Zahvaljujem.

Svoje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, ali i svim ostalim ministrima u Vladi, ministru kulture naravno, ali namerno ih neću uputiti samo njima, jer smatram da je ovo pitanje za čitavu Vladu, za predsednicu Vlade, pa i za predsednika države, jer mislim da prevazilazi, zaista nadležnost samo jednog ministra i smatram da je zaista pitanje od velikog nacionalnog značaja.

Kako je moguće da se u jednoj evropskoj prestonici, a to je nadam se Beograd, dogodi pustošenje, da se pohara jedan muzej u centru grada, u samom centru grada, u tolikoj meri da se u njemu potpuno unište, iseku, iznesu, pokradu eksponati koji su ručno rađeni, koji su stari po 150 i više godina, da se iznesu eksponati koji su teški i do 30 tona, a da o tome niko ništa ne zna, da niko nema nikakvog pojma o tome kako se to desilo, kako je to moglo da se desi, a posebno o tome ko je kriv za to?

Kao neko ko ovde predlaže svaki put na svakom zasedanju Skupštine Predlog izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima smatram da je skandalozno što o kulturnim dobrima niko u Srbiji ne vodi računa, a ovo što se dogodilo sa ovim muzejom, najbolja je slika toga kakva je zaštita kulturnih dobara u Srbiji.

Želim da kada ponovim pitanje – kako je moguće da se ovo uopšte dogodi? Šta se desilo? Da li iko zna ko je ovo počinio? Da li će iko ikada odgovarati? Da ponovim pitanje koje sam postavila gotovo svaki put kada predlažem da se ova tema uopšte stavi na dnevni red Skupštine bilo kada u bilo kom trenutku, a to je da li je iko ikada u Srbiji odgovarao za uništavanje kulturnih dobara? Koliko je meni poznato nije, a ja se nadam da će se to jednog dana desiti i da ćemo uskoro čuti šta se dešava i sa ovim muzejem.

Kada govorimo o srpskoj kulturnoj baštini, želim da takođe uputim pitanje direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, ali i ostalim ministrima i svima koji vode ove pregovore o kojima javnost gotovo ništa ne zna, a to je pitanje očuvanja i zaštite srpskih kulturnih dobara i srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije.

Za razliku od ovog pitanja za koje svi znamo, pitanja Kosova da se ne može lako rešiti, mislim da je ovo pitanje moguće rešiti, ali se plašim da bi moglo da se previdi, jer je kako sam već rekla srpska kulturna baština nešto o čemu u Srbiji nažalost niko ne vodi računa.

Smatram da nikako ne smemo dozvoliti da budemo stavljeni pred svršen čin rešenjem kosovskog pitanja, ma kakvo da ono bude, a da se ne posveti pažnja posebnoj zaštiti srpskih kulturnih dobara i srpskoj baštini i srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.

Smatram da treba javnost hitno da bude upoznata šta se preduzima u vezi sa ovim pitanjem i da li će ova dobra biti adekvatno zaštićena i da li će ona imati adekvatan status.

Sledeće pitanje upućujem ministru Đorđeviću, ministarki Mihajlović, ali takođe i ostalim ministrima, jer takođe smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje uopšte nije rešeno i nadam se da će se neko njime pozabaviti, a to je da li su se pozabavili pitanjem sve češćih nezgoda koje se dešavaju na gradilištima, na građevinskim objektima, da li se neko time bavi, da li su nešto analizirali, da li su došli do nekih zaključaka i da li će nešto da preduzmu?

U tom smislu, posebno me interesuje ona nesreća koja se dogodila septembra meseca na gradilištu „Beograd na vodi“, a to je bio slučaj kada niti novinari, niti inspekcija nisu mogli da se informišu i da dobiju prave informacije o tome šta se tamo uopšte desilo.

U tom smislu, mislim da treba i ministarku Kuburović pitati da javnost mora da zna šta je sa ovim područjem vezano sa tim i sledećim pitanjem, a to je šta je sa ovim područjem? Da li ono ima isti tretman kao teritorija države Srbije i u tom smislu, mislim da je potrebno da se konačno javnost upozna sa svim ugovorima, tajnim ugovorima vezanim između ostalog i za „Beograd na vodi“ o kojima mi ništa ne znamo, a koji očigledno i te kako utiču na život građana Srbije? Hvala.