Zahvaljujem.

Pa, danas imamo dosta zakona. Oblast je takva da izaziva pažnju i po meni, svi su zakoni ključni, ja bih posebnu pažnju obratio na dva zakona, to je izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i zakon o izmeni i dopuni Zakona o ozakonjenju.

Rekao sam da je ovo teška materija, da se radi o nepokretnostima, da su to imovinsko-pravni odnosi, da jednostavno, materija sama po sebi je zahtevna, teška. Kažem izaziva pažnju svih naših građana.

Mislim da je i hrabrost ući u neke predloge koji verovatno nisu simpatični mnogima, koji nisu poštovali određena pravila tako da smo mi ovde da te dobre predloge podržimo i glasamo, predložimo određene izmene i dopune u smislu poboljšanja i meni je posebnu pažnju, ja ću kroz amandmane govoriti o delu zakona koji su na sednici na dnevnom redu, ali posebnu pažnju danas ću reći oko tri stvari.

Prva stvar je plan generalne regulacije. Nisam siguran da se ovde oko toga bilo šta govorilo, ali mislim da ovim izmenama i dopunama plan generalne regulacije se dovodi do nivoa sprovodivosti, do nivoa da može da se na osnovu njega izdati određeni akt, odnosno ući u operativni deo izgradnje, i mislim da je to jedan veliki pomak za sve nas, za celu privredu, infrastrukturu, i sve ono što praktično poseduje određene nepokretnosti.

Jako je dobro, jako je revolucionarno, verovatno tu ima određenih izuzetaka gde neće tu moći, ali to su samo izuzeci. Tako da, ja apsolutno podržavam to, jer to i ubrzava proceduru, pojednostavljuje i svima će nama biti lakše i omogućeno da bolje i kvalitetnije trošimo i energiju i novac za ono sutra napred.

Dalje, zabeležba u katastru, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu, da dok se vodi postupak ozakonjenja, praktično neće moći da se vrši promet tih nepokretnosti koji su u postupku ozakonjenja.

I, to je mislim prošlo bez velike pažnje, ali smatram da su tu zaštićeni mnogi koji bi možda ušli u kupovinu, prodaju i sve ono što znači promet, ali sve dok se ne završi postupak ozakonjenja, dok se ne dobije konačna, odnosno izvršno rešenje o ozakonjenju, mislim da ne treba ni pustiti u promet dok to ne bude stanje sasvim čisto. I, mislim da se tim zaštitio veliki broj onih koji bi ušli u promet, a da praktično i sami ne znaju da li je taj promet dobar ili nije.

Treća stvar, Inženjerska komora, rad, licenciranje itd. Ja ću tu možda preuzeti malo i rizika na sebe, s obzirom da sam iz te fele, da jednostavno, ako se pokazalo u praksi da određeni broj ili manji broj kolega jednostavno nije dorastao toj svojoj licenci koju dobija od Inženjerske komore, mislim da treba izvršiti određene korekcije, što se ovim zakonom i uradilo i ako se ne udara na postojeća prava, odnosno na postojeće licence, oni koji imaju licence, znači oni će zadržavati licence.

Međutim, u tehničkim naukama, i u svim naukama, pogotovo u tehničkim naukama, jednostavno promene su vrlo brze itd, ne može se samo sa takvom diplomom održati nivo jednog inženjerskog znanja, nego to se mora permanentnim, svakodnevnim radom i unapređenjem i radom na sebi, i dizati nivo znanja, a to se kroz polaganja licence pred određenim komisijama mora i dokazati.

Ako se ne udara na postojeće licence, a one će biti u nekom vremenskom periodu, da li je to pet godina, a mislim da je ovde bilo reči o pet godina, proveravati, mislim da tu praktično ništa kao struka ne gubimo, nego se samo opominjemo da radimo svoj posao, da radimo na sebi i unapređujemo sebe.

Iz tih razloga, mislim da su ti potezi jednostavno dobri za sve one koji hoće da se bave strukom, a u svakoj državi, ukoliko inženjeri imaju posao, fakulteti koji ih školuju, inženjere, upisuju dovoljan broj studenata, znači da se zemlja privredno razvija, da ide napred. Iz tih razloga svi su ovi potezi u svrhu napretku ove naše zemlje.

Iz tih razloga podržavam ove predložene zakone, a kroz amandmane javiću se i za druge predloge. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Preostalo vreme vašoj poslaničkoj grupi je četiri minuta.

Vidim da ministar Zorana Mihajlović koristi Skupštinu kako bi pokazala koliko je ona ponosna, drčna ili koliko je drska. Bilo bi dobro da to pokazuje kada je u pitanju ponižavanje Srbije. Vi koji dobacujete neartikulisano, morate da vodite računa da istina mora da ispliva.

Ono što je veoma bitno, to je da u takvim trenucima kada treba da se brani Srbija, ona se ponaša ponizno i ponižavajuće sa Srbiju. Ono što je ovde u ovom Predlogu zakona potpuno evidentno, to je da u punom jeku najave i početka rada građevinske operative u izgradnji stambenih objekata, Ministarstvo predlaže standardizaciju građevinskih proizvoda. Za standardizaciju građevinskih proizvoda, odnosno za prilagođavanje evropskim standardima, morate kompletnu tehnologiju u pojedinim delovima građevinski industrije da menjate.

Da bi crep koji proizvodi, primera radi, Kikinda, bio po evropskim standardima, morate kompletnu proizvodnu liniju, a to morate da se zadužite kreditno. I ovako ojađena, opustošena od ranije vlasti dosovske kojoj je pripadala i Zorana Mihajlović, nemoguće je da industrija za proizvodnju, u ovom slučaju, crepa, može da podnese takav dodatni finansijski udar.

Što se tiče ozakonjenja ovih objekata, ovde smo od Branislava Ivkovića, pa sve do Zorane Mihajlović slušali različite predloge, od onoga da Srbija treba da zaradi tako što će procena biti po objektu do onih predloga da po kvadratnom metru legalizacije treba biti, ali zajedničko za sve je bilo to da se trebaju rušiti nelegalno podignuti objekti.

Pa, gospodo, zar vi ne živite u Srbiji, zar ne vidite realnost? Kada dođu strani investitori gde prave hale? U Vojvodini. Evo vam u Inđiji, evo vam na potezu od Beograda do Novog Sada u sred oranica prave proizvodne hale. U sred zemlje koju je posedovala zadruga u Inđiji oni su napravili proizvodne hale. Da li je to u skladu sa zdravom logikom, a ne sa detaljnim urbanističkim planovima ili generalnim urbanističkim planovima? Zašto? Zato što strani investitor ima svoju dugoročnu računicu.

Mi ovde govorimo oko udruženja, odnosno oko Komore inženjera i tehničara. Gospodo, vodite malo računa, to su ljudi koji su završili fakultete tehničke struke. Najmanje traje devet semestara. Cenite tih devet semestara kod tih devet ljudi. Vi biste sad zbog Šumarca, koji je sa Zoranom Mihajlović do juče zajedno pljačkao Srbiju, da oduzimate ili da dajete licence tim ljudima. Pa, Šumarca sklonite. Sklonite sve Šumarce ako treba, a nemojte da radite to…

Uostalom, koliko je ovo moralno na neki način najbolje govori činjenica da svaki član Vlade koji je resorno zadužen za koridore da mu se desilo ovo što mu se desilo na Koridoru 10, iz moralnih pobuda i razloga ponudio bi ostavku.

Da li bi tu ostavku prihvatio parlament, to je već sad drugo pitanje, ali bar toliko časti i čestitosti da ima ministar i da podnese/ponudi ostavku, ne, nego optužuje inženjere i tehničare da su pogrešno projektovali. Nisu pogrešno projektovali, nego se pristupilo nečemu što je prevara, što je obmana, a to je da bi bili radovi jeftiniji da uđu oni koji su bliski vlasti da operativno izvode radove i onda se desi havarija. Nije nikom drago što se to desilo na Koridoru 10, ali u većini evropskih zemalja podnosi se ostavka, ponudi se ostavka.

Što se tiče ostalih standardizacija, mi smo vek i po do EU. Malo ste preuranili sa ovim standardima evropskim.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, jeste, istina je isplivala. Nikad se više u ovoj Srbiji nije gradilo i pravilo i to sve zahvaljujući ovoj odgovornoj Vladi i našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Svedoci smo da je u prethodna tri dana Srbija bila domaćin Trećeg samita ministra transporta Kine i 16 zemalja centralne istočne Evrope i Trećeg foruma gradonačelnika iz tih zemalja.

Cilj proširenja saradnje zemalja regiona sa Kinom i razvoj regionalnih infrastrukturnih projekata svakako da je jedan od naših zadataka kojim smo lideri u Evropi. Saradnju sa Kinom podržavamo i u izgradnji – jedan pojas, jedan put.

Međutim, svedoci smo i da je upravo naša ministarka Zorana Mihajlović prošlog meseca u Kini potpisala Finansijski ugovor sa Kinom, gde se podržava izgradnja zaobilaznica oko Beograda u dužini od 20,4 kilometara, čime će se zaokružiti cela zaobilaznica od Batajnice do Bubanj Potoka. Vrednost ovih investicija je 207 miliona evra i ovo je prvi finansijski ugovor koji je potpisan u juenima.

Međutim, danas je na dnevnom redu i izmena i dopuna Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Razlozi su unapređivanje bezbednosti u transportnom sistemu Republike Srbije kroz sprovođenje pouzdane, nepristrasne, transparentne i efikasne organizacije za istraživanje nesreća i istražnog postupka.

Predlogom zakona rešeni su problemi koji se odnose na postupanje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju i nadležnih pravosudnih organa u toku istrage.

Ovim zakonom propisane su obaveze nadležnih pravosudnih organa za dostavljanje spisa i isprava neophodnih za vođenje istrage Centru.

Zakon precizira koji udes ili ozbiljnu nezgodu Centar ima obavezu da istraži, što do sada nije bio slučaj.

Takođe je precizirana obaveza korisnika vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, da se informacije o licima i opasnoj robi na letu Centru da na uvid.

Svakako da rekonstrukcija naših regionalnih pruga, u ovoj godini smo skoro 280 kilometara odradili, odnosno infrastruktura Železnice Srbije i u planu za 2019. godinu ima još preko 300 kilometara, na ovaj način sve regionalne pruge u Srbiji biće rekonstruisane, na jedan izvestan način utiče i na nivo bezbednosti saobraćaja u železnici.

Ako znamo da je trošak za državu za saobraćajne nesreće koje se dese u toku jedne godine preko 300 miliona dinara, svakako da će ovo da znači i smanjenje u budžetu i smanjenje troškova za državu.

Sve ove zakone koje imamo na dnevnom redu SNS će u danu za glasanje podržati, kao i ja, njihov član. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti u Skupštini, imamo više zakona koji su danas na dnevnom redu. Naravno, Zakon o planiranju i izgradnji je najčešće diskutovan od prethodnih koleginica i kolega. Mislim da je važno poći upravo od toga koliko je puta menjan, pre svega, kada ste vi uzeli odgovornost za ovu oblast.

Često se moglo čuti – nasledili smo dva miliona ili koliko god objekata od neke prethodne zle vlasti. Naravno da nije DS mogla od 2000. godine za tih osam godina, koliko je u tom periodu bila na najvišoj odgovornosti u izvršnoj vlasti, da izgradi tih dva miliona objekata. Malo je drugačija stvarnost.

Znači, tih dva miliona objekata je građeno kroz vreme i desetine godina od sedamdesetih, osamdesetih, a posebno intenzivno od devedesetih godina, tako da ta vrsta alibija za to da se sve loše dešavalo u nekoj prošlosti je nešto što ne može da bude blisko argumentima, ali su ključne stvari kako ovi zakoni koje predlažete utiču na živote ljudi. Utiču, pre svega, i na stručnu zajednicu, jer svesni smo toga da moderne države smatraju da njihove vrednosti i njihove snage nisu u kvadratnim kilometrima, teritorije u kvadratnim kilometrima ili u metrima infrastrukture, nego se nalaze u vrednostima ljudi, njihovim sposobnostima i njihovoj spremnosti da pristupe inovativnim rešenjima i da uče, rade na sebi i napreduju iz godine u godinu.

Zbog čega počinjem od ovoga? Zbog toga što Zakon o planiranju i izgradnji, pre svega, ima za cilj, pored ostalih, da reši ono što je bila posledica rušenja i simbola rušenja tog zida na Koridoru 10, potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, gde su optuženi inženjeri, projektanti i gde je trebalo kroz poziv medijima i Inženjerskoj komori da se oduzme licence šesnaestorici inženjera i kasnije za trojicu profesora građevinskog fakulteta.

Ove izmene će oduzeti pravo Suda časti Inženjerskoj komori, ali mislim da je važnija stvar ne to ko će dati potpis na oduzimanje inženjerima licence, ekonomista, možda njihov kolega inženjer ili neko drugi, nego je, pre svega, odnos prema struci, prema nezavisnom strukovnom udruženju kakvo je Inženjerska komora Srbije, ali i prema svim drugim nezavisnim strukovnim udruženjima.

Deklarativno se zalažete za evropske vrednosti i evropske integracije, a očigledno je da ovde pokazujete da oduzimanjem njihovih prava, njihovih nadležnosti, u skladu sa dobrom evropskom praksom, o tome su i moje kolege u prethodnom govoru govorile, je nešto što pre svega pokazuje odnos prema 28.000 inženjera, članova Komore, koji poseduju oko 50.000 licenci. Vi ste govorili oko nekih 70.000, ali tačan broj je 50.000.

Ja imam neka pitanja za vas u vezi sa tim i u jednom od ovih zasedanja u danima za pitanja, ja sam pored pitanja koja sam uputio ministru Đorđeviću, uputio i jedno pitanje vama. Od njega sam u roku od 15 dana dobio odgovor i hvala mu na tome, ali jedno od pitanja za vas je bilo baš u vezi sa tim potpornim zidom ili tom kosinom, saniranjem kosine u Grdeličkoj klisuri.

Dakle, ključna stvar je nije se slušala reč struke, prvobitnih projektanata, koji nisu bili obavešteni i bez njihovog znanja su preprojektovana rešenja evo već koliko puta, 11 puta.

S obzirom na to da je kategorija objekta Koridor, objekat koji zahteva veliku licencu, ministarstvo za to daje dozvolu. Vi sedam godina niste reagovali na to, a čuli smo od direktora Koridora da je izjavio da su znali za taj problem i da su očekivali da će se to desiti, obrušavanje onog zida i tu sliku, na žalost, svi imamo u glavi i nije nam drago zbog te slike, a reći ću vam i zbog čega.

Pored toga što je to proizvelo dodatne troškove koji će koštati građane Srbije oko sedam miliona evra, bar po tim prvim procenama za sanaciju tog problema, otvara i druga pitanja i ja bih molio da sada, evo na ovom plenarnom zasedanju, dobijemo svi odgovor na ono pitanje na koje nisam dobio odgovor koje sam vam postavio pre nekih više od dvadesetak dana, a to je na koji način su rađeni i da li su istom metodologijom rađene sanacije još dodatne četiri kosine u Grdeličkoj klisuri?

Kada prođemo tamo tim putem, možemo da vidimo da su još četiri kosine na sličan način sanirane i mislim da je važno da upravo zbog mogućih sumnji dobijemo odgovor upravo i na to pitanje.

Da se vratimo na tu potrebu da treba slušati ljude od struke, da treba slušati projektante. Videli smo onda jedno brzo rešenje koje smo dobili od predsednika države koji je obišao to gradilište i brdo koje se survalo ka putu koji je pre toga izgrađen, koji je rekao: „Nećemo bombardovati brdo, ali ćemo ga ukloniti.“

U konsultacijama sa nekim građevinskim inženjerima koji su završili Niški građevinski fakultet, koji su tridesetak godina svog profesionalnog rada posvetili u ispitivanju terena upravo Grdeličke klisure i sastava tla, dobio sam jednu informaciju koju bih voleo da podelim sa vama, to je upravo pitanje i skretanje pažnje da treba vrlo pažljivo sanirati to brdo, jer se ono nalazi isuviše blizu toka reke Morave i da treba voditi računa o tome da nemamo survavanje tog brda na jedan način na koji ćemo paušalno, brzopleto rešavati taj problem bez konsultacija struke i ljudi koji mogu da kažu da način na koji se ogoljuje vrh tog brda, može da otvori prostora za prodor vode po dubini i strukturi tog zemljišta i da taj rizik ne smemo sebi da dozvolimo jer i sami možete da pretpostavite na koji način bi doživeli posledice svi okolni gradovi i mesta i uzvodno od toka Morave.

Dakle, zbog toga poziv, slušajte reč struke. Probajte da shvatite da tih 28.000 inženjera, njihova znanja i njihove licence, njihovih 50.000 licenci nisu vaši protivnici, ponajmanje neprijatelji, iskoristite njihova znanja i probajte da shvatite da su oni vaši najveći saveznici, jer ukoliko slušate reč struke, utoliko ćete biti uspešniji i u svom ministarstvu, pa i čitava Vlada i čitava naša država.

Ovo jeste poziv i da, ustali smo u odbranu struke, ali mislim da je važno reći šta to znači osim ušteda za budžet, osim otklanjanja štetnih posledica, osim ugrožavanja bezbednosti svih budućih putnika na tom koridoru. Šta to znači i za bezbednost samih radnika koji izvode radove? Pošto ja na ovo pitanje koje sam sada postavio nisam dobio odgovor u tom roku propisano od 15 dana, ponoviću vam šta sam pitao ministra za rad, ministra Đorđevića, i dobio odgovor upravo razmišljajući o tome, jer smo zatrpani, na žalost strašnim vestima o učestalim pogibijama radnika, najčešće na gradilištima širom Srbije.

Moje pitanje je bilo da i je tačno, pošto nisam imao pouzdane informacije, da je 31 radnik od početka godine do danas izgubio život u Srbiji radeći na gradilištima? Odgovor koji sam dobio je na žalost još lošiji. Tridesetšestoro radnika je izgubilo živote i najčešće radili na crno sa neadekvatnom zaštitom i to imate u zvaničnom odgovoru Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

To je njihov korektan i brz odgovor na jedno vrlo konkretno pitanje, sa ciljem da ti radnici ne smeju da predstavljaju neki puki broj od 36. Svaki od tih radnika ima svoje ime i prezime, ima svoj život, ima svoje porodice, ima svoju decu, a da bismo prevenirali buduće takve slučajeve, potrebno je, ja vas još jednom pozivam da slušate reč struke, da poštujete ovih 28.000 inženjera u Srbiji i da im pružite priliku da svojom strukom organizuju gradilišta na način na koji se to organizuje u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu, da uvek imamo raspoložive inspekcije koje će obilaziti ta gradilišta i koje će reagovati kada se uvide nepravilnosti na tim gradilištima da bi se zaštitio svaki pojedinačni život, ne samo život nego povreda, eventualna povreda na radu na tim gradilištima. Tome služi struka, tome služe inženjeri, tome služi država koja će poštovati znanje.

Imamo posledice, naravno i kod drugih rešenja koje imamo, evo ja ću vam pomenuti jedan od članova koje definiše, a to je, ja mislim, član 51b kojim praktično proglašavate javnim interesom ono što je vama u interesu, da nema potrebe sa leks specijalisom. Mislim da onda ova Skupština ne bi imala potrebe pre četiri godine, 2014. godine da donosi leks specijalis kod vama važnog projekta „Beograda na vodi“.

NJega ću navesti kao važan primer, kao simbol na koji način ne bismo smeli da radimo i zbog čega to otvaram kao pitanje, to je pitanje naše procene kakve efekte donose današnji zakoni i na koji način ćemo meriti te efekte, za godinu, dve ili četiri godine. Evo, mi imamo četiri godine posle usvajanja zakona i leks specijalisa u izgradnji „Beograda na vodi“ i nismo se ni jednom pitali – kakav je to presek stanja? Evo imamo prilike, vi ste potpisnica tog ugovora, vi ste taj zakon i leks specijalis branili pred ovom Skupštinom sa argumentima da će strani investitor uložiti tri milijarde evra, da će 2016. godine biti izgrađena, 2016. godine pre dve godine, izgrađena najviša kula koja je simbol, budući simbol Beograda. Sada smo u 2018. godini.

Samo dva primera. U partnerstvu sa stranom kompanijom, čiji je osnivački ulog 100 dinara, osnivački ulog od 100 dinara i koja postaje vlasnik i partner sa procentom od 68%, a država Srbija ima svojih 32%. Svi građani Srbije, akcionari u tom projektu imaju 32% u odnosu na 68% stranog kapitala koji je uložio 100 dinara osnivačkog kapitala u tu firmu.

Prošle su četiri godine. Prvo pitanje, kako smo mi pritiskali ovu dugmad, izjašnjavali se za taj zakon? Na lažnim premisama. Ako smo učili logiku u gimnaziji klasičnoj, potrebne su nam dve premise da bismo izvukli neki pravi zaključak, ali mi smo imali loše premise, neispravne premise. Rečeno nam je – tri milijarde se ulaže. Gde su te tri milijarde? Rečeno nam je – izgradiće se do 2016. godine? Gde su ti izgrađeni objekti, ta kula od ne znam koliko spratova, desetine, 40 spratova?

Dakle, to je način da lošim i neispravnim i netačnim argumentima ubedite većinu da glasa. Ja verujem da mnogi ljudi ne bi glasali da su znali šta je ishod ovog projekta i efekti usvojenog leks specijalisa, da su znali da će efekti biti danas ovakvi.

Dakle, to je isto tema koju ćemo otvoriti, verovatno, evo posle četvrtog predloga zakona koji menjate u ove četiri godine i vidimo da nikad veće divlje gradnje u Srbiji.

Zbog čega još treba, ovde smo uglavnom govorili o odnosu prema građevinskim inženjerima i njihovoj struci, ali hajde da pomenemo i elektroinženjere, elektrotehničare. Evo, danas smo govorili o nečemu što je isto poziv na poštovanje struke i zbog toga i važnost da poštujete, organizovanje strukovnih organizacija, kakva je Inženjerska komora.

Verovatno ste videli vesti. Pre nekih sedam dana smo ovde imali ministara za ekologiju i zaštitu životne sredine, ovde gde vi sedite. A, čuli ste, i mnogi od nas dolaze širom Srbije, čuli ste za stanje Zavojskog jezera, jedne akumulacije u Pirotskom okrugu, gde radi vršna hidroelektrana, koja bi trebalo da radi dva meseca godišnje da dopunjuje kapacitete, ali zbog očigledno nedovoljne snage struke, struke koja je potisnuta, struke koja je ponižene, ta hidroelektrana ispušta ogromne količine vode da bi proizvela struju i čini ogromnu ekološku štetu tom delu Srbije. Pogledajte u kom je stanju sada onaj život u jezeru, Zavojskom jezeru, koje je usput, i važno je, jedno od najvećih akumulacija najčistije pijaće vode.

Šta je sa Vlasinskim jezerom? Deset metara manji nivo, da bi se proizvelo maksimalno struje, ali se onda uništava život. Evo, možete da obiđete to, pa vidite kako to izgleda.

Uvac, pogledajte Uvac. Koliko metara? Desetak, da ne licitiram u metrima, ali je očigledno to uništavanje životne sredine koje velikim delom uništava prostor na kome žive naši ljudi koji na osnovu te lepote, na osnovu tog bogatstva mogu da razviju, ne samo te ekonomske potencijale, nego i turizam i to se i čini. Ali, sa ovakvim odnosom prema struci, bez integriteta, bez kredibiliteta, sa potiskivanjem, sklanjanjem, dešavaju nam se takvi projekti kakav je i „Beograd na vodi“, dešava nam se ispumpavanje i zatiranje života u ovim jezerima, ali dešava nam se i ono što je simbol izgradnje danas u Srbiji i primene ovog zakona, to je objekat na Pančićevom vrhu.

Imamo jednu od izmena ovde zakona u kome se ukida krivična odgovornost za odgovorna lica u javnim preduzećima za davanje priključaka objektima koji nisu legalno izgrađeni. I svi smo svedoci. Nelegalni objekat na vrhu Pančića, simbol, je priključen. On ima i struju, on ima i vodu. Na koji način? Ko je dao te priključke? Po sadašnjem zakonu to je krivična odgovornost. Nema nikakve odgovornosti.

Vi ste govorili o tome da će objekat biti uklonjen, nije bilo asistencije policije i to nije učinjeno. Ali, i ovde postoji krivična odgovornost, a sada sa izmenom ovog zakona se ukida ta mogućnost, nego se predviđa novčana kazna za tu vrstu u ovom trenutku krivičnog dela.

To su efekti i posledice usvajanja zakona i zbog toga je nama potrebna jedna otvorena, iskrena, prava debata u kojoj će se slušati inženjeri, u kojoj će se slušati i narodni poslanici, u kojoj će se, pre svega, slušati građani, jer niste dovoljno slušali građane u javnoj raspravi, u predstavljanju ovog nacrta zakona, jer mislim da je to bilo itekako važno. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Gospodine Ćiriću, nekoliko važnih stvari, pošto ste, rekla bih, pogrešili u mnogo čemu. Ali, da krenemo redom.
Prvo, od Zakona o ozakonjenju. Rekli ste da ovde neko daje sebi alibi za izmene i dopune zakona. Da vas podsetim, dakle, dva miliona objekata je upravo u vašoj vlasti i jedan od ministara u vašim vladama ostavio Srpskoj naprednoj stranci kada je dobila poverenje građana. To poverenje građana smo dobili baš zbog toga da bismo mogli da rešavamo probleme koje ste nam ostavili.
Prema tome, nema alibija. Mi smo doneli Zakon o ozakonjenju, mi ga menjamo jer vidimo da moramo da uradimo još neke stvari kako bismo preventivno delovali na sve one koji žele, na sve one bahate investitore koji žele da grade nelegalno i kako bismo prosto i omogućili inspekcijama na lokalu i u gradovima da mogu brže da rešavaju takve probleme.
Naš interes svakako jeste bio od onog trenutka i danas je, kada je donet Zakon o ozakonjenju, a to je novembar 2015. godine, naš interes jeste bio da se sve što je moguće što više zaista i ozakoni, ali oni koji su posle tog novembra dalje gradili, to ne može da se ozakoni, jer to jeste krivično delo.
Dakle, ova Vlada, za razliku od svih prethodnih Vlada, pre svega govorim o vladama u kojima je SNS, sve što je trebalo u skladu sa svim zakonima je zaista i uradila vezano za nelegalnu gradnju, dakle, rešenja o rušenjima, rešenja o ozakonjenju, ako su bila u pitanju ozakonjenja, zatim, krivične prijave itd.
Da vas, takođe, podsetim, za 17 godina, od 1997. do 2014. godine 150 hiljada samo rešenja je dato o legalizaciji. Od 2014. godine, dakle, za tri godine, dato je 180 hiljada rešenja o ozakonjenju. U isto vreme, sve ono što je bilo na republičkom nivou, 76 objekata je u nacionalnim parkovima moralo da bude sklonjeno, odnosno srušeno.
Pošto svi ovde pitaju o Nacionalnom parku Kopaonik i objektu koji je tamo, postoji sva dokumentacija, znači, sve ono što je trebalo da se uradi, zaista je do sada i urađeno, u smislu rešenja o rušenju, krivične prijave i svih onih postupaka koji jesu u toku. I druge institucije, pretpostavljam, da će u tom smislu uraditi svoj posao.
Ali, ono što meni nije jasno kad ste vi ovde govorili, znate, kad ste počeli da pričate o ozakonjenju, o Zakonu o planiranju i izgradnji, izrekli ste jednu rečenicu. Kažete – izmene Zakona o planiranju i izgradnji vezane su za rešavanje pitanja rušenja zida, odnosno kosine. Mislim, stvarno, nisam čak ni razumela vezu. Pa sam onda dalje slušala priču o kosini, tako da sam sve vreme razmišljala da je vama, po tome, u stvari, veoma stalo do toga da se ovde grade infrastrukturni objekti. A onda sam shvatila, u stvari, da nije to tema vašeg izlaganja, nego je, pre svega, priča o Inženjerskoj komori.
Dakle, vi ste zabrinuti što će Inženjerska komora sada da bude pod kontrolom Vlade Republike Srbije, Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, što više ta materijalna baza, koja je bila materijalna baza DS, šumarca itd, neće više biti tamo, nego ćemo, jednostavno, sada da se pozabavimo, pre svega, izdavanjem licenci, oduzimanjem, pre svega proverom ili oduzimanjem licenci za one projektante, inženjere, koji nesavesno, dakle, neetički rade svoj posao, jer nažalost, ima i toga. Dakle, ne znači ako ste završili fakultet ili ste inženjer, doktor nauka i profesor da ne grešite, da ne grešite svesno ili da ne grešite nesvesno. To se dešava. E, pa oni koji to rade, ne mogu da blate celu struku.
Takođe, osnovno je pitanje, ili najveći problem, upravo ponavljam još jedanput, što ta materijalna baza sada prelazi u Ministarstvo, ali tako što će Ministarstvo predložiti da članarine za inženjere budu besplatne, tj. da nema članarina koje do sada inženjeri, između ostalog, plaćaju u Inženjerskoj komori, dakle, debelo plaćaju, na šta država ne može da utiče, i ispite koje polažu i licence koje dobijaju i stalne članarine koje plaćaju. Od toga se izdržava i korist ima jedna mala grupa ljudi u Inženjerskoj komori, koja je praktično od Inženjerske komore napravila privatno preduzeće.
Oni ljudi koji zaista žele da rade i da se obrazuju i da idu u korak sa vremenom, kada govorimo o znanjima, to nemaju mogućnost. Da je bilo kome zaista stalo do inženjera, a ne demagoški da pričate i da se zaklanjate iza njih, onda je Inženjerska komora u prethodnih svih 10 i više godina, od 2003. godine, kada je osnovana, trebala mnogo više da učini da stvori svim tim inženjerima koji imaju licence da se dodatno obrazuju, jer kad jednom dobijete licencu, ne znači da sve znate. Kad jednom dobijete licencu, ne znači da možete da projektujete posle pet, šest, deset godina i da pogrešite sve, jer nikad u životu pre toga nešto novo niste projektovali.
Kada pominjete konkretnu Kosinu 2, nije je gradila Vlada Aleksandra Vučića, niti Vlada u kojoj je SNS, niti je gradio ekonomista, niti je gradio pravnik, gradili su je projektanti i inženjeri, ti isti projektanti članovi Inženjerske komore, pojedini, koji su napravili takve projekte koji su bili potpuno neprimenjivi. Što, jel mi treba da ćutimo za tako nešto? Ja ne mislim da treba da ćutimo. Ja mislim da treba to da rešavamo. Ovo je samo jedan od načina. Ne brinite za Kosinu 2, ne brinite ni za bilo koju drugu kosinu, sve su sigurne.
Ovaj auto-put će biti ove godine završen i pušten. Ni jedan kilometar, ni jedan metar auto-puta neće biti pušten a da nije bezbedan, pošto mi vodimo računa od početka do kraja o svakom projektu.
Moram da podelim sa vama i da vas podsetim na neke stvari, jer mi se čini da se sve to zaboravlja ili je to tako kod nas. Dakle, jug deonice Koridora 10 – Grdelica, koja se pravi od nekih šest lotova. Tražila sam danas da mi daju, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, pa sve do 18. oktobra 2018. godine, procenti koliko je šta urađeno. Godina 2012, ne znam da li se vidi, da krenem odatle, Grdelica lot 1 – tunel Predejane 0%, 2013. godina 0,30. Od 2014. godine 10%, 15, 50, ovog trenutka 18.10. 93,07% je taj lot urađen. Lot 2 – tunel Predejane-Caričina dolina 2012, 2013, 0%. Godina 2014. šest, deset, pa idemo sada dalje 36, 70, 92% na današnji dan.
Lot 3 – tunel Predejane, lot 4 – tunel Manajle, lot 5 – Caričina dolina-tunel Manajle, lot 6 – tunel Manajle-Vladičin Han 2012, 2013, 2014. godina gotovo na ovom poslednjem 0%, a od 2014. godine 29, 10, pa sve do današnjeg dana 99, 99, 99,8%.
Dakle, nemojte da nam govorite o tome kako neko ne prati i ne poštuje struku, pošto to nije tačno, jer ovo jeste struka, ali isto tako nemojte da se zaklanjate iza struke pričajući o tome kako neko odavde ne poštuje struku, nego dajte neki konstruktivan predlog da ta struka bude zaista struka i da izdvojimo ono što je kvalitetno od onoga što nažalost nije kvalitetno.
Takođe, vezano za kulu, pitali ste za Beograd na vodi. Drago mi je da ste to pitali. Pretpostavljam da se to sve vidi, jer ne možete da ne vidite Beograd na vodi koji se gradi. To je ugovor koji sam ja potpisala ispred Vlade Republike Srbije. Za 20-ak dana će početi, recimo, gradnja kule, visine 168 metara, ukupna površina 66.754 metra kvadratna. Pored te kule, grade se i svi drugi objekti. Na kraju krajeva, videli ste, imali ste prilike da vidite jedan deo koji smo, takođe otvorili i kako izgleda taj deo grada.
Dakle, ljudi mogu da komentarišu i vi sa vaše strane iz opozicije, da li se to vama sviđa ili ne sviđa, ali je suština je to jedan od najvećih infrastrukturnih projekata, da je pokrenut zbog toga što je stabilan budžet, zbog toga što možemo time da se bavimo, da smo zaposlili domaće kompanije koje rade, da rade naši radnici.
Kada govorite o povredama na radu, znate, povreda na radu ima onda kada se radi. Nažalost, niko se ne raduje i niko ne voli i niko ne želi. Duboko se saosećamo sa svakom povredom na radu, od toga da se povredi ruka do, nažalost, pogibije. To su stvari koje se dešavaju. Mi želimo da ih smanjimo, ne želimo da ih bude uopšte.
Ponavljam još jednom, one se dešavaju onda kada se radi. Nažalost, tih godina, 2002, 2003, 2005, 2007, 2008, 2009, 2010, nije se radilo, nije bilo gradilišta.
Da se tu odmah nadovežem i na predsednike, kažete – predsednik Vučić je bio na gradilištu. To je divno, ponosna sam da moj predsednik dođe na svako gradilište. Znate zašto prethodni predsednici nisu ni mogli da dođu na gradilište? Nije bilo gradilišta. Nisu mogli da dođu da pogledaju ni jednu prugu koja se rekonstruiše, jer se nula kilometara pruga rekonstruisalo, i to i vi znate iz Niša, takođe. Nisu mogli da dođu ni na jednu kosinu da je vide, ni na jedan deo autoputa. Nisu mogli da dođu, jer toga nije bilo.
Prema tome, hajde da budemo konstruktivni i da kažemo kako jeste, a ne da sve vreme govorimo, pre svega, ono što nije tačno, a drugo da se ponašamo kao da smo odjednom zaboravili prošlost. Nismo je zaboravili. Znamo tačno. Ja vrlo dobro znam kako su izgledali projekti, na šta je to sve ličilo 2012, 2013, 2014. godine. Toliko sam samo želela. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15.15 časova.
(Posle pauze.)