Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Da li neko želi reč?
Kolega Markoviću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman ima za cilj da da podršku ovom predlogu zakona, dakle, Predlogu zakona o zaštiti, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Kao što je već više puta rečeno u načelnoj raspravi da će poslanička grupa Srpske napredne stranke podržati predložene izmene zakona, ali da mi već kontinuirano pružamo podršku svim aktivnostima Vlade Srbije koje idu u pravcu podizanja standarda u oblasti zaštite životne sredine, dakle, sve one napore koji za cilj imaju podizanje svesti o tome, kao što sam u načelnoj raspravi rekao, dakle, potrebno je da svi podignemo tu lestvicu prioriteta kada je reč o zaštiti životne sredine.

Ono što kao poslanička grupa svakako ne možemo podržati, to je način kako su neki drugi brinuli o zaštiti životne sredine u periodu kada su vršili vlast. Pričali smo već dosta o tome. Dakle, to je ona lažna akcija „Očistimo Srbiju“, koju bolje da su nazvali očistimo budžet Srbije. U pitanju je bila obična propagandna, da kažem, akcija u koju je uloženo jako mnogo para, dakle, pompezno najavljeno, pompezni naslovi, a efekti nikakvi. Potrošeno je 25.000.000 evra je potrošeno, dakle, u periodu od 2009. do 2012. godine, a rezultati same akcije su bili nevidljivi i gotovo beznačajni.

Dakle, to je način na koji su neki brinuli o zaštiti životne sredine kada su vršili vlast, ali tako su oni brinuli i o celoj Srbiji i o svakom segmentu dok su vršili vlast. Na sreću građana, to je prošlo vreme. Građani su ih kaznili, poslali na zasluženo mesto, u opoziciju. Sada su im svi krivi zbog toga. Sad im je kriv i MMF, kriva im je EU, kriva im je Svetska banka, krivi su im investitori, Zi Đing, kineski investitori. Svi su im krivi zbog toga što su trenutno ispod cenzusa, kako je poslednje istraživanje i pokazalo dakle.

Iz svih ovih razloga koje sam naveo, želim da pozovem kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Vlahović, izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, već smo pričali u načelu o zakonu o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine. Znamo da se ovim predlogom ostvaruje formalno-pravni uslov za korišćenje značajnih finansijskih sredstava što se tiče IPA i IPARD fondova iznosa oko 160 miliona evra, i to je ne samo reforma finansijskog sistema, kada je u pitanju zaštita životne sredine, već samo poboljšanje života, kvaliteta svih naših građana naše zemlje.

Ja sam podnela ovaj amandman u cilju održavanja ekoloških potencijala. Ja znam da ćete vi voditi računa o održavanju ekoloških potencijala, ali prosto sam imala i dužnost i obavezu da naglasim, jer svi znamo da mi podržavamo Agendu 2030, koju su UN priznale i potpisale, a mi ih sprovodimo. Samim tim, znamo da je jedan od ciljeva održivih razvoja, kojih ima 17, i zaštita životne sredine.

Prosto, moramo da definišemo obaveze kako bi se u narednim decenijama obezbedila zdravija životna sredina i nadoknadili prirodni gubici, što znači što hitnije aktivnosti i zaštita šuma, vodnih tokova, biljnog i životinjskog sveta, a sve u cilju održavanja ekoloških potencijala.

Moramo da pošumljavamo, ozbiljno da se bavimo sistemima za preradu otpadnih voda. Važna je stavka i kvalitet vazduha, kao i povećanje udela čiste energije.

Prosto sam taksativno navela, znamo koji su – vazduh, voda i zemlja. To nam je prioritet. Jer, ispunjavanjem ciljeva održivog razvoja, ja držim tu Agendu, i u Odboru za finansije imamo podoodbor koji se bavi Agendom 2030 i ja aktivno učestvujem u tom radu. Znam da je ispunjavanje svakog od ovih ciljeva do 2030. godine znači uspešniji, lakši i bolji i kvalitetniji život u Srbiji.

Tako da, ispunjavanje ciljeva iz Agende je i poboljšanje života kod nas i svakog od nas. Jedan od prvih ciljeva je, rekla sam, i zaštita životne sredine i cilj naš je da održimo ekološke potencijale naše zemlje – vazduh, voda i zemlja. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podneti amandman ima za cilj da se načini važan osvrt na sve štetne uticaje kako na čovekovu životnu sredinu, tako i na ugroženost drugih oblika živih organizama i vrsta, posmatrano prevashodno sa zdravstvenog aspekta, a koji su produkt ljudskog faktora i veštačkih, odnosno sintetičkih supstanci kao posledice. Tu, pre svega, mislim na osiromašeni uranijum, o kome je bilo dosta reči tokom prethodnih sednica. Kao najugroženiju vrstu istaknuću upravo ljudsku domicijalnu populaciju.

Naime, Srbija je prva u Evropi po broju dece obolele od raka, tako kažu, nažalost, statistike, treća u svetu po mortalitetu od kardiovaskularnih bolesti, 25% cerebrovaskularnih bolesti i petina kardiovaskularnih bolesti izaziva zagađeni vazduh. Kod dece dolazi do pogoršanja simptoma astme, može da se razvije i hronična opstruktivna bolest pluća.

Što se tiče dijabetesa i nekih drugih endokrinih bolesti, odnosno bolesti endokrinog sistema, poput smanjenja plodnosti kod muške populacije, smatra se da, takođe, može biti izazvana hemikalijama iz životne sredine.

Posledice bombardovanja 1999. godine na zdravlje ljudi tek treba da se utvrde, ali postoji dovoljno teoretskih i praktičnih zaključaka da je to moglo bitno uticati na zdravlje našeg stanovništva, posebno na one delove naše zemlje koji su gađani projektilima sa osiromašenim uranijumom.

Svakako, kada govorimo o osiromašenom uranijumu, tu, pre svega, mislim i na određene hemijske komponente koje su se našle u našoj životnoj sredini kao rezultat minsko-eksplozivnih i svih ostalih drugih aktivnosti. Naravno, određene promene u životnoj sredini upravo kroz taj kumulativni efekat se pojavljuju kao potencijalni izazivači čitavog niza oboljenja. Čak 20% svih bolesti posledica su zagađenja životne sredine.

Na zdravlje ljudi, kao što znamo, utiču buka, utiču i pesticidi, razno razne hemikalije u hrani, kao i zagađena voda. Svi navedeni podaci integrisali su saznanje o proceni zdravstvenih rizika iz životne sredine po ljudsko zdravlje o nastajanju bolesti sa mogućim smrtnim ishodom zbog zagađenja vazduha česticama prašine PM10 i 2,5 mikrona, kontaminaciji vode za piće, dok se posebno naglašene teme koje se odnose na upravljanje otpadom i otpadnim vodama, klimatske promene, raspoložive fondove za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine. U rešavanju problema i unapređenju aktuelnog stanja potreban je, kao što svi znamo, multisektorski pristup, podrška i saradnja svih nivoa vlasti, kako na lokalnom nivou, tako na nacionalnom, ali i na regionalnom nivou. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vera Jovanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jovanović, izvolite.

Poštovani, gospodine Arsiću, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, prethodnih dana raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti životne sredine. Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji.

Usvajanjem predloga ovog zakona obavezuje i Poglavlje 27. Poglavlje 27 bi trebao Srbiju da približi ekološkim standardima EU. Kroz Poglavlje 27 bi trebalo da se usvoji oko 700 propisa koji regulišu evropske standarde životne sredine.

Kada je reč o vodama, Srbija bi samo u toj oblasti trebala da prilagodi standarde sa deset evropskih direktiva. Najveći problemi koji se javljaju tokom pregovora oko ovog poglavlja je pitanje otpada i deponovanje istog. Naravno, na to se nadovezuju otpadne vode i vazduh. Više od 70% aktivnih deponija nema dozvolu za rad, niti urađenu studiju uticaja na okolinu. Problemi su brojni, a rešenja skupa od otpadnih voda do divljih deponija.

U toku su izrade mnogobrojnih projekata, kao i obezbeđivanje sredstava za te projekte. Lokalne samouprave očekuju pomoć ovog ministarstva zato što je ova oblast važna za kvalitetniji način života svakog građanina.

Srbija se ponaša odgovorno kada je u pitanju zaštita životne sredine, s obzirom na činjenicu ogromnog zagađenja koje je ostalo od bombardovanja 1999. godine. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Parezanoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, kada je u pitanju ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona jasno je da se one tiču pravnih normi koje treba da omoguće individualnim gazdinstvima i fizičkim licima da mogu na kvalitetniji način da konkurišu kada je u pitanju IPARD 2 fond koji se tiče prehrambene i poljoprivredne proizvodnje. Mislim da je sasvim jasno da ove izmene zaslužuju našu podršku.

Ono što bih hteo u širem smislu da prokomentarišem, a tiče se ekologije i zaštite životne sredine, pažljivo sam slušao vaše uvodno izlaganje i slažem se da nema dileme da je Poglavlje 27 jedno od najznačajnijih kada su u pitanju pregovori sa EU i da se možemo složiti da je zaštita životne sredine osnovna tekovina modernog društva. Mislim da celokupno naše društvo, koje je nekako u istoriji i tradiciji po mnogim pitanjima bilo podeljeno, kada je u pitanju zaštita životne sredine, možemo da kažemo da više od 90%, možda i 100% ljudi u Srbiji se slaže da je to mnogo važno pitanje i tako jeste u teoriji, ali se zaista postavlja pitanje da li je tako i u praksi. Na žalost, mislim da nije i da, možda ću biti grub, ali mislim da je ekološka svest nacije na prilično niskom nivou i da na tome mora mnogo da se radi u budućnosti.

Kada to kažem, pre svega mislim na činjenicu da je naša zemlja zaista lepa zemlja koja ima mnogo prirodnih lepota, prirodnih resursa i da smo mi od našeg rođenja, pa preko odrastanja, uvek navikli da nam sve to bude dostupno, i ti prirodni resursi, prirodne lepote, i nemamo baš svest da veliki broj ljudi u svetu, a cifre se mere u milijardama ljudi, nema najosnovnije potrebe, kao što je zdrava pijaća voda, a nama je to uvek bilo veoma dostupno. Mislim da u tom smislu nismo uvek svesni koliko je to značajno i koliko nekim potezima, stvarima koje nam se dešavaju našu životnu sredinu ugrožavamo.

Dakle, mislim da nam je potrebna jedna veoma ozbiljna medijska kampanja, ali ne samo medijska kampanja, već da nađemo načina kako da stimulišemo i pojedince i lokalne samouprave da budu ekološki odgovornije, da one koje jesu nagradimo na neki način, ali i da budemo spremni da one koji zagađuju životnu sredinu, koji bacaju otpad gde god stignu, koji zagađuju naše reke, na veoma oštru kaznenu politiku i da ne bežimo od toga. Nisam čuo nikada da onaj ko je bacio smeće u reku da je za to odgovarao. Čini mi se, možda grešim, izvinjavam se ako grešim, ali mislim da to treba da se dešava u mnogo više slučajeva i da na taj način jedino možemo da napravimo neki pomak i da to ne bude samo da se deklarativno slažemo da nam je ovo važna tema.

Ono što hoću da pohvalim jeste težnja države da stimuliše privredu, da primenjuje neka nova tehnološka rešenja koja su ekološki odgovornija, jer kada govorimo o privredi treba da znamo da privreda zapošljava građane, da im obezbeđuje lične dohotke, da povećava naš BDP i jako nam je važno da privreda nastavi da raste, kao što je slučaj u prethodnih nekoliko godina. U tom smislu, mislim da je bitno da država nastavi da taj finansijski teret ekoloških inovacija nekim delom preuzme na sebe i tu je veoma dobar primer Elektroprivrede Srbije koja ulaže značajna sredstva u projekte koji se tiču zaštite životne sredine i podizanja ekološke svesti. Toliko za sada.