda oni stali u red i rekli – evo ja ću prvi da odgovorim na ponudu i ja ću da ga kupim i ja ću da pokažem kako njime može da se efikasno upravlja. Znamo zašto, jer su sami svesni da pričaju potpuno besmislene stvari. Znaju sami da nije tako kao što kažu.
Znaju sami da je to tako dobro i tako vredno ne bi imalo jedan neuspešan poziv da se pronađe partner, a onda kada smo uspeli da pronađemo rešenje, pri tom muku mučili, da znate, da to bude kroz jednog ponuđača koji će se pojaviti, otimali bi se svi živi sa ove planete oko toga da je to tako, a oni bi se otimali prvi, jer kao što znamo, a na žalost na osnovu prakse koju su osetili na svojim leđima građani države Srbije, da njima otimanje nije strano. Dakle, vrlo rado bi se oni pridružili da je i približno onako kako oni kažu.
Dragan Đilas bi prvi stao da kupi PKB, ali znate zašto nije? Jer mu ne pada na pamet da u nešto ulaže, jer mu ne pada na pamet da nešto razvija. Dragan Đilas je imao plan da se to rasturi, što se kaže do temelja pa kada bude bilo za ništa, kada bude bilo za nula onda da ga preuzme i taj plan je, kao što znamo, propao, propao onog trenutka …
(Vjerica Radeta dobacuje.)
… u pravu ste gospođo Radeta, nisam se dovoljno precizno izrazio.
Dakle, Dragan Đilas rastura stvari do temelja i preuzima nizašta.
Onog momenta kada ga je narod ispratio u sramnu i mračnu istoriju, gde mu je jedino i mesto, taj plan je stopiran i on sada može samo da besni, može samo da se nervira, ali ponavljanjem istih, identičnih besmislica ne može da zvuči ozbiljnije – što ga nije otkupio ako je to danas jeftino. Što? To je taj odgovor koji vi nemate i koji nećete imati nikada.
Na primer i za RTB Bor, što ga nije kupio Dragan Đilas ako je to bilo jeftino? Nema odgovora, neće ga ni biti. Svi znamo zašto ga neće biti. Možemo da pričamo o tome kako je on njime gazdovao, mislim na PKB. Možemo da pričamo o desetinama miliona evra dubioze u koje je gurnuo PKB. Nikakav problem nije. Imamo ovde čak i materijale koji su vaši, vaši rođeni, od ljudi koji se nalaze u okruženju, članova ili simpatizera onih koji podržavaju politički tajkunsko-ljotićevsku koaliciju, Đilasa, Obradovića, Jeremića i ostalih, koji su sami izračunali, u svojim tabelama prikazali koliko je to „fenomenalno“ radilo dok je Dragan Đilas žario i palio PKB. Ako hoćete, možemo na ovoj sednici ili bilo kojoj drugoj.
Ako hoćete, možemo o trudnicama i porodiljama. Tvrdim, nije znao u momentu kada se taj zakon ovde usvajao, a ova ga je Skupština usvajala, Boško Obradović i njegovoj sadržaj. Tvrdim, ne zna ga ni danas. Tvrdim, neće ga ni saznati, da se bavi politikom još sto godina jer njega to suštinski ne zanima. Da ga zanima možda bi on tada rekao nešto na temu ovoga o čemu priča danas. Da ga zanima možda bi tada podneo neki amandman. Jedan jedini amandman u momentu kada je usvojen osnovni zakon, a tvrdim da ne zna kada je usvojen osnovni zakon, na kojoj je to sednici bilo, nije podnela njegova poslanička grupa, pa ne zna ni zašto 18 meseci, ni za koga je to dobro, ni po kom osnovu je dobro. Ne zna ni za tih 24, ni kada je bilo, ni sa kojim obrazloženjem. Tvrdim, ne zna ni da li je bilo bilo kakve zaštite za te kategorije o kojima se on danas ovde strašno brine i za koje hoće da kaže neku toplu reč utehe.
Da li je bilo bilo kakve zaštite za te kategorije trudnica i porodilja pre tog zakona? Tvrdim, ne zna. Slobodno neka ustane i neka mi kaže, tih 24, za tu kategoriju bilo je 18 ili 12 ili 6 po zakonu koji je važio pre toga. Ne zna, neće reći, kažem vam unapred.
Što se tiče Đilasa, doslednosti i vraćanja para i naravno svih ovih stvari o kojima pričamo, a i onim drugima o kojima voli da priča o tim, kako beše, stranim firmama koje dolaze ovde i ovde sve preuzimaju zbog političke podrške i pomoći.
Doslednost i ta tema, ja npr. mislim da se ovde vidi na osnovu reči Boška Obradovića iz oktobra 2013. godine. Dakle, Boško Obradović kaže na temu Dragana Đilasa, kod naziva žutim tajkunom, tajkunskim mangatom u ovom svom saopštenju – nije poznato čime se bavio Dragan Đilas, šta je radio do 2004. godine nije postao član DS. Od tada profit njegovih firmi, Đilasovih firmi, tako kaže Boško Obradović, naglo raste za nekoliko stotina put od bavljenja politikom i tokom bavljenja politikom i za nekoliko godina on postaje milioner. Dragan Đilas postaje milioner kao funkcioner, kaže Boško Obradović. Kako je to uspeo, dalje objašnjava Boško Obradović - najveće bogatstvo Đilas je zgrnuo preprodajom reklamnih sekundi na RTS, ovoga svi dobro sećamo, angažovanjem svojih firmi za usluge u gradskim upravama u Beogradu čiji je gradonačelnik, i ovoga se dobro sećamo, dobijanjem za klijente, pazite sada, državnih preduzeća pod kontrolom DS ili stranih firmi kojima se pre toga omogućava povlašćeno poslovanje. Na ovo misli gospodin Obradović kada govori o stranim firmama koje imaju povlašćeno poslovanje. Misli na Dragana Đilasa koji im je to omogućio. Vrlo dobro ako na to misli.
Tim stranim firmama se omogućava povlašćeno poslovanje ili, nastavak, pljačkaška privatizacija u Srbiji. Na ovo misli gospodin Obradović kada kaže – pljačkaška privatizacija, na ovoj ili bilo kojoj drugoj sednici, na tu privatizaciju koju je omogućio Dragan Đilas, odlično ako na to misli, što sve predstavlja nezabeleženu vrstu medijskog monopola, skandalozno uzimanje ekstra profita kojim je Đilas došao do ogromnog bogatstva itd. Ovoga ima koliko god hoćete. O ovome možemo ne jednu sednicu, možemo po nekoliko sednica pa po celu sednicu samo na tu temu.
Ako zaista misli Boško Obradović koji je zadužen za onaj ljotićevski deo tajkunsko-ljotićevske koalicije da narodu nešto treba vraćati zbog ovih pljačkaški privatizacija Dragana Đilasa, zbog ovih stranih partnera Dragana Đilasa kojima je Dragan Đilas omogućio da se obogate, a i zbog samog Dragana Đilasa koji je, kako kaže Boško Obradović, od bavljenja politikom postao milioner i nekoliko stotina puta uvećao dimenzije sopstvenog džepa, vrlo dobro, neka se krene sa tim, neka se krene još danas, neka još danas prvo Boško Obradović vrati sve ono što je dobio od vlasti Đilasa, Jeremića, Tadića i drugih na ime pomoći od strane državnih firmi, neka vrati sve ono što je dobio od istih ti na ime pomoći nevladinim organizacijama, neka vrati sav onaj kampanjski novac koji je u međuvremenu razdelio na firme svojih prijatelja i saradnika, samo neka stavi na jednu gomilu pa neka donira Republici Srbiji u kom god hoće resoru.
Neka zamoli onda i Vuka Jeremića da svoje milione takođe pokloni Republici Srbiji jer se zna da ih je na grbači ovog naroda i dobio. Neka zamoli i Dragana Đilasa, koji se, kako kaže Boško Obradović, u milionima obogatio od bavljenja politikom i na račun zemlje da vrati silne milione, pričao o 25 miliona koje prijavljuje danas, a bog sveti zna koliko ne prijavljuje, pa kada se sve to lepo državi vrati onda ćemo da se dogovorimo kome ćemo sve da vraćamo. Ne znam da li će građani Srbije poštedeti kamata, ali one vrste političke odmazde koja vodi ispod cenzusa neće sigurno,a to su pokazali na svim izborima do sada, to će pokazati i na svakim narednim, budite uvereni. Hvala.
