Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 109 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo jedan turbulentan politički period na prethodnoj sednici Narodne skupštine, gde smo raspravljali o migratornim pticama, o slepim miševima u Evropi, regulativi za slepe miševe, a za to vreme u nekim drugim parlamentima se pričalo o Srbiji.

Specijalni izvestilac EU, tj. Evropskog parlamenta za Srbiju, Dejvid Mekalister, je nedavno predao izveštaj Evropskom parlamentu o napretku Srbije ka putu evropskih integracija i usledili su amandmani na taj izveštaj.

Najviše poslanika u Evropskom parlamentu podnelo je istovetan amandman, a to je da se ne isključuje korekcija granica i razmena teritorija kao ishod dijaloga koji vode u Briselu Beograd i Priština. Dakle, ne samo korekcija granica, nego i razmena teritorija između te dve, kako se tamo navodi, suverene države.

U vezi sa tim bih da uputim poslaničko pitanje predsedniku Republike, koji u ime Srbije vodi te pregovore, na osnovu koje pravne norme, na osnovu kojeg pravnog akta je predsednik vlastan da odlučuje o promeni teritorije, tj. o ustupanju delova teritorije?

Dakle, predsednik Republike se zakleo u Narodnoj skupštini da će očuvati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, uključujući i KiM, kao autonomnu pokrajinu u njenom sastavu.

Na osnovu čega je ova tema uopšte dospela u javnost? Mi smo imali prilike da vidimo, u protekloj nedelji, kako je politika koju je predsednik Republike vodio o KiM poražena. Da li je to što je poraženo onda prethodilo sada ovoj novoj politici koja uključuje i razmenu teritorija i da li je moguće da se Narodna skupština, narodni poslanici prave mrtvi i pričaju o migratornim pticama dok se priča o ustupanju državne teritorije kvazi terorističkoj državi Kosovo.

Isto tako, Dom lordova britanskog parlamenta je nedavno doneo Izveštaj pod naslovom „Ujedinjeno kraljevstvo i zapadni Balkan“, gde se na više od 100 stranica bavi balkanskim državama, a u delu koji se tiče Srbije se kaže da će se izvršiti napori, ohrabriti institucije u Beogradu da se omekša stav prema NATO paktu i produbi saradnja NATO pakta i Republike Srbije u budućnosti.

Da li to znači da Republika Srbija treba da postane član NATO pakta i da li se to dešava na mala vrata, da li se sledi ovaj model koji je bio u Crnoj Gori gde se samo skupštinska većina izjasnila, iako je većina građana protiv učlanjenja Crne Gore u NATO?

Juče smo imali jedan skandal u Vladi Srbije. Kajl Skot, američki ambasador, inače guverner Srbije, je rekao vrlo jasno da ne treba da se priča o tzv. Kosovu, nego da se vrlo jasno kaže kako je Kosovo suverena država i da mi treba da počnemo da se prema Kosovu tako ophodimo.

Da li je moguće da je takva izjava u Vladi Republike Srbije, sedištu izvršne vlasti, prošla bez ikakvih reakcija? Ja mogu da razumem da SAD nisu kao ostale države, da su na nekom većem rangu, ne može se možda očekivati da se protera ambasador, iako bi to bilo poželjno i to bi jedna suverena država uradila. Da li je moguće da ne možemo da pošaljemo jednu protesnu notu, a mogli smo da pošaljemo protesne note za mnoge manje stvari i da se posle time hvalimo kako štitimo naše interese?

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničko pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ministarstvo za rad i zapošljavanje upoznato je sa problemom u koje je zapalo Udruženje za pomoć dece sa intelektualnim poteškoćama u razvoju u opštini Aleksandrovac, s obzirom na veliki broj molbi i zahteva, koje je podnelo kako udruženje, tako i roditelji. Ovo udruženje je od jula meseca tekuće godine u totalnom prekidu rada.

Dakle, radi se o Udruženju koje je licencirano od strane Ministarstva za pružanje usluga socijalne zaštite, pre svega usluga dnevnog boravka i edukativnih usluga i ovo udruženje ne bi opstalo i uopšte ne bi uspostavilo ovaj vid socijalne zaštite da nije do sada imalo podršku Ministarstva i sufinansiranja iz budžeta Ministarstva.

Dakle, obrazložiću, problem nastaje u julu mesecu tako što u tekućoj 2018. godini Ministarstvo apsolutno obustavlja namenska transferna sredstva opštini Aleksandrovac posle utvrđenog revizora ili revizorske komisije, tako da je Udruženje svedeno bilo samo na sredstva budžeta opštine Aleksandrovac, koja je po prvi put u tekućoj godini predvidela ova sredstva, ali ne dovoljno za uspostavljanje ove usluge.

Dakle, nastaje jako veliki problem, jer Udruženje postoji već 15 godina, Udruženje je u totalnom prekidu rada. Korisnicima ovih usluga je ovo jedini način korišćenja usluga i, na kraju krajeva, 15 godina jedini način života gde su oni uspeli na ovaj način da uđu u socio-društvene tokove, ali isto tako, kako ima i mladih lica sa poteškoćama u razvoju dece, i u školske tokove.

Tako da molim ministarstvo, s obzirom na sve napred navedeno i s obzirom na ozbiljnost problema, s obzirom da su upoznati i da i državni sekretarijat i ministarstvo ulaže napore da ovaj problem reši, ali evo već četiri meseca bez bilo kakvog rešenja ovog problema, da zajedno sa lokalnom samoupravom Opštine Aleksandrovac ovaj problem i reši. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Postavljam pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću, a tiče se porodice iz Trstenika, iz sela Odžaci, u kojoj žive roditelji sa osmoro dece i kojoj je pre tri godine dato rešenje kojim se zabranjuje korišćenje stambenog objekta, rešenje građevinske inspekcije. Dakle, tri godine posle toga ta porodica živi i dalje u ovakvim uslovima.

Ovo je ta ružičasta Srbija o kojoj vi govorite svakog dana na vašim ružičastim televizijama, Srbija u kojoj imate suficite u budžetu, Srbija u kojoj je nastupilo zlatno doba, Srbija u kojoj su nam braća Arapi, Nemci i svi ostali, samo nisu naša braća.

Dakle, ovo je porodica desetočlana koja živi u objektu za koji je izdato rešenje za rušenje. Centar za socijalni rad, sve institucije, niko ne haje da toj porodici koja je u stanju socijalne potrebe pomogne i obezbedi adekvatan smeštaj. Na stranu je i to za državu što su i komšije i rođaci i prijatelji spremni finansijski da pomognu, ali nažalost naše institucije, naše ministarstvo nema sluha.

Pozivam ministra Đorđevića da mi odgovori - kako će rešiti i kako će omogućiti krov nad glavom ovakvoj jednoj porodici? Dakle, osmoro dece ne sme noću da spava bojeći se za svoj život. To je Srbija danas u realnom životu, a ne ružičasta, kakvom vi želite da je predstavite.

Drugo pitanje takođe postavljam ministru Đorđeviću, a tiče se Zakona o finansiranju, odnosno finansijskoj podršci porodicama sa decom. Dakle, u svetlu jedne ogromne kampanje koju ste sproveli da Srbija podigne natalitet, obećanja predsednika Republike, resornih ministara da će majke dobiti podsticaje za rađanje, čak ste ih želeli naterati na to da one treba parama da budu potkupljene da rađaju decu, došli smo dotle da danas na ulici se mame bore za svoje prava za vreme trajanja porodiljskog bolovanja.

Dakle, ukinuli ste im davanja, ukinuli ste stari zakon koji je garantovao svim porodiljama da će kada odu na porodiljsko bolovanje imati 100% nadoknade koju su dobijale dok su radile. Sada je to manje 30-50%, u nekim slučajevima i manje. Dakle, to je politika koju vaša vlast zastupa po pitanju nataliteta i po pitanju, na kraju, ako hoćete, i demografije.

Takođe, postavljam još jedno pitanje ministru Đorđeviću, a tiče se nacionalnog SOS telefona. Dakle, slušamo priču devet meseci o tome da će žrtve nasilja u Srbiji imati mogućnost da se obrate preko SOS telefona za pomoć. Nažalost, evo do dana današnjeg tog SOS telefona nema. I ne samo da ga nema, nego država ponižava sve te ugrožene osobe, jer kada pozovu na taj broj koji ste im dali i javno objavili javlja se automat koji im kaže da moraju da sačekaju. Pa, vi sad razmislite dobro kakvu poruku šaljete građanima Srbije, kad neko ko je u takvom stanju, ko je maltretiran, ko je ugrožen, čija je bezbednost ugrožena se usudi da okrene taj telefon, a na telefonu mu se javi automatska sekretarica koja kaže - Izvinite, ostanite na vezi.

Do te mere ide taj bezobrazluk i vređanje građana Srbije, da oni zovu noću misleći da je preko dana zaista ta linija zauzeta. Sve se svelo na to da je u pitanju ko će, u stvari, uzeti novac za instaliranje SOS telefona, jer dva puta se obara tender i postoje opravdane insinuacije da neko želi da namesti konkurs za nekog ko je blizak aktuelnom režimu… (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Moja današnja pitanja odnose se na sveživopisniji teatar apsurda u kome živimo već godinama, na fantomske i nekompentente direktore muzeja, papinu digitalizaciju gde gotovo polovina građana Srbije nema kanalizaciju, tobožnju neutralnost kao izgovor za spoljnopolitička lutanja, izbor dekana koji je osuđen na diskriminaciju, na sindikate koji umesto da štite radnička prava bave se pritiscima na slobodu govora, na svinjske papke i pileće nogice kao glavne izvozne proizvode.

Prvo pitanje upućujem ministru kulture – da li je namerava nešto da učini povodom nezakonitog postavljenja v.d. direktora Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković, kojoj je istekao mandat 13. juna ove godine, što je konstatovano i nalazom inspekcije rada. Narodni muzej u Beogradu otvoren je 28. juna pa se postavlja pitanje – u kom svojstvu je gospođa Borić Brešković dočekivala zvanice, jer je tek 2. avgusta i to nezakonitom odlukom Vlade imenovana za v.d. direktora.

Naime, u skladu sa Zakonom o kulturi i Statutom Narodnog muzeja, Vlada može imenovati v.d. direktora bez sprovedenog konkursa u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs nije uspeo, a ti preduslovi u ovom slučaju nisu ispunjeni. Iako se naravno svi dobronamerni građani raduju što je Narodni muzej konačno otvoren postavlja se takođe pitanje – da li je moralo da se utroši 320 hiljada evra na ceremoniju svečanog otvaranja, da li su ta sredstva mogla da se utroše drugačije, kao i po kojim kriterijumima su dodeljena?

Zbog ovih i još nekih pitanja koje je pokrenuo, otkazi u Narodnom muzeju, posle 30 godina rada dobio je Radoslav Piljak, glavni poverenik Sindikata „Nezavisnost“, inače vrhunski svetski restaurator ikona.

Jedno od pitanja je i da li je tačno da su sredstva utrošena na ceremoniju utvaranja, dobile firme i pojedinci koji su povezani sa Savetom za kreativne industrije, koje je ove godine oformila predsednika Vlade.

Problem kvaliteta obnove Narodnog muzeja je takođe pitanje za sebe. Ukoliko su tačne informacije da je prošle nedelje došlo do poplave u depou arheološkog materijala ili da je nedavno otkazao razglas, jasno je o kakvom kvalitetu se radi. Kada smo već kod muzeja, još jedno pitanje za ministra kulture, kao i ministra obrazovanja i nauke, da li smatraju za prikladna imenovanja Ivone Jeftić za v.d. direktora Muzeja „Nikola Tesla“?

Donedavna gradska sekretara za kulturu i javnost je proteklih dana postala poznata po izjavi o drugom Kosovskom boju. Ona je inače po struci profesorska srpskog jezika i književnosti, a u svet kulture je ušla iz Pošta Srbije. Sa takvom istorijom zamenila je na mestu direktora Branimira Jovanovića jednog od najvećih poznavalaca Teslinog života. Podsetiću, Ivona Jeftić je kao gradska sekretarka cenzurisala izložbu „Necenzirano“, a protiv nje je podneta i krivična prijava zbog dodeljivanja novca sa gradskog konkursa namenjenog kulturi, tek osnovanim organizacijama koje sa kulturom nemaju veze.

Sledeće pitanje je ono koje periodično upućujem ministru spoljnih poslova, kada će biti usvojena spoljno-politička strategija Srbije? Usvajanje ovog dokumenta najavljeno je pre više od pet godina kada je tadašnji ministar Mrkić izjavio da će se ta strategija naći u skupštinskoj proceduri u roku od dve nedelje. U nedostatku strategije i proklamovane, a ni od koga priznate neutralnosti, široko je otvoren prostor za nekonzistentnu politiku čijih smo rezultata svedoci.

Bez jasno definisanih vrednosti, interesa i ciljeva ne može da znamo ni kuda idemo, te ćemo samo nastaviti da tumaramo. Pored toga, suočavamo se sa situacijom da mimo ustavnih ovlašćenja, predsednik vodi spoljnu politiku koja je često podvrgnuta dnevno-političkim interesima.

Naredno pitanje, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, sve do 55% građana Srbije živi u objektima povezanim na kanalizacionu mrežu, pri čemu se samo 7,3% tih otpadnih voda biološki tretira, dok je procenat hemijske obrade još niži. Prosečna starost mreže je 35 do 40 godina, a neophodno je da se izgradi još više od 10.000 km cevovoda, kao i 359 postrojenja za prečišćavanje. Osim toga, samo 3% otpada se reciklira, a zahtevi EU su da se dostigne najmanje 50% do 2020. godine.

Pitanje za predsedniku Vlade, da li Vlada namerava da znatno poveća trenutno minorna budžetska sredstva za zaštitu životne sredine, koje je jedno od ključnih pitanja za našu budućnost?

Konačno, da li će nadležni ministri, pre svega ministar kulture, učiniti nešto povodom pritisaka na novinarku Tatjanu Vojtehovski zbog emisije o nesrećama u preduzeću „Milan Blagojević - Namenska“ AD Lučani. Aktivnosti sindikalne organizacije ovog preduzeća, koji baš danas organizuju obustavu rada u znak protesta zbog ove emisije, dodatno doprinose stvaranju atmosfere zastrašivanja i pokušajima da se ograniči sloboda govora. Prema podacima NUNS o napadima i pritiscima na novinare, od početka ove godine, zabeleženo je već 69 incidenata.

Pitanje za ministra obrazovanja, da li namerava da reaguje povodom izbora Branislava Ristivojevića na mesto dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu? Kako izveštavaju mediji, gospodin Ristivojević je u maju prvostepeno osuđen zbog diskriminacije žena i pripadnika LDBT populacije, a Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, pokrenula je strateški parnični postupak. Hvala.