Ja ću predložiti danas četiri zakona koja bi trebalo da doprinesu, naravno, uz vaše razumevanje da o tome treba razgovarati, da doprinesu pravednijoj socijalnoj i pravednijoj regionalnoj raspodeli u Srbiji.

Svedoci smo da je od početka godine do danas po pristupačnim podacima u Srbiji poginuo 31 radnik na radu. Dobar deo njih nije imao ugovore o radu, što znači da su poslodavci isplaćivali zarade bez poreza i doprinosa.

Zbog toga sam već evo unazad nekoliko zasedanja vama predstavljao predlog zakona o varijabilnom porezu na dobit pravnih lica koji bi trebalo da neodgovorne i nedovoljno osetljive vlasnike preduzeća za način na koji žive njihovi radnici urede takva pravila da isplaćuju više prosečne zarade.

Evo šta podrazumeva ovaj predlog. Dakle stopa poreza na dobit pravnih lica je varijabilna i iznosi 10 do 30%, a u korelaciji je sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom prema statističkim teritorijalnim jedinicama.

Dakle, pravno lice koje je tokom prethodnog poreskog perioda isplatilo prosečnu zaradu od 80 do 150% od proseka regiona u kome obavlja delatnost, zadržava poresku stopu od 15% do sledećeg obračunskog perioda.

Dakle, svi oni koji isplaćuju prosečnu zaradu od 80 do 150% od proseka u tom statističkom regionu imaju istu stopu koja je u ovom trenutku aktuelna, ali ovaj predlog podrazumeva i stimulativni i onaj destimulativni, destimulativnu meru koja bi neodgovorne vlasnike preduzeća koji isplaćuju zaradu ispod 80% od proseka obavezali da njihova stopa poreza na dobit iznosi 30%, a za sve one koji isplaćuju više od 150% od proseka u statističkom regionu, ta stopa bi iznosila 10%.

Siguran sam da bi ova mera, u jednom delu, motivisala vlasnike preduzeća koji najčešće na crno isplaćuju zarade svojim radnicima iz isplaćene dobiti, da povećaju njihove prosečne plate, jer će se i njima to isplatiti, jer će stopa poreza na dobit pasti i na takav način ćemo, makar nekim delom, izbeći to da nam radnici ne primaju plate sa doprinosima, sa isplaćenim porezom, bez jasne i malo duže vizije za budućnost, jer na takav način očigledno gubimo dragocene živote u Srbiji.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Da li želite reč? Izvolite.

Dakle, i ovaj zakon je predložen sa ciljem pravednije socijalne raspodele i pravednije regionalne raspodele.

Mislim da je važno za sve nas da se suočimo sa podacima koji govore o prosečnoj plati u Srbiji, koji govore o prosečnoj potrošačkoj korpi i koji govore o minimalnoj potrošačkoj korpi, jer u Srbiji je prisutno siromaštvo i to u dvostruko većoj meri od proseka zemalja EU. To pokazuju podaci i analize koji su dostupni i na sajtu Vlade, koji govore da je 7,3% stanovništva Srbije ispod granice siromaštva, a ta granica siromaštva je označena sa 11.000, 11.500 prihoda po glavi porodice. Za četvoročlanu porodicu sa decom ispod 14 godina ta granica siromaštva je 31.500 dinara.

Dakle, kada znamo da je minimalna potrošačka korpa 37.000, dakle, minimalna potrošačka korpa je 37.000, a granica siromaštva je 31.500, znači 5.500 nedostaje do minimalne potrošačke korpe. U tih 31% je onih 7,5%, što znači oko 500.000 ljudi, a oko 25%, po svim statistikama, ljudi u Srbiji, dakle, četvrtina stanovništva je u velikom izazovu i blizu granice siromaštva. Taj procenat je još lošiji kada se govori o riziku od siromaštva i riziku od socijalne isključenosti, a to je ukupno 38,7%.

U ovom Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana predlažem da uključimo prihode od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana. Dakle, do sada ti prihodi od dividendi, dakle, prihodi od kapitala, a znamo da je porez na kapital značajno manji od poreza i doprinosa koji se plaćaju na rad. Pokazujemo kao društvo kakav je odnos prema kapitalu i kakav je odnos prema uloženom radu. Želimo da tu granicu negde približimo i ovaj predlog podrazumeva da se prihod od dividendi uključi upravo u obračun godišnjeg poreza na dohodak građana, jer smatramo da ćemo time makar u nekom delu uspostaviti taj pravedniji odnos i rastuće razlike između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih u Srbiji smanjivati iz dana u dan.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? Izvolite.

Dakle, i ovo je zakon koji ima za cilj, još jednom kažem, pravedniju i socijalnu raspodelu, ali i pravedniju regionalnu raspodelu.

Mislim da treba dopuniti ove podatke o kojima smo govorili, o pragu siromaštva u Srbiji. Još jednom ponavljam, četvrtina stanovništva u Srbiji je u granici siromaštva, u opasnosti od siromaštva, a da je oko 35% taj procenat za one koji su ugroženi od siromaštva, ali i socijalne isključenosti.

Ovaj predlog zakona podrazumeva rešenje da lica dostavljaju podatke, dakle, informativnu poresku prijavu dva puta u toku godine, i to 15. januara i 30. juna, a u članu 58. dodaje se stav 2. koji glasi: „Podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima, koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP, Katastrom, NBS, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR, Uprave za trezor, Uprave za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu.

Osnovna ideja je da izvršimo efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Jasno je da bi ovaj predlog bio u skladu sa harmonizacijom poreskih zakona, sa zakonom o poreklu imovine.

Ja mislim da svako od nas ovde čuje stalno razmišljanja i predloge i makar deklarativno spremnost o usvajanju zakona o poreklu imovine, a mislim da bi ovo bio jedan od prvih koraka koji može da doprinese usvajanju ovog zakona i budućoj primeni ovog zakona.

Ja sam navodio te primere i mislim da je potrebno i pošteno da krenemo od nas samih, o tome koliko poreza plaćamo i kolike smo poreze prijavili u našem radnom veku i koliku imovinu imamo na svoje ime.

Prosečan narodni poslanik koji je ušao 1992. godine u ovu skupštinsku salu i koji je bio poslanik do 2012. godine, dakle 20 godina, sa prosečnom platom, to se može izračunati, sigurno manjom od 500 evra, ali da računamo i sa tih 500 evra prosečne plate u tih 20 godina, za 240 meseci je mogao da zaradi ovde 120.000 evra, za 20 godina. Kada uporedite imovinu mnogih, koja je prijavljena na njihovo ime, i te prihode na koje su plaćali porez, jasno je da je teško opravdati tu vrstu imovine.

Mislim da je potrebno poći od predsednika države, od ministara u Vladi, od poslanika i to jeste način i primena na najbrži mogući način i priprema za usvajanje i primenu zakona o poreklu imovine.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? Izvolite.

Dakle, i ovo je jedan od zakona koji je imao za cilj, pre svega, uspostavljanje pravednije regionalne raspodele.

Znamo da mnoge naše lokalne samouprave imaju velike izazove i sa svojim budžetima, i sa svojim funkcionisanjem najosnovnijih komunalnih izazova, komunalnih sistema. I ovo je jedan od načina da na najjednostavniji način prevaziđemo, makar u nekom delu, te razlike.

Podsetiću vas da jedinicama lokalne samouprave pripadaju porezi ostvareni na njenoj teritoriji, a ovde je predlog, dakle, iz poreza na zarade, a ovde je predlog da lokalnim samoupravama pripadaju i porezi van njene teritorije, i to na način koji bi bio definisan u tački 1. podtačka 6, koji bi se menjao i glasi - 74% od poreza na zarade, koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, osim na zaposlenog u javnom sektoru, dakle, ovo rešenje imamo sada, a dodatak je izmena – uključujući uopšte državu i javna preduzeća, kao i 100% udela u porezu na zarade koji plaćaju zaposleni u javnom sektoru, uključujući uopšte državu i javna preduzeća jednakog i proporcionalnog udela populacije u lokalnim samoupravama u ukupnoj populaciji Republike Srbije po poslednjem popisu.

Dakle, da pojednostavimo, cilj je prvo očuvati demografski potencijal na čitavoj teritoriji Republike Srbije, jer nije pravedno, jer najveći deo javnih preduzeća koje pružaju usluge svim građanima Srbije imaju svoja sedišta u najvećim centrima u Beogradu, pre svega, u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i na osnovu poreza na dohodak koji primaju u MUP, i u Vladi, i u Elektroprivredi Srbije, i u svim državnim organima tamo gde je prihod najveći, porezi pripadaju upravo tim lokalnim samoupravama dok ljudi koji finansiraju te javne sisteme iz unutrašnjosti Srbije nemaju nikakvih prihoda iz tog dela poreza.

Dakle, to je najjednostavnije uočljiva nepravilna raspodela poreza na dohodak građana i lako bismo mogli da je otklonimo ukoliko usvojimo ovaj predlog zakona. Zato vas pozivam, kao odgovorni ljudi iz svojih gradova, možete da doprinesete time jer bismo time doprineli sa nekih 300 miliona evra koliko se ubere iz ovih prihoda, iz ovih poreza. Kada bi podelili na sedam miliona stanovnika, to bi značilo 43 evra godišnje po glavi stanovnika u svakoj opštini. Za opštinu od 10.000 stanovnika, to bi značilo 430.000 … (Isključen mikrofon.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o NBS.
Izvolite.

Predlog zakona o izmeni Zakona o NBS je najjednostavniji. Dakle, predlog je - član 86b se briše. Pozivam vas da čujete prvo kako glasi ovaj član 86b. O tom članu smo govorili i davali isti taj amandman kada smo usvajali Zakon o NBS, pa ću vam ga pročitati. Mislim da je važno da se podsetimo svi mi, a i javnost Srbije.

Članom 86b predviđeno je da NBS, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Dakle, nema nikakve odgovornosti za ono što bi uradili i što bi učinili kao štetu koja bi nastala obavljanjem poslova, sem ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Za štetu iz stava 1. ovog člana zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka važenja vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz ovog stava.

Dakle, mislim da možemo da se složimo da je ovo zaista nelogičan član, da jedino pomenuti funkcioneri NBS imaju tu vrstu izuzimanja od bilo kakve odgovornosti, a mi smo svojim glasom to upravo omogućili usvajajući ovakav zakon sa ovakvim članom. Ako smo birali te ljude i dali im neku vrstu odgovornosti i nadležnosti, valjda je logično da u svakom sistemu očekujete odgovornost tih istih ljudi za ono što donose kao odluke i za ono što su efekti njihovog rada. U takvoj instituciji koja se brine i treba da radi na stabilnosti cena, koja se brine o javnom dugu, koja vodi monetarnu i fiskalnu politiku, mi se unapred odričemo bilo kakvog zahteva za njihovu odgovornost. Mislim da to snižava njihovu spremnost, ali i njihovu opreznost i odgovornost kojom će vršiti sopstvenu funkciju.

Time se obesmislili ove izbore, skoro smo imali izbor viceguvernera, jer zbog čega smo ih uopšte birali ako od njih ne očekujemo bilo kakvu odgovornost? Ovde smo im dali mandat, a sa druge strane u Zakonu o NBS u članu 86b odrekli se bilo kakve njihove odgovornosti. Zbog toga je potrebno brisati ovaj član i ja vas pozivam da to uradimo glasanjem za ovaj predlog zakona.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane za bivšim predsednikom SO Inđija Goranom Ješićem i nenamenskim trošenjem sredstava.
Izvolite.