Zahvaljujem još jednom gospodine potpredsedniče.

Dakle, ovde je Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora koji treba da utvrdi činjenicE, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis” i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji. Svedoci smo problema koji su snašli Srbiju u periodu tranzicije i u prethodnim režimima i u ovom režimu u pogledu gazdovanja, odnosno korišćenja jednog od najznačajnijih resursa, za koje stara kineska poslovica kaže da je zemljište majka svih stvari.

Dakle, zadatak anketnog odbora je da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju i davanjem njoj prvenstva zakupa za poljoprivredno zemljište, imajući u vidu da ta kompanija u svojoj matičnoj državi ne raspolaže ni sa jednim hektarom poljoprivrednog zemljišta, niti vrši tov svinja, nijednog grla svinja u Nemačkoj. Da vidimo sadržaj i tekst Memoranduma koji je potpisan aprila 2015. godine između Srbije i kompanije „Tenis“.

Drugo, ko su tačno potpisnici obe ugovorne strane Republike Srbije i kompanije „Tenis“, koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi ovog Memoranduma, kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet Memoranduma, ko je na osnovu kog zakona, na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u Opštini Zrenjanin, a danas stočari na području teritorije Grada Zrenjanina nemaju mogućnosti da dobiju nijedan hektar po uslovnom grlu stoke i prinuđeni su da uništavaju svoja matična stada?

Ko na osnovu kog zakona, na osnovu čega i pod kojim uslovima treba da odbori kompaniji „Tenis“ korišćenje još 7.000 hektara, što izlazi oko 9.500 hektara ukupno i ko i na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobrio pravo prvenstva kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine? Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 134 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za aferu „Vinograd“ i imovinu bivšeg premijera Zorana Živkovića, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da krenem redom. Kažu masoni i da vam javim da ova naša Marija Janjušević ima ući u taj parlament, Skot i masoni su ugurali ovde koješta.

Da vas podsetim, moj kolega je pre mene govorio o „Tenisu“ i o investicionom planu, o zemljištu koje je ta kompanija dobila. Ćutao je kada je od 2006/2007 godine izdata gomila zemljišta, pa uključujući i Živkovićev vinograd na 30 godina pomoću investicione saglasnosti.

Dakle, bez ikakve obaveze da onaj ko zemljište dobije, na njemu investira bilo koju preradu i bilo koga zaposli. Pri tome, bilo je dozvoljeno da se da investiciona saglasnost na 30 godina i za zemljište koje je bilo predmet restitucije. Profesor Ševarlić je ćutao. Profesor Ševarlić koji se sada zalaže za garantovane cene je ćutao kada se potpisivao SSP 2007. godine parafirao, 2008. godine se potpisao. Ćutao je jer se verovatno to njemu isplatilo.

Saša Dragin i Dušan Petrović su na račun njegovog udruženja uplatili 63 hiljade evra za studiju koju nikada nisu dobili, studiju o zadrugarstvu. Dok je profesor radio studiju o zadrugarstvu, sve zadruge su redom propale, on je ćutao.

Danas je hvala Bogu progovorio. Ćutao je i do 2012. godine o GMO, progovorio je 2013. godine, ali on nije stručnjak za genetičke organizme. On je navodno stručnjak za zadruge koje su redom nestale kao plen Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića i ekipe koji su 300 hiljada hektara prodali sa stotinama kombinata i zadruga, prodali za ukupno 50 miliona evra. Danas je profesoru malo kada se dobije 122 miliona za jedan kombinat, onda je ćutao, sad se razgalamio.

Kada su modifikovani organizmi u pitanju, ja moram gledaoce da podsetim posebno šećeraše, da tu treba biti pažljiv. Ja nemam ništa protiv zabrane, ali se tu mora vršiti selekcija. Recimo, insulin, bez genetičke modifikacije ne može da postoji.

Dragi moji šećeraši, vama profesor otprilike priprema smrtnu kaznu. Dakle, ja nisam protiv ali mora nauka da kaže o tome šta može a šta ne može da se modifikuje. Kada smo kod organizama modifikovanih, modifikovani organizam koji nosi odelo, a samo kad treba da uđe u Skupštinu, onda obuče narodnu nošnju. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Goran Čabradi, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za utvrđivanje posledica industrijskog zagađenja voda, vazduha i zemljišta po zdravlje stanovnika grada Pančeva, Opštine Bor, Opštine Obrenovac, kao i stanovnika opština uz Veliki bački kanal (Vrbas, Kula, Crvenka, Sivac), koji je podneo Narodnoj skupštini 23. maja 2018. godine.
Da li narodni poslanik, mr Goran Čabradi, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam danas podneo tri predloga za dopunu dnevnog reda. Dugo smo ovde, pa znate da ja to ne radim često, imam pripremljenih desetak zakonskih predloga, ali neću da zloupotrebljavam ovo vreme.

Međutim, reći ću vam šta se dogodilo da baš danas podnesem tri predloga i sva tri predloga vezana za zaštitu životne sredine. Iskreno da vam kažem, oduševljen sam debatovanjem na prošloj sednici, mahom svih poslanika i svih poslaničkih grupa kada smo imali formalne tehničke izmene jednog važnog zakona, ali te izmene su bile formalne prirode i takve izmene formalne prirode Zakona o zaštiti životne sredine, mi smo imali plebicitarno ovde oduševljenje jedno i jednu raspravu gde su svi poslanici objašnjavali kako upravo i oni i njihove politike i političke grupe brinu o građanima, brinu o zdravlju, brinu o životnoj sredini.

Iz tog razloga sam shvatio da slično razmišljamo nas ovde ogromna većina, podneo tri predloga, sva tri se tiču životne sredine i zdravlja građana. Nažalost, prvi predlog danas koji je bio na razmatranju po hitnom postupku, pa nisam imao priliku da ga obrazlažem je predlog da formiramo, da donesemo odluku o formiranju komisije koja će ispitati eventualne štetne posledice izgradnje mini hidrocentrala na područjima zaštićenih prirodnih dobara.

Nažalost, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Onda se bojim, razmišljam naglas da možda ono što mi pričamo i ne mislimo. Ne znam da li mislimo ili ne, ali to ne radimo.

Od 130 i nešto, 150 poslanika, koliko je danas bilo u nekom momentu, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Mislim da nije dobro, ali, svejedno, nastaviću da forsiram usvajanje predloga, dopuna dnevnog reda, zakona, komisija koje će podići standard u oblasti životne sredine.

Ova komisija koju sam predložio u ovoj tački trebalo je da ispita uticaj zagađenja u četiri najzagađenije sredine u Srbiji na zdravlje stanovništva. Mi kao država, mi kao društvo, dužni smo da svojim stanovnicima tu informaciju obezbedimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest narodnih poslanika, protiv –niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Goran Čabradi, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2018. godine.
Da li narodni poslanik mr Goran Čabradi želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, nažalost, evo, još se jednom potvrdilo da ono što govorimo i ne ponašamo se tako. Ovim predlogom hoću da vas podstaknem da pokušamo kao društvo da razmišljamo malo šire, da ne reagujemo uvek na posledice i njihovo saniranje.

Ovde sam predložio izmenu i dopunu Krivičnog zakonika. Zašto? Zato što mi kao društvo već decenijama ignorišemo velika zagađenja koja imamo u ovoj zemlji. Mi kao društvo smo tek nedavno, poslednjih meseci, otkopali neke sanduke, u nekim mestima, u Obrenovcu je otkriveno 25 tona opasnog otpada i onda reagujemo naknadno, sa naknadnom pameću i dozvoljavamo, faktički, na takav način da pojedinci, kompanije, misle da mogu da se ponašaju kako hoće, da mogu da zagađuju trajno životnu sredinu, svesni oni toga ili ne. Mi kao država moramo da pošaljemo jednu poruku gde ćemo tako neodgovorno ponašanje sankcionisati.

Takvo neodgovorno ponašanje ne može biti sankcionisano na odgovarajući način postojećim Krivičnim zakonom, zato smo mi u Zelenoj stranci predvideli da se izdvoji i formira jedna posebna kategorija koja bi se zvala – ekoterorizam. To bi, faktički, vrlo jasno značilo šta nameravamo kao društvo da uradimo sa onima koji onečišćuju i dugotrajno zagađuju i čovekovu okolinu i, naravno, građane ove zemlje.

Ja vas pozivam da u malo većem broju podržimo ovaj predlog. Ovakve stvari i životna sredina su iznad dnevne politike i mislim da će građani Srbije to znati da prepoznaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva narodna poslanika, protiv –niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za aferu „Lutrija Srbije“, povezano sa Đorđem Vukadinovićem, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je Đorđe Vukadinović pokušao da uđe u Skupštinu na listi Vlaške nacionalne manjine. Poznato je i da je dobio novac na lutriji, dva miliona i 400 hiljada. To treba ispitati pod kojim okolnostima.

Ali, takođe, ono što je vama, gospodine Martinoviću, malo poznato, je da mi imamo i lažnog Slovaka, imamo i lažnu Zelenu stranku. Da objasnim. Zelena stranka je došla u parlament kao stranka nacionalne manjine. Mi nikome ne možemo da vadimo krv. Svako ima pravo da se izjasni kako želi. To pravo je imao i Đorđe Vukadinović, to pravo ima i gospodin Čabradi.

Ali, da objasnim, ako ste stranka Slovačke nacionalne manjine, nije lepo kada dođe predsednik Skupštine Slovačke ovde u ovaj parlament, da vi ne dođete, kao predstavnik Slovačke stranke, ne dođete na tu sednicu, verovatno zato što je gospodin predsednik Skupštine Slovačke snažno podržao Srbiju i njenu celovitost, ali zato dođete da potpišete deklaraciju o genocidu u Srebrenici, to dođete, ali na ovo ne dođete.

Takođe, po pitanju životne sredine, slažem se da je veoma bitan zdrav vazduh, zemlja, voda i da mi moramo da čuvamo ovu planetu, jer jedan narod ne čini samo sadašnja generacija, već i prošla i buduća. Mi budućim generacijama moramo ovu planetu da ostavimo makar u istom stanju u kome smo je dobili od svojih predaka. Potomcima je treba ustupiti makar u istom stanju, ako ne u zdravijem. Zato je sa zalažem i za obnovljive izvore energije, za manje zagađenje vazduha, zemlje i vode.

Ali, da vam kažem, postoji lažna Zelena stranka. Imam potpisanu izjavu gde radnici u servisu u Novom Sadu kažu da je predsednik Zelene stranke, slovačke nacionalne manjine, pod znacima navoda, Zelene stranke, pod znacima navoda, kada mu se pokvario katalizator u automobilu, umesto da kupi novi, tražio je da ga izvade. E, takva posla mi imamo sa lažnim Vlasima, lažnim Slovacima, lažnim slovačkim strankama, lažnim zelenim strankama i tim lažima treba da stanemo na kraj.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest narodnih poslanika, protiv –niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacija Srpskoj naprednoj stranci za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan narodni poslanik, protiv –niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji su Narodnoj skupštini podnele narodni poslanici Tatjana Macura, LJupka Mihajlovska i Branka Stamenković, 8. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan narodni poslanik, protiv –niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, LJupka Mihajlovska i Nenad Božić, 17. avgusta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč? (Da)
Izvolite.