Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/217-18

6. dan rada

10.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

  • TAGOVI

  • Prva sednica Drugog redovnog zasedanja (2018)
  • Pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda Narodne skupštine (10.10.2018)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Olivera Pešić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem, predsedavajući.

    Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim sam predložila da se u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine doda stav 3. sa ciljem da ukažem na značaj unapređenja uslova u nacionalnim parkovima.

    Svi smo se u prethodnim danima u svojim diskusijama složili da je neophodno da država Srbija ima jasno definisanu nacionalnu politiku u oblasti zaštite životne sredine i, takođe, smo se svi u svojim diskusijama složili da je potrebno da se veća sredstva izdvajaju za zaštitu životne sredine, kako na republičkom nivou, tako i na lokalu.

    Republika Srbija je posvećena agendi održivog razvoja 2030 u sprovođenju 17 milenijumskih ciljeva, i svakako jedan od tih ciljeva kao prioritet je i zaštita životne sredine.

    Ciljevi održivog razvoja usmereni su, pre svega, na to da pomognu običnom čoveku da u narednom periodu, u narednim decenijama koja dolaze, živi bolje i kvalitetnije. Jedan od ciljeva je osigurati očuvanje šuma, takođe zaustaviti krčenje šuma, obnoviti uništene šume i povećati pošumljavanje na globalnom nivou.

    Mi smo imali priliku da od ministra danas čujemo da je u Beogradu pošumljeno oko 700 hektara i to je za svaku pohvalu, i da je plan Ministarstva da u narednim godinama budu izdvajana sve veća i veća sredstva za pošumljavanje. Neki od ciljeva održivog razvoja odnose se i na očuvanje planinskih ekosistema, zatim se odnose na zaštitu ugroženih vrsta i sprečavanje njihovog istrebljenja, kao i sprečavanje krivolova, ali i sprečavanje trgovine zaštićenim životinjama i biljnim vrstama.

    Svi ovi ciljevi su ostvarivi, ukoliko se značajno uvećaju finansijska sredstva za ovu namenu, a Srbija to želi i mora raditi na tome. Zahvaljujem na pažnji.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
    Izvolite, koleginice Malušić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ljiljana Malušić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Hvala predsedavajući.

    Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu i svako od nas ima obavezu i dužnost da je čuva i unapređuje. Dužni smo da omogućimo budućim generacijama zdravu životnu sredinu.

    Neophodno je imati kvalitetnu pijaću vodu, čist vazduh, prečišćavanje otpadnih voda u cilju očuvanja vodnih resursa, pravilno upravljanje zemljištem kao prirodnim resursom.

    Sada ćemo se podsetiti 2006. godine, jednog pompeznog naslova u novinama, nažalost negativnog, „Strah od Fabrike „Prva Iskra“ u Bariču. „Prva Iskra“ u Bariču je jedan od najvećih proizvođača pentrita u Evropi. Sem tog minsko-eksplozivnog sredstva u „Prvoj Iskri“ se proizvode takođe i tente, dente, heksogen, oktogen i njihove kompozicije. Poseduju i sopstvenu tehnologiju za obradu otpadnih kiselina i rekonstrukciju istih, kao i tehnologiju za tretman voda otpalih iz procesa proizvodnje eksploziva.

    Međutim, stručnjaci su naveli da ne treba da postoji strah od ove fabrike, jer hemijske supstance koje se proizvode u „Prvoj Iskri“ Barič, ne mogu da izazovu ekološku katastrofu širokih razmera. Šta to znači širokih razmera? Ili je katastrofa ili nije katastrofa 2006. godine. Ova fabrika obrađuje otpadne kiseline, proizvodi sirovine za farmaceutiku, kućnu hemiju i slične supstance koje nisu toliko opasne po okolinu. Koliko treba da budu opasne po okolinu?

    Zanimljivo je da su 1999. godine u „Prvoj Iskri“ se nalazile veoma opasne hemijske supstance, kao što su fluorovodonične kiselina i fozgen. Hemičari ove supstance označavaju kao veoma opasne, a za fluorovodoničnu kiselinu kaže da jede prozore, odnosno da ih topi.

    Za vreme NATO bombardovanja nadzemna skladišta fluorovodoničnom kiselinom i fozgenom bila su vidno obeležena žutim zastavicama, oznakom materija opasnih po život čoveka i ekološku katastrofu.

    Na sreću, 2012. godine, dolaskom SNS na vlast, novom opremom dobijenom iz projekta IPA 2012. godine, uspostavljanje integrisanog sistema monitoringa životne sredine u oblasti kvaliteta vode i vazduha, omogućena je nova metoda obrade uzorka, odnosno kvalitet analize podataka koji je u potpunosti harmonizovan sa evropskom legislativom i evropskim standardima, poštovani ministre, što bi značilo sistem kontrole non-stop. Hvala puno.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, koleginice Malušić.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Izvolite, kolega Arsiću.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, trebalo je ova tema u Skupštini da se otvori. Moje kolege su pričale svako o problemima iz onih sredina iz kojih dolazi i isticale sva prirodna bogatstva i lepote Srbije, što je razumljivo, i treba to da rade.

    Naravno da postoje industrijski zagađivači, međutim, tu uz jedan dobar nadzor od strane Ministarstva i inspekcijskih službi, relativno, ne kažem da je lako, ali moguće je rešiti problem, jer su oni koncentrisani, to je jedan objekat ili dva ili tri u nekom regionu i moguće je vršiti kontrolu i monitoring koliko zagađuju životnu sredinu.

    Međutim, po meni, najveći zagađivači jesu baš ono masovno odlaganje čvrstog komunalnog otpada koji, mnogi to i ne znaju, jeste u nadležnosti isključivo lokalnih samouprava. Komunalna preduzeća koja se bave odnošenjem i skladištenjem otpada su tu i rade jedan deo posla, u smislu prikupljanja i odlaganja, ali lokalne samouprave su nadležne da odrede način odlaganja i pomognu građanima da taj problem reše.

    Dolazim sa teritorije Braničevskog upravnog okruga, tamo imamo samo jednu sanitarnu deponiju, čiji su resursi već davno, da kažem, istekli, ali se produžava nekim određenim analizama i znam da u velikom ostatku Srbije situacija ništa nije sjajnija. Kao posledicu imate to da se pojavljuju razni mešetari koji lokalnim samoupravama pokušavaju kao da pomognu, u suštini, mogu slobodno da kažem, na određeni način i prevare, a to je da nude neka privatno-javna partnerstva ili čak i traže koncesije da bi određena jedinica lokalne samouprave rešila odlaganje čvrstog komunalnog otpada i uvek po pravilu traže lokaciju gde bi to obavljali, zaključenje ugovora, čini mi se, na najmanje 99 godina o korišćenju ili da se to zemljište pokloni njima itd, sa rokom od nekih 25 godina. Najčešće takvi ponuđači nemaju ni sredstva da ostvare tako nešto, nego im lokacija treba da bi možda kod nekih fondova konkurisali i kroz tuđu imovinu došli do određenog kapitala.

    E sad, nikako neće da kažu da i dalje ostaje u nadležnosti jedinica lokalne samouprave prikupljanje čvrstog komunalnog otpada, a da se plaća pristupnina, koja nije mala, koja iznosi od 15 evra, ako je lokalna samouprava poklonila zemljište, do 22, 27, pa čak i 30 evra po toni i to pokušava da se prevali na građane koji plaćaju odnošenje čvrstog komunalnog otpada ili, suprotno stavu Državne revizorske institucije, da se nadoknađuje iz budžeta grada ili jedinica lokalnih samouprava, opština.

    Tako da, mislim da bi u jednoj strategiji Ministarstvo trebalo malo aktivnije da se pozabavi time da udružuje jedinice lokalnih samouprava, da ipak one uz pomoć nadležnog ministarstva rešavaju taj problem, da obezbede, ne mogu da kažem sredstva, nemaju dovoljno resursa da sami reše taj problem. Tu je potrebno aktivnije učešće samog Ministarstva, da oni sami dođu do najboljeg, najjeftinijeg i najkvalitetnijeg rešenja za svoje lokalne samouprave. Na taj način mislim da bismo mnoge probleme mnogih divljih deponija rešili, jer jedinice lokalnih samouprava vrlo lako je da reše problem divlje deponije, problem je u tome što ne može, jer nema već gde da odlaže i postojeći otpad, otpad koji prikuplja.

    Često je problem i da se prikuplja otpad iz seoskih naselja. Nije opet problem da jedinica lokalne samouprave obezbedi sredstva za prikupljanje otpada, problem je gde odložiti taj otpad, jer već i onaj koji se sakuplja nema gde. Tako da, mislim da bi u nekom narednom periodu Ministarstvo trebalo ovim ozbiljnije da se pozabavi, da pomognemo našim lokalnim samoupravama da reše ovaj problem. Zaista, verujte, oni sami to teško da mogu.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, kolega Arsiću.
    Reč ima ministar Goran Trivan. Izvolite.
    ...

    Goran Trivan

    Uvaženi gospodine, samo uhćem, za one koji ne razumeju šta govorim.
    Dakle, rekao bih da je to dijagnoza i da zapravo stvar nije komplikovana uopšte. Uvek je nagradno pitanje zašto je ovoliko vremena bilo potrebno da se sačeka da dođemo do ovih zaključaka. Da li su interesi pojedinaca koji su bili na čelu opštine, a takvih opština ima u Srbiji i danas, koje su sklapale pojedinačno ugovore sa različitim operaterima pa su plaćale iz budžeta protivzakonito, što se mene tiče, ili su građani dobili cenu koju su morali da plaćaju itd. Sada da ne ulazim u detalje.
    Suština ovoga što želim da kažem je prvo da vam dam za pravo, jer ne može ništa racionalnije da se desi nego da zamolimo opštine da se udružuju. Ovde na temelju ove priče više nisam na terenu da zamolim, jer država ima svoju strategiju upravljanja otpadom, mi je revidiramo jer mislimo da od onih 26 regionalnih deponija je racionalnije da postoji, recimo, 20, 21, jer ćete više opština udružiti i one će onda, kako ste i sami rekli, imati veće resurse.
    Ovo pitanje upravljanja otpadom je isključivo ekonomsko pitanje, sa ovog aspekta o kome pričamo. Ako operater nema dovoljnu količinu otpada, on nema mogućnost da to uradi za dovoljno nisku cenu koja će biti niska cena prema lokalnoj samoupravi, onda ta cena mora da se zida, te recke. Jedna opština, ukoliko želi da ima operatera te vrste, nema dovoljno otpada da bi tom operateru posle moglo da bude ekonomski isplativo po tržišnim uslovima. Onda cena mora da se zida, a to nije tržišno, to se onda zove ekstraprofit i nijedna lokalna samouprava, po meni, to ne treba i ne sme da radi.
    Kada budemo došli do toga, a sada dolazimo do toga, jer smo morali godinu dana da tačno iščekiramo gde se koja opština nalazi, ako se nešto dobro dogodilo u ovih nekoliko godina, to je da su došavši novi ljudi na čelo opština shvatili da čekanja više nema i da ja sad imam iskustvo lično, svi predsednici opština ili gradonačelnici koji su bili kod nas, gotovo bez izuzetka, rekli su – nema više dogovaranja u tom smislu, nećemo više kočiti, hoćemo da pod hitno u našem regionu rešimo pitanje deponija.
    Dakle, sazrelo je vreme, svest je sazrela, ovo je put, udružiti se, napraviti regionalnu deponiju, to onda ima smisla i ekonomskog i za građane će manje koštati, a u stvari ćemo onda stvarno da očistimo Srbiju.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, ministre Trivan.
    Po amandmanu se javio dr Predrag Jelenković.
    Izvolite, kolega Jelenkoviću.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Predrag Jelenković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala, predsedavajući.

    Ovaj amandman koji je gospodin Arsić predložio je ujedno i otvaranje pitanja, verovatno vi, ministre, znate da u mnogim sredinama, mnogim lokalnim samoupravama na jugoistoku Srbije nemate nijednog zaposlenog koji se bavi pitanjima zaštite životne sredine. To je jako važno pitanje, kao što je kolega Arsić rekao, predvidite strategijom, kada se već bude radila strategija, ili možda međuresornom saradnjom sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, možda nekom vašom preporukom Ministarstva, da lokalne samouprave imaju obavezu uposlenja jednog lica, barem jednog lica, u zavisnosti od broja stanovnika, koje bi se bavilo pitanjem životne sredine. Hvala.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, dr Jelenkoviću.
    Reč ima ministar Goran Trivan.
    Izvolite, ministre.