Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednica Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima podnela sam amandman kojim se dodaje stav 5. i kojim se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje ekonomskog razvoja.

Da bi se građevinski proizvodi mogli naći na tržištu građevinskih proizvoda, potrebno je da budu u skladu sa srpskim standardima koje je donelo nacionalno telo za standardizaciju Republike Srbije, ali ako nisu utvrđeni srpskom tehničkom dokumentacijom, na te građevinske proizvode primenjuju se odredbe propisa kojim se uređuje opšta bezbednost proizvoda i zaštita potrošača.

Osvrnula bih se na performanse građevinskih proizvoda koji su značajni po zdravlje ljudi i zaštite životne sredine.

Dakle, neophodno je da objekti budu projektovani i izgrađeni od građevinskih proizvoda na takav način, da tokom svog upotrebnog ciklusa ne predstavljaju pretnju po zdravlje i bezbednost radnika i korisnika, niti treba da imaju veći uticaj na kvalitet životne sredine i klimu tokom izgradnje i upotrebe.

Projektovanje i izgradnje objekata, posebno zgrada za stanovanje, u budućnosti, biće podložna zahtevima održivosti kvaliteta životne sredine, što će zahtevati da građevinski proizvodi budu napravljeni od materijala koji će omogućiti ponovnu upotrebu i reciklažu samog objekta ili njegovih delova nakon rušenja.

Dakle, novi predloženi propisi u samoj proizvodnji građevinskih materijala daće dodatni podsticaj za razvoj građevinarstva, a samim tim uticati na unapređenje ekonomskog razvoja zemlje, preko novih investicija i otvaranja novih radnih mesta i na kraju, poboljšanja životnog standarda stanovništva, što i jeste krajnji cilj ulaganja u proizvodne kapacitete, kako industrijske, tako i infrastrukturne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, poslanici SRS neće glasati za ovaj amandman, zato što se ovim amandmanom nepoboljšava tekst predloženog zakona, a nećemo glasati ni za ovaj, ni za ostale predloge, zato što mislimo da se predloženim zakonima ne rešavaju problemi koji u ovoj oblasti zaista jesu ozbiljni i traju dugo.

Moralo je mnogo ozbiljnije da se uradi i ovaj Predlog zakona o građevinskim proizvodima, zapravo, ovom zakonu nedostaje ključna odredba koja bi precizno rekla ko je taj ko utvrđuje određene standarde građevinskog materijala.

Ono što smo juče čuli od ministra Zorane Mihajlović, član 45. čini mi se, beše, to ne govori. Govori se uopšteno o standardima, a mi insistiramo na tome da mora da se zna ko je to, već smo tako formulisali, fizičko ili pravno lice, koje bi svojim potpisom potvrdilo da je upravo to taj materijal, jer bez toga ovaj zakon će biti, davati ozbiljnu mogućnost za zloupotrebu.

Evo da ponovim ono što smo već objašnjavali, mi ćemo imati određeni proizvod i neko će, a ne znamo ko, reći da taj proizvod ne ispunjava određene uslove, a mi već imamo određeni ugovor sa nekom kompanijom, a neka druga kompanija će lobiranjem da završi da njen proizvod bude ugrađen u određeni objekat. To svakako nije ono što će rešiti probleme i nije suština ovog zakona samo utvrđivanje standarda i namera da građevinski proizvodi budu kvalitetni i u skladu sa svetskim trendovima, protiv čega mi ne bismo imali ništa.

Tvrdimo, a vreme će pokazati i verujte, bili bismo srećni da nismo u pravu, da to vreme pokaže da mi nismo bili u pravu, da se ovaj zakon donosi da bi se polako istisnuli naši najveći partneri u oblasti građevine, a to su Narodna Republika Kina, Azerbejdžan i Rusija, da bi ih zamenili sa američkim kompanijama.

Ništa bolje stanje nije ni kada je u pitanju ovaj Zakon o ozakonjenju. Meni je tu zaista potpuno rogobatan naziv, ali ajde neka tako bude. Suština tog zakona jeste da je on zakon o rušenju, zato što je zakon tako koncipiran da ne ostavlja mnogo mogućnosti lokalnim samoupravama da izdaju građevinske dozvole za objekte koji su građeni bez građevinskih dozvola. To nije dobro zato što država nikako već 20 godina koliko se pokušava sa ovim zakonima, država nikako da preuzme na sebe deo odgovornosti i krivice zašto su ljudi gradili bez građevinskih dozvola.

Tvrdim da je 90% objekata bez građevinske dozvole tako izgrađeno, zato što nije bilo moguće dobiti građevinsku dozvolu, a pogotovo je neprihvatljivo da se usvajanjem ovog zakona ruši sve što je izgrađeno posle 24. ili 27. novembra 2015. godine. Pokušala je Zorana Mihajlović da skrene pažnju kako mi amandmanom kojim smo tražili da se ta mogućnost izbriše, kako mi eto štitimo neke tajkune i ne znam ni ja koga, ne. Mi štitimo građane Srbije, mi želimo da država bude dobar domaćin svakom svom građaninu, da se lokalnim samoupravama ostavi zakonska mogućnost da konačno počnu ovaj posao da rade, jer ovaj posao se ne radi.

To malo što je urađeno, to je onako samo da se posoli. Mislim da ste svi saglasni sa tim da nije bilo ni volje, ni želje da se ovo ozbiljno uradi i neće biti ni sada.

Najlakše je porušiti. Neko je, znate, uložio neki novac i govorim sad, pre svega, o ljudima koji imaju porodične kuće, koji imaju neke manje firme, itd, poljoprivredne objekte. Neko je uložio neki novac i treba biti baš onako i bez srca i bez duše i doći tom nekome to sravniti sa zemljom, a prethodno mu ne ostaviti mogućnost i naći način da to što je uradio i ozakoni, odnosno da dobije građevinsku dozvolu. Hvala.

Reč ima ministar gospođa Mihajlović. Izvolite.

Dakle, Nacionalno telo za standardizaciju utvrđuje standarde. Tu bi se posebno vezala za opasku da to znači da će biti teže našim firmama. Dakle, nakon usvajanja ovog zakona će biti teže našim kompanijama koje proizvode građevinske proizvode i, naročito, kompanijama iz Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, Azerbejdžana, itd, sa kojima jako mnogo radimo na infrastrukturi. Želim da kažem da to apsolutno nije tačno.
One i dan danas rade po domaćim standardima, čak Narodna Republika Kina, dakle, na recimo modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta radi isključivo i samo po EU standardima.
Dakle, svaka deonica, čak i ova druga koja se radi iz Ruske Federacije kredita, radi se po EU standardima i ima proveru i verifikaciju, dakle, kompanije koje proveravaju bukvalno svaki centimetar bilo, dakle, pruge koja se gradi, bilo opreme koja se ugrađuje i sve mora biti po EU standardima.
Dakle, naprotiv, ovaj zakon zaista treba da omogući da se naše kompanije dalje razvijaju i da mogu da izlaze na tržište i da tamo gde nemamo standarde, prvo ćemo tamo, pre svega, da radimo harmonizaciju.
Druga stvar, oko ozakonjenja. Mnogo je više urađeno za tri godine u procesu ozakonjenja, nego za prethodnih 40 godina. Slažem se sa vama u jednoj stvari da ono što smo mi nasledili, oko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, jeste 90 %, ne znam baš da li je 90 %, ali visok procenat je onih koji su bili napravljeni baš zbog toga što nije moglo da se dođe do građevinske dozvole. Zato smo prvo išli u reformu građevinskih dozvola i zato smo prvo rešavali tu stvar, pa smo 2014. imali jedan zakon. Dakle, ono što ste vi pominjali, pre izvesnog vremena, jedan šalter, ali taj jedan šalter je kasnije prebačen u elektronsku građevinsku dozvolu.
Nije teško doći do građevinske dozvole nigde, ni u jednom delu Srbije, niti do lokacijskih uslova, ali ono što moramo da uradimo, to je da moramo da pooštrimo ovaj zakon.
Ponavljam, ovaj zakon nije zakon o rušenju. Ovaj zakon je zakon, pre svega, o ozakonjenju objekata, ali oni koji direktno ugrožavaju javni interes, o tome sam pričala, oni su kriterijum, oni su prvi koji zaista ne mogu da opstanu. Ne možete da napraviti na trasi metroa kuću, ne možete da napravite tik pored auto puta kuću, itd.
Znači, to su stvari koje će se rešavati, a ima ih puno, ako govorimo na teritoriji Srbije.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Ko je odgovoran? Ima odgovornih. Dakle, ono što je nadležnost Ministarstva ili države, rekla bih da to radimo.
Imali smo problema u lokalnim samoupravama, itekako. Zaposlili smo hiljadu ljudi na teritoriji Srbije samo da se bave u svakoj lokalnoj samoupravi ozakonjenjem. Tačnije, od opština je traženo da one kažu koliko im ljudi treba da rade na ozakonjenju. Onoliko koliko su tražili država je omogućila da se zaposli. Nismo dobili rezultat i brzinu ozakonjenja koju smo hteli i videli smo šta je problem i zato smo krenuli u ove izmene i dopune zakona.

Zahvaljujem.
(Vjerica Radeta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Vjerica Radeta: Samo jednu rečenicu, zaista.)
Izvolite.

Baš bukvalno samo jednu rečenicu.

Zaista bih volela i mi bismo voleli, kada bi ministarstvo i ministar još jedanput sagledalo ovaj naš amandman i kolege koji će glasati za ovaj zakon, verujte, nije dobro što ste odredili rok taj od 2015. godine.

Nemamo mi ništa protiv da se ruši svaki objekat koji ugrožava javno dobro. Naravno, da nam to ne pada na pamet. Ali, mnogo je ljudi koji su izgradili bespravno samo zato što su inspektori na terenu korumpirani. Mislim da se svi slažete? U tom smislu mislimo da bi trebalo da država preuzme odgovornost i da kaže – e, stvarno, sada kad podvučemo crtu, ali stvarno.

Crta se podvlačila ne znam koliko puta i svaki put je bilo mimo te crte. Jednom mora to da se uradi, ali mnogo je tri godine unazad povlačiti crtu. Mnogo je, mnogo ćete ljudi ojaditi. To je suština našeg amandmana. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rančić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi – U članu 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 5. koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje ekonomskog razvoja“.

Šta je železnica ako ne podstiče ekonomski razvoj? Zato ću nastaviti tamo gde sam stao, kod drugog amandmana, kada sam govorio o izmeštanju železničke pruge iz centra grada Niša, odnosno projekat železničke obilaznice oko Niša, koji je deo većeg projekta rekonstrukcije pruge Niš – Dimitrovgrad, koji košta oko 300 miliona evra.

Železnička obilaznica oko Niša dužine je 22 kilometara, od železničke stanice do Sićeva i košta 80 miliona evra, a ceo projekat železnice Niš – Dimitrovgrad će se finansirati i to: država Srbija, odnosno njeni građani kroz budžet – 60 miliona evra, EIB, nešto kao kredit – 134 miliona evra, a nešto nepovratno – 73,04 miliona dinara.

Što se tiče dinamike, eksproprijacija, odnosno otkup treba da se završi 2018. godine, gradnja početak 2020. godine, a završetak 2023. godine. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić. Izvolite.