Hvala, kolega Kariću.
Reč ima Đorđe Vukadinović, po amandmanu. Izvolite.

Poštovane kolege, poštovani građani, oni koji još imaju strpljenja ovo da gledaju, sad smo videli na delu i primer kako se vodi ova debata i, između ostalog, zašto poslanici opozicije ne žele u tome da učestvuju. Ne zato što su lenji, ne zato što nemaju šta da kažu, već zbog toga što…

Jel vi učestvujete ili ne učestvujete?

Učestvujem, ali govorim o drugim kolegama svojim.

Izvolite, učestvujte, niko vam ne brani.

Predsedavajući, vi ste i prekršili Poslovnik i što-šta druge stvari učinili time što ste prihvatili malo čas kada je kolega Karić, evo ja ga sada pominjem i on će imati pravo da nešto kaže, kada je hteo da govori, pa ste ga obavestili da nema više vremena njihova poslanička grupa, a onda ste ga prvo nudili da možda reklamira Poslovnik. Pošto se on tu nije snašao, onda je njegov kolega uzeo pa ga pomenuo, potpuno bezveze, na način čisto da bi bio pomenut, da bi onda on dobio pravo da govori.
Dakle, ne samo da se praksa besmislenih odnosno fantomskih amandmana nastavlja, prosto moram da kažem zbog javnosti, ponovo se nastavlja praksa da se na prvi nesporni zakon, na prvu nespornu tačku dnevnog reda, podnose stotine amandmana, koji nemaju nikakve veze. Vi ste sad malo čas čuli da se o ovom amandmanu o kojem govorim, govori o poljoprivrednim proizvodima, poljoprivrednoj proizvodnji, mleku, mesu, itd, a tačka dnevnog reda je drugi član zakona prve tačke zakona o građevinskim proizvodima.
Besmisleni amandmani, fantomski amandmani, više puta smo to ovde govorili, ali ta praksa se nastavlja i onda se čudite zašto nema opozicije u ovim klupama. Istovremeno, to vreme se koristi samo i isključivo: pod a – za pohvale Vladi, što ja mogu da razumem, protiv čega nemam ništa, ali onda se potrudite da barem te amandmane formulišete tako da imaju veze sa temom koja je dnevni red i drugo, za beskonačno pljuvanje po opoziciji, kritiku opozicije, neprisutnih ovde ljudi, nekog saveza čiji ja nisam član, neki jesu.
Neko ko gleda ovaj prenos misli da su Đilas i Jeremić članovi ovog parlamenta, neprekidno ih ne vadite iz usta, te ljude. Nikada ih ja nisam pomenuo, stalno ih vi pominjete. Dakle, borite se protiv nekih fantoma, nekog neprijatelja koji vam ne sedi ovde, za kojeg kažete da je mali, beznačajan, neuticajan. Pominje se neka tajkunsko-fašistička ili ljotićevska koalicija. Svaki taj izraz, svaka ta reč zahteva, zapravo, kaznu, opomenu ili intervenciju predsedavajućeg. Nikada te intervencije nema. A, ja sam, kao i moja koleginica Janjušević, dobili smo opomene svojevremeno, zato što sam rekao da su amandmani fantomski, a koleginica Janjušević zato što je rekla, ne znam, da se ovom politikom prodaje ili predaje KiM. Dakle, dvostruki aršini, trostruki aršini. I, onda se čudite zašto opozicije nema.
Nije problem što opozicije nema. Ja znam da je vama lepo kada opozicije nema, pa onda vi tako međusobno – ja tebi serdare, ti meni vojvodo, uz povremeno pljuvanje po odsutnim i neprisutnim predstavnicima opozicije, ali vam kažem, parlament tome ne služi i neće dobro biti za sve nas ako se tu ne prekine sa tom praksom. To je moj apel, znači, s jedne strane da objasnim građanima da to što opozicija ne učestvuje u ovoj debati, to nije zato što ne želi da učestvuje, već zato što ne želi da učestvuje u jednoj predstavi koja se izvodi, evo, već skoro celu godinu dana, gde se danima priča o amandmanima za koje oni koji ih podnose znaju da neće biti usvojeni i oni komentarišu te amandmane znaju da nemaju veze ni sa čim i sa tim obrazloženjem se i odbijaju.
Paradoksalno je da moja malenkost ima jedan amandman koji je prihvaćen na član 2, a stotine amandmana vladajuće stranke nisu prihvaćeni, jer nisu ni podnošeni da bi bili prihvaćeni, već samo da bi se trošilo vreme. Toliko o tome, neću više, samo, prosto, skrećem pažnju vama. Vidim da se već maše poslovnicima, vidim da se spremaju kritike i hajka na ove dobronamerne reči nekoga ko želi dobro ovom parlamentu, koji nema ništa ni protiv vas, a koji je stalna meta najnižih, najprimitivnijih i prizemnijih napada u ovoj Skupštini bio i ovih dana i biće narednih dana.
Nije to problem. To je, na kraju krajeva, nešto što spada jednim delom u parlamentarni život, ali nije dobro ako se praksa parlamenta, ovog parlamenta, svede samo na besomučno pljuvanje po političkim protivnicima, a ne na raspravu o onome što je zajednička stvar i koja nas je i dovela ovde, o kojoj treba da raspravljamo, dakle, zakoni. Ako nema primedbi, ako je zakon dobar, završavam time, ako je zakon dobar, pa, šta će vam toliki amandmani? Nećemo ni mi trošiti, završimo ranije, uštedimo tri dana rasprave i nikom ništa. Hvala.

Hvala.
Evo, vi ste utrošili preko četiri minute, pri tom, ni jedno slovo niste rekli ni o amandmanu, ni o predlozima zakona koji su na dnevnom redu. Ja sam, naravno, upravo zbog toga, ne zato što ste pripadnik opozicije, dao vam mogućnost da kažete što želite i da pošaljete poruku i građanima i svima nama ovde u sali, ali, ja mislim da to nema nikakvog smisla.
Imamo veoma važne predloge zakona. Imamo ministarku koja je veoma aktivna i spremna da daje odgovore i da diskutuje.
Što se tiče amandmana, kako vi kažete, besmislenih, fantomskih, mi smo već, ja sam održao jedno predavanje i to na televiziji koja nas ovde iz većine sve ovde proganja svakodnevno. Mislim da smo tu priču završili.
Što se tiče toga da nema opozicije, imate SRS, imate Aleksandru Jerkov, Maju Videnović, Balšu Božovića. Ako oni nisu opozicija, svi ovi ovde, ja ne znam ko je. Ne bih se složio sa vama. Izazvali ste sada čitavu salvu ukazivanja na povredu Poslovnika.
Reč ima Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Niste se prvi javili. Veoma, veoma vodim računa o redu.

Hvala.

Član 107. je pitanje dostojanstva, gospodine predsedavajući. Više razloga. Hajde ovo što se tiče amandmana koje Đorđe Vukadinović ne razume. Ja i ne očekujem da će on to ikada razumeti, niti očekujem da će, ako bude razumeo, priznati da te stvari razume, ali za njegovu informaciju amandmani koje podnose poslanici SNS se usvajaju. Neki su usvojeni i na ovoj sednici, a ovi koji gospodinu Vukadinoviću strašno smetaju i ti su usvajani, baš ti. On to ne zna, jer ne može ni da zna, kada bi bio u Skupštini onda bi znao. Kad svrati ovako pravo sa doručka, a znam da će otići za koji minut ponovo, on to ne može da zna.

Druga stvar, osvrnuo se gospodin na pitanje komentarisanja ljudi koji nisu u ovoj sali. Znate, kad tako nešto čujem, ja ne mogu a da se ne upitam naglas – šta se onda dešava kada on i njemu slični, ti koji pripadaju tajkunsko-ljotićevskoj koaliciji… To se tako zove, nema tu ništa uvredljivo. Tajkuni, to je univerzalni pojam, to koristi Boško Obradović koordinator tog saveza tajkunsko-ljotićevskog. On tu reč koristi. LJotićevci, to je od Dimitrija LJotića koga veliča taj koordinator Boško Obradović. Dakle, to su sve njihovi termini. Ništa tu ružno ni sporno nema.

Dakle, šta se dešava kada oni svi zajedno pričaju o Aleksandru Vučiću koji nije u ovoj sali? Šta je to onda? Da li je to onda lepo, korektno? Hajde što pričaju, nego što izmišljaju. Da li ste baš na ovoj sednici vi zajedno pravili konstrukcije, sami pravili konstrukcije šta bi mogao da misli Aleksandar Vučić, a nikada ništa nije rekao, mislim na sve vas grupno, nešto čovek niti kaže, niti uradi, a sami fantazirate – možda je hteo ovo, možda je hteo ono, a sve same konstrukcije koje ste sami vi napravili i onda se njima dalje zabavljate i njih dalje razrađujete. Šta je to onda? Ne samo na ovoj sednici, to radite konstantno, Aleksandra Vučića iz usta ne vadite, ali kada govorite šta je neprihvatljivo, šta je dno dna, šta je najniže moguće, znate šta je to, to su oni pozivi na silovanje koje nikada niste osudili, to su pozivi na vešanja koja, ne da niste osudili, nego je Đorđe Vukadinović lično rekao – što na Terazijama, to je mesto za rodoljube. To je dno dna.

Hvala, kolega Orliću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Sada po redu, povreda Poslovnika, Đorđe Komlenski. Izvolite.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Morao sam da obrišem listu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, povređen je član 27. i član 107. stav 2. ovog Poslovnika. Naime, od fantomske opozicije mi slušamo ovde uvrede kako razgovaramo o nekim fantomskim amandmanima. Amandmani postoje, amandmani su podneti, o njima se razgovara. To što nama nije teško da potrošimo vreme i uložimo napor da podnesemo dovoljno veliki broj amandmana, da jedna broj njih bude prihvaćen, da poboljšamo zakone, zaista ne vidim nikakvog osnova da to bude za vređanje od strane kolega koje su govorile o ovome iz onog dela fantomske opozicije koja se ovde pojavi samo s vremena na vreme da bi verovatno tamo potpisali spisak da su bili danas, da budu viđeni.

Dodatno, korišćenje reči pljuvanje. Nisam primetio da bilo ko ovde pljuje. Ako to rade, desilo se jedino da je gospodin Marijan Rističević bio pljunut u ovom domu i o tome smo davno raspravili.

Šta je još jedna od sramota? Posle ovoliko mandata da čovek ne zna Poslovnik, da ne zna da pravo na repliku ima svako ako ga prozove neko iz druge poslaničke grupe, da nema pojma da je Marijan Rističević član poslaničke grupe Pokreta socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke, a gospodin Dragomir Karić je u drugoj poslaničkoj grupi SNS, stvarno je fantastično.

Prema tome, ja vas još molim, pošto ste vi zaduženi za red i staranje na ovoj sednici, ne vidim, nisam poneo naočare na daljinu, imam utisak da je promaja na onim vratima gore desno i da se neko lupanje čuje odande, pa molim da obezbeđenje zamolite da zatvore vrata, ako je to razlog tog lupanja koje se čuje. Hvala.