Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga vezano za bazu za poljoprivredu baš zato što je poljoprivreda nešto što se tiče nas koji živimo na jugoistoku Srbije, velika šansa za razvoj tog dela.

Pitanja su usmerena Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu – da li je u prethodnom periodu, pošto smo svedoci da je blizu naše granice sa Bugarskom, Rumunijom, prisutna afrička svinjska kuga, da li su kod nas pokrenute određene aktivnosti koje bi sprečile dolazak te zarazne bolesti za koju nema vakcina?

Ja sam u toku prethodnih desetak dana bio sa prisutnim direktorom u Veterinarskom institutu u Nišu, dr Milošem Petrović i kolegama veterinarima koji su imali inicijativu da formiraju krizni štab i gde je sada veliki broj veterinarskih stanica, koje su prisutne u tom delu jugoistoka Srbije, spremno i aktivno obilaze teren i prate situaciju vezano za afričku svinjsku kugu.

Inače, to je zarazna bolest. Kao što sam rekao malopre, nema vakcine. Ukoliko, nedaj Bože dođe, do nas u Srbiju, to je samouništavanje svih svinja. Zato ja pitam Upravu za veterinu da li će imati mogućnosti da se kroz neki budžet obezbede sredstva za veterinarske stanice koje će biti aktivne u praćenju stanja kod nas, vezano za svinjarstvo, a normalno i za ostale vidove stočarstva? Da li će biti neka mogućnost da im se obezbede sredstva da rade na terenu, da obilaze i da aktivno prate stanje?

Inače, mogu i jednu stvar vrlo bitnu da kažem, da Veterinarski institut u Nišu, na čijem čelu je direktor Miloš Petrović, jeste, to svima kažem, najbolji institut u Srbiji, gde se pokazao veoma aktivan, moćan i snažan kada je uspeo da zaustavi zajedno sa svim veterinarima u Srbiji, na jugoistoku Srbije, kada su uspeli da zaustave širenje nodularnog dermatitisa, to je krgavost goveda.

Znači, to je zarazna bolest koja je bila prisutna kod nas 2014, 2015. godine, kada su naši veterinarski radnici, nije bitno da li su veterinari, da li su tehničari, bili svuda na terenu, radili na terenu i uspeli da zaustave širenje te zarazne bolesti, koja je stvarno bila veoma aktivna, ali na konto toga Uprava za veterinu i naši veterinari su dobili i veliku pohvalu iz Brisela zato što su uspeli da se spreči širenje zarazne bolesti u ostalim delovima Evrope i na Balkanu.

Znači, velika podrška veterinarskoj struci, mislim da bi trebalo da bude još više, jer svedoci smo da bez jakog stočarstva nema ni razvoja poljoprivrede, a bez veterine nema nam sigurno ni zdravlja životinja, a gde nema zdravlja životinja nema ni zdravlja ljudi.

Pozvao bih sve nadležne u Ministarstvu poljoprivrede da u narednom periodu stave veći akcenat na ljude, na veterinare, na veterinarske stanice, na veterinarske ambulante, koje rade ovako na suzbijanju zaraznih bolesti, da im se obezbede sredstva za gorivo, prevoz za prevoz, da mogu da odu na teren da vide, da obiđu, a vi svi znate ili veći broj ljudi zna da veliki broj opština na jugoistoku Srbije, kao što je moja opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine koje su veoma razruđene, gde je staračka populacija ljudi prisutna i gde je veterinarska noga treba da kroči do svakog domaćinstva. Ima jedna kuća i naredna kuća, sledeća kuća je na recimo tri kilometara, pa zbog toga pitam, da li će Uprava za veterinu imati mogućnost da obezbede sredstva za veterinarsku službu, za veterinarske radnike?

Inače, jedna stvar što je urađena veoma loše, a to je privatizacija veterinarske struke, veterinarske službe u Srbiji, koja je urađena 2000. godine. To je nešto najgore što se moglo desiti u Srbiji. Najgora privatizacija koja je urađena.

Zato, ja još jednom pozivam Upravu za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, da se stavi veći akcenat i obezbede više sredstava, a po mogućnosti ovo što govorim možda će nekim kolegama posebno biti smešno, pozvao bih Upravu za veterinu da pokuša da promeni pravilnike. Inače, da neki stočar iz Svrljiga ili iz Bele Palanke želi sutra da proda tele, a kod nas je praksa u našim malim opštinama, malim sredinama, da se tele prodaje na tri-tri i po meseca, najviše četiri meseca, taj čovek koji bi želeo da proda tele, on to ne može da uradi pre tri meseca, već mora da sačeka da se tele vakciniše od plavog jezika, da se uradi revakcinacija i tek posle četiri – četiri i po meseca taj čovek može da proda tele.

U međuvremenu, to tele poraste, izgubi cenu, zbog toga je to velika šteta za te naše poljoprivredne proizvođače. Hvala.