Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodinu Rodoljubu Šabiću.
Po kom zakonu gospodin Šabić, u svojstvu Poverenika, ima pravo da se bavi dnevnom politikom? Koje tačno odredbe zakona njemu dozvoljavaju da na najdirektniji način zloupotrebljava funkciju Poverenika za informacije u dnevno-političke svrhe? Koji zakon? Koji propis to njemu omogućava? Ko ga je ovlastio za to? Koja tačno odredba mu daje takvu mogućnost?
Voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja zato što je ovih dana pokrenut politički napad na šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, od strane upravo Rodoljuba Šabića i njegovih nekih pajtaša iz tzv. opozicije, i to samo zato što se Aleksandar Martinović, kao narodni poslanik, interesovao za način na koji Šabić troši sredstva koja dobija od države. Zamislite drznuo se narodni poslanik da pita lažnog Poverenika za informacije kako troši državni novac, usudio se da pita gde troši državne pare. Šta je dobio kao odgovor? Salvu najstrašnijih uvreda i kleveta.
Ako pogledate Tviter nalog Poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, videćete da se on već danima isključivo i jedino bavi likom i delom Aleksandra Martinovića. On ništa drugo i ne radi, osim što tvituje i napada SNS. Da li je to posao Poverenika za informacije? Da li ga zato građani Srbije plaćaju? I to preskupo plaćaju, uzgred budi rečeno. Plata mu je preko 200 hiljada dinara. Preko 200 hiljada dinara samo plata, bez drugih naknada koje ostvaruje. Za šta? Da tvituje?
Evo šta on piše na društvenim mrežama. Drugog oktobra Rodoljub Šabić kaže – građani Srbije, đavo je odneo šalu, ovaj operetsko opskurni lik je šef poslaničke stranke naše države. Uzgred budi rečeno, tako nešto ne postoji, ne postoji poslanička stranka. Postoji poslanička grupa, i to ne zna, dakle.
Istog dana kaže – da li verujete liku koji je donedavno o osobama, čiji je danas poltron, pričao ovo, tu misli na gospodina Martinovića, i šta mislite o tome da je lik takvog morala sada šef poslaničke grupe vladajuće stranke, SNS, u parlamentu vaše države?
Na taj način se pridružio svojim ortacima iz stranaka bivšeg režima, zapravo vratio se u svoje DOS-ističko jato iz kog je potekao, koji jedino znaju da vređaju, prete i linčuju ljude na društvenim mrežama.
Podsetimo se samo tvita onog nesrećnog Slaviše Lekića, novinara u pokušaju. Kaže Slaviša Lekić – posle Vučićevih ocena šef naprednjaka u Skupštini čitao Đinđićevo pismo Mladiću, sledeća je ispovest Martinovićevog oca – kako sam zlostavljao rođeno dete. Pri tome, Martinoviću je preminuo otac, ali šta to njih briga? Šta ih to zanima? To je ta elita. To je ta pristojna Srbija. To je ta moderna Srbija. To je ta evropska Srbija.
Dalje, isti taj Lekić za Maju Gojković kaže – politički šljam SNS oličen u oralnom izletu gospođe Maje Gojković.
Imamo onda onog Sergeja Trifunovića koji je pisao na Tviteru, žao mi je što moram da pročitam, ali je rekao – pišaću na vaše grobove. To je rekao taj kulturni, taj moderni Sergej Trifunović. To je isti onaj Sergej Trifunović koji je za Marka Đurića, kada su ga uhapsili i maltretirali Šiptari na Kosovu, rekao – zadržite tu životinju. To je rekao – zadržite tu životinju. To je kada taj isti Sergej Trifunović Marijanu Rističeviću kaže, citiram, to je kao kada bih ja rekao tako ti tvoje majke kurve, citiram.
Imamo onog Ješića koji je pozivao na nasilje na Tviteru, kaže – jurićemo vas po ulicama da vas šamaramo i udaramo nogom, da ne čitam gde.
Onda Zoran Živković koji je pozivao na ubistva, pa Jelena Mačić poziva na ubistvo, pa se posle pravila da je bila pijana. Verovatno je i Živković popio tog dana.
