Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvažena ministarko, imajući u vidu da privodimo kraju ovu raspravu, mislim da je vreme da ova demagogija koju smo čuli sa moje desne strane prestane i da se ova završnica koja se vezuje za ovo zasedanje, barem kada je u pitanju načelna rasprava, sprovede na dostojanstven način, a to je da se ukaže isključivo na zakon i isključivo na ono što smo do sada potencirali kao nešto što sa stanovišta krajnjih dobrih namera podrazumeva mogućnost poboljšanja kvaliteta zakona .
Odve ste čuli čistu demagogiju da se neko zaklanja iza Inženjerske komore i da tobože, ugroženim pravima članova Inženjerske komore, pokušava da sebi prikupi političke poene. Niti su ugrožena prava Inženjerske komore, niti je Inženjerska komora podvedena pod bilo kakav ili bilo čiji jaram, jednostavno Inženjerska komora može da funkcioniše onako kako svaka komorska organizacija treba da funkcioniše. To što do sada nisu funkcionisali kako treba to je njihov problem, i to je isključivo njihova krivica.
Moram zbog građana Srbije da pomenem jedan slučaj koji se desio upravo za vreme vlasti onih koji su sa moje desne strane, a to je slučaj kada se na Zlatiboru negde 2010. godine, odmah nakon izgradnje jednog ogromnog apartmanskog kompleksa, sa čak nekoliko desetina hiljada kvadrata, neposredno nakon izgradnje, pre useljenja i na sreću, pre useljenja, u te apartmane kompletan apartmanski kompleks srušio, odnosno urušio. Ne daj Bože da je došlo do useljenja, i ne daj bože žrtava.
Šta je epilog? Epilog je, da odgovorni projektant niti je odgovarao, niti je mu je falila dlaka sa glave. Da li je Inženjerska komora tada reagovala, i da li je Inženjerska komora tada bila pod nečijim jarmom? Da, bila je pod nečijom kontrolom, očigledno da jeste, ali je taj očigledno nije našao za shodno da bilo šta preduzme. To nije jedini slučaj, tih slučajeva ima mnogo.
Prema tome, da mi ne bi robovali sa demagogijom i bili taoci demagogije, građanima Srbije je jasno da ovde niko ne želi nikoga da diskriminiše. Ja sam ponosan što sam član Advokatske komore koja funkcioniše fantastično, i gde Ministarstvo pravde nema apsolutno nikakve pretenzije da Advokatsku komoru postavi pod nekakvu šapu. To ne treba da se tumači, niti treba ni u kom slučaju da se potencira, kako to gospoda kažu, da Inženjerska komora, ne znam kako, dovedena u diskriminatorski položaj. Zaista nema apsolutno nikakve vrednosti za bilo kakav dalji komentara.
Ono što želim da izrazim kao jednu veliku zahvalnost, zahvalnost za vaše razumevanje i vas i vaših saradnika što ste prihvatili određene dobronamerne sugestije koje se odnose na zakon. Neću ponavljati neke navode koje sam istakao u načelnoj raspravi, ali želim da skrenem samo pažnju da zaista odbor, imajući u vidu, da smo sticajem okolnosti možda baš na te ključne tačke propustili da ukažemo amandmanima da odbor treba da odreaguje, jer ilustracije radi kada su objekti koji su od posebnog važnosti, objekti javne namene i ukoliko ti objekti imaju poseban uticaj na okolinu, onda zaista vlasnik objekta koji se ozakonjuje treba da da izjavu kojom će istaći da neće tražiti štetu ukoliko je ta šteta i štetne posledice uzrokovana ili može biti uzrokovana od javnog objekta i to samo ukoliko je u trenutku kada objekat u ozakonjenju ozakonjuje to znao ili morao znati.
Konkretno ako je gospodin bilo ko s ove strane ili bili s koje druge strane, njih ima mnogo, pa izgradio svoj objekat pored poplavnog talasa, a zna da taj poplavni talas može svaki trenutak da naiđe i pored toga traži sa punim kapacitetom da mu se objekta ozakoni, e pa onda mora da trpi određenu posledicu, jer za tu činjenicu opasnosti i zna i mora znati u momentu kada se donosi rešenje o ozakonjenju. Zato je naš predlog da se formulacija ispravi jer ona ima svoju logiku i svoj smisao da bude ispravljena.
Ono što želim na kraju da istaknem, mislim da je jako važno, vi ste sa ovim korpusom zakona, odnosno predloga zakona kako sam to i u načelnoj raspravi istakao učinio jedan pomak. Ja vas molim da ne bude poslednji, da se i dalje iznalaze rešenja koja će omogućiti što efikasnije ozakonjenje, jer nakon ovoga uvažena ministarko nama sledi jedna period u kome ćemo imati vrlo delikatnu situaciju, a ta situacija podrazumeva sledeću posledicu. Imaćemo ozakonjene objekte, imaćemo one objekte koji su izuzeti iz ozakonjenja. Oni koji su izuzeti iz ozakonjenja po odredbama ovog zakona, nije mali broj. To je ogroman broj. Ako dođe do one posledice koja je neželjena posledica, a to je rušenje objekata, bojim se da će to biti jedan izuzetno delikatan posao sa brojnim potresima, pa čak i socijalne prirode. Hajmo da tražimo načine da kroz restrikcije, kroz određene represivne mere novčanog kažnjavanja ili bilo čega drugog što podrazumeva sve ono što neće povrediti materijalna dobra i što neće ugroziti materijalna dobra nateramo sve one koji su se godinama i decenijama ogrešili o zakon i ostali van zakona. To je način na koji bi možda mogli doći do rešenja ovog problema. Samo rušenje bojim se da neće doprineti da se problem generalno reši.
Još jednom i na samom kraju, podrška u danu za glasanje od strane poslanika SPS za set ovih zakona uz amandmane koje smo predložili, a nadam se da ćete ih prihvatiti, a siguran sam da ćete i ove odborske na adekvatan način razmotriti, oceniti i kao odborske prihvatiti. U svakom slučaju podrška SPS-a stoji. Hvala.