Hvala.

Način na koji ministri promovišu određene zakone ovde u Skupštini, ne znam kako bih to najbolje da objasnim a da to bude kratko, imamo osećaj da vi manipulišete, da EU manipuliše sa Vladom, a da Vlada manipuliše sa svojim građanima. Eto, to je definicija ovakvih zakona.

Suština jeste ovog zakona, kako ćete vi novac iz Zelenog fonda da uzmete i prisvojite, odnosno kako će pojedinci dobiti novac iz Zelenog fonda i tako ste, znači, isključili konkurs, kao način dobijanja sredstava iz Zelenog fonda. To je ključno u ovom zakonu za sve ovo vreme dok smo mi govorili o slepim miševima i o gmizavcima i o svemu samo smo širili bezveze neku teoriju, ali baš bespotrebno. Znači, ključno je kako izvući novac iz Zelenog fonda, a da to bude na legalan način, a da to Skupština sutra ili prekosutra da saglasnost za takvo nešto. Eto, to je suština.

A ovo što govorite o IPARD, znači kako se EU igra sa vama, a kako se vi igrate sa nama. Igra se sa vama tako što vam kaže - Daćemo vam 160 miliona iz IPARD fondova; a vi niste u stanju, to vam je rekla još 2016. godine, a vi ste prvi poziv za IPARD fondove tek početkom ove godine, odnosno 20. decembra prošle godine objavili. To znači da mi samo imamo godinu dana za taj IPARD fond, godinu – godinu i po dana. Zašto niste bili spremni da se povuku ta sredstva istinski? Ne, niste bili spremni, jer niste našli način kako ćete iz Zelenog fonda da izvučete novac za vas, odnosno za pojedince koji su bliski vlasti.

Da li vam to predsednik stranke i predsednik Srbije zna? Mislim da ne zna. I nemojte raditi iste stvari, kopirati vlast koja je bila do 2012. godine, koja je isključivo služila da napuni svoje privatne džepove i da obogati svoje pojedince koji su bliski njima.

Hvala.
Na član 2. sa ispravkom podneo je narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Izvolite, gospođo Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS, briše se stav 1. iz člana 2. tačka 21.

Za ovo brisanje postoje dva bitna razloga. Kao protivnici ulaska Srbije u EU po svaku cenu, naravno da smatramo da su evropski fondovi, fondovi kojima navodno UN pomaže, između ostalog i našu poljoprivredu, u stvari zamka pomoću koje nam stranci otimaju poljoprivrednu zemlju, a ostatku samostalnih poljoprivrednika ujedno nameću i svoje uslove privređivanja.

Drugi razlog, zbog kojeg ovaj član treba brisati leži u činjenici što se ovim amandmanom otvaraju mogućnosti za manipulaciju. Tu mislim na one tzv. „nepredviđene troškove“, koji ovom dopunom dobijaju pravni status, što u našem slučaju znači da će to biti dodatni izvor zarade. Naime, svi znamo da nas tzv. dodatni troškovi prate decenijama, usporavaju koridore, gradnju javnih objekata i sl.

Na kraju, moram da izrazim uverenje da će ove dopune zakona ići u korist pravnim licima, čija je osnovna delatnost poljoprivreda, jer zaista će biti zanimljivo pratiti informacije o potezima „Al Dahre“, arapske firme kojoj je prodat PKB. Svi su izgledi da će ova kompanija nadoknaditi bar deo uloženih 104 miliona evra, upravo od evropskih fondova, naravno uz pomoć ovog zakona i Ministarstva poljoprivrede, koje komunicira po tom pitanju sa EU. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Na član 2. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, kolega Stojanoviću.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da naglasim da je dobro što je nedavno u ovom parlamentu formirana Komisija, koja ima za cilj da ispita posledice bombardovanja. Stranka kojoj pripadam je glasala za formiranje jedne takve Komisije, a što se mene lično tiče, ja sam to podržao sa posebnim zadovoljstvom.

Naime, rođen sam na Kosovu i Metohiji, gde sam živeo sve dok nisam bio prinuđen da napustim rodno ognjište. Iz iskustva znam šta se sve dole dešavalo, kada je i gde su padale bombe sa osiromašenim uranijumom, a posledice koje su nesumnjivo ogromne možda se nikada neće ni utvrditi.

Kosovo i Metohija je za mene, ne samo duhovni centar srpskog naroda, već je najlepši i materijalno najbogatiji deo svih srpskih prostora. Moje Kosovsko Pomoravlje je plodnije i od same Vojvodine, ali danas je mnogo srpske zemlje neobrađeno ili je obrađuju neki kojima ona ne pripada. Pitanje je sada koliko je ta plodna zemlja zatrovana i koliko je vremena potrebno da se ona dovede u prvobitno stanje ako je to uopšte i moguće?

Posledice bombardovanja ne trpe samo Srbi, već i kosovski Albanci, oni najviše i mnogi od njih su danas svesni kakav su poklon dobili od svojih NATO prijatelja. Zato je veliki broj Albanaca pobegao u zemlje Zapadne Evrope jer su svesni kolika je zagađenost od posledica bombardovanja. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Aleksandra Belačić. Izvolite.

Gospodine ministre, tokom ove sednice imali smo priliku da čujemo stavove različitih poslaničkih grupa na temu brojnih aspekata procesa zaštite životne sredine.

Međutim, nažalost, čini mi se da je premalo pažnje posvećeno jednom izuzetno važnom pitanju, a to je pitanje reciklaže. Činjenica je da kultura recikliranja u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, o čemu govori poražavajući statistički podatak da se svega oko 10% ukupnog otpada u Srbiji reciklira, dok je taj broj u Nemačkoj, kao jednoj od vodećih zemalja EU negde oko 90%.

Ukoliko govorimo o različitim kategorijama otpada, najviše se reciklira ambalažni otpad u procentu od oko 40%, što znači da oko 90% ukupnog otpada u Srbiji i oko 60% ambalažnog otpada završava na zelenim površinama, u krošnjama drveća, ukoliko je reč o kesama, rekama i divljim deponijama širom naše države.

Srbija ima raspoložive kapacitete za reciklažu, ali ti kapaciteti ne funkcionišu u potpunosti, već samo polovina kapaciteta radi, pre svega zbog činjenice da se sakupljanjem sekundarnih sirovina uglavnom bave fizička lica, pojedinci koji za taj posao nisu ni dovoljno obučeni, ni dovoljno plaćeni. Uglavnom su u pitanju pojedinci iz osetljivih socijalnih grupa koji se ovim poslom bave motivisani ekonomskim motivima, a ne motivima zaštite životne sredine.

Obzirom da ste najavljivali da ćete regulisati proces sakupljanja sekundarnih sirovina i da ćete sakupljače sekundarnih sirovina iz sive zone prevesti u legalne tokove, zanima me dokle se stiglo sa tim postupkom i da li je definisano na kakve će beneficije tačno moći da računaju sakupljači sekundarnih sirovina kada budu upisani u javne registre svojih lokalnih samouprava? Takođe me zanima koliki će procenat Zelenih fondova biti namenjen postupku reciklaže? Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Izvolite, koleginice Stojković.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, svesni smo činjenice da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite životne sredine, ali istovremeno i njen najveći zagađivač.

Najveći teret ekološke tranzicije nosi privreda. Takođe smo svesni situacije u privredi, ali i odgovornosti koju ona ima kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Trka za profitom domaćih i stranih kompanija je legitimna, ali ona ne može biti bez kontrole. Ona ne može biti na uštrb zagađenja. Ja dolazim iz GO Rakovica, čiji su građani naselja Kneževac zabrinuti za kvalitet životne sredine. Deo problema se odnosi na rad firme „Junirisk“ d.o.o. sa sedištem u Siminoj ulici i pogonom u ulici Oslobođenja broj 1. u naselju Kneževac.

Ova firma je 2007. godine potpisala sporazum o dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji sa nekadašnjom fabrikom „21. Maj“ u Rakovici i otvorila je postrojenje za preradu otpada u krugu njihove fabrike.

Iste godine, 2008. godine ova firma podnosi zahtev za studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine, tadašnje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja i dobija saglasnost od tog resornog ministarstva.

Takođe, ova firma je više puta od 2008. godine do danas resornim ministarstvima, koji su se menjali, ili zaštita životne sredine prosto se kretala kroz različita ministarstva, podnosili su zahtev za ažuriranje osnovne studije i to na sledeće teme. Godine 2010, kako bi se uvela nova tehnologija u tretiranju otpada za MID-MIKS reaktor, zatim, 2011. godine ova firma dobija od resornog ministarstva integralnu dozvolu za sakupljanje, skladištenje i tretman neopasnog i opasnog otpada, zatim, 2012. godine kako bi se povećao kapacitet prerade opasnog otpada sa 2.000 na 3.000 tona godišnje, zatim, 2015. godine, takođe izmene studija, kako bi se povećao kapacitet upravljanja otpadom sa 3.000 na čak 9.000 tona godišnje, što je, priznaćete, za jedno naseljeno mesto, poput Kneževca, zaista velika brojka u, ponavljam, gradskoj opštini Rakovica, na samo sedam kilometara od centra Beograda.

Takođe, šta je usledilo nakon toga? Prijave građana gradskoj opštini Rakovica i zahtevi za adekvatno postupanje dotiraju još od 2013. godine, tačnije 29. oktobra 2013. godine Inspekcija za zaštitu životne sredine je prosledila prijavu građana za inspekcijsku kontrolu rada. Odgovor republičkog inspektorata za zaštitu životne sredine kaže da u vazduhu nema zagađujućih materija. To je ponovo učinjeno 2015. godine, 10. novembra 2015. godine Inspekciji za zaštitu životne sredine je prosleđena prijava građana za inspekcijsku kontrolu rada postrojenja i mi kao gradska opština Rakovica, kao građani koji živimo u gradskoj opštini Rakovica, na samo sedam kilometara od centra Beograda, nismo dobili odgovor, te vas ja molim, ministre, da se apsolutno uključite u ovaj slučaj.

Ne možemo se igrati sa poverenjem građana. Ne može jedna institucija biti majka, a druga institucija biti maćeha. Neophodna je zaista kontinuirana saradnja i resornog ministarstva, novoformiranog Ministarstva za zaštitu životne sredine i Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i svih neophodnih inspekcijskih službi na svim nivoima, na nivou grada, na nivou Republike.

Opština Rakovica zaista servisira potrebe svojih sugrađana i prepoznala je ovaj problem kao jedan važan ekološki problem.

Mi smo kao gradska opština Rakovica dobili više od 600 potpisa nezadovoljnih građana, pre svega naselja Kneževac. Opština je inicirala jedan sastanak koji se održao 2016. godine u zgradi opštine Rakovica, gde su bili predstavnici resornog ministarstva, gde su takođe bili predstavnici firme „Junirisk“, predstavnici gradske opštine Rakovica, ali i građani, koji su tom prilikom zaista građani najugroženijeg dela Rakovice, građani naselja Kneževac, koji su izneli veliki broj primedbi na rad ovog postrojenja i na način na koji se skladišti otpad.

Takođe, su izrazili sumnju da vazduh koji udišu nije najodgovarajućeg kvaliteta. Oni su govorili i ukazivali na primedbe od neprijatnog mirisa, da se u vazduhu nalaze određene otrovne i zagađujuće materije.

Predstavnici tada resornog Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine su doneli zaključak da „Junirisk“ mora da preuzme dodatne mere zaštite životne sredine pri ažuriranju predmeta studija, o kojem sam već govorila. Takođe, zbog daljih pritužbi građana, gradska opština Rakovica se više puta obraćala nadležnim organima, pre svega tražeći inspekcijsku kontrolu poslovanja ovog postrojenja, koje se nalazi u Ulici Oslobođenja u naselju Kneževac.

To je vršeno više puta. Nismo dobili često adekvatne odgovore, te vas ja sada molim, ministre Trivan, kao ministra koji je odgovoran za jednu jako važnu temu, kao što je tema zaštita životne sredine, upravljanje otpadom. Rekli ste mom kolegi, gospodinu Komlenskom, da imate 30 godina iskustva, da zaista ne propuštate priliku da na adekvatan način reagujete, da nećete propustiti priliku da ispitate sve one sumnjive dozvole i sve one sumnjive radnje koje su bile pre vašeg stupanja na ovu ministarsku funkciju.

Takođe, radi se o tome da je 2. juna 2017. godine ponovljena urgencija Sektoru Inspekcije za zaštitu životne sredine za dostavljanje regulata monitoringa i obavljenog nadzora.

Takođe, imamo jedan jako specifičan slučaj, mislim, o ovome bih mogla zaista dugo da pričam, ali imamo jedan posebno zanimljiv slučaj o imanju, odnosno nemanju adekvatnih dozvola za rad ove firme u Rakovici.

Kako bi se osporilo ažuriranje studije iz 2016. godine, izvršen je uvid u dokumentaciju za izradu prve studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine i rada preduzeća „Junirisk“ od 13. juna 2008. godine, gde je pronađen podatak da je SO Rakovice, pored Direkcije za vode i Sekretarijata za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u vezi podnetog zahteva za izradu studije. Znači, govorim od 2008. godine.

Uvidom u arhivu gradske opštine Rakovica, uvidom u sve predmete iz 2008. godine, zaključak se nameće da opština Rakovica nije pronašla niti jedan dokument u kome je dato mišljenje od strane SO Rakovica. I, mene dovodi do sledeće činjenice, da je reč o još jednoj neregularnost u radu ovog preduzeća, koje otvara prostor za dalje špekulacije, za dalje sumnje, te vas ja molim da adekvatno reagujete i da preuzmete odgovornost po pitanju rada ove firme.

Takođe, 07.06.2017. godine Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda upućeni su podaci da se dostave poziv, da li ovaj papir postoji ili ne postoji. Dobili smo 20.06.2017. godine odgovor od Sekretarijata za zaštitu životne sredine da ne postoji traženi dokument. Isti odgovor smo dobili i od resornog ministarstva, da ne poseduje traženi dokument, reklo nam je ministarstvo u svom odgovoru pisanim putem 27.06.2017. godine, ali da poseduje rešenje o izdavanju vodoprivredne dozvole investitoru „21.Maja“ od 24. 2008. godine i koje su nam dostavili u prilogu, a odnosi se na Republičku direkciju za vode.

Poslednje aktivnosti datiraju iz ove godine. Gradska opština Rakovica je 13. februara 2018. godine uputila Ministarstvu za zaštitu životne sredine prigovor na zahtev za izdavanje integrisane dozvole „Junirisku“. Ministarstvo nas obaveštava 17.08.2018. godine da je izrađen nacrt integrisane dozvole. Najnoviji razvoj događaja vodi nas dalje i kaže da je gradska opština Rakovica ponovo 17. septembra tražila obaveštenje od resornog ministarstva, od vašeg ministarstva, gospodine Trivan, Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao odgovor na pitanje prema članu 15. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, nadležni organ koji odlučuje o izdavanju dozvole na zahtev operatera je dužan da u roku od 120 dana ili u izuzetnim slučajevima ne duži od 240 dana, odluči o izdavanju dozvole, pa vas molim da nas obavestite da li je u slučaju izdavanje integrisane dozvole ispoštovan ili je prekoračen rok?

Kao neko ko dolazi iz opštine Rakovica, ko je građanin i stanovnik te opštine, koji učestvuje u vršenju vlasti u toj opštini, mi do sada kao gradska opština Rakovica nismo dobili odgovor, te vas ja molim da zbog interesa javnosti i građana koji žive u mojoj opštini, da nam dostavite te odgovore. Jer, nadam se da ćutanje administracije nije odobravanje. Te vas molim da zaista što hitnije reagujete i da dobijemo adekvatan odgovor.

Takođe vas molim da angažujete sve stručne službe. Vidimo da smo imali, evo već 10 godine, čitava jedna decenija propusta u radu ove firme, i da angažujete sve raspoložive ekološke inspektore. Znam da ih imate malo, da ste novoformirano ministarstvo i da još jačate i bildujete vaše kapacitete, ali vas molim da inspektore pošaljete na teren i da dobijemo neke odgovore koji tište građane Rakovica, pre svega mislim na građane naselja Kneževac.

Molim vas, ministre Trivan, da imate razumevanja na moju zabrinutost, jer firma se nalazi u naseljenom području. Reč je o naselju Kneževac. Tu se nalazi i manastir Rakovica, koji posećuje veliki broj domaćih i stranih turista. Tu se nalazi i Topčiderka reka, tu se nalazi i manastirska šuma i nova privredna zona. Zaista vas molim da sa pažnjom slušate sve što ću vam reći. Ja ću ovo svoje pitanje dostaviti vama i u pisanom obliku.

Kao poslanik SNS koji je zaista uporan, ja ću postaviti ova pitanja onoliko puta koliko ne dobijem adekvatne odgovore na sva ova pitanja.

Srpskoj naprednoj stranci, zaista, zdravlje svojih sugrađana je jedan od svojih prioriteta. To nam je, prosto, na prvom mestu. Ne možemo se oglušavati, ne možemo neke probleme, pa i probleme koji se tiču zaštite životne sredine, gurati pod tepih. Moramo ih otvarati i naći adekvatne odgovore.

Ćutanje administracije i veliki virtuelni projekti poput onog projekta „Očistimo Srbiju“ prosto su deo prošlosti. Ja želim da vaše novo ministarstvo okrene novi list i da zaista punom snagom krene napred. Sve oči javnosti Rakovice su uprte u vas. Ja vas molim da nam dajete što hitnije odgovore i adekvatnu reakciju vašeg ministarstva poštujući sve zakone i sve propise koji važe u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Stojković.
Reč ima ministar, Goran Trivan. Izvolite, ministre.