Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima!

Želeo bih pre svega da postavim pitanje predsedniku Vlade, ministru pravde i guverneru Narodne banke Srbije. Da li je tačno da je Vrhovni kasacioni sud potvrdio da banke u Srbiji godinama nezakonito naplaćuju troškove obrade kredita, tj. da banke ovaj trošak mogu da naplate samo ako je on realan i ako je korisnik o njemu prethodno jasno i nedvosmisleno informisan, što nije bio slučaj, a ne da to naplaćuju u procentualnom iznosu od ukupne visine kredita, kao što je bio slučaj? Da li su po ovom osnovu banke opljačkale građane Srbije u visini od više desetina miliona evra i da li građani sada mogu da pred sudovima potražuju povraćaj ovog novca sa zateznom kamatom, jer nema zastarelosti ovih sporova? Šta će Vlada Republike Srbije učiniti da bankama oduzme ovaj ekstraprofit zarađen na pljački građana Srbije?

Sledeća pitanja idu ministru poljoprivrede u Vladi Republike Srbije. Pod jedan, da li je tačno da će od 1. januara 2019. godine srpski seljaci morati da vode knjige i plaćaju knjigovođe?

Pod dva, zašto srpski seljaci plaćaju televizijsku pretplatu na električnim brojilima u proizvodnim objektima poput farmi, hladnjača, sušara, bunara i slično?

Pod tri, kada će Vlada smanjiti cenu goriva u Srbiji, kao što je obećala i ukinuti PDV i akcizu na dizel gorivo namenjeno poljoprivrednoj proizvodnji?

Pod četiri, kako da naši seljaci prodaju bilo šta, kad vi sve uvozite? U ovu zemlju se uvozi krompir, mleko, meso, pasulj, luk, paradajz, jagode, maline i sva druga roba široke potrošnje. Zašto ne zaštitite domaću proizvodnju uvođenjem prelevmana, tj. vancarinskih mera zaštite na uvoz poljoprivrednih proizvoda, koji se inače uvoze najčešće po raznim subvencionisanim i damping cenama, a sve ovo da zaštitite domaću robu i domaćeg proizvođača imate mogućnost čak i po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom iz 2008. godine, i to u čl. 32, 33, 40. i 41. Pravo pitanje je zašto to ne radite? Zašto štitite uvoznički lobi i uništavate domaćeg proizvođača?

Pod pet, da li vlast u ovoj državi planira da budemo deponija za svu robu iz Evropske unije, pa i hranu? Kada ćemo znati kakvu hranu jedemo? Kada će početi sa radom akreditovane laboratorije za kontrolu mleka, mesa, voća, povrća, ribe, jaja i sličnog ili je nekome u interesu u ovoj državi da nema kontrole i da naši građani jedu hranu sumnjivog porekla, dok se uvoznički lobi enormno bogati nauštrb poljoprivrednih proizvođača i zdravstvene bezbednosti građana Srbije?

Pod šest, kada ćete da vratite agrarni budžet na zakonski minimum od 5%? Samo u ovoj godini zakinuli ste poljoprivredne proizvođače za 10 milijardi dinara i svake godine imamo značajno smanjenje budžeta za poljoprivredu, a isplata ionako malih i jadnih subvencija redovno kasni.

Pod sedam, da li ova vlast želi bogatog, zdravog i nezavisnog seljaka, koji radi na svojoj farmi i voćnjaku ili njivi za 1.000 do 1.200 evra, ili želi poniženog, socijalno i ekonomski ugroženog seljaka, koji treba da radi kod stranaca za 250 evra?

Pod osam, zašto ne subvencionišemo mlade bračne parove koji žive na selu ili koji žele da se vrate da žive na selu sa 10.000 evra, a ne da te naše pare poklanjamo strancima koji dolaze u Srbiju?

Pod devet, kada će poljoprivredni proizvođači moći da znaju cenu svojih poljoprivrednih proizvoda, dakle, da im bude garantovana i cena i otkup, a ne kao što je trenutna situacija u ovoj vašoj tržišnoj ekonomiji takozvanoj, da zapravo politička mafija u saradnji sa uvozničko-izvozničkim lobijem kreira cene i da imamo katastrofalnu situaciju da, recimo, proizvođači malina još uvek ne znaju cenu proizvoda za ovu 2018. godinu?

Na kraju, pod deset, da li je moguće da niste svesni propasti srpskog sela i seljaka sa padom svih cena poljoprivrednih proizvoda ove godine i nemogućnošću da uopšte pokrenu proizvodnju za sledeću godinu? Vrlo konkretno pitanje, kako će ministar poljoprivrede reagovati na jedan ogroman problem koji se pojavio u Šumadiji za srpske seljake? Naime, da li ste čuli za samoubistvo velikog otkupljivača tzv. firme „Agro Rođa“ iz Glibovca u Smederevskoj Palanci, koji je ostao dužan milione, više stotina i hiljada poljoprivrednih proizvođača u Šumadiji, a posebno Smederevskoj Palanci, Mladenovcu i Topoli? Da li će ovi ljudi biti obeštećeni i da li će se naći način da im se vrati ono što im je ovaj veliki otkupljivač uzeo? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem ministru zdravlja i pitam – da li će u Srbiji i odraslim pacijentima koji boluju od retke bolesti koja se zove mukopolisaharidoza biti dostupan lek Vimizim na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Trenutno je u Srbiji registrovano 12 odraslih osoba koji boluju od ove retke bolesti, ali od jula meseca lekove dobijaju samo pacijenti do 18 godina starosti. Mi u Novom Sadu imamo dva odrasla pacijenta koji čekaju na ovaj lek. Prema informacijama iz medija, terapija košta čak 400.000 evra godišnje po pacijentu.

Drugo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Naime, u odgovoru koji je poslala Narodnoj skupštini 19. aprila navedeno je da će Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ sa koncesionarom francuskom kompanijom „Vansi“ biti objavljen kada, pod jedan – koncesionar dobije sertifikat aerodromskog operatera i pod dva – nakon ispunjenja, citiram, svih obaveza i „Vansi Erports Srbija d.o.o“ i Republike Srbije.

U odgovoru koji je ministarka poslala Narodnoj skupštini 15. maja navodi se da će ugovor o koncesiji biti objavljen kada koncesioni partner dobije sertifikat aerodromskog operatera i kada uplati jednokratnu koncesionu naknadu. Dakle, u mesec dana kasnije poslatom odgovoru kao preduslov za obelodanjivanje ugovora ne spominje se ispunjenje svih obaveza od strane Republike Srbije, pa pitamo šta je tačno kriterijum da ugovor bude obelodanjen? Uplata koncesione naknade i sertifikat aerodromskog operatera za koncesionara ili i da Republika Srbija ispuni sve svoje obaveze predviđene ugovorom, kako je eksplicitno u odgovoru na ranije postavljeno poslaničko pitanje ministarka navela?

Dodatno, u odgovoru koji je poslat 15. maja od strane ministarke Mihajlović navodi se i šta su poslovni ciljevi koncesionog aranžmana, da se aerodrom tržišno pozicionira kao regionalni lider za transferni i tranzitni saobraćaj, za šta je koncesionar potreban, koji kao upravljač velikom mrežom od 37 aerodroma treba da finansira neophodne investicije i da velikim kompanijama ponudi neke posebne pogodnosti kako bi te velike kompanije privukao ovamo, ali se isto tako navodi u tom odgovoru da radi zaštite od konkurencije u, citiram, modernom i povezanom poslovnom svetu, a kako konkurencija ne bi došla do saznanja o načina na koji se planira uspeh ovog poslovnog poduhvata, delovi ugovora koji sadrže poslovni plan na 25 godina neće biti obelodanjeni za sve vreme trajanja koncesije.

Tako da pitamo – šta će i kada tačno biti obelodanjeno i stavljeno na uvid javnosti i na koji način će javnost iz tih dokumenata biti uverena da je izabrani aranžman kojim se javna imovina i javni interes poveravaju privatnom operateru na 25 godina zaista najbolje moguće i zaista ima šanse da bude profitabilan? Ja ću podsetiti, već smo u ovoj Skupštini pitali, Transparentnost Srbija je dobila sudsko rešenje kojim sud nalaže ministarstvu da ugovor obelodani. Do dana današnjeg, po rešenju suda, ministarstvo taj ugovor nije obelodanilo. Na Komisiji za javno-privatna partnerstva nikad nismo videli koncesionu studiju iz koje će se zaista zaključiti da je koncesija najbolji aranžman za razvoj našeg najvećeg aerodroma i da zaista takav aranžman ima šanse da bude profitabilan.

Dodatno, u ranije dostavljenom odgovoru ministarka je navela i da se za zatvaranje finansijskog dela aranžmana, kao jednog od preduslova da ugovor bude obelodanjen, čekaju odobrenja Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i IFC-a, jer te institucije finansiraju aranžman. Zanima nas šta i koliko finansira koncesionar iz svojih sredstava, a šta i koliko će se finansirati iz kredita ovih institucija i ko daje garancije da će koncesionar ispuniti obaveze prema ovim međunarodnim kreditorima tokom predstojećih 25 godina koncesije, jer 25 godina je jako dug period za kreiranje poslovnih planova, mnoge okolnosti mogu da se promene i planovi mogu da se pokvare. Interesuju nas, recimo, i penali u slučaju raskida ugovora pre isteka roka na koji se aerodrom daje u koncesiju, šta ako do raskida dođe u slučaju više sile za koju odgovornost ne može biti atribuirana nijednoj od ugovornih strana i slične klauzule, a sve to kako bi se uverili da je javni interes i javni novac zaista maksimalno zaštićen od neuspeha ovog poslovnog poduhvata, ukoliko, recimo, Vlada Republike Srbije tom poslovnom poduhvatu ne doprinese. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Juče je predstavnik Prištine Tači rekao da oni nemaju nikakvu nameru da ispune deo Briselskog sporazuma koji govori o zajednici srpskih opština i da praktično nemaju nameru da zajednici srpskih opština, kao što to kaže Briselski sporazum, daju bilo kakve izvršne nadležnosti.

Pitanje za ministra spoljnih poslova, Ivicu Dačića koji je šest godina zajedno sa Aleksandrom Vučićem potpisao sa predstavnicima Prištine Briselski sporazum, o čemu dalje razgovaramo sa predstavnicima Prištine? Ako je sporazum potpisan, a jeste pre šest godina, država Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma i praktično povukla se sa teritorije KiM. Povukla sve svoje institucije, ispunila sve tačke, dok Priština nije ispunila ni jednu jedinu. Pitanje je šta dalje razgovaramo sa njima? Pokret Dosta je bilo je uputio predlog zvanično Vladi Republike Srbije da zamrzne dalje pregovore sa Prištinom dok ne ispune ono na šta su se obavezali. Priznaćete, potpuno je besmisleno pregovarati sa nekim o bilo čemu, a da taj neko ne ispunjava ono što je dogovoreno evo već šesta godina.

Znači, ovaj predlog je razuman i racionalan. Ovo je nešto što bi svi morali da razumeju. Svi u svetu su razumeli i to je jedan dobar potez kojim bi se zaštitili interesi Republike Srbije zato što je Srbiji potrebno da se oformi zajednica srpskih opština da bi se zaštitilo nealbansko stanovništvo posebno južno od Ibra gde je i većina Srba na Kosovu.

Zatim, drugo pitanje ide Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije i predsednici Narodne skupštine. Naime, Pokret Dosta je bilo je uputio jedan Predlog zakona o KiM i želimo da razgovaramo o tom Nacrtu zakona koji praktično rešava poziciju Republike Srbije u odnosu na pitanje KiM. Građane već praktično dnevno bombarduju razne novine koje su bliske vlasti o tome kako je Kosovo izgubljeno, da nam preti najezda Albanaca do Vranja, da nam je Kosovo kamen oko vrata i da treba da ga odsečemo i da treba da pristupimo EU i da će na tamo kada odsečemo Kosovo procvetati ruže.

Na sve ovo Matija Bećković je rekao par jako dobri i jakih rečenica koje kažu ako Kosovo nije naše zašto od nas traže da im ga damo. Ako je njihovo, zašto ga otimaju, a ako već mogu da ga otmu, ne znam što se toliko ustručavaju. Ovo bi trebalo jasno da nam kaže da naravno ne možete tek tako da se Kosovo odvoji od Srbije, postoji Rezolucija 1244 koja jasno kaže da su KiM sastavni delovi Srbije nad kojim je protektorat UN.

Nemačka upravlja Balkanom već duže od deset godina i američke demokrate su dolaskom Obame i Klintonove na vlast pre deset godina praktično predale Nemačkoj ceo Balkan, i nemački interes je praktično pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. Jedan od glavnih argumenata koji se navodi jeste da Srbija ima Ustav koji ne važi na celoj teritoriji jer se ne znaju naše granice. Naravno, granice naše se znaju, one su definisane i našim Ustavom i međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244, međutim, Srbija bi trebalo da skloni sa stola ovaj argument da naš Ustav ne važi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ovaj zakon koji smo predložili, zakon o KiM može bez promene Ustava, ukrštanjem našeg Ustava i Rezolucije 1244, koristeći model odnosa Danske i Farskih ostrva da praktično reši pitanje statusa i definiše dalju pregovaračku poziciju Srbije u vezi KiM.

Da podsetim građane Danska je članica EU, ima deo teritorije koje su Farska ostrva, koje su same proglasile nezavisnost u referendumu, međutim to im ne daje stolicu u UN. Građani Farskih ostrva zamislite nisu ni građani Danske, niti su članovi EU, a i dalje su sastavni deo Danske. Srbija može ovaj model da primeni, da bi praktično rešili sva sporna pitanja u vezi KiM za građane koji žive dole. Naš zakon rešava pitanje državljanstva, pitanje ličnih karata, Predlog zakona rešava sve odnose i ostaju sporne stvari kao što su kulturni spomenici, kao što su imovina Republike Srbije na Kosovu o čemu bi trebalo da se pregovara.

Pitanje je zašto Vlada, predsednik i Narodna skupština ne žele da razgovaraju, imamo unutrašnji dijalog, recimo o ovakvom jednom zakonskom predlogu, uputili smo vam ga, očekujemo odgovor. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dirnut sam govorom Saše „rasulovića“ njegovom brigom za KiM, pa je moje prvo pitanje vezano za to, da li je tačno da je Saša Radulović, u narodu poznat kao Saša „kradulović“ 2008. godine 17. februara, na dan donošenja deklaracije o Kosovskoj nezavisnosti boravio u SAD i njihovim medijima toplo podržao albansku nezavisnost? Znači, da li je tačno i da li postoje saznanja u Ministarstvu spoljnih poslova da se to desilo i da je pomenuti gospodin bio tamo?

Drugo moje pitanje je za poresku upravu, za Ministarstvo finansija da mi odgovore, koliko Balša Božović je platio porez na prihode građana 2017/2018. godine jer je u javnosti poznato da je, recimo, letovao u januaru mesecu, zapamtite letovao u januaru mesecu, oni vole zimi da letuju, a leti da zimuju, on, Čeda i njemu slični, koliko je platio poreza na dohodak građana s obzirom da je tamo potrošio 30.000 evra o čega je smeštaj koštao 15.000 a koliko ja znam dohodak građana je limitiran negde na dva miliona. Hoću tačno da mi se odgovori, da li je pomenuti gospodin koji je trošio novac i u ovim belosvetskim modnim kućama u Londonu itd, na najskupljim destinacijama, da li je te godine pomenuti gospodin imao toliko novca, odnosno da li je iskazao toliki prihod i platio porez s obzirom da ga u javnosti zovu Balša „pošteni“, mislim da je vreme da se to proveri.

Takođe, tražim od Ministarstva pravde da mi odgovori da li je on danas izvršio nečuveni pritisak na pravosuđe, a ovamo se zalaže za vladavinu prava. Da li je prozvao tužiteljku čija ja ime neću da pomenem više puta i na takav način izvršio akt političkog pritiska na pravosudne organe koji su samostalni i nezavisni, zavisi da li je tužilaštvo ili sudstvo. Samo da podsetim da je baš ta tužiteljka izabrana reformom, čuvenom reformom DS, 30. novembra 2009. godine o čemu postoje podaci. Dakle, ukoliko mu nešto nije pravo, mislim da je vreme da se obrati Malovićki, Homenu, Ristiću, Konstantinoviću ili kako se već zovu te čuvene reformatorske veličine koje su naše pravosuđe zavili u crno i od njega napravili sud svoje partije.

Dakle, hoću jasan i tačan odgovor od Ministarstva pravde, da li je on govorom izvršio politički pritisak na pravosuđe i drugo da li je tačno da je pomenuta tužiteljka izabrana 30. novembra 2009. godine, što znači da apsolutno nema veze njen izbor sa sadašnjoj vladajućom većinom?

Takođe, od Ministarstva poljoprivrede tražim da mi odgovore za ovog Junošu Titovog, koji još ne zna da je Tito umro, pa mu ovaj Ševarlić asistira, a Ševarlić ne sme da pita jer je uzeo 62.000 evra iz STAR projekta koji je bio namenjen za stočare na Staroj planini, da li je tačno da je Tito umro i da mi nemamo pravo na garantovane cene, odnosno, da su podsticaji iz vremena Ševarlića i DSS porasli za 100 miliona evra godišnje? Da li je tačno da ukoliko bi zabranili uvoz, da bi se nama desila zabrana izvoza, da bi bio reciprocitet i da bi u toj situaciji mi bili u debelom minusu, jer ostvarujemo suficit od 1,2 milijarde evra na godišnjem nivou? Dakle, više prodamo poljoprivrednih proizvoda nego što uvezemo i ukoliko bi mi zabranili uvoz, verovatno bi iz tih zemalja bio zabranjen nama izvoz i tako bi bili u debelom minusu, što znači da Boško Obradović polumasonsko pravoslavna organizacija, debelo radi na štetu naših poljoprivrednika.

Dakle, to su pitanja na koja bih ja želeo da dobijem odgovor i naravno da vidimo ko je šta tu radio. Voleo bih da mi se odgovori konačno - šta će se preduzeti povodom milionskih iznosa koje Vuk Jeremić, jer se stalno spominje onih 200.000 evra što je dobio od muslimanske braće iz Katara, 200.000 evra, šta će se preduzeti povodom onih sedam miliona koje je dobio na svoju nevladinu organizaciju i na PR organizaciju?

I da zaključim, da mi Marko Parezanović, i ne znam ko je zadužen u BIA, kaže – da li je tačno da je Aleksandra Jerkov završila treninge CIA, odnosno da je prošla tu vrstu obuke i da su treninzi CIA o političkom delovanju? I sad zamislite da u Federalnoj službi bezbednosti nađu nekog kongresmena koji je prošao njihovu obuku ili da je prošao obuku BIA, zamislite šta bi se u Americi desilo sa tim kongresmenom, senatorom koji bi prošao obuku naše službe bezbednosti ili ruske službe bezbednosti.

Pošto je Boško Obradović sa njima zajedno, ja tvrdim da je došlo do jedinstva i pitam službu bezbednosti između onih koji nas spolja ugrožavaju i ovih koji su nas unutra potkradali, koji su se sad nešto ponovo upakovali i sa kojima je, naravno, Đilas i Boško Obradović. Hvala.