Član 4. se odnosi na član 46. osnovnog zakona i on je interesantan ne u ovom smislu kako je napisano, čak nije ni sporno, ali se radi o plaćanju doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, kako ovde piše, po bilo kom osnovu za koji postoji obaveza plaćanja doprinosa u skladu sa zakonom.
Bilo bi dobro, evo, ministar je ceo dan tu, a sada izađe, da dobijemo informaciju koliko ljudi u Srbiji danas ima koji nemaju još uvek onaj tzv. povezani staž.
Mnogo je problema od onog Balšinog 5. oktobra, pa i do dana današnjeg sa ljudima koji su radili u firmama koje nisu uplaćivale doprinose. Evo, recimo za jednu godinu pre nekih možda desetak godina, čak za jednu godinu ni ova Skupština nije platila doprinos za zaposlene, a ovo sam uzgred rekla. Govorim o onim firmama koje su nekada bile ozbiljne firme, pa koje su ove dosmanlije svodile na što je moguće nižu meru da bi mogli da ih kupe i onda su tako zadržavali radnike dok im ne istekne onaj rok od dve godine koliko su po ugovorima o kupovini tzv. privatizaciji bili u obavezi da ne menjaju delatnost. Onda su tim ljudima dali neku crkavicu da jedva prežive, ali doprinose nisu uplaćivali.
Nekoliko puta je intervenisala Narodna skupština na predlog Vlade. Nekoliko puta su se ti doprinosi plaćali za te ljude, ali još uvek pouzdano znamo, ima dosta građana Srbije koji ne mogu da idu u penziju iako oni misle da imaju dovoljno godina staža, imaju dovoljno godina života, ali im doprinosi nisu plaćani za određen broj godina i mi mislimo da bi zaista jednom za svagda trebalo da se podvuče crta i da niko… Ti ljudi, jednostavno, nisu krivi što su, eto, radili kod neodgovornih poslodavac, što se u državi neodgovorno odnosilo prema tim poslodavcima, uopšte prema obavezama, prema fondovima itd.
Mora se podvući jednom za svagda crta i svim tim ljudima moraju se platiti doprinosi da bi imali jednake uslove za penziju, kao što imaju drugi ljudi kojima su doprinosi plaćani.