Hvala, predsedavajući.

Pred nama je jedan set vrlo ozbiljnih zakona. Međutim, ovi predlozi izmena i dopuna zakona koje treba da se usvajaju vrlo često nisu na nivou ozbiljnosti koja bi trebala da bude vezana za ove zakone, pa bih ja na početku krenuo od Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, gde je predviđeno dosta izmena u Inženjerskoj komori Srbiji, a o čemu je danas dosta već razgovarano.

Brzo, taksativno ću navesti koje su glavne izmene. Novim Predlogom izmena i dopuna Zakona o planiranju izgradnji Komori se oduzimaju povereni poslovi izdavanja i oduzimanja licenci, što je bila najvažnija funkcija Inženjerske komore Srbije. Od sada će licence inženjerima izdavati komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostorno planiranje i urbanizma, a ne Inženjerska komora kao do sada.

Pored toga, Ministarstvo i dalje zadržava pravo da imenuje nadzorni odbor i da imenuje svoje predstavnike u upravnom odboru Inženjerske komore.

Umesto Suda časti Inženjerske komore Srbije, o odgovornosti inženjera odlučuje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma. Protiv rešenja o oduzimanju licence koju donosi Ministarstvo žalba se može izjaviti Vladi Republike Srbije.

Dakle, ovim izmenama zakona se potpuno razvlašćuje Inženjerska komora i svodi maltene na beznačajni i administrativni organ, i to je pitanje, jer će čak i Registar licenciranih inženjera i planera voditi Ministarstvo.

Zaista meni nije jasno koji javni interes štiti vlast kada ovako drastično razvlašćuje komoru? Opravdano se može postaviti pitanje svrhe daljeg postojanja komore. Zašto je vlasti potrebna potpuna centralizacija u ovoj oblasti, da li je to svrsishodno i da li je to cilj? Da li zbog utvrđivanja odgovornosti inženjera za rušenje onog potpornog zida ili možda nešto slično?

Očigledno je da izvršna vlast želi da sve segmente društva podredi sebi. Ovo je još jedan korak u pravcu pravljenja partijske države, gde partije na vlasti određuju sve. Ukinuli bi i Advokatsku komoru da mogu. Ovim zakonskim izmenama država praktično ukida Inženjersku komoru i svodi je, normalno, na čistu formalnost.

Zatim bih hteo nešto da kažem i o Zakonu o ozakonjenju objekata. Predlagač zakona je kao osnovni razlog za donošenje ovog zakona naveo omogućavanje još efikasnijeg sprovođenja ozakonjenja, odnosno nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbiji, pa bih želeo da vas pitam - o kojoj efikasnosti govorite kada u Srbiji u ovom trenutku postoji čak dva miliona nelegalnih objekata?

Dakle, za šest godina ove vlasti dr broj nelegalnih objekata nije smanjio, nego se čak i povećao. Predlagač je predložio da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku i naveo da će se na taj način bitno olakšati postojeća procedura, čime će se doprineti boljem položaju stranaka i pozitivnom efektu na privredu.

Da vidimo kako predlagač vidi taj bolji položaj stranaka i pozitivni efekat na privredu. U delu vezanom za rušenje objekata izmena zakona predviđa da će se ubuduće rušenje objekata sprovoditi na osnovu konačnih, a ne pravosnažnih rešenja. To je dramatična razlika, i mi smatramo da je ovo sramotno rešenje. Time se ukida blagovremena sudska kontrola zakonitosti, a na štetu građana. Igrate se sa imovinom građana, sa njihovim životima i njihovim životnim ušteđevinama. Objasnite nam - kako može da se doprinese boljem položaju stranaka to što će neko moći da im sruši kuću bez rešenja koje je pravosnažno? Jeste li razmišljali o tome da će možda Ustavni sud da presudi u korist građana? Koji će to pozitivan efekat na privredu, ukoliko država bude bila obavezna, da plaća milionske naknade štete? Ko će da plati tu štetu? Da li nećete možda vi iz svog džepa? Nećete. Platiće građani. Zato i možete ovako nešto da predložite. Ne postoji ama baš nijedan pravni razlog da se ovo uradi, osim ukoliko nekome nije cilj da napravi haos u toj oblasti delovanja.

Pod dva, objekti izgrađeni u zoni zaštite javnih objekata. Predlagač je ovim zakonom predvideo da će biti moguće da se legalizuju objekti koji su izgrađeni u zoni zaštite javnih objekata. Dakle, predlagač smatra da je u redu da se legalizuju trafike, kuće, vikendice koje su izgrađene na javnim površinama, javnim putevima, trotoarima, parkovima, u blizini škola, bolnica itd. Da li vi ovim želite da legalizujete haos i kriminal? Ovim sigurno nećete uvesti red. Zašto jednostavno ne priznate da želite da pronađete način da legalizujete Tomine vikendice i vikendice ostalih moćnika? Kada ćete se već jednom pozabaviti problemom nelegalne gradnje na Savskom nasipu ili mislite da je bolje da nam se dogodi u tom delu novi Obrenovac?

Pod tri – taksa za ozakonjenje. Predlagač je u zakonu predvideo subjekte koji neće plaćati taksu za ozakonjenje. Tu je između ostalog uvrstio organizacije i institucije Republike Srbije, organi i organizacije AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ustanova osnovanih od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, ali i, naglašavam, crkve i verske zajednice registrovane u skladu sa zakonom. Ne razumem zašto okrećete crkvu protiv građana? U razgovoru sa sveštenstvom je jasno da oni nemaju nikakav problem da plaćaju takse kao i svi ostali građani u Srbiji. Ne razumemo zašto to radite. Ovaj deo zakona treba izbrisati i sigurni smo da se posebno Srpska pravoslavna crkva slaže sa ovim.

Dobra je stvar što je sada visina takse za ozakonjenje pristupačnija za građane nego što je bila pre pet, šest godina, ali pitanje za ministarku glasi – da li će ljudima koji su plaćali za legalizaciju takse od po 10 i 20 hiljada evra, novac biti vraćen, ili će se savesni građani po ko zna koji put u ovoj državi namagarčiti i ispasti grbavi? Na kraju da dodam onoga ko je pisao ovako šturo obrazloženje, a ovako vrlo bitnog zakona, treba da bude sram.

Na kraju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o drumskom prevozu putnika. Kada se pročita obrazloženje ovog Predloga zakona čovek ne može da se ne zapita u čijem je interesu i da li uopšte onaj koji je pisao ovaj predlog zna čemu služe zakoni? Zakoni se po definiciji donose da bi se zaštitio javni interes, a u ovom slučaju to je da se građanima obezbedi kvalitetniji, sigurniji prevoz po što nižoj ceni. Ovde to nije slučaj, nego je ovaj Predlog zakona podnet kako bi se favorizovala jedna kategorija pružaoca usluga, odnosno taksisti u odnosu na drugu i to na štetu građana. To je cela poenta ove priče u ovom predlogu.

Predlagač je obrazložio da ove izmene su zbog potrebe suzbijanja nelojalne konkurencije, a upravo se ovim izmenama zdrava konkurencija uništava i obezbeđuje monopol. Takođe, u obrazloženju se navodi da se ovaj zakon donosi zato što su sve češći fizički obračuni između taksi vozača i drugih subjekata koji obavljaju javni prevoz. Dakle, mogu da zaključim, nama predlagač govori da treba da usvojimo ove izmene zato što neko hoće da tuče nekoga. Vrlo čudno.

Taksisti imaju puno pravo da zahtevaju da se država obračuna sa onima koji rade nelegalno na crno, normalno. To je posao države, ne da ograničava konkurenciju.

Pod dva, šta je sve problematično u ovom zakonskom predlogu. Ima nekoliko stavki. Sa stanovišta informacionih tehnologija, ovaj zakon je korak nazad, obeshrabruje se korišćenje novih tehnologija, inovativno poslovanje i razvoj konkurencije.

Pod dva, ograničava se broj taksi prevoznika, čime se ograničava mogućnost ulaska na tržište i kvalitetnije ponude. Fiksira se cena prevoza koja se ne formira pod uticajem ponude i tražnje, što znači i manje kvalitetnu ponudu i skuplju uslugu građanima. Ograničava se i slobodan izbor rada i na kraju, vrši se diskriminacija.

Takođe, ako ste prilikom izrade ovog predloga, mogli da uključite predstavnike Taksi udruženja, zašto to niste omogućili i predstavnicima IT sektora? Zar nije bolje da se saslušaju sve zainteresovane strane i da se onda donese najbolje rešenje? Sigurni smo da taksisti koji rade legalno, ne žele da ugase konkurenciju, već žele da spreče nelegalnu konkurenciju, posebno rad na crno.

I pod tri, kako bi država trebala da reši ovo pitanje? Prvo, zakonom treba da se utvrde uslovi za obavljanje usluga kako bi se obezbedio odgovarajući kvalitet. Drugo, broj taksi prevoznika mora da se slobodno formira. I pod tri, cena prevoza mora da se formira u zavisnosti od ponude i tražnje.

Efekti ovakvih predloga bi bili povećavanje zaposlenosti, kvalitetnija usluga i jeftinija cena. Ako je moguće da se ovako postave stvari u Irskoj, Holandiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, zašto to nije moguće u Srbiji?

Na kraju, poštovane kolege narodni poslanici, pozivam vas da glasate protiv ovog zakonskog predloga. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala na vašim komentarima.
Samo nekoliko pojašnjenja da ne bi bilo zabune. Prvo ćemo početi od Inženjerske komore.
Prvo, Inženjerska komora, dakle ništa mi nismo odjednom oduzeli, nego je prvo Inženjerska komora, mi smo joj praktično poverili poslove jedno vreme, odnosno neka prethodna, davna ministarstva. Ispostavilo se da to nije dalo željene rezultate i sada samo vraćamo Inženjersku komoru u okrilje Vlade i ministarstva, što ne znači da će ona prestati da radi. Ona je svakako strukovno udruženje koje ćemo mi sa posebnom pažnjom uvažavati. Mislimo da ćemo im možda i poveriti da rade jedan deo poslova, ali svakako jasni kriterijumi izdavanja dozvole i onako kako izdajemo dozvole tako ćemo imati mogućnosti da te dozvole proverimo, pardon licence da proverimo ili eventualno i oduzmemo ukoliko se pokaže da neke stvari nisu bile kako treba kod određenih inženjera.
Još jedna stvar koja je važna, vezana za Inženjersku komoru, definisali smo pet matičnih sekcija. Ono što sam videla takođe u amandmanima što mislim da je važno i što ćemo sigurno prihvatiti, to je još jedna nova matična sekcija, prostorni planeri. To nikada do sada nije bilo i mislim da je važno da imamo i tu matičnu sekciju.
Dalje, što se tiče ozakonjenja, mislim da je ovo način da napravimo, da dodatno pojačamo proces ozakonjenja. Pitali ste za efekte. Od kraja 2014. godine, znači 2015. do 2018. godine, izvršen je popis objekata i imamo popisanih 1,6 miliona nelegalno izgrađenih objekata. Izdata su konačna rešenja o ozakonjenju 183.000.
Kada posmatrate period od 1997. godine do 2014. godine, onda treba da znate da je u celom tom dugačkom periodu, znači od 1997. do 2014. godine dato rešenja o legalizaciji, odnosno ozakonjenju samo 150.000. Dakle, efekti svakako postoje, ali daleko od toga da smo zadovoljni. Upravo smo iz prakse videli šta su dodatni problemi i to su u stvari ti problemi koje smo videli, nalaze se sada u izmenama i dopunama ovog zakona.
Pitali ste takođe, vezano za izmene i dopune Zakona o ozakonjenju, ko će da plati, ukoliko se slučajno desi da nakon drugostepenog rešenja možda stranka i dobije na upravnom sudu. Država će platiti, jer je procena države bila da je mnogo veća društvena opasnost da pustimo da upravni sporovi traju godinama, da se za to vreme zgrade ili kuće prave, da se prodaju stanovi, da se ostvaruju profiti itd, a da suštinski su to nelegalno izgrađeni objekti.
Prema tome, država je na sebe preuzela takvu vrstu rizika, upravo da bi ubrzala proces ozakonjenja, ali sa druge strane preventivno delovala, ali delovala naravno i sa kaznom, u smislu da takvi objekti moraju da budu srušeni.
Pitali ste za zaštitni pojas. Naravno da nije moguće graditi u zaštitnom pojasu. Ali, ukoliko upravljač, npr. puta, da saglasnost da se napravi kuća ili da se ta kuća ozakoni, koja već postoji, dešavalo nam se u praksi puno slučajeva da se izvrši ozakonjenje, a da onda vlasnik kuće tuži upravljača puta i državu zbog toga što mu je buka jako velika, ili izduvni gasovi itd. Znači, s jedne strane su svakako radili nelegalno. Mi smo rekli da to ne može, uz eventualno, dopuštenje da upravljač puta, dakle, recimo „Putevi Srbije“, ako pričamo o pojasu puta, daju odobrenje, jer ne žele da ruše i smatraju da to neće ugroziti saobraćaj, a onda posle toga vlasnik tuži državu, E, pa ne može tako. Dakle, to je bio razlog zašto smo dali tu odredbu i zašto smo se time pozabavili.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, moram da kažem da smo i te kako radili i sa IT udruženjima, tačnije jesmo radili sa svim taksi udruženjima, ali su IT udruženja tražila sastanke, bila kod nas. Prva rečenica, između ostalog, koju su rekli bilo je da se baš ne razumeju u transportu, dakle IT aplikacije u transportu. Kada smo rekli da nema nikakvih prepreka da se te aplikacije koriste, ali da je neophodno da to, pre svega, uskladi sa zakonom o merilima Ministarstva privrede, podržali smo.
Tako da, onog trenutka kada se budu promenili još neki zakoni, verujem da će oni moći mnogo više da budu prisutni, što ne znači da nisu, jer mi već sada imamo mnoge od tih aplikacija. Tako da ta priča, pod velom one iste priče digitalizacije, da mi ne dozvoljavamo da se takve aplikacije u taksiju, nije tačna, one već postoje, ali vraćam se još jednom, pokušavamo da uredimo sistem što je više moguće i to je bio razlog ovih izmena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.
Izvinjavam se koleginice, po Poslovniku gospodin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Sada smo čuli u izlaganju potpredsednice Vlade, da Inženjerska komora nije ispunila očekivane rezultate. Imajući u vidu da je ove godine 150 godina od osnivanja tehničke družine, odnosno današnjeg Saveza inženjera i tehničara Srbije, to…

(Aleksandar Martinović: Ovo nije Poslovnik!)

Da li mogu da nastavim?

Kolega Ševarliću, član 107.
Kolega Ševarliću, ja vas nešto moram da pitam, vi sada svojim ponašanjem unižavate dostojanstvo Narodne skupštine.
(Miladin Ševarlić: Ne razumem?)
Sada ću da vam objasnim.
Nadležnosti Narodne skupštine su definisane Ustavom Republike Srbije. Narodna skupština svoje nadležnosti, koje su izvorne zakonima, prenosi na razne državne organe ili druge organe i organizacije gde je Inženjerska komora.
Narodna skupština je svojim zakonom dala Inženjerskoj komori ovlašćena koja ima i Narodna skupština u svakom trenutku može da vrati ta ovlašćenja ili da nekome drugom u svakom trenutku.
Da li razumete šta ste vi sada uradili?
(Miladin Ševarlić: Jel mogu dalje da nastavim?)
Ne možete više dalje ništa.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika ili ne?
(Miladin Ševarlić: Da.)
Da, zahvaljujem.
Koleginice Slavice Živković, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, moje izlaganje će se danas uglavnom odnositi na Zakon o građevinskim proizvodima, obzirom da dolazim iz industrije građevinskih proizvoda, i razumljivo je moje interesovanje za ovaj zakon, a smatram da je izuzetno važan za industriju Srbije i da mu treba posvetiti posebnu pažnju.

Najvažniji razlog za donošenje Predloga zakona o građevinskim proizvodima je potreba da se jednim opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, što do sada nije bio slučaj.

Drugi bitan razlog za donošenje ovog zakona je ispunjavanje obaveze, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, koji se tiču pregovaračkog Poglavlja 1, i slobodnog kretanja robe. Uzimajući u obzir da se propisi u EU, u ovoj oblasti, već dosta dugo donose, a ovo je prvi put da se u Srbiji donosi jedan ovakav dokument.

Još 2011. godine, na području EU doneta je Regulativa 305 koja definiše tržište građevinskog materijala, kako mi kažemo, za harmonizovano područje.

Postojeći pravni okvir za građevinske proizvode, međutim, ne uvažava specifičnost građevinskih proizvoda u odnosu na sve druge proizvode. Ta specifičnost se ogleda u činjenici da građevinski proizvodi tek ugradnjom stiču svoje osnovne performanse koje se odnose na bitne karakteristike građevinskih proizvoda, a koje zavise od njihove predviđene upotrebe i u vezi su sa ispunjavanjem osnovnih zahteva za objekte.

Imajući u vidu da Predlog zakona obuhvata 1.200 proizvoda koji su razvrstani u 35 oblasti, značajno je napomenuti da ovaj zakon ima značajan uticaj na sve aktere na tržištu građevinskog materijala, važan je i za industriju građevinskog materijala, za projektante, tela za ocenu usaglašenosti, nadzor i mnoge druge.

Neusklađenost domaćeg zakonodavstva sa evropskim u ovoj oblasti je naneo dosta problema proizvođačima građevinskog materijala u Srbiji i umanjio njihovu konkurentnost na evropskom tržištu.

Kada su počeli da se donose harmonizovani standardi na području EU još 2005. i 2006. godine, proizvođači građevinskog materijala u Republici Srbiji su prepoznali potrebu da svoje procese proizvodnje usklade sa evropskim standardima i tada su investirali u nove proizvodne linije, fabričke kontrole, edukaciju osobe i sve ono što je potrebno kako bi bili konkurentni, jer industrija građevinskog materijala, kada govorimo o osnovama građevinskog materijala, 50% svoje proizvodnje izvozi na tržište EU.

To su bile velike investicije koje su proizvođačima pomogle da prežive ekonomsku krizu koja je posebno pogodila građevinarstvo, kada je 2010, 2011, 2012. godine bilo jako teško u Srbiji prodati građevinski materijal zbog nedovoljne građevinske aktivnosti, zbog nedostatka investicija, zbog smanjene kupovne moći stanovništva i smanjene individualne stambene gradnje.

Zahvaljujući ovim investicijama industrija građevinskog materijala je preživela, jer je izvozila najveći deo svoje proizvodnje. Istina, to nije uvek najbolje rešenje za proizvođača, jer je to težak materijal koji, u najvećem delu, sa svakim novim kilometrom samo poskupljuje i tako proizvođača čini manje konkurentnim na evropskom tržištu.

Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, prethodni zakon na koji smo se mi pozivali i po kome smo radili, je umnogome bio nepovoljan za proizvođače građevinskog materijala jer je propisivao uslove ispitivanja koji su bili dosta obavezujući i imali karakter učestalosti, koje je pravilo dodatne troškove proizvođaču, pored toga što je morao, da bi izvozio na harmonizovane područje, da pribavi dodatne dozvole za tržište EU.

Međutim, radi nesmetanog funkcionisanja tržišta građevinskih proizvoda, još jedna prepreka u prethodnom periodu je bila dostupnost tehničkih propisa koji su važili za područje građevinskih proizvoda u Republici Srbiji, jer Ministarstvo građevinarstva nije imalo svoju kontakt tačku, već su svi upiti išli preko Ministarstva privrede i gubilo se jedno značajno vreme. Kad vi podnesete zahtev Ministarstvu privrede za određeni tehnički propis, a nije bilo drugog puta jer je poslednji propis donelo Ministarstvo privrede, ono ga, naravno, upućuje resornom ministarstvu i dok dobijete odgovor na traženo pitanje prođe jedno značajno vreme koje je za proizvođača, ako znamo da je proizvodnja jedan stalni proces i neprekidan, koji zahteva brze odgovore, istina, predstavljalo jedan veliki problem.

Ovim zakonom se predviđa drugačije funkcionisanje ove kontakt tačke i to vidimo kao jednu veliku prednost, ali o tome ću kasnije.

Značajni ciljevi koji su predviđeni ovim zakonom su najvažniji – utvrđivanje osnova za propisivanje tehničkih zahteva za građevinske proizvode, zatim utvrđivanje zahteva koje treba da ispunjavaju imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti, uspostavljanje elektronske kontakt tačke pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, propisivanje nadzora nad primenom ovog zakona i propisa i usvajanje u domaći pravni sistem novih instituta, kao i nove terminologije, koja je došla kod nas sa novim standardima, nije bilo moguće učiniti je drugačijom. Deluje malo rogobatno i nerazumljivo, iako su učestvovali čitavi timovi stručnjaka na usaglašavanju terminologije, ali, prosto, ovo je bilo jedino rešenje na koje se u narednom periodu moramo navići.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima u domaći pravni sistem uvodi postupak ocenjivanja i verifikacije stalnosti performansi građevinskih proizvoda koji je različit od postupka ocenjivanja usaglašenosti koji se vrši za sve ostale proizvode.

Predlogom zakona se predviđa uvođenje fabričke kontrole, gde proizvođač odgovara za kvalitet svog proizvoda. Proizvođači su, kao što sam već rekla, svoje proizvodne postupke u najvećoj meri prilagodili zahtevima evropskih standarda i uspostavili fabričke kontrole u svojim fabrikama. Tamo gde to nije urađeno, postoji prelazni period koji je dat ovim zakonom i biće urađeno u narednom periodu, verovatno. Međutim, data je mogućnost zakonom da ukoliko proizvođač smatra da mu je to veliki trošak i velika investicija, da može podugovoriti opremu kod tela za ocenu usaglašenosti, koja će izdavati adekvatnu dozvolu. U sve fabrike koje danas posluju na području Republike Srbije i koje izvoze na područje EU uveden je tzv. sistem 4, koji podrazumeva fabričku kontrolu kao jedino merodavno telo koje daje ocenu o ispravnosti proizvoda i sa takvom tehničkom ispravom proizvođač izlazi na tržište.

Dakle, isključena je obaveza proizvođača da angažuje nezavisnu stranu koja bi radila na osnovu uzorka proveru i davala određenu ispravu kojom se garantuje kvalitet proizvoda. Na ovakav način pruža se mogućnost da proizvođač u toku proizvodnje proceni i da uvidi određene nedostatke koji mogu nastati u proizvodnji i da ih u samom procesu proizvodnje otklanja. Na takav način smanjuje se procenat škarta i sve ono što je već u procesu proizvodnje stalna obaveza i stalni problem.

Jedna od promena za tela za ocenjivanje usaglašenosti je prelazak na nove frekvencije ispitivanja, za pojedine proizvode su te učestalosti manje, za neke veće, međutim, iz razloga racionalizacije proizvođačima će biti isplativije da nabave opremu i da u okviru svojih fabrika uspostave sistem fabričke kontrole koji će njima obezbediti niz prednosti, ali naravno i dodatne troškove.

Zahtevi novog zakona koji će biti usklađeni sa propisom EU uspostavlja princip da budu zadovoljeni minimalni zahtevi za građevinske proizvode koji važe za sve evropske zemlje. Sam građevinski proizvod je proizvodni postupak, pa ga tako u velikoj većini slučajeva ne bi trebalo menjati. Proizvođačima u Republici Srbiji zbog toga neće biti potrebno mnogo vremena za prilagođavanje, osim tamo gde se uopšte nije ni krenulo u proizvodnju po evropskim standardima.

Tela za tehničko ocenjivanje nisu do sada postojala u domaćem sistemu ocenjivanja usaglašenosti. Institucije čiji su zaposleni angažovani u komisijama za usvajanje standarda Instituta za standardizaciju, fakulteti, instituti i tela za ocenjivanje usaglašenosti, ukoliko za to budu imala kapacitete, prepoznaće interes da preko novog vida usluge tehničkog ocenjivanja svih onih građevinskih proizvoda koji se ne koriste za specijalne namene ili predstavljaju nove inovativne proizvode, osmisle postupke i procedure za dokazivanje njihove podobnosti za predviđenu namenu. Inovativnost u oblasti građevinskih proizvoda je zastupljena kao i u drugim oblastima zahvaljujući novim tehnologijama, kao i materijalima koji se koriste u proizvodnji građevinskih proizvoda, a ocenjivanje i vrednovanje ovakvih proizvoda vrlo često nije obuhvaćeno već postojećim tehničkim specifikacijama ili tehničkim propisima, naročito na domaćem tržištu.

Predmetno pravna materija prvobitno je bila pripremljena u formi uredbe i kao takva je prošla javne rasprave, koje je organizovala Privredna komora Srbije i na tim javnim raspravama učestvuje veliki broj svih zainteresovanih strana, ne samo proizvođača građevinskog materijala već i licenciranih inženjera i projektanata i zaključeno je, dodatnim ispitivanjem, da kao takva ne može biti preneta u našim pravni sistem već da se mora uraditi zakon koji je urađen 2017. godine u avgustu mesecu su sprovedene javne rasprave u četiri grada Srbije na kojima su ponovo učestvovali predstavnici privrede. Ono što je proizašlo kao rezultat ovih javnih rasprava jeste zajednička ocena da je potreban prelazni period za ovaj zakon od minimum dve godine.

Prelazni periodu u najvećoj meri je potreban za nabavku potrebne opreme tamo gde to nije urađeno za proizvodnju po evropskim standardima, zatim za nabavku opreme za fabričke kontrole, za edukaciju osobe, jer se u međuvremenu dosta toga promenilo u industriji građevinskog materijala i kako bi naši proizvođači bili i dalje konkurentni, oni moraju dodatno investirati. Naravno, vreme za planiranje investicija i za izmene proizvodnih postupaka je važno i trebalo bi da bude dovoljno.

Ministarstvo je usvojilo ovakav predlog i kako će u narednom periodu izaći u susret privredi doneta je odluka da, predviđeno je zakonom da se podzakonska akta izrađuju u narednih 12 meseci, ali su tako pravilnik, nešto što je za nas najvažnije, to je pravilnik koji će definisati stavljanje standarda sa obaveznom primenom na listu jedan. Biće formiran tako što će se na toj listi naći najpre standardi koji obuhvataju proizvode, gde Srbija nema proizvodnju. Na takav način neće biti niko direktno pogođen, potom će se na listi standarda naći oni standardi koji obuhvataju proizvode gde već imamo uspostavljenu proizvodnju po evropskim standardima i na kraju će se staviti standardi koji obuhvataju proizvode gde nemamo do sada proizvodnju po evropskim standardima, smatrajući da će na takav način privreda imati dovoljno vremena da se pripremi za nove propise.

Ono što je isto značajno za proizvođače jeste formiranje elektronskih kontakt tačke koje će biti pri Ministarstvu građevinarstva. Predviđeno je zakonom da elektronska kontakt tačka bude formirana u formi instituta i da zahtevi o tehničkim propisima, koji se nalaze u Republici Srbiji, mogu na takav način biti dostupni svim zainteresovanim stranama bez posrednika. Međutim, u obrazloženju zakona stoji, da se može desiti, naravno kao problem, da Ministarstvo ne raspolaže dovoljnim kadrovskim kapacitetima za obavljanje ovakvog servisa.

Stoga, jedna sugestija, da, to je privredi jako važno da u narednom periodu ova usluga, tj. ovaj servis funkcioniše efikasnije nego što je to iz opravdanih razloga u prethodnom periodu bilo dosta otežano i zahtevalo dosta vremena.

Takođe, zakon definiše stavljanje na tržište građevinskih proizvoda i po uslovima koji su isti za sve zemlje po osnovnim karakteristikama. Ukoliko želimo da zaštitimo interese proizvođača i da im obezbedimo proizvode i kvalitet proizvoda koji zahteva uslove našeg tržišta, potrebno je u narednom periodu poseban akcenat staviti na izradu pravilnika o primeni, koji bi jasno definisao dodatne uslove koji se tiču klimatskih uslova, seizmičkih i drugih koji su karakteristični za područje Srbije, a koji će opet garantovati kvalitet materijala koji je propisan u skladu sa njihovim tehničkim zahtevima objekta.

To je pravilnik koji se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, ali obzirom da se ovaj zakon donosi u ovom setu zakona, i da su ova dva zakona nekako međusobno povezani. Smatramo s aspekta i proizvođača i uopšte čitavog građevinarstva da je taj dokument izuzetno važan za naredni period.

Ono što bih želela još da napomenem u okviru Zakona o planiranju i izgradnji jeste status Inženjerske komore Srbije. Kao neko ko se bavi strukovnim udruženjima i organizacije rada strukovnih udruženja i nekoga ko je u međuvremenu i sarađivao i sa Inženjerskom komorom, iz mojih saznanja i iskustva Ministarstvo se trudilo da prevaziđe nastali problem u funkcionisanju Inženjerske komore u prethodnom periodu. Verujem da je ovo rešenje koje je danas predloženo bilo jedino moguće pošto su se iscrpeli svi raspoloživi alati ili mehanizmi da se u Inženjersko komori postigne nesmetano funkcionisanje. Isto se tako nadam da će se naći način u narednom periodu da se vrati autonomija struci, da će struka to opravdati. To je neko moje viđenje i moje mišljenje kao nekoga ko radi u strukovnim udruženjima.

Na kraju da naglasim da će poslanička grupa SDPS podržati set zakona iz oblasti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji se nalaze na današnjem dnevnom redu.

Zahvaljujem, koleginice Živković.
Reč ima dr ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.

Želim da se zahvalim na mišljenju, na komentarima, posebno o Zakonu o građevinskim proizvodima. Dugo smo ga radili, možda je to trebalo i ranije i drago mi je da ste u odnosu na sve, poseban akcenat upravo dali ovom zakonu koji je zaista neophodan i važan za naše građevinarstvo.
Samo mali jedan dodatak, vezano za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Inženjerskoj komori, u pravu ste, mi smo dva puta pokušavali na po tri meseca da rešavamo probleme i u Inženjerskoj komori. To zaista nije dalo prave rezultate. Sa druge strane potreba je, naravno velika, ali ono što želim da naglasim to je da struka nikada nije bila bez autonomije i nikada neće biti bez autonomije, zato što nema uspeha i nema rada i rezultata ukoliko struka zaista nije ta koja treba da da svoje mišljenje. Nekada su se neke stvari očito malo drugačije dešavale i imali smo puno problema. Tako da sigurno je da ćemo u vremenu ispred nas, prvo neke poslove, naravno Inženjerska komora će i dalje obavljati, to je sigurno. E, sada, kako će ići dalje, nadam se da ćemo uspeti neke stvari da ponovo da poverimo ukoliko budemo uredili sistem kao takav. Hvala vam na komentarima i hvala što ćete glasati za predloge zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.