Hvala, potpredsednice Vlade.
Doktore Vesoviću, nemate pravo, znate i sami.
Izvolite, nisam čuo, ali izvolite.

Stenogram postoji na svu sreću, pa možemo naknadno da ustvrdimo ono što sam hteo da kažem.

Samo nastavite, verujem vam na reč.

Da, budite sigurni, nisam sklon izvrtanju tuđih reči, za razliku od gospođe ministra koja je to neposredno pre mene uradila.

Dakle, ako je ministar dobro slušao narodnu poslanicu, ona nije rekla Beograd-Priština, nego Beograd-Drač. Znači, opet postoji stenogram.

Ako pričate o Kosovu, mi iz Srpskog pokreta Dveri, pričamo o KiM. Moram i tu da vam skrenem pažnju. Ako imate potrebu gospođo ministar da upadate u neku polemiku o vešanju.

Pitao sam vas juče da li vi podržavate to da je Srpski pokret Dveri i poslanici opozicije oligofreni. Zdravstveni sam radnik, vi ne morate znati šta znači – mentalna retardacija, duševna zaostalost, slaboumnost. Prema koeficijentu inteligencije se deli u tri kategorije – debilnost, imbecilnost i idiotija.

Mi smo to čuli od vaših narodnih poslanika iz vaše političke opcije.

Da li vi to podržavate? Juče sam vas pitao, niste mi odgovorili.

Ja sam se ogradio. Ja nemam problem da se ogradim za ono što nije ispravno, a pričate nam da smo svi isti i pričate, a onda odjednom, vaši, naši.

Nije to u redu gospođo ministre, mi moramo da pokažemo odgovornost za svaku izgovorenu reč i mi sa ove strane i vi sa te strane, jer ja zaista duboko verujem da niko ovde ne voli više Srbiju od mene, niti sebi dajem za pravo da smatram da je drugi vole manje no ja. Ali, se meni imputira non stop – izdaja, izdaja, prodaja. Aman, aman, više. Hvala.

Hvala, dr Vesoviću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.

Samo da bude jasno svima. Dakle, pokret Dveri, zalažete se za pravdu, a onda vidimo sa druge strane pozivate na ubistva i na vešanja. Verujte mi, radije ću da budem šta god, ali ne prihvatam da me ubijete ili bilo kog drugog. Dakle, govorim i o predsedniku i o premijerki.
Zalažete se za Kosovo, puna su vam usta i reči KiM, a protiv ste autoputa do Prištine. Znači, za vas Priština nije na Kosovu. Ponavljam. To samo da se zna.
To su stavovi Dveri. Toliko.

Hvala, potpredsednice Vlade.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik dr Dragan Vesović.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Samo zbog toga što izuzetno cenim ovo visoko zdanje, nisam hteo da nastavljam replike sa gospođom ministrom, jer sam znao da treba da govorim po amandmanu.

Ja kada sam pričao o zakonu, ja sam pričao dosta priče o EU, šta ćemo mi kada taj zakon usklađujemo sa EU, a danas u prestoni grad Republike Srbije dođe poslanik Bundestaga, Peter Bajer, imenom i prezimenom i reče doslovce – Srbi treba da znaju poruku Angele Merkel – nema EU bez priznanja suverene države republike Kosovo.

Šta ćemo sada? Hoćemo li prodati Kosovo zbog EU ili sam ja neprijatelj Srbije koji kažem da EU treba da se raspadne i da mi treba da radimo ove stvari radi nas, a ne radi EU. Ja o tome pričam dve godine, ali nema ko da čuje. Evo, čovek je danas rekao, izađite, rekao na TV jasno i glasno poruku Angele Merkel, naše velike prijateljice koja nas mnogo voli i podržava. Šta ćemo sada? Ja čekam da mi odgovorite. Ili gospodin Peter Bajer govori neistinu ili možda gospođa Angela Merkel govori neistinu ili sam ja neprijatelj države koji kaže – manimo se EU, u se i u svoje kljuse. Hajde da gledamo ono što je dobro za Republiku Srbiju, što je dobro za nas.

No, i dalje čekam da mi se gospođa ministar da li se ona ograđuje ili podržava da je opozicija oligofrena, dakle, mentalno retardirana, duševno zaostala ili slaboumna.

To priznanje ću pitati gospođo ministar svaki puta kada budete ovde dok ne dobijem odgovor.

Znam da je teško ponekad stati mimo odluke svoje stranke. Hvala vam.

Hvala, dr Vesoviću.
Narodni poslanik Vladimir Orlić ima reč. Izvolite.

Pošto je vrlo interesantno pitanje postavljeno, naravno, nikome nije tajna šta misli kancelarka Merkel ili zvanična Nemačka, kakav je njihov politički stav. Šta piše u onim dokumentima koji definišu evropske integracije to drugo pitanje, ali ono što je mnogo interesantnije - nisu ova pitanja, koja ja smatram kao neki nivo unutrašnjih dilema, pitanja za nas, to su pitanja za one ljude koji politički vode ove koji imaju te unutrašnje dileme. Na primer, pitanje za Dragana Đilas. Čovek pre, koliko ima, sedam dana reče – čim on i svi oni zajedno dođu na vlast, nastaviće proces evropskih integracija. Dakle, njima samima nije jasno jel hoće ove stvari o kojima pričaju ili neće, da li se slažu sa ovim što kaže neki evroposlanik, mada svaki od njih, naravno, može da kaže svoje mišljenje kao i svaki od nas, ili se ne slažu.

Tu vrstu unutrašnjih dilema treba da razjasne sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borkom Stefanovićem, Lutovcem i svim ostalima iz njihovog tabora koji tvrde da će nastaviti proces evropskih integracija i da će raditi na približavanju Srbije EU pod svim uslovima.

Tu stvar treba da raščlane sami među sobom i sami sebi, a onda možemo i mi da razgovaramo sa njima, mada je i naše mišljenje tu uvek potpuno jasno, ali mi ovu vrstu dileme nemamo potrebe da raspravljamo sa njima. To će ipak morati da urade bez nas.