Zahvaljujem kolega Markoviću.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Stefana Miladinović i prof. dr Žarko Obradović.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstven pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Siniša Mali, ministar finansija, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Slobodan Perović, Biljana Filipović Đušić, Jasmina Jović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine, Darko Komnenić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija, Slađana Đukić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zdravlja, Andrej Bojić, šef kabineta ministra zaštite životne sredine, Branislava Tanasković, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva zaštite životne sredine, Darinka Radojević, Dušan Ognjanović, Aleksandra Došlić i Olivera Topalov, načelnici odeljenja u Ministarstvu zaštite životne sredine, Nikola Maravić, šef Odseka u Ministarstvu zaštite životne sredine, Milorad Dubak i Vladimir Mihajlović, viši savetnici u Ministarstvu zdravlja i Marija Raičević, savetnik u Kabinetu ministra zaštite životne sredine.
Obzirom da nastavljamo rad, pitam da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Gospodo, opet ste 14 tačaka dnevnog reda spojili u jednu, mada one međusobno nemaju skoro nikakve veze, i time prekršili Poslovnik. Šta ću, ja se moram opredeliti o čemu ću govoriti, jer ne mogu o svim tačkama. Opredelio sam se za moje omiljene ministre Zlatibora Lončara i Gorana Trivana.

Načelno sam protiv toga da se građani Srbije, osim u krajnje izuzetnim slučajevima mala deca, leče u inostranstvu. Smatram da nikog punoletnog ne treba slati na lečenje u inostranstvo, jer to odnosi mnogo novca i ishod je krajnje neizvestan. Kad su u pitanju deca, onda treba voditi računa da podležemo emocijama, što je sasvim prirodno kad vidimo sliku deteta od najteže bolesti da boluje, čovek bi sve učinio da pomogne. Međutim moramo imati lekarsku komisiju koja će biti dovoljno snažna, pa da ustanovi ima li šansi za izlečenje ili nema. Ja bih malo dete poslao na lečenje i sa 5% šansi, ali ako lekari kažu – nema ni 5% šansi, onda treba stisnuti zube, izdržati i voditi računa o ostaloj deci.

Možda vam ovo ne izgleda naročito humano, ali je racionalno, jer morate voditi računa da je naše zdravstvo u nestašici novca iz dva razloga – nismo bogato društvo da bismo mogli da nagradimo lekare i medicinske sestre koliko treba, a i ovo para što imamo ministar je u stanju da usmerava u razne druge pravce, da se ugrađuje u nabavku medicinske opreme i da te pare prazni iz budžeta.

Vidite, ovde se desilo jedna nesreća, jedna tragedija, malo dete od četiri godine trebalo je da se uputi na lečenje u inostranstvo. Bolest je bila najteža i mnogi lekari su znali da tu spasa nema, ali javnost je bila zainteresovana, digla se Srbija i našao se jedan humani fudbaler Nemanja Matić da doplati 71.000 evra i da to omogući. Nažalost, dete je preminulo. Spasa nije bilo.

Šta posle toga dolazi? Prvo se ubacio jedan notorni hohštapler, kriminalac koji se zove Sergej Trifunović, čovek bez ikakve časti i obraza koji preti da će političkim protivnicima pišati po grobovima kad dođe na njega red da te stvari radi, kao da će on biti prvi i on formira humanitarnu organizaciju, glumac, alkoholičar, krajnje negativnog socijalnog ponašanja, nazove je „Produži život“ i od naivnog naroda skuplja pare. Hajde što on može da prevari naivni narod, ali kako on da prevari ovako pametnog ministra kao Lončara. Ministre, jesi ti imao mozga imalo kad su mu uplatio onih 250.000 evra?

Poslat je ovaj mali dečak koji je nažalost preminuo na lečenje, ali je Sergej Trifunović čekao, ima, treba za još pet po 50.000 i, naravno, zaleće se ministar Lončar i uplaćuje 250.000. Koga si pitao? Jel ti misliš da to ministar sme da radi? Da pare iz budžeta uplati jednoj lažnoj humanitarnoj organizaciji, pa još kriminalnog karaktera? Sme li to ministar da radi? Ne sme. I da ništa nije tačno od onoga što sam do sad iznosio ovde tri godine, ovo je dovoljno da ti danas odletiš sa funkcije i bolje ti je – idi sam, jer će te čekati krivično gonjenje u protivnom.

Zašto je on to uplatio, 250 hiljada evra? Vidite kabadahijsko ponašanje – može mi se. Odjeknuće lepo u javnosti. Ministar brine o nesrećnoj deci, o deci sa najtežim oboljenjima, sa retkim bolestima.

Šta je trebalo uraditi? Trebalo je pre svega kod nas izgraditi kapacitete za lečenje dece od tih retkih bolesti, pa novi objekat uz Institut za majku i dete na Novom Beogradu ili Dečiju kliniku u Tiršovoj, možda je na Novom Beogradu lakše, pa obučiti naše doktore, mi imamo doktore ekstra klase, svetske klase, nabaviti opremu, ogromne su sume novca ovde, valjda se sada govori o četiri milijarde, gde mi je Mirčić, on mi je juče proveravao. To su ogromne sume novca i treba ga onda pametno iskoristiti. Ako mi imamo takve ovde objekte za zaštitu dece sa retkim bolestima, pa i iz okruženja će takođe dolaziti deca ovde da se leče jer će biti ovde cene jeftinije nego u Americi, Kanadi, u Nemačkoj, u Švedskoj ili gde sve. To je, dakle, racionalno ponašanje.

Nažalost kod većine tih bolesti zapravo pravog leka nema, ali dužni smo da im produžimo život što se više može. A ministar dade 250 hiljada evra pa se ispostavi da jedno od te dece je već otišlo na lečenje jer je neko drugi uplatio, a šta je bilo sa ostalim parama? Ulaže to Sergej Trifunović u neke slovenačke fondove, reinvestira da bi kamatu uzeo za sebe. Svega dva zaposlena, ali na režijske troškove, preko 30 hiljada evra godišnje. To je istina. To su činjenice i onda sad ministar napada Sergeja Trifunovića i njegovu nazovi humanitarnu organizaciju „Produži život“. On te načini, ministre, budalom, ne budi primenjeno, težak je izraz, ali on te napravi, nisam ja, uplatiš mu pare i sada još ti njega napadaš što te pare preusmerava u drugom pravcu. Pa kakav si ti ministar kada ranije nisi primetio. Znao si za sve ovo što radi Sergej Trifunović, što je jedan narodni poslanik, kako mu beše ime, malopre govorio, Marković, sve si ti to znao i opet si mu pare uplatio na račun fondacije. Zašto? Da ne bi po tvom grobu pišao danas sutra. Čemu to?

Dame i gospodo, naš je problem što mi nemamo stručnog ministra zdravlja. Ministar zdravlja treba da bude ugledni profesor medicinskog fakulteta sa naučnim radovima, a ne tehnički asistent i kada imamo tehničkog asistenta, evo kakva je njegova tehnika ministarskog delovanja - ima para, hajde gruni tamo, gruni ovamo. Iznosio sam ja podatke i šta je bilo u Nišu i šta je bilo na raznim drugim mestima. Da vas ne zamaram. Da ostavim malo vremena i za Gorana Trivana pošto odavno njega nisam imao priliku da ovde stavim na tapet, a ljutiće se ako ga zaboravim.

To je dakle ovde jedna prevara, jedna komedija koju nam je priuštio ministar, valjda da bi palo ovo u zaborav kako se ogrešio o državni budžet uplaćujući jednoj hulji, jednom hohštapleru 250.000 evra državnog novca.

Jel sam ostavio za Trivana bar 10 minuta? Prelazim na ministra Trivana. Ministre, pre dolaska na ovu funkciju, ti si bio 10 godina gradski sekretar, jel tako, za ekologiju? Hajde što su neke druge službe gradske zakazale, što je zakazalo Ministarstvo građevina, kako imaš obraza da dođeš u Narodnu skupštinu, a omogućio si da se celo naselje napravi na levoj obali Save, na Novom Beogradu, na zaštićenom državnom zemljištu, gde su vodoizvori za gradski vodovod? I nisi uopšte reagovao da se poruše dve kuće Tomislava Nikolića na tom prostoru? Kako to?

Šta si uradio kao ministar ekologije da se to učini? Evo biće uskoro smenjena Zorana Mihajlović, a ti se nadaš da ćeš ostati, kako misliš da ostaneš kada bude rekonstrukcija Vlade, ako te kuće ne porušiš? Mogu li ostati te kuće? Neko će reći – ima preko milion nelegalnih objekata u Srbiji. Ima dva, tri miliona, ali nema takvih slučajeva da su kuće napravljene pored izvorišta za gradski vodovod.

Fekalije iz kuća se prerađuju u vodu za piće. Možda su ti aparati toliko dobri, pa mogu da prerade, možda je to kao u kosmičkim brodovima, ali je malo ogavno piti tu vodu kada znaš da je to iz dve kuće Tomislava Nikolića, izlazilo sve ono što su nus produkti njegovih fizioloških procesa i njegove porodice.

Ništa nisi uradio od kada si ministar da se reše ove deponije otrovnog otpada širom Srbije, u Obrenovcu, Beloj Crkvi, Pančevu, Kikindi, Zapadnoj Srbiji, posebno u Lapovu, gde se angažovao naš predsednik opštinskog odbora Zoran Stanković, da se utvrdi pravo stanje na komunalnoj deponiji, gde se skladišti azbestna prašina, a ona je kancerogena i to se i dalje radi. Stanković se i tebi ministre obraćao, ali uzalud, nisi reagovao. Inspektori su suviše blagi kada se pojave na terenu.

Međutim, ne bih danas ni dolazio u Skupštinu, zadužio bih nekog drugog da govori o ovim tačkama dnevnog reda, imao sam neke važnije poslove, ali sam morao da dođem kada sam čuo šta si ovde juče izgovorio u Narodnoj skupštini. Posle ovoga što si izgovorio ni ti ne možeš ostati ministar, apsolutno.

Kada si obrazlagao Sporazum između Srbije i Hrvatske o saradnji u oblasti životne sredine i očuvanja prirode, govorio o oblasti Mure, Dunava i Drave i rekao, citiram: „Ovaj region jeste značajan i može biti interesantan za nas zbog toga što kolege kažu da mi tu imamo nekih otvorenih pitanja, kada je granica u pitanju. Političari će se dogovoriti da li granica može biti ovakva ili onakva, ali ekologija ne mari za to da li će granica biti na ovoj ili onoj strani“.

Ovo je najveći skandal u ovom mandatu. Gluplju izjavu nijedan ministar nije dao. Znači, ti ne znaš lično o čemu se radi, a sediš u Vladi Srbije i neke su ti kolege usput rekle. Kako imaš obraza da me gledaš u oči? To je teritorija Republike Srbije koju Hrvatska potražuje bez ikakvog osnova i Srbija je bez rata neće dati. Nema te Vlade koja će potpisati da se preda i jedan pedalj teritorije Srbije s leve strane Dunava. Što to juče nisi rekao u Skupštini, nego relativizuješ pitanje granica, ko god tu bude, ekologija će imati svoje probleme, pa će ih rešavati na isti način, jel tako? Čak i ako Hrvati okupiraju, ti se nadaš da će oni okupirati? Oni su četiri brigade uvežbavali da iznenada iskrcaju preko Dunava. Imaju ratne planove gotove sve i plan je bio da se brigade iznenada iskrcaju, da se zapuca, da Srbija počne uzvraćati vatru i dok Srbija svoje snage mobiliše, da interveniše EU, da intervenišu Amerikanci, NATO i da traže prekid vatre. I da oni tako 11.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, dragocenog zemljišta uzurpiraju.

Zašto je dragoceno to zemljište? Prvo, što je od vajkada srpsko. Drugo, što je na obali Dunava. Treće, što je cena tog zemljišta ogromna. To zemljište je pogodno i za ruske gasne električne centrale i za mnoge druge objekte. To je skupoceno zemljište, a ti bi to ovde problematizovao. I hoćete da potpisujete ugovor sa ustaškom državom koja još pod okupacijom drži Republiku Srpsku Krajinu.

Stao si u odbranu afričkih, evroazijskih migratornih ptica, slažem se da ih treba zaštititi, ali šta je sa zaštitom srpskih ptica? Pre dve godine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je tražilo od Inspekcije za zaštitu životne sredine da utvrdi da li Dragan Šormaz lovi zaštićene vrste ptica. Šormaz je poznat po tome što je ukrao svojevremeno poslanički mandat DSS, Koštuničinoj i zato što je otvoreni NATO lobista u Narodnoj skupštini, čak i šef delegacije u Skupštini NATO, pa je hteo da samostalno donosi odluku koji član delegacije sme da ide na sledeću skupštinu, koji ne sme. Kao da on o tome odlučuje. To samo govori sa kakvim čovekom imamo posla ovde.

Taj Šormaz je predsednik Lovačkog saveza Srbije i priznao je tada, pre dve godine da lovi tetrebe i jarebice, koje su strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Da li je protiv Šormaza podneta krivična prijava ikada zbog ulova zabranjenih vrsta ptica? Pa mi u Srbiji trenutno nemamo ni vrabaca, koliko smo imali. ranije sam imao u Batajnici jata vrabaca, svaki dan dođu, pojedu mrvice hleba, pojedu nešto što ostane od šar planinaca, a sada ih nema. Golubova nema dovoljno koliko je nekad bilo. Šta je bilo sa tim pticama?

Naša policija je znala da zaustavi transporte ulovljenih ptica koje su otpremane u Italiju, nekim pticama se znači u kulinarstvu, samo jezici koriste i oni ulove nekoliko tona ptica pevačica, pa im vade jezike posle i spremaju neke delikatese. Bio je Dragan Veselinov ranije, jel? Evo zna Mićić bolje od mene.

Onda, imamo ta velika iskopavanja peska u padini, uništena kolonija ptica pčelarica i lasta begunica koje su strogo zaštićene vrste. Ministarstvo ništa nije preduzelo. Jeste kratkotrajno obustavljeno iskopavanje peska. Znam da se pesak mora iskopavati, ali mora se iskopavati planski. Ne može svako da vadi pesak i šljunak gde poželi, nego tamo gde se proceni da neće izazvati nikakvu ekološku štetu. Ima peska i na nekim rekama koji nije dovoljno eksploatisan, ali se ide tamo gde je najbliže i koliko ko izvuče. Dakle, ovo su sve stvari za koje si ti ministre odgovoran i za koje treba odmah da podneseš ostavku.

Ana Brnabić je izjavila pre nekoliko meseci, spremala se rekonstrukcija Vlade, jel imam još minuta, pa je potom izjavila da neće da vrše rekonstrukciju dok se ne završi ova runda pregovora o Kosovu.

Sad nam je Vučić saopštio da su ovi pregovori koji su vođeni propali, novi će se nastaviti naravno, možda za nas u Srbiji u povoljnijoj situaciji zbog promene američkog stava i zbog čvrste odluke Rusije i Kine da zaštite srpske nacionalne interese štiteći tako i međunarodno pravo. I krajnje je vreme onda da se pristupi rekonstrukciji Vlade.

Već sam iznosio ogroman broj argumenata zašto mora da ode Zorana Mihajlović. Videli ste 11 puta da je planska dokumentacija protivpravno menjana na Koridoru kod Grdelice, da je tamo dva ili tri puta padao potporni zid, dva puta do sada. Za sve je to ona odgovorna.

Zatim, imamo slučaj Zlatibora Lonačara, govorio sam više puta u Narodnoj skupštini, imamo slučaj Mladena Šarčevića i njegove, u najmanju ruku, neodgovornosti po pitanju udžbenika koji će se koristiti u našim osnovnim i srednjim školama. Vi vidite, hrvatski izdavači da nam dokazuju u udžbenicima, na geografskim kartama da se Hrvatska protezala do ušća reke Drim, u Albaniji. Dakle, preko svih tih tradicionalno srpskih teritorija. Čuda se dešavaju u sferi udžbenika, tu se formirala prava mafija koja stotinjak, meni reče ovaj Žarko, 90 miliona …

Dvadeset minuta je prošlo.

Nije još, samo da još kažem ko sve, pa Vladan Vukosavljević, Vanja Udovičić vidite… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se.
Reč ima koleginica Grozdana Banac. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, uvaženi saradnici i narodni poslanici, što se tiče ovog Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, ja bih želela da istaknem par stvari, ako mi dozvoli kolega Šešelj, a pošto mi pričamo u isto vreme onda se ne čujemo.

Ja sam htela danas da istaknem, gospodine ministre, za zaštitu i ekologiju i da vam se zahvalim za sve što ste preduzeli u ispuštenim situacijama, to je i koleginica govorila o tim stvarima, jako stručno, vama se zahvaljujem što stručno ste predložili ove zakone, pažljivo i postepeno se ide u to. Svi mi, opšte poznata stvar je, da je ekologija i zaštita životne sredine ispuštena, lepo ste vi naveli, 30 godina. E, sad, ko neće da vidi, ko neće da čuje, ko neće to da ispoštuje, to je njegova privatna stvar. Zato imamo taj problem. I, velika će muka biti, na vama je veliki problem, da rešavate jedno po jedno.

Što se tiče ovog Predloga o potvrđivanju sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa. Znate, danas je Dan zaštite životinja i to je veliki dan, ko je malo čitao, ko čita, ko je upućen u te stvari, zna da je to lanac prirode i da su to, slepi miševi su čistači prirode, oni nama pomažu da mi preživimo, kao i sve ostalo, jer ne živimo samo mi na ovoj planeti, na ovoj planeti žive i životinje i insekti i sve ostalo što je lanac prirode koji čoveku neki pomažu, neki odmažu. Prema tome, hvala vam puno što ste i ovo stavili na dnevni red. To je postepeno rešavanje ovih problema, koje će naravno PUPS podržati, jer ona ima iskustva u tome.

Znate, članstvo je veliko, pa taman i 20% da ostane od tog članstva, to je velika populacija. Znate, ova partija ima tu populaciju. Meni je jako žao što je kamičak u cipeli mnogim pokretima. Ali, neka oni naprave partiju, ja nemam ništa protiv i neka se ponašaju u skladu sa Zakonom o zaštiti, o svim zakonima, pa i Zakonom o zaštiti životne sredine koja je jako bitna i na prvom mestu, koja je jako povezana i sa gospodinom iz ministarstva zdravlja. Posledice koje su toga, evo vidimo mi ove bolesti koje nam dolaze, koje nisu, mi ne znamo koje su to bolesti, a nećemo ni znati. I u vezi toga sam htela, pošto sam ja posećivala neke seminare, dosta sam pročitala o tome i trudim se da čitam, zaštita životne sredine je egzaktna nauka. To treba malo pratiti i baviti se time, ko želi.

Lokalne samouprave su u obavezi da zaposle, to već traje, to je po zakonu koji traje godinama, u obavezi su svaka lokalna samouprava da zaposli dva inženjera zaštite životnih sredina, što nijedna, ja ne znam, nemam informaciju, trudim se od 1987. godine se trudim da to ispratim, međutim nemam tu informaciju da je jedan inženjer zaposlen. Ne znam zašto.

Ja vam se u ime toga zahvaljujem, jer vi već imate plan i program da se zapošljavaju malo ti inženjeri, koji su zapostavljeni, koji su vrlo bitni, kao i u lancu prirode i u lancu ishrane. Tako da, u svakom slučaju, vi radite jedan veliki Sizifov posao. Sizifov posao koji je neshvaćen, ne znam iz kojih razloga, jer mi smo okrenuti samo šta ćemo danas i kad nas se nešto dotakne sutra onda su veliki problemi, onda mi tražimo da vi to rešavate. Ali, vi možete, lepo ste rekli, preventivno da se radi, i da se sve radilo preventivno mi ne bi bili u problemu. Ali, preventivno se ne radi. Sve se radi danas, pa sutra ćemo videti kako ćemo.

Htela sam u vezi toga da vas zamolim, ovi operateri koji se pojavljuju, koji su se pojavili masovno, veliki su problem. Samo želim da vam skrenem pažnju da se mora povesti računa da, mobilna telefonija jeste bitna, ali nije bitnija od čoveka. Svuda su ti operateri postavljani, neću da pričam o broju, ali ko god prošeta ulicama možda da vidi i na lokalnim samoupravama i na javnim preduzećima. Zašto je to tako? Da li dolazi do nekog plaćanja? Ja neću u to da ulazim, ali vas najlepše molim da se o tome povede računa, kao što i o otpadnim vodama.

Takođe sam zamolila, u jednoj od rasprava, ministra, gospodina Lončara, da medicinski otpad mora da se reši. Penzioneri imaju, možda bi, ja mogu da dam predlog da se svakom penzioneru u apotekama plaća po deset dinara za svaku kutiju vraćenu. Pa, i to je neki stimulans, penzioneru to puno znači. A, onda su te apoteke dužne da taj materijal skladište po zakonu. Vi to vrlo dobro znate i vama će to pomoći, ja sam to zamolila u jednoj od rasprava, ne znam da li ste me ispratili, ali ponovo želim to da istaknem.

Ujedno želim samo da se zahvalim na vašem trudu i radu koji ste vi počeli, koji nije počet sa mrtve tačke i ja se zaista zahvaljujem, da li ste vi kao sekretar mogli da imate uticaj ili niste, to mi znamo da niste imali previše uticaja, ali u svakom slučaju, kao Ministarstvo, lepo ste naveli da su kapaciteti jako slabi, kao i u svim ministarstvima, ali se treba truditi da se ti kapaciteti popunjavaju, da se svako ministarstvo ojača da bi moglo da sarađuje, sva ministarstva su povezana jedna s drugim.

U svakom slučaju, PUPS će glasati za sve ove zakone koji su predloženi, ovaj set zakona, jer su zaista od izuzetne važnosti za naš život i za našu budućnost. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Čitajući predloge izmena i dopuna Zakona, došao sam do zaključka da SNS, kada je došla na vlast, kao da je rešila da se obračuna sa životnom sredinom i da potpuno uništi čitav taj sektor. Nažalost, u tome je skoro i uspela.

Zašto to kažem? Zato što su u zadnjih šest godina u toj oblasti izvršena tri velika ukidanja koja su, normalno, dovela do dramatičnih posledica po zaštitu životne sredine. Prvo ukidanje je bilo ukidanje Ministarstva za zaštitu životne sredine 2012. godine, zatim je izvršeno ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine, takođe 2012. godine, 2015. godine izvršeno je ukidanje namenskog karaktera eko-dinara i četvrto ukidanje koje se predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona predstavlja ukidanje obaveze sprovođenja javnog konkursa za trošenje eko-dinara za sufinansiranje eko-projekata. Izvinite, gospodo na vlasti, da li znate vi nešto drugo da radite, nego samo da ukidate? Posledice tih ukidanja, po mojoj oceni, vrlo su dramatične.

No, da idemo redom. Ministarstvo je ukinuto, pa je ponovo formirano juna 2017. godine. Time je priznata greška da ukidanja uopšte nije ni trebalo da bude, a mi znamo da je osim toga bilo i dosta pritisaka iz Evropske unije, jer moralo je da se formira, besmisleno je nemati jedno takvo ministarstvo.

„Dosta je bilo“, u svakom slučaju, ne ulazeći u razloge, pozdravlja formiranje Ministarstva za zaštitu životne sredine i nada se da nijednoj idućoj vlasti neće pasti na pamet da ga ponovo ukida. „Dosta je bilo“ se ne slaže sa skandaloznim kadrovskim rešenjem za ministra, ali to sada nije tema. Ako budemo pitani zašto smatramo skandaloznim i zašto je to tako, to zbog toga što smatramo da nema opipljivih rezultata za ovih godinu dana, čak suprotno tome.

Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine je bila velika greška, bez obzira na ogromne zloupotrebe koje su se neosporno dešavale za vreme ministra Dulića. Umesto ukidanja trebalo je uvesti red i rad u rad Fonda, tako da odgovorne treba procesuirati. To znači potpuna transparentnost u trošenju i raspodeli sredstava Fonda, jasni kriterijumi i ravnopravnost za sve potencijalne korisnike, i ono što je bio najveći problem i izvor zloupotreba, kontrola realizacije projekata koja je redovno izostajala.

Predložene izmene Zakona idu upravo u suprotnom smeru. Šta se u suštini desilo? Malverzacije i zloupotrebe ministra Dulića normalno je trebalo sankcionisati, ali ne tako što će se ukinuti Fond. Takođe je neophodno precizno definisati šta je namensko trošenje eko-dinara. To je suštinsko pitanje u suštinska primedba koju sad ovim izmenama nudi „Dosta je bilo“.

Znači, od suštinske važnosti je otkloniti svaku dilemu oko toga, jer je do sada to bilo postavljeno jako široko, tako da je svako tumačio na svoj način, onako kako mu odgovara. Zato se dešavalo da se sredstva troše za najrazličitije namene koje nemaju nikakve veze sa zaštitom i unapređivanjem životne sredine, što je potpuno besmisleno i nedozvoljeno. Dakle, mora se nešto preciznije definisati za šta se tačno mogu koristiti sredstva, tako da se ne ostavi prostor za zlonamerna tumačenja. Ničeg od ovoga nema u ovom Predlogu zakona. U praksi je sve suprotno i nakaradno. To je jedna od naših osnovnih primedbi ovako predloženim izmenama i dopunama ovog zakona.

Namenska sredstva od naknada za zagađivanje su utopljena u klasičan budžet i troše se nenamenski za popunjavanje raznoraznih rupa u budžetu, što je, po nama, nezamislivo. Namirivanje nezajažljive partokratije stranačkih parazita i ko zna šta sve još, trošenje eko-dinara za programe koji ne pripadaju životnoj sredini, na primer, asfaltiranje ulica, izgradnja vodovoda i toplovoda, zoo higijena, kao i za subvencije komunalnim preduzećima, potpuno apsurdno, za pokrivanje minusa je takođe nenamensko trošenje. Sve ovo, po Zakonu o budžetskom sistemu, nije bilo dozvoljeno do 2015. godine i od 2015. godine se diže rampa i sve ovo postaje dozvoljeno.

Umesto da uvođenjem reda spreči masovnu pojavu nenamenskog trošenja, Narodna skupština Republike Srbije je krajem 2015. godine usvojila izmene Zakona o budžetskom sistemu, ukidajući namenski karakter sredstvima od ekoloških naknada. „Dosta je bilo“ traži da se hitno vrati namenski karakter eko-dinaru i to je jedno takođe od naših suštinskih primedbi ovako predloženim izmenama i dopunama zakona. Tražimo da se ponovo formira fond za zaštitu životne sredine, kao posebno pravno lice u koje će se slivati sva sredstva sto posto od eko-dinara. Neko će možda reći da postoji Zeleni fond, ali Zeleni fond i ovo što ja pričam potpuno nemaju veze jedno sa drugim.

„Dosta je bilo“ takođe poziva vlast da se okane eko-dinara, da odmah prestane da ga koristi za finansiranje partokratije. Da podsetim, pravo na IPARD podsticaje ostvaruje lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i to, molim vas, slušajte pažljivo – fizičko lice, preduzetnik, privredno društvo i zemljoradnička zadruga, između ostalog, i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za nabavku nove mehanizacije i opreme. Visina podsticaja iznosi od 60 do 80%, a ostalo ide sufinansiranje iz eko-dinara, bez javnog konkursa. Šta to znači? To znači da smo apsolutno odlučivanje o distribuciji tih sredstava sveli na subjektivnu procenu. Normalno da smo apsolutno protiv toga. I to nisu mali iznosi. Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari mogu biti od 5.000 do čak milion evra, u pojedinim slučajevima i više.

Kada znam sve ovo, pitam se i pokušavam da zamislim do kakvih sve zloupotreba može doći implementacijom ovakvog zakona o izmenama i dopunama Zakona. Da li će doći do favorizovanja korisnika koji su bliski vlast? Da li će se kupovati glasovi seljaka, poljoprivrednih proizvođača? Da li će biti favorizovane firme za izradu dokumentacije potrebne za apliciranje i druge radove tokom realizacije projekata? Padaju mi na pamet i nepredviđeni troškovi u fazi realizacije. Izgleda da je aktuelna vlast smislila novi, odnosno napredniji način kupovine glasova.

Na kraju, želim da kažem tri ključne stvari. Krajnje je vreme da konačno svi shvate da nebriga o životnoj sredini mnogo košta sve nas. Drugo, da priroda naplaćuje kamatu mnogo veću i od najpokvarenijeg bankara svima nama i da i najveći uspeh u nekoj drugo sferi života nema mnogo smisla ako istovremeno urušavamo svoje životno okruženje.

Znači, sve ovo nije dovoljno, nego smo sada posegli i za ukidanjem obaveze sprovođenja javnog konkursa stvarno što je mnogo, mnogo je. Hvala.

Da li još neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Kolega Obradoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi set dragocenih zakona iz oblasti zaštite životne sredine i gospodine ministre, koji ste nadležni za ovu oblast, želim pre svega da kažem jedan načelan stav Srpskog pokreta Dveri, kada je u pitanju ova tema.

Nas i te kako interesuje zaštita životne sredine, ali ne zbog EU, već zbog zaštite životne sredine u Srbiji. Smatramo da nije EU razlog zbog koga mi treba da se bavimo sopstvenom životnom sredinom nego upravo zaštita sopstvene životne sredine treba da bude motiv zbog koga se mi bavimo tom temom.

Ono što vi možete uvek da očekujete kada je Srpski pokret Dveri u pitanju, a to je podrška za sve ono što je u interesu zaštite životne sredine, kao što ćemo, naravno, uvek biti spremni da kritikujemo sve ono što vi smatrate, da tako kažem, kako ste vi rekli – jedno je politika, a drugo je struka. Sada moram tu da vas u tom smislu demantujem i upozorim da je i te kako vaša struka povezana sa politikom i da vi ne možete učiniti ništa u oblasti zaštite životne sredine, ako ne obratite pažnju na politiku i politička dešavanja.

Evo na šta konkretno mislim, od tzv. IPARD-a fondova koji su jedan od motiva da uradite ove izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, pominju se godinama unazad u ovoj državi, a ni jedan srpski poljoprivrednik nije video neke koristi i sreće od njih. Evropska unija je za te namene izdvojila određena sredstva u predpristupnim fondovima i to 2014. do 2020. godine, a sada je, gospodine ministre, kraj 2018. godine i ne vidim da ćete išta postići u tom predviđenom periodu do 2020. godine, a podsetiću vas da niko ne zna da li će nakon toga EU, uopšte postojati i da li će bilo koja sredstva biti uopšte izdvojena za ovu temu, nakon 2020. godine, kao što vas podsećam da imamo čvrsta obećanja vodećih evropskih zvaničnika da pre 2025. godine sigurno nećemo ući u EU, ako EU tada uopšte bude postojala.

Ono što ovde jeste zapravo ključno pitanje jeste ovaj Pravilnik kojim ćete vi pratiti primenu tih podsticaja iz EU, odnosno njihovo dodeljivanje krajnjim korisnicima ovde u Srbiji. To može biti jedna opasnost po dva osnova ili za partijsku primenu jednog takvog pravilnika gde bi sredstva iz evropskih fondova, dobijali jedino ljudi bliski vladajućim strankama ili za neke druge oblike kriminala i korupcije koji su inače karakteristični za našu državu, pa vas molim da obratite pažnju na taj Pravilnik i da, ako je to moguće, i mi ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, na nekoj javnoj raspravi razmotrimo taj Pravilnik i vidimo kako će se ta sredstva dodeljivati, ako ikada uopšte dođe do dodeljivanja tih sredstava iz IPARD fondova o kojima se toliko priča a niko ih nikada nije video.

Ono što ovde meni jeste centralna tema s kojom želim da vas suočim jeste tema onoga što vi na neki način niste konstatovali, a mi smo kroz niz amandmanskih rešenja želeli da skrenemo vašu pažnju na to, a to je da Srbija ima određena prirodna bogatstva ili nacionalne resurse koje biste morali imati u vidu kada štitite zdravu životnu sredinu u Srbiji. Kada to govorim, pre svega mislim na naše šume, na naša rečna korita, na naše izvore čiste pijaće vode, na naša rudna bogatstva, na naše poljoprivredno zemljište.

Posebno bih skrenuo vašu pažnju na domaće semenske vrste koje suštinski u ovom trenutku nisu zaštićene kako treba i koje nemaju određenu banku domaćeg semena, koja bi štitila domaće semenske vrste. Jer, gospodine ministre, moram da vam skrenem pažnju na to da ako mi ne budemo imali domaće seme, mi ćemo biti zavisnici od uvoza stranog odnosno tuđeg semena i samim tim ćemo biti neke vrste taoca uvozničkog lobija i stranih multinacionalnih kompanija koje će nam to seme prodavati.

Dakle, jedno od najalarmantnijih pitanja danas jeste zaštita domaćih semenskih vrsta. Mi smo nekada imali izuzetne institute i za krompir i za voćarstvo i za niz drugih podgrana poljoprivrede. Mnogi od tih instituta su, nažalost, ozbiljno urušeni, neki ugašeni. Očito sa ciljem da mi ne budemo tu snažni u domaćoj proizvodnji semena, nego da budemo žrtve uvozničkog lobija i uvoza stranih semenskih vrsta.

Dakle, ne vidim da ste predvideli ovakvu vrstu zaštite naših prirodnih bogatstava kojima mi raspolažemo u korpusu zaštite životne sredine. Zašto je to važno? To je važno iz prostog razloga zato što vi, ako ne vladate našim prirodnim bogatstvima, vi onda suštinski ne možete da zaštitite životnu sredinu. Ako u našim rukama nije naše poljoprivredno zemljište, mnogo teže ćete kontrolisati šta se tamo radi. Ako u našim rukama nisu naša rudna bogatstva ili kakvu rentu uopšte uzimate na ta rudna bogatstva, ako neko neovlašćeno seče šumu sirom Srbije, a vi ne možete da mu u trag i da ga samo u tome zaustavite, posebno onim delovima administrativne linije sa KiM, primera radi, u opštini Medveđa, da je to vrlo karakteristično, ako vi ne držite u našim rukama izvore čiste pijaće vode, ili dozvolite neograničenu, nekontrolisanu, neplansku i protivzakonitu zarazu, odnosno da tako kažem, jedno nenormalno širenje mini hidro centrala širom Srbije, takođe nećete držati u svojim rukama kontrolu nad zaštitom životne sredine.

I na kraju jedna stvar koja za Srpski pokret Dveri posebno dramatična kada govorimo o celoj ovoj tematici, jeste genetski modifikovani organizmi odnosno seme, hrana i uopšte promet i prodaja bilo kakvih namirnica sa genetski modifikovanim organizmima.

Vi ste, mislim, svesni činjenice da uprkos postojećem zakonu koji to zabranjuje, odnosno ne dozvoljava a mi bismo ga dodatno pooštrili, a ne kao što Vlada Republike Srbije prema našim informacijama planira da uvede neku liberalizaciju kada su genetski modifikovani organizmi u pitanju i uvoz u Srbiju. Mi bismo, dakle, dodatno pooštrili zakon koji bi sprečavao svaku vrstu prometa i prodaje genetski modifikovanih organizama u Srbiji.

Dakle, postavlja se pitanje – da li i u ovom trenutku imamo kontrolu nad tom oblašću, da li neko to uvozi mimo zakona, da li neko to sadi širom Srbije mimo zakona i dalje prodaje i posebno kako stojimo sa namirnicama koje nisu obeležene posebnom napomenom da sadrže određene genetske modifikovane organizme.

Verujte, postoji veliko interesovanje javnosti za ove teme. Ovo je jedan korpus tema koji je, složićete se apsolutno ulazi u oblast zaštite životne sredine, a nisam ga video u ovim predloženim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o zaštiti životne sredine. Moja sugestija je apsolutno ta da vi morate u svoje ruke da uzmete prirodna bogatstva Srbije, da nema privatizacije banja, lekovitih banja, termalnih izvora i svih drugih potencijala ove države. Da ne možemo dozvoliti na ovaj način privatizaciju, rasprodaju naših rudnih bogatstava, kao što je bio npr. RTB „Bor“, da ne možemo dozvoliti ovakvu skandaloznu rasprodaju našeg poljoprivrednog zemljišta kao što je to na primeru PKB. Koliko izvora čiste pijaće vode, evo, možete li na to da mi odgovorite, da mi napravite analizu, koliko izvora čiste pijaće vode u Srbiji je u našim rukama, a koliko je prodato strancima.

Recite mi, vi recite javno, da li je to normalno da bilo kome prodamo izvore čiste pijaće vode u Srbiji. Da li smo mi nesposobni da flaširamo sopstvenu pijaću vodu i da je prodajemo, ako je u pitanju već ta vrsta trgovine, odnosno biznisa. Zašto bi to dali bilo kome drugome. Dakle, gde je vaše ministarstvo u jednom jasnom i preciznom stavu zaštite naših prirodnih bogatstava, a ja sam vam nabrojao šta pod tim sve mislim.

Ono što je jedna posebno bolna tema i na njoj ću se malo duže zadržati jeste pitanje mini hidrocentrala. Meni je drago da čujem ono što ste vi juče izjavili i ja ću vas citirati: „Mini hidrocentrale su nešto što, po mom dubokom profesionalnom ubeđenju, čini štetu ne samo biodiverzitetu, nego kompletnoj biologiji vodotokova, naročito onda kada se ne naprave kako je to predviđeno. Imam ozbiljnu nameru da obiđem veći deo tih izgrađenih mini hidrocentrala. Neke sam obišao i moram da kažem da to što sam zatekao je horor, jer se postavlja pitanje biološkog minimuma te vode.“

Dakle, ovo su stenografske beleške sa jučerašnjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, gde ministar zaštite životne sredine javno kaže da ono malo što je obišao, a ja vas kritikujem što niste obišli sve, i što je video kako izgledaju mini hidrocentrale u Srbiji da je to horor. Zar to nije zvono za uzbunu, gospodo narodni poslanici? Ko je proizveo taj horor i zašto ministar zadužen za ekologiju toliko kasni sa utvrđivanjem jedne situacije koju je nazvao horor kada su u pitanju mini hidrocentrale?

Na kraju kažete nešto što ja želim sa vama ozbiljno da polemišem i mislim da je to ključni problem. Kažete: „Mi možda ne možemo da sprečimo izgradnju mini hidrocentrala koje su dobile građevinske dozvole.“ Kako ne možete? Ko je dao dozvolu? Kako je moglo da da dozvolu protiv zakona? Kako možete da dozvolite da horor postoji u Srbiji? Da, o tome se radi, ne da možete, nego morate i to je vaša obaveza i obaveza Vlada Republike Srbije. Ne mislim samo vas ministra, nego čitave Vlade da zaustavi horor.

Vi hoćete da kažete da je horor normalna stvar kada su u pitanju mini hidrocentrale i da niko ne može da ga zaustavi? Pa, čekajte, podnesite ostavku. Dajte šansu nekome drugome da to zaustavi. Mislim da je to isto jedno od rešenja.

Kažete vi dalje: „Ali, možemo da se borimo i izborimo uz pomoć svih vas za to da mini hidrocentrale ne postoje u zaštićenim dobrima da bismo zaštitili svoj prirodni resurs i svoj genetski resurs sav. Ja verujem da to možemo“.

Evo, mi smo apsolutno za. Evo, mi ćemo da vas podržimo i pomognemo u tome, ali morate i vi, gospodine ministre, da se borite. Ne možete vi da sedite u Beogradu, a da niste posetili Staru planinu, da niste izašli pred one ljude koji su protestovali u Pirotu, pa im rekli – da, ja se slažem sa vama, hajde zajedno sada da se borimo protiv ovih mini hidrocentrala i problema koje oni prave za kompletan biodiverzitet.

Dakle, ono što je ovde ključno pitanje jeste da li vi, nažalost, gospodine ministre, postajete drugi ministar u Vladi Republike Srbije koji se ne pita za ono što je njegov delokrug posla? Prvi je gospodin Vlada Vukosavljević, koji se otvoreno suprotstavio rijaliti šou-ovima u Srbiji i dobio našu podršku, ali onda je protiv njega ustala kompletna Vlada Republike Srbije, počevši od predsednika, ministra vojnog, ministra policije, REM-a i stali u zaštitu vlasnika privatne televizije Željka Mitrovića, glavnog režimskog propagandnog glasila, koji 24 sata dnevno emituje rijaliti šou-ove i propagandu Aleksandra Vučića.

Da li ćete vi biti drugi Vlada Vukosavljević u Vladi Republike Srbije koji ćete izaći i reći - mini hidrocentrale su problem, to je horor, kao što ste izjavili u ovom visokom domu, a onda će svi da se ograde od vas, prvo predsednik Vlade, a onda redom svi. Zašto? Pa, zato što je glavni investitor mini hidrocentrala u Srbiji kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Nikola Petrović.

Kao što niste smeli da udarite na Željka Mitrovića, kuma Aleksandra Vulina, ministra odbrane, tako ja verujem da ne smete da udarite ni na Nikolu Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, jer je to pozadina tog horora o kome ste vi pričali. Nikola Petrović je horor, čisto da znamo to, da kažemo to javno, jer ako su te mini hidrocentrale horor, a iza njih stoji Nikola Petrović, Vučićev kum, kao investitor, dakle, Nikola Petrović jednako horor, koji niko ne sme da dira, koji je zaštićeni beli medved u ovoj državi.

Tu dolazimo do suštinskog pitanja i ja ću vas upoznati, veoma precizno je, jer ja se ozbiljno pripremam za diskusije, sa konkretnim problemima koji se tiču posebno, grada Pirota i opštine Knjaževac, pa dozvolite da vam skrenem pažnju na konkretne podatke.

Izgradnjom mini hidroelektrana u području Stare planine, gde je u samo slivu Toplodovske reke planirana izgradnja sedam mini hidroelektrana sa derivacionim cevima ukupne dužine 45 kilometara, dobio bi se energetski potencijal od nepunih pet megavolti ukupne instalisane snage, a uništilo bi se preko 80% svih vodotokova i brojem i dužinski. Potpuno bi se uništili tokovi Javorske, Studenačke, Rekicke, Zaskovačke i Toplodolske reke.

Za potrebe izgradnje mini hidrocentrala samo u slivu Toplodolske reke bilo bi probijeno skoro deset hiljada metara puteva koji bi bili isključivo u funkciji izgradnje mini hidrocentrala, a koji bi trajno oštetili kompletan biodiverzitet Stare planine.

U Specijalnom rezervatu „Jerma“, prostornim planom koji je u pripremi, planira se izgradnje velike pribranske elektrane na reci Jerma i nekoliko malih derivacionih elektrana na rekama Rakickoj, Kusovranskoj, Poganovskoj, kao i na njihovim pritokama – Ribni dol, LJulja i Selaška reka.

Izgradnjom ovakvih energetskih postrojenja ne uništavaju se samo ovi vodotokovi, već i veoma bogat i razvijen biodiverzitet ekosistema koji ih okružuje.

Lokalne zajednice sela Poganovo, Podorvci, Iskrovci, Kusa Vrana, Petačinci i Rakita, a vi znate koliko su ovi seljaci digli bunu i svoj glas protiv izgradnje mini hidrocentrala, a ja ne znam da ste ih obišli i udostojili vaše posete, koji su svojim osnovnim životnim potrebama vezani za ove vodotokove, pretrpeli bi trajne posledice najpre po život, a zatim i po planirane brojne urbane, poljoprivredne, turističke ili etnološke aktivnosti raznog tipa.

Dakle, Srpski pokret Dveri kao odgovorna državotvorna stranka ne želi da podrži uništavanje života u ovim područjima, već svojim aktivnosti želi da pospeši razvoj Stare planine i Specijalnog rezervata „Jerma“. Potreba za vodosnabdevanjem, zaštita biodiverziteta, razvoj poljoprivrede i turizma, estetske i sportske mogućnosti malih vodotokova su naš prioritet za život Srbije.

Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ne prepoznaje mini hidroelektrane na najmanjim rekama Srbije kao nešto korisno ako njihov kapacitet nije iznad 10 megavolta, dakle, ako nije iznad ove brojke.

Mi zahtevamo poštovanje zakona Republike Srbije i ništa više, a vi uradite analizu gde su sve prekršeni zakoni Republike Srbije da bi se dobile te građevinske dozvole za izgradnju mini hidrocentrala i eto vam načina kako ćete da osporite i dovedete u pitanje te građevinske dozvole i pozovete na krivičnu odgovornost one koji iza toga stoje. Evo koji su to zakoni, da vas podsetim.

Zakonom o zaštiti prirode priroda je proglašena dobrom od opšteg interesa za Republiku Srbiju i kao takva uživa posebnu zaštitu. Organizacija, uređenje i korišćenje prostora, izgradnja objekata u zaštićenim područjima vrši se na osnovu prostornog plana područja posebne namene, odnosno urbanističkog plana, a koji moraju biti usaglašeni sa Zakonom o zaštiti prirode, Uredbom o režimima zaštite i aktom o proglašenju zaštitnog područja.

U skladu sa članom 29. i članom 35. Zakona o zaštiti prirode i članom 6. Uredbe o režimima zaštite propisano je da su radovi i aktivnosti koji su ograničeni, a koji ugrožavaju neku od temeljnih vrednosti zaštićenog područja, zabranjeni u skladu sa zakonom, aktom o proglašenju i međunarodnim ugovorima. Eto osnova na koji vi možete da se pozovete. Zaustavite te radove. Zabranite te radove. Dovedite u pitanje dobijanje građevinskih dozvola, dovedite u pitanje izmene urbanističkih i prostornih planova ako su oni to omogućili i jednostavno se umešate u zaštitu biodiverziteta i životne sredine u Srbiji.

Sve aktivnosti koje su dovele do toga da se u zaštićenom području Stare planine izdaju dozvole za izgradnju mini hidrocentrala, a koje su učinjene od strane lokalne i republičke vlasti moraju se preispitati i sankcionisati u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije. Mora se sprečiti gradnja mini hidrocentrala u pomenutim područjima, investitori obeštetiti ako je to potrebno, a krivci za bahati odnos prema prirodi kazniti u skladu sa zakonima Republike Srbije.

Na kraju, Srpski pokret Dveri je za iskorišćavanje svih energetskih potencijala Republike Srbije, ali u skladu sa zakonima Republike Srbije. želimo da zaštitimo prirodu, ali i da proizvedemo potrebnu količinu energije, što je moguće i solarnim panelima i vetroparkovima koji se mogu postaviti i van zaštićenih područja prirode i neće ugroziti životnu sredinu.

Dakle, kada ćemo, gospodine ministre, imati, primera radi, na RTS jednu javnu debatu, pa da na nju pozovemo dekane pet fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su se u otvorenom pismo javnosti usprotivili izgradnji derivacionih mini hidroelektrana, kao i predstavnike ekoloških društva? Dakle, šta krijemo kada su u pitanju ove nelegalne gradnje, ove divlje gradnje, ove protivzakonite gradnje i nešto što svakako ugrožava život u ovim ruralnim prostorima Srbije koji imaju neke druge potencijale koje bi vi trebalo da štitite.

Dakle, moje pitanje je tu veoma jednostavno – hoćete li vi da se umešate, pa da mi evo zajedno, što vam ja nudim, zaratimo protiv ovih investitora koji misle da mogu da rade protiv zakona Srbije ili ćete vi da kažete – ja tu ne mogu ništa, izdate su građevinske dozvole?

Gospodine ministre, hajde da vidimo zajedno kako su izdate građevinske dozvole, kome su izdate građevinske dozvole, da li je zbog toga menjan urbanistički i prostorni plan, da li je tu nešto protivzakonito, kakvo je bilo mišljenje nadležnih institucija zaduženih za zaštitu životne sredine, kakvo je bilo mišljenje vašeg ministarstva, da li vas je iko išta pitao ili svako radi kako god hoće ovde u državi po uzoru na onaj simbol svih simbola – divlju gradnju na vrh Kopaonika?

Gospodine ministre, ako neko može da napravi divlji objekat na vrhu Kopaonika, koji vidi čitava Srbija i policija, nadležni inspektori i nadležne državne službe ne mogu da ga sruše zato što iza toga stoje određeni kriminalni krugovi bliski vladajućoj SNS, zamislite šta rade na Staroj planini, gde niko ne vidi šta se dešava? Zamislite šta rade na Staroj planini?

Ako može divlja gradnja na vrhu Kopaonika koju svi vide, i oni ne smeju da je sruše zbog ljudi koji iza nje stoje, zamislite koliko onda vi tek ne smete da prozovete Nikolu Petrovića javno i da ga pitate – izvini, šta vi radite na Staroj planini ili na drugim delovima Srbije, gde se izgrađuju ko zna koliko desetina i desetina mini hidro-centrala koje su dobile te sporne građevinske dozvole, uprkos protestima i pobuni lokalnog stanovništva.

Ja vas molim, da biste me uverili da ste iskreni u svemu ovome što radite, hajmo zajedno na jedan od tih protesta tih ljudi, recimo, dole na Staroj planini. Hajmo zajedno, da im se i vi obratite i kažete – da, i ja sam protiv ovoga, evo, trudim se i borim se, ali neko drugi ovde očito onemogućava zaštitu životne sredine i izdaje protivzakonito građevinske dozvole. Imate obavezu prema tim ljudima, ako ste već ministar za zaštitu životne sredine, da bude zajedno sa njima u tim protestima. I onda ćemo vam svi poverovati da ste vi zaista borac. Inače ste vi Vladan Vukosavljević dva i od vas je jači, od njega Željko Mitrović a od vas Nikola Petrović i onda je jasno ko vlada ovom državom. (Isključen mikrofon.)