Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15; protiv – niko; uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanici Aleksandra Čabraja, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su podneli Narodnoj skupštini 17. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandra Čabraja, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturnim dobrima, koji je podnela Narodnoj skupštini 3. maja 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četvoro, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 24. oktobra 2016. godine.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Aleksiću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Podneli smo ovaj predlog zakona zato što smatramo da ste 2016. godine usvajanjem Zakona o finansiranju lokalnih samouprava naneli veliku štetu građanima koji žive širom Srbije po gradovima i opštinama i pokazali da to što ste se 2012. godine kleli u načela EU da radite danas sve, apsolutno suprotno od tih evropskih vrednosti.

Vama nije smetalo da tim zakonom u jednom trenutku uzmete 4,8 milijardi dinara koji pripadaju ili su pripadali gradovima i opštinama u Srbiji i da dodatno centralizujete zemlju i to tako da danas Srbija spada u red najcentralizovanijih država u Evropi. Naravno, to jeste vaša politika, ali ta politika ima jako velike posledice koje trpe građani u Srbiji.

Danas se svega 11,6% sredstava koja se ubiraju u Srbiji prenose lokalnim samoupravama, a ostatak ide u centralnu kasu. Dakle, 2012. godine kada ste došli na vlast taj procenat je bio preko 17%.

Dakle, mi idemo u rikverc umesto da idemo unapred, a u zemljama EU taj prosek je 32%, a u nekim zemljama Skandinavije čak do 50% sredstava koja se uberu u jednoj državi prenose se u nadležnost jedinica lokanih samouprava.

To je zato da bi građanima bilo jasno iz razloga što sav novac treba da bude na raspolaganju Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i gospodinu Siniši Malom i onda oni odlučuju šta će sa parama svih nas da rade, zašto da to rade institucije, zašto da to radi zakon kada je njima konfornije da to oni mogu da rade sami.

Rade sami zato što ovi predstavnici u parlamentu ružičaste koalicije glasaju za te nakaradne zakone. Onda ne treba da se čudite ako se u Vranju rupe popunjavaju sa šljunkom, a istovremeno se u Beogradu gradi beogradska gondola ili zato što u Zrenjaninu nema zdrave pijaće vode, a gradi se ovde „Beograd na vodi“. Ne treba građane da čudi ni to što se u najvećem delu lokalnih samouprava po Srbiji u 12 sati noću gasi ulična rasveta, a ovde u avgustu mesecu se postavlja novogodišnja rasveta.

To sve zato što poslanici ružičaste koalicije glasaju za ove zakone i ja sada pozivam sve građane Srbije da pogledaju da li će neko od njih glasati za to da se predlog zakona o finansiranju jedinica lokalnih samouprava u Srbiji nađe na dnevnom redu i da vratimo opštinama onih 80% sredstava koja su im pripadala pre nego što ste ukinuli taj zakon.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Deliću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja govorim o nečemu što nije stranačka kategorija, a isto tako nije ni socijalna kategorija. Borci, ratni invalidi, porodice poginulih boraca su nacionalna i ustavna kategorija. Gospodo, 27 godina se čeka na zakon o borcima. U svim dosadašnjim zakonima o vojnim i ratnim invalidima borci su pomenuti u naslovu, ali samo u naslovu i ni u jednom drugom članu.

Ovaj zakon koji su pisali borci koštao bi državu oko šest i po milijardi dinara godišnje, za 400 hiljada ljudi koji su branili ovu državu, od 90-ih do 1999. godine. Kada smo pisali ovaj zakon, upravo smo vodili računa o materijalnim mogućnostima države.

Teško je, gospodo, odgovoriti na pitanje boraca – da li država koju su oni branili nema sredstava da izradi nacionalno priznanje, spomen-medalju i jedan papir A-4, spomenicu za svakog borca, da mogu, kako to oni kažu, da to ponosno stave na zid, jer su bili među onima koji su branili svoju državu. Zašto im to, gospodo, uskraćujete?

Ovde, takođe, imam i Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, koju je u avgustu mesecu dostavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja. Gospodo, ako uzmete taj nacrt, zaključićete isto kao i ja, da nikada nešto lošije nije napisano i da su sva prava ratnih invalida narušena, iako u istoj ovoj sali, ne tako davno, je rečeno da neće biti pipnuto nijedno pravo ratnih vojnih invalida. Čak, meni je nepojmljivo da u tom zakonu, u članu 4. stoji da oni koji su se borili u poslednjem ratu 1999. godine na Kosovu i Metohiji, od 23. aprila 1998. godine do 24. marta 1999. godine, ne smatraju se borcima, a 530 njih, gospodo, je dalo svoje živote... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Deliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Radojičić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o AP Kosovo i Metohija, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić, Dragan Vesović, Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić, 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Radojičić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik LJupka Mihajlovska, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici LJupka Mihajlovska i Tatjana Macura, 13. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik LJupka Mihajlovska želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – troje, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vladimir Đurić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije na ime umanjenja penzija po osnovu Zakona o privremenom načinu utvrđivanja isplate penzija, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, LJupka Mihajlovska i Nenad Božić, 21. septembra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vladimir Đurić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović, 14. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marija Janjušević želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Za Srpski pokret „Dveri“, a verujem i svakog svesnog građanina Republike Srbije, srpska dijaspora je izuzetno važna i jedan od najvećih naših nacionalnih resursa.

Mi smatramo da bi deklaracija koja bi se ograničila samo na pitanje zaštite prava na jezik, pismo i kulturni identitet Srba, a koja bi, pritom, ćutke prešla preko prava srpskog naroda na državnost, odnosno konstitutivnost i na političko-teritorijalno samoorganizovanje u onim državama u kojima su Srbi autohtoni i državotvorni narod, zapravo bi degradirala Srbe u manjinsko pitanje. Ovde pre svega mislim na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i deo Makedonije, tzv. Stara Srbija.

Uzimajući u obzir činjenicu da od 12 miliona Srba, koliko nas živi u svetu, pet miliona živi van Srbije, da je veliki broj naših sunarodnika nakon raspada SFRJ protiv svoje volje ostao van granica Srbije, emigrirao i privremeno napustio svoju matičnu državu, te da je time Republika Srbija oslabljena u demografskom, ekonomskom i u svakom drugom smislu, takođe prepoznajući činjenicu da Srbi u rasejanju i regionu pružaju ogromnu intelektualnu, finansijsku i moralnu pomoć državnim institucijama Srbije, koje im ona, znamo, ne uzvraća, i konstatujući da se u zemljama regiona ponovo manifestuju pojave neonacizma, fašizma, ksenofobije i rasne netolerancije, a posebno prema pripadnicima srpskog naroda, kao i da se sve ove pojave prećutkuju, glasno prećutkuju u EU i u državnim organima nama susednih zemalja, mi smo predložili da Narodna skupština Republike Srbije na dnevni red uvede raspravu o deklaraciji koja bi se pozabavila pitanjima Srba u rasejanju.

Ono što bismo, pre svega, morali da obezbedimo, jeste da država Srbija i njene institucije, u skladu sa obavezama koje i proizilaze iz Ustava Republike Srbije, zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa svim državama u kojima Srbi danas žive, insistiraju na zaštiti ličnih i kolektivnih prava naših sunarodnika, u skladu sa međunarodnim pravnim aktima.

Državne institucije Srbije su dužne da podstiču, finansiraju i na drugi način… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, koleginice Janjušević.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč?
Nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Jovan Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, koji je podneo Narodnoj skupštini 19. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Jovan Jovanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Jovan Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 19. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Jovan Jovanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Jovan Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je podneo Narodnoj skupštini 19. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Jovan Jovanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti ubistva gospodina Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative Srbija-demokratija-pravda, počinjenog u Kosovskoj Mitrovici dana 16. januara 2018. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić 5 marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Vukadinović želi reč?
Izvolite, kolega Vukadinoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovi predlozi za dopune, naravno, su naša slika i prilika, pojedinačno i vlasti i pozicije i opozicije, ali ja bih voleo da ovaj predlog i ova moja inicijativa bude shvaćena, koliko se može, zaista najiskrenije i najozbiljnije i najdobronamernije.

Dakle, nije reč ni o kakvom prikupljanju političkih poena na bilo čemu, a pogotovu ne na jednoj nesreći, jednoj tragediji, ja bih rekao, ne samo porodičnoj i pojedinačnoj gospodina Olivera Ivanovića i njegove porodice, već zapravo našoj srpskoj, zajedničkoj, bez obzira ko se nalazio na kom delu političkog spektra.

Upravo danas je, ako se ne varam, devet meseci, devet meseci od ubistva Olivera Ivanovića. Mučkog ubistva, kukavičkog ubistva čoveka koji je uočavao, koga su uvažavali i koji je imao i uživao poštovanje svih ljudi koji su ga poznavali. Dakle, bez obzira na njegove političke stavove, bez obzira na to što smo se nekad u nekom trenutku mogli slagati ili ne slagati sa njegovim mišljenjem, ali je reč o čoveku kojeg su poštovali i doslovno svi i protivnici, pa čak i neprijatelji. Zato je taj čin, kao što rekoh, kukavički, sraman, bez obzira ko je ispalio, ko je naručio taj metak, odnosno taj rafal koji je prekinuo njegov život. On, kao čovek, kao Srbin, kao neko ko je dao nemerljiv doprinos zaštiti Srba na KiM, naročito severno od Ibra, koji je sprečio, između ostalog, 1999. godine i u nekoliko navrata kasnije upad Albanaca na sever Kosova i u severnu Mitrovicu, je doživeo takvu sudbinu, a mi sada i naši pravosudni organi, bez obzira na delimično vezane ruke ponašamo se, bojim se, kao Pontije Pilat, govorim u prvom licu množine, iako je jasno čija je ovde primarna odgovornost. Nemojmo se pravdati da ne možemo do kraja da ispitamo okolnosti, s obzirom da je reč o KiM.

Naravno da znamo da je domet naših institucija, pogotovo nakon Briselskog sporazuma vrlo mali na KiM, uključujući i sever KiM. Znamo i ko je za to odgovoran, ali ono malo potencijala i bezbednosnih i informativnih i policijskih koje imamo i ono malo autoriteta koji se može još upotrebiti treba da bude iskorišćen da bi se saznala istina o ubistvu Olivera Ivanovića. Na stranu što su se vodeći ljudi ove zemlje, uključujući i predsednika, zarekli da će učiniti sve u roku od 15 dana da se taj ubica pronađe. Molim vas zato da podržite ovaj predlog svi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Dušan Pavlović i Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji su podneli Narodnoj skupštini 22. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Pavlović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Dušan Pavlović, Ratko Jankov i Jasmina Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 23. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Pavlović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ana Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Ana Stevanović želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Govoreći o javnim medijskim servisima, podnela sam takav predlog za dopunu i izmenu zakona koji bi dalje mogao da utiče na profesionalizaciju javnog medijskog servisa. Kao što građani verovatno znaju, javni medijski servis jeste servis svih građana i služi isključivo kako bi objektivno, istinito i blagovremeno informisao građane.

Ovakav javni servis kakav imamo danas služi isključivo za manipulaciju građana. To je nedopušteno, to je nedozvoljeno i građani bivaju jedino obmanuti gledajući ovakav javni servis.

U svom predlogu za izmenu i dopunu zakona predložila sam dalju profesionalizaciju zaposlenih, a posebnu sam pažnju obratila na buduće direktore javnog servisa. U svom predlogu zakona istakla sam kako je potrebno da direktor javnog servisa ima mnogo više godina radnog staža u struci nego što ima, mnogo više profesionalnog iskustva i pretpostavila sam svaku zabranu političkog delovanja. Naime, u svom predlogu sam napisala da ni jedan direktor javnog servisa ne može da bude član ni jedne političke partije najmanje pet godina pre stupnja na dužnost.

Duboko verujem da bi usvajanjem ovakvog zakonskog rešenja došlo do profesionalizacije javnog servisa, da bi se poboljšala medijska slika u našoj zemlji i da bi se i te kako poboljšala demokratska situacija u zemlji u kojoj živimo.

Pozivam kolege, ukoliko zaista žele da imamo javni servis koji je u službi građana, a ne u službi političke partije, da podrže ovaj moj predlog.

U svom predlogu zakona pretpostavila sam već dokazanu situaciju kakvu imamo, a to su nedozvoljeni politički i finansijski uticaji na predstavnike medija, pogotovo na javni servis. Potencijalnim usvajanjem mog zakonskog rešenja sprečava se svaka dalje politička, odnosno ekonomski uticaj na medije putem oglašavanja.

Ponavljam još jedanput, ukoliko nam je zaista stalo da imamo javni servis kakav zaslužujemo, koji je u službi svih građana, a ne određenih političkih partija, pozivam kolege da podrže ovaj moj predlog i da glasaju za ovu izmenu i dopunu zakona. Hvala.