Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ove zakone, ja moram reći i sledeće. Mi poljoprivrednici oremo, to je tačno. Ne možemo svi da dobijemo dva miliona i 400 hiljada od igara na sreću, a da ne moramo da kupujemo srećku. Kad iznesete to i pokažete kopiju ugovora, kažu onda vređate. Da li je tačno ili ne, to treba da odgovore. Kao kad pokažete fotografije da li ste sa Borisom Tadićem ili ne. Naravno, da jeste, u veoma toplim, kako da kažem, međuljudskim odnosima. Onda se kaže da vređam.

Čast je meni da sa seljacima popijem pivo. Doduše, u poslednje vreme retko. Čast mi je što živim na selu. Čast mi je što sam u ovom parlamentu. Nikada nisam ni sanjao da ću jednog dana biti u ovom parlamentu. Otac mi je bio seljak, deda mi je bio seljak, pradeda mi je bio seljak. Seljačke stranke su bile časne i poštene. Za vlaške verujem da su bile časne i poštene, evo, dok ovaj nije počeo da dobacuje, i da li je bilo na vlaškoj listi ili ne, to treba da odgovori, a ne da kaže da ga ja nešto vređam.

Ne možemo svi da dobijemo dva miliona i 400 hiljada, to je, da vas podsetim, 240 seljačkih penzija, to je oteto od žuljevitih seljačkih ruku. Oni su čak i lutriju, ova dva gospodina su čak i lutriju gurnuli u minus, to nigde u svetu nije bilo i danas oni kažu da ja nešto vređam.

Oni pričaju o brodovima. Pa neka pričaju o njihovim jahtama, kako su grickali sa svojim sponzorima rakove na Maldivima itd. Što kažu moji seljaci – rakovi ih pojeli dabogda. Kako ih nije sramota, opljačkali su ovaj narod do koske. Te jahte o kojima je pričao onaj čije ime neću da izgovorim, što je toplo pripijen, kako ih nije sramota da pričaju o tome, pa te jahte počivaju na suzama siromaha, novih otpuštenih što su ostali sa golim životima, one što su otpustili 400.000, te jahte počivaju na tome.

Međunarodna organizacija kaže da su izneli 51 milijardu dolara, a ovaj im je pokrivao i istraživao javna mnjenja itd, želeći da prikrije tu neviđenu pljačku. Da, te jahte počivaju na tome. Nemoj da priča samo o brodovima, neka priča o tim jahtama koje su otete, koje su otete na suzama siromaha, na onim otpuštenim, onim koji su ostali na golim životima, onim koji tumaraju bez stana po predgrađima kao podstanari, od njih ste oteli, oteli ste i od lutrije, iz budžeta je pokriven taj gubitak.

Ostalo vreme prepuštam mojim kolegama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk.
Reč ima narodni poslanik Ratko Jankov. Ni on nije tu.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, govoriću najpre o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Na ovaj način neće se nešto drastično promeniti zakon, već više mislim da ćemo jasno definisati i precizirati ovu oblast, oblast koja se odnosi na prevoz putnika i ukazaću odmah na dva značajna aspekta ovog zakona. Prvi je što će se na ovaj način konačno uvesti red u oblasti taksi prevoza, a drugi je što će se ostvariti pozitivni efekti u suzbijanju sive zone. Veoma je važno da budu zadovoljni krajnji korisnici usluga prevoza i da oni osete pozitivne efekte izmena i dopuna ovog zakona. Mi moramo uvek da insistiramo na tome da ovu delatnost obavljaju kvalifikovani i stručni ljudi i samo na taj način možemo i postići kvalitet određene usluge.

Ovim izmenama zakona precizira se način na koji se i obračunava cena usluga, cenovnik mora biti jasno istaknut, što je u funkciji zaštite prava korisnika usluga. Takođe, zakon štiti i prevoznike u situacijama kada mogu biti ugroženi ili kada njihova prevozna sredstva mogu biti oštećena.

Ne bih se složio sa zamerkama koje se odnose na to da se na ovaj način sputava, odnosno obeshrabruje korišćenje novih tehnologija. Jednostavno, ne treba odustati od upotrebe aplikacija, ali one treba da povezuju korisnika i prevoznika na pravi način, da olakšaju i jednima i drugima, a ne da se tehnološke inovacije zloupotrebljavaju i da se na taj način nelojalnom konkurencijom stiču određene povlastice na tržištu.

Predložene izmene zakona treba da omoguće i da se određeni broj prevoznika svede u zakonske okvire, a nelegalni taksisti, o tome sam govorio i ranije, mogu zaista da ugroze i prete da ugroze prevoznike koji se bave međumesnim, a negde i međugradskim saobraćajem, to su tzv. linijski taksisti. Zato je važno da se ne dozvoli rad u sivoj zoni, već da se svi prevoznici uvedu u legalne tokove.

Ovim zakonom definiše se kategorija prevoznika limo servis i jasno su propisani kriterijumi za obavljanje ove delatnosti. Potrebno je i redovno ažurirati i voditi evidenciju subjekata koji obavljaju delatnost limo servisa.

Takođe, izmene i dopune zakona predviđaju da se povećaju mogućnosti za delovanje inspekcijskih službi. Očekujem i da će ovaj zakon imati dobru primenu u praksi jer su u izradi zakona učestvovali i predstavnici taksi udruženja, strukovnih udruženja taksista i predstavnici sindikata posredstvom radne grupe koja je učestvovala u izradi ovog zakona.

Na dnevnom redu je i Zakon o vazdušnom saobraćaju i odredbe ovog zakona bi trebalo pozitivno da utiču na domaće i na strane avio-kompanije i operatere aerodroma.

Kao poslanik iz Kraljeva, moram da se dotaknem jedne teme i očekujem da u bliskoj budućnosti i strani i domaći avio-prevoznici uskoro slete i da sleću i poleću sa aerodroma „Morava“ i nadam se da će se uskoro izvršiti konverzija vojnog aerodroma u civilno-vojni i mešoviti aerodrom. Od toga neće imati samo koristi građani Kraljeva i Čačka, već i drugih gradova iz ovog kraja, i Gornjeg Milanovca i Kragujevca, Novog Pazara, Užica, a pre svega smatram da će aerodrom biti najviše na usluzi privredi i koristiće i za prevoz robe. Mislim da bi privreda imala najveću korist, s obzirom na činjenicu da se u ovom delu Srbije očekuje otvaranje nekoliko fabrika, samo u Kraljevu u toku je izgradnja i otvoriće se oko šest do sedam hiljada novih radnih mesta, u skladu sa obimom posla koji je predviđen.

Takođe, razvoju ovog regiona doprineće i najavljena izgradnja Moravskog koridora na potezu od Preljine do Pojata, a koji će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i na taj način će se na jedan adekvatan način umrežiti auto-putevi u ovom delu Srbije i to će biti dodatni vetar u leđa za privredu ovog dela Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko sa predstavnicima vašeg ministarstva, onako kako je već najavila naša uvažena drugarica poslanica Stefana Miladinović, poslanička grupa SPS će podržati set zakona čiji ste vi predlagač.

Da probudimo malo ovu atmosferu koja je sad na neki način splasla, kada su u pitanju tenzije. S druge strane, kada su u pitanju neka zakonska rešenja, osvrnuću se samo na dva predloga zakona, a to su Zakon o ozakonjenju i Zakon o planiranju i izgradnji.

Odmah da budemo potpuno otvoreni i iskreni, danas ste imali priliku da čujete mnogo populizma, danas ste imali priliku da čujete mnogo demagogije i danas ste imali priliku da čujete mnogo neosnovanih kritika. Neosnovanih zbog toga što očigledno ili se ne zna ili ne želi da se zna šta je čija nadležnost, a u skladu sa tim i šta je čija odgovornost.

Pošto ću se kasnije osvrnuti na Zakon o planiranju i izgradnji, ako govorimo o odredbama Zakona o ozakonjenju, logično je da vaše ministarstvo, posle toliko godina nasleđenih problema, decenijski nasleđenih problema, traži rešenja i još uvek nisu nađena adekvatna i prava rešenja, iako su ovo jako dobra i kvalitetna rešenja. Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što se konačno sistemski rešavaju određena pitanja koja više decenija ne samo što sistemski nisu rešavana, već i na osnovu onih zakonskih regulativa koje su bile propisane nije činjeno ništa, apsolutno ništa.

Ako govorimo o rušenjima, onda odgovornost nije na Ministarstvu, onda je odgovornost na lokalnim samoupravama, onda je odgovornost na inspekcijskim službama, onda je odgovornost na onome ko nije preduzimao ono što mu je zakonom propisano da preduzme. Pa, imamo čak situaciju ovde u Beogradu gde se donese rešenje o rušenju jedne obične tende i to čeka nekoliko godina na izvršenje. Logično je da i tu procedure, na neki način, moraju da budu sprovedene i kad su u pitanju tenderske procedure i neke druge procedure i obezbeđenje odgovarajućih novčanih sredstava, ali to ne može da bude ni u kom slučaju opravdanje da se ne sprovede ono što zakonom onaj ko je ovlašćen za to da sprovodi ne sprovodi.

Prema tome, u tom smislu, Socijalistička partija Srbije i mi kao poslanici stranke, naše stranke, dajemo podršku, naročito u onom delu ovog Predloga zakona koji vrlo jasno i precizno definiše koji se to objekti isključuju iz ozakonjenja, a na koje se konkretno objekte ovo ozakonjenje odnosi. To je, zaista, nešto što je u odnosu na prethodna zakonska rešenja kvalitativan pomak.

Ono što bih, čisto sa stanovišta struke, da me ne biste pogrešno razumeli, krajnje dobronamerno sugerisao su pojedine odredbe ovog zakona za koje mislim da bi trebalo barem amandmanima da ih još malo poboljšamo, a mislim da za to ima i te kako prostora. Konkretno, radi se o odredbi člana 6. gde se kaže, da svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izgradnje posle 27. novembra 2015. godine nisu predmet ozakonjenja i za njih nadležni inspektor donosi rešenje o rušenju koje je izvršno danom donošenja.

Ovakva regulativa će da izazove određene probleme u praksi. Zašto će da izazove probleme u praksi? Rešenje o rušenju je upravni akt i ako postane pravnosnažan protiv tog rešenja može da se vodi upravni spor. Upravni sud po tužbi može da donese određene privremene mere, pa čak i da zabrani sprovođenje rešenja. U konkretnom slučaju, žao mi je što Aleksandra nije tu, čisto da bi napravili jednu malu polemiku, a ovo je krajnje dobra namera, dolazimo u problem zbog toga što u ovom slučaju rešenje o rušenju nije prošlo prethodnu proceduru, a steklo je izvršnost. Nemamo dvostepenost, nemamo pravni lek, nema prigovora, nema žalbe, bojim se da će kroz ispitivanje bilo čega, pa čak i do dolaska na Ustavni sud, ovakva regulativa izazvati određeno podozrenje.

Drugi, krajnje dobronameran, savet i sugestija jeste odredba člana 11. gde se kaže da uz ostale uslove koji se moraju ispuniti kada je u pitanju vlasnik objekta koji nije legalno izgrađen da je dužan da podnese i prijavu o imovini ukoliko se, prijavu o porezu, naravno, gde se utvrđuje porez na imovinu, ukoliko se o tome ne vodi službena evidencija.

E, sad ovde postoji jedan problem zbog toga što se nije prethodno promenio zakon koji se odnosi na poresku regulativu, dakle, zakoni koji se odnose na fiskalne situacije, probleme i ono što se fiskalnim putem može rešavati. Konkretno, svuda na nivou jedinica lokalnih samouprava poreska prijava se podnosi u odgovarajućem roku od kada, ili od dana kada se nelegalni objekat počne koristiti, ili od dana kada postoji odgovarajuće rešenje.

U konkretnom slučaju nije najjasnije šta znači - ukoliko se o tome ne vodi službena evidencija. Uglavnom Poreska uprava vodi evidenciju o svemu, jer u Poreskoj upravi se podnose prijave i u odnosu na nelegalne objekte, pa se tada plaća porez na korišćenje i korisnici imaju obavezu plaćanja poreza, ne samo vlasnici, što znači da su i oni uvedeni u određene evidencije i o njima takođe Poreska uprava i te kako vodi računa.

Na kraju, što se tiče Zakona o ozakonjenju, postoji nešto što bih zaista iskreno zamolio da razmotrite i kroz amandmane koje, nadam se da ćete prihvatiti, a siguran sam da ćete ih pravilno razmotriti, u to sam uveren, jednu odredbu koja sigurno neće moći da prođe, barem sa stanovišta sudske prakse, a to je odricanje od sudskog spora.

Šta to znači? To znači da ukoliko se objekat koji je nelegalan i vlasnik tog objekta nalazi u zoni zaštitnog pojasa i može da trpi određene posledice od objekta javne namene da se odriče od spora po bilo kom osnovu. Odricanje od spora po bilo kom osnovu je nešto što u sudskoj praksi podrazumeva ništavost, odnosno da jedna takva odredba ne može ni u kom slučaju da stupi u pravni saobraćaj.

Zašto? Svako ima pravo na pokretanje odgovarajućeg sudskog postupka, bilo kog, parničnog, krivičnog, vanparničnog itd. I, bilo ko da se odrekne tog prava, to odricanje nema nikakvo pravno dejstvo, a naročito u situaciji da se eventualno nakon svega ovoga što ovde piše pojave nove okolnosti. Mi pravnici znamo da postoji jedna institucija koja se zove „benficijum novorum“, a to znači postojanje novih okolnosti u odnosu na vreme kada je doneta neka odluka. Ako su te odluke donete, a posle toga se pojave nove okolnosti koje iziskuju da se zaista neko mora zaštiti bilo sudski, bilo na drugi način onda mu se to pravo na sudsku zaštitu ili bilo koju vrstu zaštite ne može uskratiti.

Prema tome, mislim da bi ovde bilo bolje da formulacija glasi, da onaj koji je izgradio objekat u zaštitnom pojasu i može da trpi određene posledice, da neće potraživati naknadu štete u slučaju da se eventualna opasnost od postojanja štetnih posledica pojavi. To je odlična formulacija. Mislim da bi tu formulaciju trebalo implementirati u ovaj predlog zakona i onda bi imali apsolutno jednu vrlo jasnu i jednu vrlo dobru definiciju određene zakonske odredbe.

Što se tiče ostalih delova Zakona o ozakonjenju, zaista moram da pohvalim vaš trud i zalaganje koje se odnosi na sve ono što do sada nije rešeno kako treba, a sada ćemo uspeti da rešimo i na vaš, barem sam to danas tako i shvatio u vašem izlaganju, na vaš oprez da i ovaj zakon kada je u pitanju rušenje nelegalnih objekata nakon svega onoga što podrazumeva okončanje postupka ozakonjenja će ići relativno teško, jer je ogroman broj objekata koji apsolutno ne zavređuju ni dosada bilo kakvu legalizaciju imajući u vidu čime su se sve vlasnici bavili i šta su sve radili, odnosno zloupotrebljavali. Mislim da tu morate imati podršku bez obzira gde ko sedi u ovoj sali. Zaista, krajnje iskreno i realno.

Što se tiče odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ovde takođe kvalitativan pomak podrazumevaju sva rešenja, podrazumevaju preciziranja u odnosu na prethodno doneti Zakon o planiranju i izgradnji i tu apsolutno nemam potrebe za bilo kakvim komentarom, zbog toga što je zaista sada formulacija ovog zakona krajnje kvalitetna.

Jedino što sam ja stalno do sada ukazivao i gde se očigledno nismo susretali su i prethodni, pa i onaj pretprošli, pretprošle izmene Zakona o planiranju i izgradnji, a evo i sada, u odnosu na jedna pravni institut. Taj pravni institut se zove zemljište za redovnu upotrebu objekta. Zemljište za redovnu upotrebu objekta ovde je dosta jasno definisano i kaže se da je to zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta ali nedostaje jedan mali deo, a to je ono zemljište koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta i problem pravi površina građevinske parcele koja kasnije postaje katastarska parcela.

Zašto? Kod velikih objekata ako lokalna samouprava definiše površinu za formiranje jedne građevinske parcele, figurativno pričam, na tri ara, a imamo objekat autobuske stanice, koji u svom gabaritu ima preko hektar, koliko je onda potrebno zemljište za redovnu upotrebu tog objekta opšte namene. Nesumnjivo mnogo više. Da li može tada lokalna samouprava da kaže – e, katastarska parcela je građevinska parcela iznosi pet hektara. Ne može. Ne može zbog toga što ne može da se podvede pod odgovarajući planski akt ili planski dokument i to je praktično nesprovodivo, a sa druge starne imamo problem zato što imamo Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa koji takođe poznaje institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta gde nema površine, gde je površina neograničena

Tu bih zamolio da razmislite samo da li treba izvršiti još jednu intervenciju, ako niko drugi, barem odbor, resorni da izvrši intervenciju kako bi se i u ovom delu zakona o planiranju i izgradnji, koji je nesumnjivo kvalitetan, imali malo preciznije i kvalitetnije rešenje.

O svemu ostalom će, da ne bih oduzimao više vremena govoriti moje kolege, uvaženi poslanici i u odnosu na ostale zakone i na Zakon o planiranju i izgradnji, naša podrška je tu. U svakom slučaju sve ono što kažemo i u krajnjoj dobronameri da pomognemo i vama i Vladi Republike Srbije, da dođemo do boljih rešenja u odnosu na sva dosadašnja, a ova jesu dobra. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog nas srpskih radikala je da Vlada Republike Srbije povuče ove predloge zakona, da već sutra stavi na dnevni red razrešenje ministra Zorane Mihajlović i da taj posao završimo, da izaberete na ovu važnu funkciju čoveka koji je stručan, koji hoće i koje će raditi u interesu države i naroda.

S obzirom da vi to očigledno nećete prihvatiti, a ni Vlada to nije još uvek prihvatila, mi podsećamo na skandal koji se desio juče u Vladi Republike Srbije, kada je Zorana Mihajlović prećutala sramnu izjavu Kajla Skota koji je rekao da je Kosovo, da nije tzv. država i da nije tzv. vlada Kosova, već da je to zvanično vlada i država. Zorana Mihajlović je za neke medije rekla da je ona to prećutala radi puteva.

Prosto je neverovatno da se neko odriče dela države radi puteva, koliko god značajni ti putevi bili.

Da podsetimo da je Kajl Skot bio u Vladi, da bi prisustvovao potpisivanju memoranduma sa američkom firmom Behtel i da je Zorana Mihajlović u prepodnevnom delu rasprave tvrdila da memorandum koji su potpisali, ne znači ništa i da to ne znači da će ta američka firma dobiti poslove na ovom moravskom koridoru.

Naravno, kada bi se radilo u skladu sa zakonom, tačno je da taj memorandum ne obavezuje, ali obavezuje činjenica da na osnovu potpisanog takvog memoranduma se neće pojaviti drugi zainteresovani investitori, a tvrdnje potkrepljujemo činjenicom da se to već desilo u Hrvatskoj, Rumuniji i da je taj Behtel u Hrvatskoj radio deonicu puta Split-Dubrovnik i da se ustanovilo da su to radili bez tendera, za cenu 30% veću od uobičajene.

Kada je javnost počela o tome da bruji, tadašnji njihov ministar inostranih poslova, Miomir Žužulj je podneo ostavku.

Takođe je ta firma, američka, bez tendera radila deo puta kroz Transilvaniju. Rumunska vlada je čak, a sve ovo piše nemački list „Špigl“, rekla da je suspendovala evropski propis o konkurenciji da bi ta firma, zato što to tako mora, dobila posao. Ovo je samo radi razjašnjenja u odnosu na ono što je Zorana Mihajlović jutroj tvrdila.

Što se tiče ovih predloga zakona, valjda beše 11 zakona, od toga devet izmena i dopuna i to govori najbolje o tome koliko se kvalitetno radi, predlozi zakona su, a to će praksa pokazati kada budemo govorili o nekim izmenama za neko vreme i podsetićemo vas na to, su neprimenjivi, neki veoma sumnjivi sa aspekta ustavnosti i u koliziji sa drugim zakonima, čak u koliziji neki članovi ovih zakona ili zakoni koje sada predlažete, u koliziji jedan sa drugim.

Kada bismo imali vremena kroz amandmane, to bismo detaljno i konkretno vam rekli, a i pisali smo vam o amandmanima, pa ćemo videti kako ćete da reagujete.

Suštinski, ovde je najvažniji ovaj Predlog zakona o ozakonjenju, zato što taj zakon, za taj zakon je zainteresovana cela Srbija i ne znam zašto vrtite glavom i mislite da nije, vama je valjda važniji taj o građevinskim proizvodima, zato što vam je naredila EU.

Ali ovaj Zakon o ozakonjenju, legalizaciji, dobijanju građevinskih dozvola, kako god ga do sada krstili, slobodno ste mogli ovog puta da ga nazovete zakon o rušenju, jer vi ovde niste pokazali ni trunku namere da ćete ovim zakonom i u primeni ovog zakona učiniti bilo šta da se ubrza postupak legalizacije, već naprotiv, vi ovde samo nudite šta ćete sve da rušite, pod kojim uslovima ćete da rušite, koliko ćete ubrzati vreme do rušenja objekata, a podsećam vas, 2015. godine kada ste hvalili ovaj zakon koji sada ništa ne valja, da ste rekli da je pet zakona, toliko puta je menjan zakon, tada se zvao o legalizaciji ili kako već, govorili ste i danas o tome kada je Šumarac bio ministar, da pet zakona nam nije donelo rezultat i da je donelo milion i po nelegalno izgrađenih objekata. To je, naravno, tačno.

Ovo je danas trinaesta izmena, vi ste već menjali više puta nego ovaj Šumarac, taj zakon i vi ste rekli, do onog trenutka kada zakon bude usvojen, te 2015. godine, za vašu informaciju, kažete vi poslanicima, mi smo se potrudili da ovaj zakon nema podzakonska akta, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana, nakon usvajanja i da istog trenutka možemo da krenemo da sprovodimo, odnosno da realizujemo, implementiramo ovaj zakon u praksi, odnosno da istog trenutka lokalne samouprave, gradovi, države krenu u ozakonjenje. Ništa od tada do sada nije urađeno. Na prste jedne ruke se može izbrojati koliko je objekata legalizovano, koliko se to traljavo radilo, a pokušali ste danas da kažete kako inspektori rade, neki loše, neki dobro, ima korumpiranih, nema korumpiranih, pa da ste samo ono što smo mi srpski radikali govorili, konkretno skretali pažnju, da ste samo to isproveravali i da ste samo te inspektore u tim slučajevima smenili i pokrenuli odgovarajuće postupke protiv njih, mnoge bolje bi se radilo u ovoj oblasti.

Vi kažete da ćete po ovom zakonu legalizovati samo ono što je izgrađeno do 27. novembra 2015. godine. Kako mislite da rešite problem onoga, a mnogo toga je, negde ste i vi rekli da je taj satelitski snimak pokazao da sada ima oko pet miliona objekata, a naravno da nisu to sve stambeni i poslovni objekti, ima tu raznih šupa, pomoćnih objekata itd. U svakom slučaju, najmanje milion i po objekata koje bi trebalo legalizovati.

Šta će se desiti, zašto bi trpeli ti ljudi koji su zidali posle 27. novembra 2015. godine, zašto bi trpeli zbog javašluka državnih organa i organa lokalne samouprave?

Ne aboliramo mi ljude koji su gradili bez građevinske dozvole, ali država mora jedanput da preuzme odgovornost, dobar deo odgovornosti zašto se uopšte gradilo bez građevinskih dozvola.

Koliko delova Srbije nije pokriveno detaljnim planovima? Koliko imate ljudi koji imaju sopstvenu parcelu, ne mogu dobiti uslove i dozvolu za gradnju? Kako vi mislite da zaustavite život, zato što se vama ne radi? Da porodica ima kuću na jednoj parceli, a deo te parcele je građevinska parcela, ostatak iza je bašta i u toj bašti ne mogu dobiti dozvolu da grade novu kuću, a udale se ćerke, oženili se sinovi, proširile se porodice i zato što njihova opština i njihovo ministarstvo ne radi svoj posao, ti ljudi treba da se svi zbiju u neku kuću, koja je nekada građena, kada im je bilo dovoljno 50 kvadrata.

Morate preuzeti deo odgovornosti i ne možete svoju odgovornost prebacivati na građane. Morate naći rešenje, zapravo rešenje je prosto. Kada donosite ovaj zakon i kada on stupi na snagu, to mora biti taj dan D za ozakonjenje svega što je izgrađeno. Nemate pravo da nešto što je tri godine građeno, zato što inspektora nije bilo dovoljno, zato što su bili korumpirani, zato što su se dogovarali, uradite to preko vikenda, a ja ću sutra doći i zateći ću završeni objekat, zato što su ti inspektori uzimali pare i za sebe i za ljude u ministarstvu i za ljude u lokalnim samoupravama.

Možete da vrtite glavom koliko god hoćete, to je apsolutna istina. To cela Srbija zna, to znaju ljudi. Znate, kad kaže čovek dao je tri hiljade evra da mu se ne poruši objekat, neću reći naravno o čemu se radi, jer je još u fazi ozakonjenja pa da čovek ne bi trpeo zbog toga, i dođu mu posle pet dana i kažu – ovaj objekat mora da se ruši. On kaže – kako ljudi, rečeno mi je? Kaže – Dao si pogrešnom čoveku. Dakle, to se dešava i to morate da prihvatite kao činjenicu.

Kažete – nemate dovoljno inspektora. Svi vi ministri kad dođete ovde u svakoj oblasti kukate ovde poslanicima nemate dovoljno inspektora. Pa što nemate? Što ne zaposlite ljude? I ne kažemo mi da možda zaista nije manjak građevinskih inspektora, ali prvo očistite ove korumpirane, dovedite nove, pošaljite ih na teren i sve što je, dakle, ako vam zakon stupi na snagu 20. oktobra, sve što se posle toga izgradi mora se zaustaviti, ne u temelju, u prvom ašovu. Jedino tako možete da konačno rešite ovaj problem bespravne gradnje i da od ovog što je izgrađeno da gledate maksimalno da se dobiju građevinske dozvole.

Naravno, postoji jedan broj objekata poput vikendica Tomislava Nikolića koje moraju da se sruše, postoji objekti koji su u blizini aerodromske piste, itd, vi ste ovde predvideli da oni ne mogu tražiti nadoknadu zbog buke eventualne, ali se može desiti da tu imaju problema i da se nešto proširuje, itd. Znači, zna se, znam da je, recimo, jedan objekat izgrađen na nekoj mreži, odnosno nekom, kako se to zove, recimo razvodnik za gasovod, naravno da to mora da to ne može da se legalizuje. Ali, ne mora ni da se ruši. Ne mora ni da se ruši. Kad zatreba nekome, neće izmeštati gasovod zbog njega.

Znate, nema, vi ovde pokazujete da je vama interes da se što više objekata sruši, a interes mora biti da što više objekata ostane i da zaista da se više prestane sa nelegalnom gradnjom. Ali, ne od ovog novembra 2015. nego od onog dana kad vam zakon stupi na snagu. Ovaj prethodni zakon ste doneli bez podzakonskih akata, za ovaj sad predviđate 60 dana. Mi smo vam govorili da nikako ne možete da, recimo, u Beogradu legalizaciju vratite iz opština, lokalnih samouprava, iz gradskih opština na Skupštinu Beograda, vi ste to uradili. I šta se desilo? Kamioni odvezli materijale i predmete u Skupštinu grada, sad će ponovo kamioni to da vraćaju po gradskim opštinama i opet će se izgubiti mnogo vremena i opet se posao neće uraditi.

Ono što je najstrašnije u ovome je to što ste rekli da je uslov, jedan od uslova za legalizaciju, da vlasnik objekta mora da vam dostavi dokaz da je podneo poresku prijavu da plaća porez, dakle porez mora da plaća za objekat koji vi planirate da srušite, ali ste zato predvideli kazne za Elektrodistribuciju i ostala javna komunalna preduzeća koja bespravne objekte priključene na struju, na vodovod, na kanalizaciju. Pa to je prosto neverovatno.

To je prosto neverovatno da vi držite nekoga ko je eto napravio kuću bez građevinske dozvole i vi mu kažete – Ne dam ti ni struju, ni vodu, ni kanalizaciju. Ne možete to da kažete. Ne možete represivnim merama na taj način da se borite protiv onoga što očigledno ne želite da uradite i svi drugi zakoni su vam isto loši na ovaj ili na drugi način. Nažalost nemamo dovoljno vremena da o tome govorimo, ali čućemo se još kroz amandmane. Hvala.

Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Mislim, ja stvarno neću da polemišem sa vama, gospođo Radeta, zato što mislim da to ne bi bilo nikako u redu, možda doduše vi možete da govorite o meni šta god hoćete kao što ste tako i krenuli, možda nadmašite sebe od letos sa vašim izjavama i tvitovima.
Ali, ono što mislim da je važno građane Srbije, lepo zvuči. Jako lepo zvuči kada se govori – Ništa ne treba rušiti, ništa ne treba raditi, kako su doneli ovaj zakon, itd. To možda lepo zvuči, ali nas dovodi, odnosno nastavljamo sa određenim problemima, a to znači nemamo uspostavljen sistem i moramo da rešimo pitanje nelegalno izgrađenih objekata i onih koji su nelegalno izgrađeni posle donošenja Zakona o ozakonjenju i onih bahatih investitora koji to nastavljaju da rade.
I to je jedan od razloga zašto se donose izmene i dopune zakona. Sve što je moglo da se ozakoni, dakle, napravljen je popis, kao što znate, 1,6 miliona objekata je popisano. Po prvi put posle 30 godina da je neko uopšte popisao sve te objekte. To znači sve što možemo da ozakonimo, naravno, da se ozakonjuje, ali postoje određeni objekti koji su pravljeni bez građevinske dozvole i to nije onaj tzv, kako vi volite da kažete, siromašni deo Srbije koji nije imao nikako mogućnosti, pa je evo napravio neki objekat bez dozvole. Ne, naprotiv, to su vrlo bahati investitori koji prosto moraju da budu sankcionisani, jer to nije dobro za samu državu.
E, sada da samo malo objasnimo tu oko Zakona o ozakonjenju nekoliko važnih stvari. Dakle, vi ste rekli da ovaj zakon treba u stvari da pomogne i svim onim drugim, dakle, koji su gradili posle novembra 2014. godine. Ja bih volela da se jasno zna, i kad govorite – to su ljudi kojima treba pomoći, itd, jasno i glasno – to su ljudi koju si kršili, dakle, zakone. To su ljudi koji nisu radili u skladu sa zakonom i koji su nelegalno gradili objekte. To nisu ljudi koji su u skladu sa zakonima uzimali, odnosno, aplicirali za građevinske dozvole, lokacijske uslove, građevinske dozvole i kao sav normalan svet, valjda gradili objekte. Dakle, to su ljudi koji su kršili zakone.
Dakle, ovaj zakon i prethodni zakon je pokušaj da se reši ono što je izgrađeno nelegalno, naročito ono što se nalazi na javnim površinama, tamo gde nikako ne bi smelo da se nalazi, na kraju krajeva, to ste i vi sada pomenuli. To je svakako prioritet i to mora da se skloni, ali takođe i kao preventiva da smanjimo, ili da zaustavimo potpuno sve one koji će nastaviti i sigurno probati, jer je to valjda tako običaj, koji će nastaviti da, ili pokušavati da grade nelegalno.
Potpuno je normalo i prirodno da tražimo, između ostalog, i potvrdu o plaćanju poreza na imovinu i potpuno je valjda normalno da ne dozvolimo što već stoji u određenom predlogu zakona, da ne dozvolimo dakle da se priključuje električna energija, voda i sve drugo. Ili, vi mislite da svi treba da grade gde god hoće i da onda još dozvolimo da se ta infrastruktura radi, a da u isto vreme imamo prvo urbanistički neuređene objekte, s druge strane da imamo ono što se zove komunalna infrastruktura ili elektro-infrastruktura koja ne može da podrži toliki broj izgrađenih objekata.
Mislim da red mora da se donese. Podsećam još jednom, to su ljudi, to su privredni subjekti koji se nisu držali zakona, tačnije kršili su zakon. To nisu ljudi koji su pošteno uradili svoj posao, izgradili kuću, ili objekat.
Prema tome, na kraju krajeva, u svim prethodnim zakonima, koliko ja znam, to je krivično delo, i mnoge krivične prijave su i podignute za takve stvari.
Nadam se da ovaj zakon može da ubrza da rešavamo te probleme, ali još mi je važnije da imamo preventivu za buduće ili za pokušaje izgradnje nelegalno izgrađenih objekata.