Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanik dr LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka gospođo Mihajlović sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kada govorimo o sveukupnom razvoju Republike Srbije i kada govorimo o porastu ulaganju u privredu, ja moram da istaknem neke činjenice, a to je da smo pre nekoliko godina bili svedoci uništene ekonomije i privrede, prazne državne kase i velike stope nezaposlenosti.

Međutim, dolaskom SNS na vlast, odgovornom, odlučnom i istrajnom politikom koju sprovode predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, za samo nekoliko godina naša ekonomija se transformisala i počela je da raste. Tako da su činjenice, da imamo nisku inflaciju, fiskalni deficit je eliminisan, opada javni dug, bankarski sistem je stabilan, a zaposlenost raste. Tako da je došlo do ubrzanja privrednih aktivnosti, što će omogućiti dalji nastavak reformi i povećanje proizvodnih aktivnosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privreda aktivnost Srbije merena stopom realnog rasta BDP-a, u drugom kvartalu 2018. godine, u odnosu na isti period u 2017. godini, iznosi 4,8%.

Najznačajnije stope rasta su ostvarene u sektoru građevinarstva 22,9%, sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 14,8% i sektoru informisanja i komunikacija 5,9%.

U 2017. godini je ostvaren suficit konsolidovanog budžeta u iznosu 1,2% BDP. Prvi put u poslednjih deset godina, prema podacima Ministarstva finansija, u periodu januar-jul 2018. godine, ostvaren je suficit u državnoj kasi od 49,1 milijarde dinara.

Javni dug je u 2017. godini opao za 10% poena i tokom sedam meseci u 2018. godini, pa je na kraju jula 2018. godine iznosio 59,6% BDP, tj. našao se ispod Mastrihtskog kriterijuma od 60%.

Ukupna industrijska proizvodnja je povećana za 2,7% u periodu januar-avgust 2017. godine, u odnosu na isti period u 2017. godini.

Stopa zaposlenosti populacije iznosi 48,6%, a stopa nezaposlenosti 11,9%. Naravno, mi se na tome nećemo zaustaviti, a dokaz toga je svakodnevno otvaranje novih fabrika širom Srbije i nova radna mesta.

Kao što znamo, a znaju i građani Republike Srbije, mi smo lideri u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija. Tako da, 55% stranih direktnih investicija upravo završi u Srbiji. U prvih sedam meseci 2018. godine ostvaren je priliv od 1,4 milijarde evra, mislim na strane investicije.

Sve ovo do sada urađeno, a svi se moramo složiti, svidelo se to nekome ili ne, da je mnogo urađeno, će se nastaviti, što će omogućiti i nastavak strukturnih reformi i povećanje proizvodne aktivnosti u izvozno orijentisanim privrednim delatnostima. Tako da ćemo moći da nastavimo i sa daljim unapređivanjem ambijenta i uslova za još brži privredni razvoj Srbije. U tom kontekstu su i predloženi zakoni o kojima danas diskutujemo i u danu za glasanje, mi iz SNS, ćemo podržati sve predloge zakona.

Još jedna informacija kada je u pitanju grad Niš, broj nezaposlenih u Nišu, u 2018. godini je za više od 30% manji u odnosu na 2014. godinu. Taj trend pada nezaposlenosti će se nastaviti i u budućnosti. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi sugrađani, imamo izuzetno bitan set zakona na dnevnom redu, zato što utiču na funkcionalnost građevinskog sistema.

Žao mi je što smo u toku jučerašnjeg dana, u toku rasprave u pojedinostima, imali na neki način, omalovažavanje diskusije, obzirom da su se neki samo interesovali da li je direktan prenos u toku na RTS-u, i kada su shvatili da nije, napustili su salu. Mi smo nastavili sa radom i bićemo uporni vezano za diskusiju, vezano za donošenje planova, koji će u budućem periodu uticati na razvoj Srbije.

Ono što govori u prilog tome jeste da je u prvoj polovni 2018. godine zabeležen privredni rast od 4,9%, što čini Srbiju veoma atraktivnom u smislu uspešne ekonomije. Šta je to što utiče na razvoj privrede? To su izvoz i investicije. Gde su zabeležene investicije? U Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Beogradu, Pančevu, Kruševcu, Kragujevcu, Nišu, bojim se da bi neki od centara i zaboravila.

Međutim, ono što je jako bitno i što je za svaku pohvalu, jeste da utičete na razvoj ruralnih sredina, kao što su Vladičin Han, Žitorađa, kao što je Lebane ili Krupanj. I, ono nakon toga, kada se investira u neki od tako malih sredina, sledeći korak jeste da se spoje svi ti krajevi, jeste infrastruktura, na čemu vi svakodnevno radite.

Svedoci smo da je u poslednje četiri godine u Srbiji izgrađeno preko 200 kilometara auto-puteva, preko 200 kilometara državnih puteva, u šta uključujem, naravno, i put između Kaća i Zrenjanina. I ono što nas očekuje u narednom periodu jeste dalji razvoj brze deonice između Zrenjanina i Borče, odnosno glavnog grada Republike Srbije, što će umnogome doprineti našem kraju, ne samo za civilni transport, već i za privrednike. To je mnogo razloga i dovoljno razloga da podržim sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na diskusiji i podršci, vezano za predloge zakona.
Pomenuli ste, između ostalog, pitanje puta između Zrenjanina i Beograda. Želim da vas informišem da je pokrajinska Vlada raspisala javni poziv za izradu projektno-tehničke dokumentacije, mislim da je već izabrano i ko će to raditi, upravo za put Beograd-Zrenjanin. Mislim da je to važno. Možemo očekivati da negde sredinom sledeće godine imamo završenu projektno-tehničku dokumentaciju i da zajedno sa pokrajinom radimo na onim drugim stvarima koje su važne za otpočinjanje projekta.
Pominjali ste povezivanje gradova. Ja mislim da je to uslov dobrog privrednog razvoja, uslov da nam dolaze investitori. To se pokazalo u prethodnih nekoliko godina. Kako smo završavali kilometre auto-puta, tako su se zaista otvarale fabrike duž koridora, a to govori, na kraju krajeva, i broj fabrika koje su otvorene, ali, isto tako i smanjenje nezaposlenosti.
Koliko je važno da budemo negde i tranzitni koridor, govori i podatak da, na primer, u poslednjih nekoliko godina broj automobila raste na Koridoru 10, dakle, koji prolaze Koridorom 10, pa smo imali 33 miliona automobila, na primer, 2010. godine, a procena je da će 2018. godine biti najmanje 55 miliona automobila. To je zbog toga što se saobraćaj kompletno vraća kroz Srbiju, a ne ide više preko Bugarske i Rumunije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Jelena Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom htela sam da istaknem značaj donošenja jednog potpuno novog zakona, koji će na poseban i jedinstven način urediti oblast građevine.

Reaktiviranjem srpske privrede, izgradnjom infrastrukture, ulaganjima u nacionalne projekte od značaja, u Srbiji se već treću godinu zaredom kumulira suficit u budžetu.

Posebna privredna grana koja je doživela svoj preporod i procvat, a na dobro radnika i proizvođača, svakako jeste građevinska industrija.

Projekat veka „Beograd na vodi“ predstavlja ostvarenje velikih snova, koji su mnogi osuđivali i u koje je malo ko verovao. Mi smo verovali. I verovali smo da trud i rad na kraju daju rezultate. I rezultati su vidljivi.

Beograd se gradi, razvija i širi. Razvojni kapaciteti, kvalitetna oprema i građevinski materijali omogućiće da Beograd u arhitektonskom i infrastrukturnom smislu zablista punim sjajem.

U Srbiji nisu sve aktivnosti gradnje usmerene samo na Beograd. Veliki projekat Vlade Republike Srbije locira izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Vranju, u Nišu, u Novom Sadu. I upravo ovakvi poduhvati, veliki projekti državne stanogradnje, značajno će uticati na rast BDP-a.

Zato je donošenje zakona neophodno, kako bi se pre svega uredilo stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, što do sada nije bilo urađeno, ali i kako bi se omogućio plasman proizvoda van granica Srbije.

Takođe, ovim zakonom usaglašavaju se obaveze usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU.

S tim u vezi, pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže set zakona koji se nalazi na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, koleginice Mijatović.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam što ćete podržati predloge zakona.
Pomenuli ste, između ostalog, stanove za službe bezbednosti. Mislim da je važno da građane dodatno informišemo ne samo o ovoj fazi koju zaista realizujemo, a to znači – mi smo raspisali javni poziv i očekujemo uskoro da dobijemo izvođače, naravno, za Niš i Vranje, 190 stanova u Nišu, 186 u Vranju, ali nije to sve. Tu je Novi Sad sa 2.051 stanom, vrednost investicije 60 miliona evra. Zatim, Beograd, sa hiljadu stanova, vrednost je 29,8 miliona evra, Sremska Mitrovica sa 190 stanova, vrednost 5,6 miliona evra, Kragujevac sa 1.016 stanova, 30 miliona evra, Niš 71 milion evra i 2.400 stanova, Kraljevo 946 stanova, 28 miliona evra, Vranje 486 stanova i 14 miliona evra.
Ali, to nije sve, zato što postoji zaista potreba na celoj teritoriji Srbije. Sledeća faza koju mi već sada spremamo jesu Zaječar - 119 stanova, Zrenjanin – 317 stanova, Kruševac – 361, Leskovac – 345 stanova, Smederevo – 179, Sombor – 185, Čačak – 442.
Dakle, to je jedan ogroman, veliki, važan projekat koji sprovodi Vlada Republike Srbije, zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava. To ne samo da će obezbediti da ljudi reše svoje stambena pitanja, ali će, takođe, i te kako uticati na privredni rast, i te kako će uticati na domaće građevinske firme, dakle, i one koje će izvoditi radove, ali budući da ćemo nabavljati isključivo i samo domaće proizvode, to znači da će se koristiti domaći materijali. I zbog toga je, između ostalog, takođe značajan i važan ovaj zakon. Tako da hvala vam na podršci.