Gospodine predsedavajući, mi smo se protekle nedelje ovde u Skupštini bavili stvarima koje, bez obzira naravno što je svaka tačka i svaki zakon važan, u velikoj meri mogli bi da se podvedu pod onu sentencu da selo gori a baba se češlja. Dakle, uz svo dužno poštovanje, uz svo dužno poštovanje i slepih miševa i ptica selica, mislim da smo onih desetak dana, prethodne dve nedelje, mogli možda kvalitetnije iskoristiti.
Ali, danas je malo drugačiji slučaj, danas imamo set zakona koji imaju svoju relevanciju, daleko od toga, mada se tu takođe provuklo i nešto od stvari, nešto od tema koje bi takođe mogle da se podvedu pod već pomenutu i citiranu sentencu. U tom smislu ja ću ponoviti jednim delom nešto što su kolege već, uglavnom iz opozicije rekle, ali ne samo kolege iz opozicije nego čak možda malo biranijim rečima i neki iz vladajuće koalicije su takođe problematizovani neke od ovih ovde predloženih rešenja.
Poći ću, kako rekoh od kraja, ili od onoga što je možda najindikativnije i što donekle opravdava ili barem objašnjava ovu moju kvalifikaciju o babi i češljanju. Pitam vas, gospođo Mihajlović, koliko u registrima ili upisnicima države Srbije, koliko ima u tim registrima pomorskih brodova, koliko je upisano morskih brodova od 2011. godine od kada je donet ovaj zakon? Pretpostavljam da gospođa ministar zna, a za javnost i oni koji nas gledaju da ja odmah odgovorim. Ni jedan.
Zašto je to bitno? Zbog toga što je prilikom donošenja tog zakona, kao i nekoliko izmena i dopuna, u međuvremenu koji su bili, taj zakon je inače donet da vam bude lakše 2011. godine, dakle pre ove naprednjačke vlasti, ali svejedno nekoliko puta se provlačilo kao obrazloženje zašto je to važno, provlačilo se to kako će taj zakon i te izmene i dopune zakona omogućiti da se, to nema veze što je Srbija kontinentalna zemlja, da će se prijavljivati brodovi pomorski pod našu zastavu, i da ćemo mi biti maltene neka sila pomorska, poput Liberije, ili Grčke, ili makar blizu toga.
Za ovih koliko godina, dakle mi u tom registru, odnosno upisnicima nemamo ni jedan pomorski brod da plovi pod našom zastavom, a mi ovde imamo dosta ambiciozne dve tačke dosta detaljne i opširne dve tačke dnevnog reda. To su tačke 8. i 9. ako se ne varam, vidite koliko je toga koji se bave, između ostalog čak u potpunosti i tom tematikom.
U suštini niste to rekli, ali niste mnogo potencirali, verovatno da ne biste izazvali kritike ili negodovanje iz redova opozicije, a bogami i dela vladajućih ili savladajućih stranaka, da se i ovi zakoni, i ova dva koja sam sada pomenu, ali i neki drugi donose pre svega radi usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom. To je u suštini primarni motiv ovih zakona i zašto se oni razmatraju po hitnom postupku, jer zaista ne mislim da bi manje hitna procedura poremetila nešto u postojanju i pretvaranju Srbije u pomorsku velesilu.
Dakle, usaglašavanjem sa evropskim procedurama je objašnjenje zašto smo se prošle nedelje bavili onim migratornim pticama i slepim miševima, kao i sada i nekim od ovih tačaka. Kada gledamo život i ono što utiče na građane ove zemlje, onda u ovom setu predloga ima nekoliko koji se zaista tiče, zato i rekoh ne može u potpunosti primeniti ona sentenca o babi koja se češlja dok selo gori.
Pre svega, naravno ozakonjenje nelegalnih objekta. To se tiče mnogih građana, direktno i indirektno, ove zemlje, i tu pored onoga i mimo onoga što je već bilo rečeno ja nemam mnogo šta da dodam, čak šta više neke stvari bi se mogle i pohvaliti. Vi ste rekli da je taj napredak u ovih tri godine koliko je zakon na snazi, mi imamo napredak u procentu ozakonjenja, ali je on daleko ispod onoga što se želelo i što se očekivalo.
Ono što jeste pozitivno, da ne zaboravim to da kažem, ono što ste naglasili i vi istakli neće biti moguće baviti se prodajom nelegalnih objekata, da se tu sada restriktivnije i eksplicitnije sprečava mogućnost nešto što se već podrazumevalo uostalom, ali nije bilo dovoljno specifikovano. Znači, mogućnost prodaje tih nelegalnih objekata će biti, ali to će zavisiti vidim i od razrade naravno kasnije, sprečena i to je dobro. Što bi rekla koleginica prekoputa - bravo.
Ali, jasno je i vama i meni da su neke stvari tu sporne, a malo su pokušane da se gurnu pod tepih. Prva stvar je ova već spomenuta sa raznih strana, i ne mogu na to da se ne osvrnem, Inženjerska komora Srbije, koja se, recite to kako hoćete, nazovite to kako hoćete, ali ona se faktički derogira. I, vi ste birali reči u početku, posle kako je rasprava išla, malo ste ih manje birali, jer ste nezadovoljni radom Inženjerske komore Srbije.
Verovatno ste vi u pravu, odnosno imate svoju argumente, ali reč je o organizaciji i o profesionalnoj, stručnoj organizaciji koja stvarno postoji jako dugo i za svetske, evropske relacije, a pogotovo u srpskim i balkanskim pojmovima i relacijama.
To jeste neka vrsta poniženja ili šamara toj Inženjerskoj komori i to svi koji imaju veze sa tom strukom negde znaju i osećaju. Oni koji su blizu ili bliski vladajućoj koaliciji, to neće reći tako, nego će opet malo birati reči, kao koleginica malopre, a ovi koji su iz opozicije će to, naravno, potencirati više.
Sigurno nije sjajno i sigurno ima, kao u svim tim profesionalnim udruženjima, ima mnogo problema. Ja čak nisam neko ko će apriori biti protiv centralizacije. I, znate, u nekim drugim tačkama meni ne smeta da se zna koje za šta odgovoran, i kad je reč o prosveti i nekim drugim stvarima i u medijskoj sferi i kulturi, ja više volim da znam da ima jedna adresa, pa onda koju ćemo ili hvaliti ili kojoj ćemo se žaliti i reći da su krivi zašto stvari nisu dobre.
U tom smislu, možda je motiv vaš bio ispravan, ali kažem, pošteno govoreći i gledajući se u oči, ne možemo ne konstatovati da to jeste derogiranje te institucije i da to sigurno članovi i čitava struka inženjerska ne gleda sa oduševljenjem te mere, bez obzira što možda neko hoće i glasnije, a neko manje glasno da na to reaguje. Znači, vi derogirate struku i to nije prvi put.
Druga stvar o kojoj sam ja pričao, kako sam rekao, nemam nikakvog direktnog interesa, šta više, ja sam navijač i fan, ako tako mogu da kažem, srpskih, posebno beogradskih taksija, ali kada je reč o ovom zakonu, odnosno o ovoj tačci, mislim da je to 6, ili koja beše, ne, to je železnički saobraćaj, znači, to je onda 7, tačka 7, teško je to razumeti i teško su i drugi to mogli razumeti, nego kao stavljanje na stranu argumentacije koju su izneli taksisti, odnosno taksi udruženja. I, praktično, iako sam vas ja slušao pažljivo, više puta ste vi to rekli, praktično, eliminaciji i mogućnosti, barem do daljnjeg, korišćenja ovih savremenih tehnologija za prevoz putnika.
Ja nisam koristio nikada usluge „Kargoa“, niti ovih sličnih. Dakle, kažem, iz bezbroj razloga sam sentimentalan prema beogradskim taksistima. Ali, daleko je to od uređene sfere, daleko od toga da su ta vozila na zavidnom nivou, daleko od toga da sad treba mi, da bismo sprečili da neko drugi se tu sada ubacuje i bogati, da ćemo gledati kroz prste kako, takođe, stanje u taksijima, govorim, pre svega, u Beogradu, a verujem da nije mnogo bolje ni u drugim gradovima, znam i za Novi Sad, uostalom, da je takvo da, blago rečeno, podseća na hajdučiju. Blago rečeno je neuređeno. Blago rečeno se svašta prevozi i svako prevozi putnike.
Vi ste očigledno, da li pod pritiskom taksi udruženja ili nekih drugih interesnih grupa, ili možda skepse prema novim tehnologijama, prosto stavili direktne i indirektne zabrane, odnosno prepreke i rampe, iako ste ovde nekoliko puta rekli da to nije slučaj i da svi mogu da se bave. Ne, konkurencija je zdrava. Ako smatrate da su privilegovani ovi „Kargo“ i ovi drugi vidovi prevoza putnika, nametnite im taksu, uvedite neke mere kontrolne, koje god hoćete i koje god smatrate da su poželjne, ali nemojte na ovaj način podsecati zdravu konkurenciju.
Stanje u gradskom prevozu Beograda i Srbije, ali sad govorimo, pre svega, o Beogradu, je zaista loše i mnogo je lošije nego pre nekoliko godina. Ko god da je za to kriv, možda se samo grad uvećao, možda nije nikakva vlast konkretno kriva, možda je mnogo putnika, mnogo vozila ili mnogo radova, ali činjenica je da je transfer u Beogradu i kroz Beograd postao gotovo nemoguća misija u većem delu dana i većem delu sedmice. I, u tom svetlu, sve što može da doprinese, sve što može da pomogne, bar malo, da to stanje u prevozu putnika bude bolje, treba podstaći.
Kažem, ne treba nam nelojalna konkurencija, ne trebaju nam privilegovani igrači, ali tu je, mislim da bi trebalo i da je to i neka vrsta apela, ne samo kritike, da se zaista nađe bolji balans, sem ovog verbalnog, koji ste vi ovde sada više puta istakli, ali bih voleo da se nešto od toga i operacionalizuje.
Ne mogu da kažem da je potpuno u pravu ovaj autor pisma i vlasnik, šta je već, suvlasnik ovog „Kargoa“ koji je poslao pismo na mnoge adrese, ali on smatra, znači, ja imam njegovu reč i vašu reč, on smatra, praktično, ovim merama se taj njegov vid usluge onemogućava. Znači, on smatra da ovaj vaš predlog rešenja, praktično, onemogućava uslugu koju je on do sada pružao desetinama ili stotinama hiljada građana Beograda. Vi kažete – nije tako. NJegova reč protiv vaše.
Prosto, molim tu razjašnjenje i nezavisno od razjašnjenja, apelujem da se tu nađe neka vrsta kompromisa. Kažem, moje, kako rekoh, srce jeste na strani beogradskih taksista, ali pošteno govoreći, bez obzira na srce, ja sam, evo u nedelju uveče, to je bilo pre koliko, dva, tri dana, sam na jednoj stanici, taksi stanici u Beogradu, u centru Beograda, peto vozilo sam našao, odnosno uspeo sam da uđem u peto vozilo, jer su prva četiri bila nezainteresovana da me voze za relativno kratku relaciju. A, i znali su da ne mogu da me vozaju, pošto su me, verovatno, prepoznali, da me vozaju oko grada. Dakle, toliko o tome kakvo je stanje u našem taksi prevozu. To je što se tiče toga.
Poslednje iz ove sfere vaših ovih konkretnih zakona, a posle ću imati još jednu načelnu dilemu i pitanje. Dakle, član 171, vraćam se na osnovni zakon, vi izbacujete, isključujete formulaciju iz tog člana da će se nadležna služba, sekretarijat, odnosno inspektor baviti i uklanjanjem, da će biti odgovorni i za uklanjanje nelegalnih objekata. Vi, doduše, stavljate neku drugu formulaciju, da će ona biti nadležna, ali se uklanja, izbacuje se ova eksplicitna formulacija.
Nezavisno sve od tog konkretnog člana, možda je samo trapava formulacija, možda sam ja ili neke kolege to loše razumeli, ali ja vas pitam vrlo direktno i vrlo iskreno – da li mislite da će nakon ovog seta zakona koje ste vi predložili, sad se vraćam na ozakonjenje i nelegalnu gradnju, da li će biti lakše ili teže ukloniti već ovde više puta pominjani objekat na Pančićevom vrhu? Uzmimo ga kao metaforu, kao simbol. Nije to sada ni početak ni kraj svih naših državnih problema, ali evo, uzmimo to kao metaforu kao jednog, po pretpostavci i po vašem zaključku, vašeg Ministarstva, nelegalnog objekta, za koji je postojala direktiva i zahtev da se ukloni i koji nije uklonjen zbog nesaglasnosti u nadležnostima ili nesloge oko toga šta je nadležnost vašeg Ministarstva, a šta je nadležnost ministarstva gospodina Stefanovića.
Svejedno, da li posle ovih mera taj ili slični nelegalni objekti će biti lakši ili teži za uklanjanje, po vašem mišljenju, koje može biti, naravno, tačno ili pogrešno?
Još jedna stvar koje vas ne dotiče, ali indirektno, vi ste u vašem uvodnom izlaganju pomenuli, kad ste u jednom trenutku rekli, pa kao, eto, za neke sam izdajnik zato što hoću da gradim ovaj koridor ili što insistiram na ovom koridoru Niš – Merdare – Priština – Albanija. Na to ste se samo usput osvrnuli, jer nije bilo sad ovde nešto mnogo tematizovano. Ali, ja moram da kažem, nezavisno od toga kako ćemo kvalifikovati, nezavisno da li ćemo se gađati teškim rečima, ja smatram, i dobar deo ljudi i građana, a i struke, smatra da je taj pravac, a vi ćete sada reći u odgovoru, ima kolega iz tog kraja, koji će reći – ne, nama je jako važno za građane Prokuplja, ne znam, tog kraja, Toplice, je vrlo važno.
Svaki put je uvek važan, ali država mora da bira prioritete. Da li se slažete sa mnom ili se ne slažete da su nam ipak važniji završetak Koridora 10, 11, Moravskog koridora, da su nam ultimativno važni? Ja pozdravljam sve napore u pravcu završetka tog koridora.
Zašto je, pitam vas još jednom ovako direktno, jer kad postavim pitanje, kad postavimo pitanje ono pismeno Vladi, onda dobijemo često rutinski ili birokratski odgovor, zašto je, gospođo Mihajlović, vama toliko, znači, neću da potežem te priče – izdaja, NATO, ovo ili ono, pogotovo ne u svetlu nekih kritika kojima ste, čak bih rekao, i brutalno izloženi u poslednje vreme, ali zaista, zašto, ja znam da to nije vaš hir, ne mislim da je to vaša odluka, niste vi mogli samostalno da donesete takvu odluku, zašto je pravac Niš – Merdare – Priština, albanska obala, zašto je toliko važan da uđe u prioritete izgradnje autoputeva u našoj zemlji? Zaista je teško odupreti se utisku da je to možda važnije nekim drugim zemljama, nekim drugim silama i nekim drugim alijansama, a ne građanima i državi Srbiji.
Ako im je tako važan, pa neka ga oni finansiraju. Zašto bi se država Srbija zaduživala, investirala u putni pravac koji je mnogo važniji za građane, stanovnike Albanije, pa i KiM, a i za NATO alijansu da bi mogli lakše i brže da se transferišu na istok? Ne ulazeći u te komplikovane geopolitičke priče i zavrzlame, prosto mislim da nam taj pravac nije prioritet. Ako ste blizu završetka svih ostalih koridora, a nismo, vidite da se to stalno prolongira i nikako da se završi, onda hajde posvetite se ili ovom pravcu prema Republici Srpskoj, odnosno BiH, ili je to takođe u planu, što takođe mogu da pozdravim, a ne da pravimo put za Albance, što iz Albanije, što sa prostora KiM, što za NATO pakt.
Poslednja stvar, zaista poslednja. Mi sad ovde glasamo ili raspravljamo o ovom vašem predlogu zakona, ali moram da vam kažem, da vas pitam – da li vam je malo nelagodno u svetlu sve ove kampanje ovih poslednjih dana, koja nije izašla, niti opozicija ima tu moć i prisustvo u medijima da vi sada nastupate ovde kao predstavnik Vlade Srbije, da li vi gospođo Mihajlović, to je zaista moje poslednje pitanje, verujte da imate podršku Vlade Srbije i čelnih ljudi države Srbije za ove predloge koje podnosite i za politiku koju vodite? Hvala.
