Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slavica Živković, Branimir Jovanović, Jasmina Karanac i Predrag Jelenković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima koleginica Živković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, amandman koji smo podneli je usvojen i veoma je značajno da je prepoznata namera da se jasno definiše pojam građevinskog proizvoda u zakonu, jer to je osnovni uslov da sutra, na osnovu podzakonskih akata koji će u narednoj godini biti doneti, možemo jasno definisati šta su to tehnički zahtevi koje građevinski proizvod mora da ispuni.

U cilju zaštite potrošača, investitora i sutra korisnika objekta smatramo neophodnim da se u narednom periodu, s obzirom da se u ovom setu zakona donosi i Zakon o planiranju i izgradnji, obavezno donese i pravilnik o upotrebi po hitnom postupku, jer on jedino jasno definiše šta su to bitne performanse koje građevinski proizvod mora da zadovolji da bi ugradnjom zadovoljio zadate zahteve objekta koje propisuje projektant.

Svedoci smo u prethodnom periodu dosta problema koje smo imali, vezano za ispitane performanse koje su određeni proizvodi ugradnjom napravili u objektima, tako da smatramo da, obzirom da se harmonizovani standardima definišu samo osnovni zahtevi, to važi i za naše proizvode koje ćemo izvoziti na području EU, kao i na proizvode iz EU koji ulaze na tržište Srbije. Dodatni zahtevi koji su vrlo važni da se definišu ne propisuju se zakonom.

To su podzakonski akti koji su vrlo važni i za koje smatramo da, Vlada je već, tj. Ministarstvo građevine je već formiralo radne grupe koje će u narednom periodu raditi na izradi podzakonskih akata, ali smatramo da pravilnik o primeni veoma važnim kako bi smo uspeli da zaštitimo potrošače u Srbiji, investitora, odgovornih investitora i sutra korisnike zgrada, jer jedino ako propišemo pravilne uslove za primenu građevinskog proizvoda, moći ćemo da izbegnemo eventualne probleme koji bi mogli nastati kao i u prethodnom periodu. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, nema ovih stručnjaka preko puta, ali ja razumem, rano im je još, tek je prošlo pola jedanaest, doći će verovatno do četiri popodne.

Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa, kao što je više puta naglašeno u ovoj raspravi, građevinarstvo je jedna od najvažnijih privrednih grana koja direktno utiče na ostale privredne grane i moj amandman ide u pravcu pružanja direktne podrške ovom Predlogu zakona, dakle Predlogu zakona o građevinskim proizvodima.

Najvažnije je istaći da se ovim zakonskim rešenjima daje dodatni podsticaj daljem razvoju građevinarstva i omogućava da objekti koji se grade budu još bezbedniji. Pritom se vodi računa i o ekološkoj prihvatljivosti, ali je važno i to da se time dižu standardi u građevinarstvu, što čini domaće proizvođače konkurentnijim na stranim tržištima.

E, sad mi smo u dosadašnjem delu rasprave čuli i neke zamerke kada je reč konkretno o gradu Beogradu kada je reč o izdavanju građevinskih dozvola, legalizaciji i slično. Ja ću ovog puta, mi smo iznosili već u prethodnom delu rasprave, koliko smo građevinskih dozvola izdali, koliko je to u stotinama hiljada kvadrata itd , ja ću ovog puta, samo zarad građana izneti neke konkretne podatke kada je reč o legalizaciji.

Dvadeset dve i po hiljade zahteva za legalizaciju je rešeno od kako je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u gradu Beogradu, a u mandatu naših prethodnika, dakle, Đilasa i ostalih, cifra je bila oko 4.000. Dakle, skoro šest puta manje za isti period.

Preko milijardu dinara je direktno prihodovano u budžet po osnovu ozakonjenja i to su konkretni podaci i oni najbolje govore, na najbolji način kako ova gradska vlast brine o gradu Beogradu, a kako su to radili neki pre nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u danu kada govorimo o Predlogu zakona o građevinskim proizvodima, želim da istaknem da sve ono što je radila Vlada, što radi i dalje, naročito sprovođenje reformi u oblasti građevinarstva uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije i uz veliki rad i zalaganje predsednika Aleksandra Vučića, u svim oblastima društvenog života dalo je i daje snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije.

Konkretno, statistika govori da se za dve i po godine beleži učešće građevinarstva u BDP sa 4% na 5,5%. Kako su investitori u obavezi da u skladu sa važećim propisima navedu predračunsku vrednost radova, a što je sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je izvršilo analizu svakog pojedinačnog zahteva i utvrđeno je da je u putnoj infrastrukturi iznos ukupne predviđene vrednosti radova 20%, odnosno 276 miliona evra od ukupnih 1,4 milijarde evra. Ovo su podaci za prvih šest meseci u ovoj godini.

Dakle, 2018. godina je godina u kojoj se ozbiljno radi na realizaciji infrastrukturnih projekata u oblasti izgradnje saobraćajnica. Iz godine u godinu, odgovorno rukovodstvo, sprovodiće program SNS, vraća ugled Srbiji, pozicioniran je na sve boljim mestima i kao poželjnu destinaciju ulaganja, pa tako danas od ukupno 16 milijardi evra investicija imamo devet milijardi iz Kine, dve milijarde iz Rusije, tu su i Azerbejdžan i Turska itd.

Kada se govori o izgradnji saobraćajnica, o saobraćajnom povezivanju, svedok sam zajedno sa građanima, koji žive na teritoriji opštine Ub, kako se rehabilituju nekategorisani putevevi. U svim selima građani su zadovoljni, jer jednostavno godinama su se suočavali sa poteškoćama kada su dolazili do svojih kuća, kada su padavine i neke nepogodne situacije. Sada imaju pristojan put, bezbedan asfaltni put. Vrši se rehabilitacija opštinskih puteva prvog i drugog reda, vrši se izgradnja ulica uz svu prateću komunalnu infrastrukturu u naseljenom mestu Ub. Imali smo delove naselja gde ulice nisu bile asfaltirane, ali iz godine u godinu taj broj je sve manji.

Na teritoriji opštine Ub takođe smo imali, što je bilo interesantno deonicu državnog puta koja nije bila asfaltirana, pa je zalaganjem predsednika Aleksandra Vučića, dok je bio premijer, 2015. godine i ta deonica završena. To je pet kilometara državnog puta drugog B reda, broj 140, gde je vrednost investicije bila 85 miliona, a na to su meštani čekali 40 godina.

Ovde bih pomenula i susret sa najvišom kategorijom puta. Uskoro će se beležiti i dobrobit od izgradnje auto-puta E763 i prolaskom kroz teritoriju opštine Ub. Do kraja godine ćemo imati izgrađen auto-put od Obrenovca do Preljine. Istovremeno i dve deonice koje treba da se završe, ali istovremeno i rekonstrukcija ove sporne deonice Ub-Lajkovac, o čemu ste govorili juče i prekjuče i što je između ostalog posledica hiperprodukcija licenci, ali i takvom stanju se staje na put baš ovakvim predlozima zakona i ovim zakonom o kome sada govorimo i Zakonom o planiranju i izgradnji.

Jednostavno, ova Vlada, resorno ministarstvo rešava ovakve probleme i donosi ih isključivo u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Mihajlović.
Izvolite.

Mnogo se ulaže u puteve, naročito u nekategorisane puteve. Tu je bilo dosta problema. Nekako zvučno se pričalo o auto-putevima, neki prethodni ministri su se slikali po nekoliko puta na istoj deonici, a ništa od toga nije bilo. Mi auto-puteve završavamo, ali i ove druge puteve koji nisu auto-putevi.
Međutim, vezano za Koridor 11, koji ste pomenuli, ne samo da ćemo imati od Obrenovca do Preljine do kraja godine, Surčin-Obrenovac je jedno od rekla bih, najboljih gradilišta, ako govorimo o auto-putevima, ali mi sledeće godine počinjemo tu još jednu deonicu Novi Beograd-Surčin.
Dakle, imaćemo Novi Beograd-Surčin, devet kilometara, zatim Surčin-Obrenovac do kraja 2020. početak 2021. godine, zatim Obrenovac-Preljina i sledeće godine 1. marta počinju radovi na Preljina-Požega. Dakle, to je puno posla na jednom auto-putu koji u suštini nije bio jednostavan ugovoriti sve to i početi zaista radove, završiti sve projekte i završiti naravno eksproprijaciju.
Mislim da će to i te kako značiti za privredni razvoj upravo tog dela Srbije. Tako da hvala što ste to pomenuli. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj i vezano za stanogradnju, odredbama zakona koji definiše uslove za povoljnu izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a vi ste govorili o kojim je brojevima u prvoj fazi stanova reč, u odredbama tog zakona se definiše obavezno učešće domaće građevinske operative u značajnoj meri, što je ključni dokaz da ne postoje nikakvi lobisti i da je nama domaća građevinska operativa na prvom mestu.

Iz redova saveza protiv građana Srbije, mogle su se čuti neke kritike. Vojnik je i u njihovo vreme vlasti imao svoje probleme i prirodno od vlasti očekivao da mu vlast reši probleme. Vojnik je očekivao rešenje stambenog problema, a predsednik države u to vreme izjavi – šta će nam vojska.

Mi u zapadnoj Srbiji smo očekivali auto-put i neću se umoriti od toga i sto puta da ponovim da je bila veća verovatnoća za vreme vladavine takvih da u tom delu Srbije i uopšte proradi vulkan, nego asfaltna baza ili neka nova kompanija.

Vi ste juče pomenuli jednog stručnjaka koji kaže da ima uređen sistem na Zlatiboru, imam jedan zanimljiv dokument. To je dokument gde je Milan Stamatović sam sebe ovlastio, dakle predsednik opštine potpisuje sam sebi ovlašćenje da bude načelnik opštinske uprave. Inače, metalostrugar, uz uvažavanje te struke, ovde govorimo o zakonu. Onda kao takav potpisuje lokacijske uslove za hiljade kvadrata gradnje nekih objekata.

Dakle, on kao i njegova ekipa iz Šapca, Paraćina i ostalih iz saveza za borbu protiv građana Srbije su svako svoje krivično delo i svaki kvadrat nelegalne gradnje ispolitizovali, da bi kada mi ukažemo na te njihove kriminalne radnje oni to nazvali političkim progonom. Ne bi bilo loše da kad krenu u Strazbur da plaču i da se žale zašto ih građani Srbije neće, da ponesu npr. ovakva dokumenta, pa možda na putu do Strazbura kada sve to pročitaju i shvate zašto ih građani neće. Zahvaljujem.