Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/239-18

3. dan rada

18.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o dva zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, a drugi je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske, u oblasti infrastrukturnih projekata.

Pre nego što krenem sa svojim izlaganjem, moram da se osvrnem, jer čitav dan nam ovde govore o tome da bi trebalo da govorimo istinu, a istina je samo jedna, da se nikada u životu u Srbiji nije više gradilo, nego u periodu od 2012. godine do 2018. godine, kada je došla SNS na čelo, sa tadašnjim premijerom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, a danas predsednikom. Zašto?

Zato što naš predsednik pravi sistem. Ovo je bila potpuno devastirana zemlja. Pričaću o saobraćaju, pa ću reći kako je nekada, kako je sada. Spočitavaše nam ovde o Beogradu na vodi. Ne postoji ništa lepše nego danas taj Beograd na vodi. Pogledajte samo svetske gradove, Temzu, London je na Temzi i parlament je u samoj Temzi, Pariz, Sena. Najekskluzivniji kvartovi se nalaze upravo na vodi, a mi imamo dve reke. Prisetimo se samo kako je to izgledalo do 2012. godine? To je bilo groblje brodova i niko normalan nije smeo da prođe tuda. Znate zašto? Zato što je to bilo stecište zmija, besnih kerova i niko normalan, onaj ko je tu prolazio biciklima je nosio komade mesa da se odbrani od pasa.

Danas bi trebalo da svako ode i pogleda, jer to je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Svaka čast na tome.

Sada se vraćam na vazdušni saobraćaj, da napravim paralelu kako je to bilo nekada za vreme stare Jugoslavije, kada je bio moćan „JAT“, pa se Jugoslavija raspala, a mi smo zadržali naziv do 2012. godine „JAT“. Dakle, nepostojeća misija, avioni koji ne rade, stara letačka operativa, ni dinar nije bio uložen u letelice.

Znači, potpuno devastiran vazdušni saobraćaj. Danas od 2012. godine, uloženo je mnogo para, imamo nove avione, imamo podmlađenu letačku operativu, potpuno smo renovirali Aerodrom, proširujemo pistu, potpuno druga priča.

LJudi moraju da shvate, prvi utisak kada se uđe u našu zemlju, preko aerodroma i upravo taj aerodrom, to je slika o gradu u kome će biti i zato će se i vraćati. Kada govorimo o funkciji razvoja, govorimo pre svega o kompletnom sistemu i to moramo da ulažemo u obrazovanje, u proizvodnju, u apsolutno sve.

Na sreću, po preporuci Vlade Republike Srbije, tiče se Aerodroma u Nišu, bila je preporuka da se više ne plaća stranim kompanijama, jer gubimo silan novac. Od kako je prestalo to da se radi, mi smo 300 puta povećali promet robe na tom aerodromu. Osamdeset puta smo povećali promet, fantastično, tako se inkasira novac u budžet Republike Srbije. Preleta preko Republike Srbije 80% više. Tako radi odgovorna vlast Republike Srbije. Ono što je najbolje, 2017. godine smo inkasirali 550 miliona čistih para, indirektno, 2,2 milijarde i tako radi odgovorna Vlada. Tako se inače radi.

Zato su neprimerene kritike sa ove strane, ako i hoćemo da kritikujemo, mi smo za to da čujemo dobru i dobronamernu kritiku i da poboljšamo. Govorilo se ovde o Koridoru 10. Koridor 10 do 2012. godine, a od 2012. godine, evo završavamo, 2018. godine biće napokon posle 60 godina gotov Koridor 10. Radi se Koridor 11, radiće se autoput prema Sarajevu, radiće se autoput prema Tirani. Zašto? Tržišna privreda, ako nemamo autoputeve, niko živi neće da ulaže u Republiku Srbiju ili šta god u Republici Srbiji. Svaka čast, tako treba da se radi.

Sigurna sam da ćemo mi za par godina biti, jedna, a već smo sada, od najrazvijenijih zemalja u jugoistočnoj Evropi, faktor stabilnosti, ali uz dodatak, uz izgrađivanja i dalje autoputeva, mi ćemo biti top destinacija za ulaganja.

Šta još treba reći? Treba reći da smo mi jedna od najbezbednijih agencija vazdušnih, da smo ocenjeni sa sedam zvezdica, što znači da je bezbednost top, da letimo na sto destinacija, da imamo direktne letove, za NJujork, za Peking, da smo u pregovorima da napravimo još 20 sporazuma, i uz postojeće, ja mislim da će to biti top.

Mislim da, kada se bude završila ova koncesija, bićemo bolji za 1,5 milijardu evra.

Samo još dve rečenice, što se drugog predloga zakona tiče, sa Mađarskom mi nikada u životu nismo imali tako dobre bilateralne odnose, kao od 2012. godine pa nadalje sa Vladom Mađarske i sigurna sam da ćemo u narednom periodu sve projekte koje smo zamislili, ostvariti.

Mi smo preliminarni sporazum već potpisali u februaru mesecu ove godine, a sada ćemo ga ratifikovati za koji dan i poenta je da se edukuju ljudi, koji treba da izvode te projekte, a obe strane su napravile, i Upravni odbor koji će kontrolisati primenu tih projekata, i ono što ne mogu da preskočim, da je već počela izgradnja brze pruge od Novog Sada ka Budimpešti, napravljeni su projekti i o tome smo govorili pre godinu dana, sa obe strane. Ti projekti su dati, dali smo mi projekat i Mađari, objedinjeni su projekti, dati su investitoru i izvođaču radova, a to će biti kineske kompanije i ja sam sigurna da ćemo mi za koju godinu da se vozimo brzim prugama. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.
...
Socijalistička partija Srbije

Danijela Stojadinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, ja ću se u okviru ove današnje objedinjene rasprave o paketu zakona iz oblasti građevinarstva, usredsrediti na Zakon o građevinskim proizvodima. Srbija do danas nažalost nije imala opšti, odnosno krovni propis iz oblasti građevinskih proizvoda, iako smo veliki i poznati proizvođači po velikom broju građevinskih proizvoda.

Neophodnost da se na jedinstven način uredi ova privredna delatnost, proističe iz potrebe standardizacije kvaliteta građevinskih proizvoda primenom domaćih standarda, ali i iz obaveze da zakonodavstvo uskladimo sa pravom EU u ovoj oblasti.

Dakle, da harmonizujemo svoj zakonski okvir uz ispunjenje međunarodnih standarda, što je deo nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU.

Krajnji ishod ove harmonizacije jeste stavljanje na tržište kvalitetnih građevinskih materijala, sa dobrim performansama, dakle onih koji nisu opasni ni po bezbednost objekata, ni po zdravlje ljudi.

Ekološki standardi kod građevinskih materijala moraju da budu ispunjeni.

Zašto je ekološki aspekt važan? Građevinski proizvodi koji se ugrađuju u stambenu, ali i u poslovne i javne objekte moraju ispunjavati stroge uslove zaštite životne sredine.

Najveći deo života provodimo u kućama i stanovima, tako da je veoma važno da, pored standarda kvaliteta građevinskih materijala i njihove trajnosti, tu budu ispoljeni i ekološki standardi. Samo da podsetim na azbestne zgrade koje su inače opasne po zdravlje.

Takođe, skrenula bih pažnju i važnost da se danas u građevinarstvu koriste materijali koji ispunjavaju ekološke standarde. To je i zahtev EU, da se naše zakonodavstvo harmonizuje u kontekst ekoloških standarda, jer ćemo jedino takve građevinske proizvode moći da plasiramo na tržištu država članica EU.

Založila bih se za reafirmaciju tradicionalnih građevinskih materijala, tzv. ambijentalnih, autohtonih materijala za izgradnju koji su u razvijenim zemljama zakonski pozicionirani i gde se inače afirmiše njihova upotreba stimulativnim merama.

Ovi materijali znače zdrave uslove i stanovanja i življenja, a posebno bi bila stimulativna za seoske sredine koje se bave seoskim turizmom.

Kada govorimo o tradicionalnim materijalima, tu pre svega mislim na korišćenje drvenih materijala, drvene građe, gline i ostalih materijala. Treba zakonom omogućiti korišćenje ovih materijala kako bi oni koji grade kuće od njih mogli da dobiju građevinske, odnosno upotrebne dozvole. Time se doprinosi i legalizaciji ovakvih objekata, kojih ima dosta u mnogim turističkim sredinama.

Takođe, ukoliko bi se standardizovali i ovi materijali, omogućila bi se i regularna kreditna podrška domaćinstvima koja bi se opredelila za ove vidove gradnje. Mislim da bi se na ovaj način sačuvala i narodna baština Srbije. Čuva se životna sredina i, ono što je najvažnije, štedi se na resursima. To ne bi značilo da se vraćamo u neku daleku prošlost. Ovo znači da koristimo privredne resurse iz svog prirodnog okruženja.

Opredeljenje za tradicionalnu gradnju je ideja koju je naša poslanička grupa pretvorila u amandman koji smo podneli i o njemu ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima.

Osim ovog amandmana, poslanička grupa SPS podnela je još jedan veći broj amandmana na ovaj zakon, pa verujem da će ih Vlada razmotriti.

Kada je u pitanju proizvodnja građevinskog materijala, moramo da istaknemo značaj ove grane privrede za ukupan privredni razvoj, jer gradnja infrastrukturnih i stambenih objekata okuplja brojne proizvode i proizvođače i uključuje privredu, posebno kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti, jer se u Srbiji proizvodi oko 1.200 registrovanih građevinskih proizvoda po ovom zakonu i oni će biti standardizovani i kontrolisani. Ovakvo rešenje podržavamo jer je prirodno da proizvođač sam po sebi garantuje kvalitet. Sve ovo ide u prilog podršci ovom novom Predlogu zakona koji treba da uredi i proizvodnju i distribuciju i plasman građevinskih proizvoda na našem tržištu i podstakne izvoz u region i ostale evropske zemlje. Iz svega ovoga navedenog poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najpre kada smo 2015. godine usvajali Zakon o ozakonjenju, ja sam tada takođe govorio i jedan sam od narodnih poslanika koji je podržao donošenje tog zakona. Taj zakon je nakon tri godine dosta toga dobrog doneo.

Ono što je dobro u tom zakonu pre svega je da je bar jasno potpisan od strane lokalnih samouprava broj nelegalnih objekata, ali ono što sam ukazao i 2015. godine, a što mogu i danas ponoviti, gospođo ministre, jeste jedan problem koji mi mislim da smo danas, posle dve i po, tri godine primene zakona trebali da priznamo, jeste da smo tu pali na ispitu kod sprečavanja dalje divlje gradnje.

Vi ste i tada nama pojasnili da će se podvući crta, da će sva dalja divlja gradnja biti krivično delo, da lokalne samouprave treba da zasuču rukave, naravno i ministarstvo, međutim u praksi se desilo da su lokalne samouprave najviše potpisivale i slale rešenja ljudima o prinudnom rušenju i tu se kompletno stalo. Tu je kod građana stvorilo malu zabunu, naročito na seoskom području. S druge strane, ono što je dobro to je da je ministarstvo ad hok dozvolilo lokalnim samoupravama prijem jednog određenog broja ljudi koji je radio te poslove, ali to su bili ljudi angažovani ugovorima o povremenim i privremenim poslovima, koji niti su bili dovoljno stručni i taj posao se dosta otegao, a realno, mogao je biti brži.

S druge strane, ono što smatram da je dobro u ovim izmenama to je da će se pojednostaviti procedura oko rušenja i to su već kolege poslanici dosta izneli i ja to ne bih ponavljao. Sa tim se potpuno slažem, da ne treba da se čeka završetak upravnog spora, već ono što ne može da se legalizuje, to mora odmah da se ruši. Ne mogu se legalizovati objekti na gasovodima, na vodovodnim instalacijama, uopšte na linijskim infrastrukturnim objektima i tu se mi apsolutno slažemo.

Tamo gde bih vas ja zamolio, što je vrlo bitno, to je da se vi založite kod potpredsednika Vlade da se ukine Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Nama je preko potrebno u lokalnim samoupravama veći broj ljudi koji će se angažovati ne samo kod ozakonjenja. Mi danas ovde imamo i dopune i izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Govorim o taksistima. Taksisti su rak rana danas postali, naročito u manjim opštinama u Srbiji. Taksisti rade potpuno nelegalan ili divlji linijski prevoz. Idu ispred prevoznika pet minuta ujutru kada krenu deca u školu, kupe putnike po ceni autobuske karte i svi nemo gledamo jer nemamo dovoljan broj inspektora kako u ministarstvu, tako i mi u lokalnim samoupravama i to je nešto što je potrebno dok ne budemo krenuli, gospođo ministre, da oduzimamo vozila. Ne možete vi jednog istog čoveka koji radi divlji taksi prevoz hvatati pet puta, dobije malu prekršajnu kaznu i on se ponovo vraća i isto to radi.

Dok se tako budemo igrali sa propisima i dok ne budemo imali dovoljan broj ljudi koji će jasno moći da kažu gospodo jednom, dva puta, tri put, vozilo ide na licitaciju da ga lepo prodamo, platimo iz toga kaznu i više problema. Kada imate takav primer sa divljim taksistima, kada imate primer sa rušenjem onih koji imaju, a ne da rušimo sirotinji, nikakvih više tu problema ne bi bilo.

Kada govorimo o izmenama Zakona o drumskom saobraćaju, prevoznici uopšte u Srbiji danas su u puno problema. Dolazim iz Šumadije, gde je ova godina za šumadijskog seljaka bila verovatno i najteža. Ono što moram da vam skrenem pažnju, pošto mi je ostalo još malo vremena, ja bih vas zamolio da se kao resorni ministar založite dok na svetskim berzama skače cena nafte da jednostavno Vlada Srbije razmisli o smanjenju akciza kako bi se pojeftinio transport, jer nama transportne firme u ovom trenutku dosta propadaju. Nama poslove uzimaju prevoznici iz Makedonije i BiH, koji imaju i do 25%-30% jeftinije gorivo nego što je kod nas. Nama trenutno voće iz Šumadije prevoze bosanski prevoznici i to je ono što ne smemo da propustimo. Ovo je primer iz života i to je nešto što vas molim, da se prosto svi skupa zainteresujemo oko svega ovoga, jer su nam prevoznici u ozbiljnom problemu. Govorili smo odlivu vozača. Imamo problem i sa dozvolama koje ste vi dosta uspešno pokušavali da rešite, ali sada ovaj problem sa cenom goriva je nešto što je dosta prisutno.

S druge strane, mi smo ovde 2004. godine izglasali kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj za 2000 kilometara regionalnih i magistralnih, odnosno državnih puteva na teritoriji Republike Srbije. Imam podatak, pošto se ovde dosta govorilo o ovom koridoru od Pojata ka Preljini, ja bih vas zamolio da li neko od saradnika može da nam da tačno podatak koliko je od 2014. godine do danas završeno kilometara iz rehabilitacije od ovog kredita Evropske banke za obnovu i razvoj? Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Evo, daću vam te informacije. Čessto smo pričali o njima, ali da se prvo vratimo od početka, pošto ste prvo pričali o Predlogu zakona o ozakonjenju.
Zaista verujem da ćemo mi moći mnogo brže da sprovedemo proces ozakonjenja, nego što je to bilo u prethodnom periodu. Zaista ja od toga ne odustajem.
Potpuno sam saglasna sa vama, kada bismo gledali šta bi bila kritična tačka u sprovođenju zakona, a vreujem da ćemo to rešiti, to je pitanje zaista broja inspektora. Gotovo sve lokalne samouprave su iskazale potrebu ne sada samo, nego u poslednje dve godine za većim broje građevinskih inspektora i drugih, ali sada pričamo, pre svega, o ovoj oblasti.
Mislim da to nije pitanje da li će se ukinuti uredba. Mislim da to moramo da uradimo iz dva koraka. Prvi korak je da svaka lokalna samouprava još jednom mora dobro da pogleda celu strukturu svojih zaposlenih, jer mi se čini da se nekako nije razmišljalo o onome šta je prioritet kada se zapošljavaju ljudi u nekim jedinicama lokalne samouprave, ono što sam ja mogla da vidim, dakle, preraspodelom zaposlenih, a onda, naravno, i dodatnim, jer, definitivno, da bismo zakon mogli da sprovedemo, inspekcija mora da postoji i mora da radi svoj posao. Odnosi se, dakle, i na inspekciju u drumskom saobraćaju.
Kada govorimo o ovim izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, moram da priznam da su upravo taksisti i udruženja taksista bili ti koji su inicirali da menjamo ovaj zakon, svesni da se pojavljuje sve više divljih taksista, da se pojavljuju problemi u tom procesu. Vrednost samo tržišta taksi usluga, recimo, na teritoriji Beograda je 30 miliona evra. To je procena godišnje vrednosti.
Prema tome, prvo, pričamo o velikom broju taksista, pričamo o porodicama, na kraju krajeva, koje od toga žive, pričamo o tržištu koje postoji i, naravno, o onima koji treba da koriste te usluge, tako da u tom smislu mislim da smo napravili jedan kvalitetan iskorak zato što je očito bilo jasno da jedinice lokalne samouprave i gradovi nisu u stanju toliko detaljno da regulišu ovo pitanje i nadam se da ćemo ovde imati takođe pozitivan pomak.
Kada pominjete, takođe, prevoznike, mislim da tu postoje dva problema i mislim da treba da razgovaramo sa Ministarstvom finansija i zaista ću to inicirati sa ministrom. Dakle, svakako zajedno sa udruženjima oko akciza sa Ministarstvom finansija, ali i oko još jedne stvari koja takođe mislim da je ozbiljan problem, a to je stajanje naših kamiona na granicama. Mi se sve više i više susrećemo s tim problemom. To direktno utiče na konkurentnost, utiče, naravno, na firme koje to rade, ali utiče, pre svega, na konkurentnost cele države, tako da ono što mogu da obećam to je da ćemo sa Ministarstvom finansija sesti i videti da li možemo ove probleme da rešimo.
Kredit koji je uzet pre nekoliko godina, kredit je 300 miliona, plus iz budžeta blizu 100 miliona evra, od EBRD, EIB i Svetske banke, mi smo do sada završili oko 100 kilometara, rehabilitovali, rekonstruisali oko 100 kilometara puteva. U toku je još najmanje toliko izrade projektno-tehničke dokumentacije. Izdali smo potvrde za 178,65 kilometara završenih puteva. Prema tome, to se radi.
Ono što je tu bio problem, da odmah ne bude zabune, nije problem bio ni u domaćim izvođačima, ni u projektantskim kućama, čini mi se da je na početku bio problem u procedurama tri banke koje tu postoje. Znači, imamo Svetsku banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku investicionu banku. Svaka je imala svoje procedure i kada smo želeli te procedure da ubrzamo, one nisu mogle, prvo, između sebe da se dogovore i tu se dosta trpelo, ali smo to uspeli, verujem, da rešimo i sada to više neće biti problem. Nadam se da sam odgovorila.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, moje kolege su govorile o setu zakona koji je pred nama. Ja ću se osvrnuti na izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju.

U protekla dva dana bili ste izloženi, kao i sve vaše kolege ministri, i nekim kritikama koje sa pozicije profesionalaca verovatno i ne razumem.

Probaću, zarad javnosti Srbije, da objasnim šta je ono što je kroz izmene i dopune ovog zakona predložila Vlada Republike Srbije, odnosno pre svega vi kao resorno ministarstvo.

Znači, govorimo o nastavku usklađivanja našeg zakonodavstva iz ove oblasti sa međunarodnim standardima i propisima EU.

Kada govorimo o primeni međunarodnih standarda, posebnu pažnju treba posvetiti dodavanju nove glave ovog zakona, a koja je usklađena sa Aneksom 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i odnosi se, pre svega, na bezbedan transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju.

Razlog za ovu izmenu je to što Zakon o transportu opasne robe nije predvideo vazdušni saobraćaj. Bilo je neophodno uvrstiti ga na ovaj način i definisati ovu oblast u sklopu zakona.

Takođe, ono što je zakonom i što se zakonom jasnije razgraničava jeste nadležnost državnih organa. Ovo se posebno odnosi na odredbe o zaštiti životne sredine. Ovlašćenja za donošenje propisa u oblasti i zaštite od buke i emisije izduvnih gasova prenose se sa Ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, s obzirom da je u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i zaštite vazduha i ozonskog omotača, ali i zaštite od buke i vibracija. Ovo je još jedan od pokazatelja da u radu Vlade postoji zaista kontinuitet.

Predlogom zakona je takođe, pooštren inspekcijski nadzor, a sve u skladu opet sa sugestijama Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Jasno su definisana prava, obaveze i uslovi koji moraju biti ispunjeni kako od strane vazduhoplovnih subjekata, tako i od strane zaposlenih u vazduhoplovnim subjektima.

Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, koji je nadležan za obavljanje inspekcije, daje se mogućnost za obavljanje stručnih poslova može poveriti licu koje poseduje specijalističko znanje neophodno za vršenje stručnih poslova, a nema zvanje vazduhoplovnog inspektora, jer se u praksi naišlo na problem nedovoljnog broja vazduhoplovnih inspektora.

Kroz ove izmene zakon će, takođe, definisati i uslove za postojeću bezbednost u vazduhoplovstvu. Podići će ih na viši nivo.

Preciznije je definisan i institut vođe vazduhoplova, kome se daju ovlašćenja za preduzimanje službenih mera i radnji, a sve u cilju očuvanja bezbednosti kako putnika, tako i samog vazduhoplova i njegove posade.

Takođe, daje se mogućnost avio-prevoznicima da utvrde listu putnika neprihvatljivog ponašanja, te da iz razloga bezbednosti odbiju da takve putnike uopšte i prevezu.

Dakle, izmene i dopune će omogućiti slobodno tržište vazduhoplovnih usluga za koje postoji razvojni potencijal, kao i unapređenje vazduhoplovne industrije i investiranje u istu. Ovo su samo neke od prednosti izmena i dopuna Zakona koje su predložene i ja, nažalost, zbog kratkog vremena koje mi je ostalo i prostora za koleginicu Vesnu, ovde završavam svoje izlaganje, uz napomenu da ću, kao i svi poslanici SPS, podržati set zakona koji je na dnevnom redu. Hvala vam.